|
Predsednik Jugoslavije dr
Vojislav Kostunica govori za "Novosti" o obavezama nove i prolazne vlade,
obaveznim saveznim i verovatnim srpskim izborima, kosovskim mukama, olakom
verovanju u donacije
Karte su tako podeljene da ce nova
vlada morati da ponese posao do definisanja nove federacije. Prvo resiti
pitanje opstanka savezne drzave a republicki izbori su od drugorazrednog
znacaja
Savezna vlada, cije je
formiranje pred nama, treba da iznese u javnost, obelodani, platformu kako
bi Jugoslavija trebalo da izgleda prihvatljiva i za Srbiju i za Crnu Goru.
Crna Gora je duboko podeljena oko toga da li buducnost te republike vidi u
zajednickoj drzavi ili izvan nje. To je nas zajednicki, veliki posao i
velika odgovornost. Postoje neke istorijske situacije u kojima pojedinci,
ili politicke stranke, za kratko odigraju ulogu koja je znacajna. Mislim
da ce to biti slucaj i sa novom vladom. Prosto, stvari su se tako
namestile, karte su tako podeljene, da ce ova vlada morati da ponese taj
posao definisanja platforme, razgovore i sa jednim i sa drugim politickim
ciniocima u zemlji.
Ovo je, jedna od
osnovnih poruka koje je u ekskluzivnom intervjuu sa glavnim i odgovornim
urednikom "Vecernjih novosti" Manojlom Vukoticem izneo predsednik
Jugoslavije dr Vojislav Kostunica.
Odgovarajuci na pitanje da li je Savezna vlada, sa novim mandatarom, samo
jedan baj-pas za spasavanje oslabljene Jugoslavije, prelazna i prolazna
vlada, ili mozda temeljac za stabilniju Jugoslaviju i da li ce njen prvi
zadatak biti i dorada, odnosno izrada novog ustava, dr Kostunica je
precizirao:
- Potrebno je postaviti
politicke osnove novog ustava. Potrebno je do tog ustava doci politickim
dogovorom svih cinilaca, a onda stvari pokrenuti na uobicajen nacin. Ovaj
dogovor je veoma znacajan. Ustavi koji su ranije donoseni uveliko su
zapecatili sudbinu prethodne Jugoslavije (govorim o Brionskom i Zabljackom
ustavu). I jedan i drugi odlikovali su se po tome sto su iskljucivali
veliki deo javnosti. U donosenju novog ustava nastojacemo, naravno, da se
u prethodnoj fazi, o ustavnoj platformi cuje glas svih. Ustav se ne donosi
za nekoliko godina. Ne donosi se za jednu priliku. Ne donosi se za jednu
partijsku nagodbu. Donosi se da traje - ako moze da
traje.
»OLAKO RUSENJE
ZAJEDNISTVA«
Vi ste upotrebili izraz "duboke
podeljenosti" u Crnoj Gori". Ipak i Vi, kao predsednik drzave i Srbija,
razgovarate sa koalicijom koja je jos uvek manjinska u Crnoj Gori. Ima
ocena i tvrdnji, da tako Srbija postaje zatocenik koalicije sa 145.000
glasova, a iza vlasti Srbije stoji nekoliko miliona
glasova.
- Samo su etnicke i nacionalne
manjine nesto sto se sporije menja ili se ne menja uopste. Politicke
manjine u demokratiji su promenljiva stvar. Dakle, danas politicka manjina
- sutra politicka vecina. Tako moze biti i sa sadasnjom manjinom u Crnoj
Gori. Veoma je znacajna cinjenica da se u tom delu nalazi crnogorski
element. Izbori 22. aprila nisu bili izbori sa pitanjem da li Jugoslavija
treba da opstane, ili nestane. Kada se biraci u Crnoj Gori suoce sa jednim
"biti il ne biti" zajednicke drzave, "ili-ili", treceg nema - onda ishod
toga ne moze biti drugaciji.
Da li ste
Vi spremni i voljni da se raspisu savezni izbori? Sta oni u ovakvom odnosu
snaga donose?
- Savezni izbori u nasem
slucaju donose resenje da se, pre svega, dodje do politickog dogovora. To
je najjednostavniji i najkraci put. Ni Srbija ni Crna Gora nemaju vremena
za tracenje. Ono sto nam najvise nedostaje jeste vreme. Stranci, Zapad,
uslovljavaju nam pomoc, postavljaju nam dodatne uslove, pritiskaju nas, pa
i ucenjuju, a zaboravljaju da ovoj napacenoj zemlji, najvise nedostaje
vreme.
Ako bude vremena, kakav je
rasplet?
- Rasplet bi morao da bude
ovakav: posto bi se doslo do jedne ustavne platforme, prihvatljive i za
Srbiju i za Crnu Goru, ta platforma bi, preradjena ili pretocena u ustavni
tekst, bila usvojena u Skupstini SRJ i skupstinama Srbije i Crne Gore,
kako to, inace, ustavna procedura nalaze. Neko ce prigovoriti da u
Saveznoj skupstini nema vecinske Crne Gore. Da, ali ta vecinska Crna Gora
je predstavljena u crnogorskoj skupstini i ona bi mogla da kaze svoju rec.
Ukoliko ne postoji saglasnost jedne federalne republike, pored
dvotrecinske vecine u Skupstini SRJ, Ustav ne moze biti usvojen. Tek posle
toga predstoji raspisivanje saveznih izbora - po novom ustavu. To je
najkraci put. Postoji i drugi, tezi put: da se odrze izbori, na osnovu
republickog dogovora, za novu saveznu skupstinu, u koju bi sada usli i
predstavnici partija koje su bojkotovale ranije izbore. Ali i kada bi
takva skupstina usvojila novi ustav, ponovo bi trebalo odrzati izbore da
bi savezni organi bili konstituisani.
Spremni ste da razgovarate i sa DJukanovicem, koji ne iskazuje veliku
zelju da razgovara sa Vama? On zagovara dijalog dveju
Vlada.
- Kada je drzava u pitanju mora
se razgovarati, mnogo sto-sta se mora podrediti tom nastojanju. Naravno,
prema nekim glasovima koji se cuju, ne samo u crnogorskoj nego i u srpskoj
javnosti, stice se utisak da ta drzava i ne postoji. Ali, zamislimo se na
tome: oni koji su do juce branili tu drzavu sada govore da ona ne postoji.
Danas iz Crne Gore mozemo cuti glasove da je postojanje Jugoslavije i
prisustvo Crne Gore u Jugoslaviji sporno jos od 1918. godine. Oni koji
tako govore danas, drugo su govorili do 1997. godine. Citave karijere su
napravljene u DPS i drugim strankama na povladjivanju, na odbrani
Jugoslavije, a zatim na odbrani srpsko-crnogorske federacije. Sta se to
promenilo u poslednjih nekoliko godina - mora da kaze narod i u jednoj i u
drugoj federalnoj jedinici. Srbija i Crna Gora, u razlicitim vezama,
vekovima postoje kao drzave cije su sudbine isprepletane. Pa, i kad su
bile razdvojene i nezavisne, bile su povezane. Jednom postignuto
zajednistvo treba da bude sacuvano. Takva zajednica, odnosno zajednicka
drzava, ima isuvise duboke korene, da bi se tako lako moglo reci da nje
nema.
»PARTIJSKA DREKA - IZNAD
DRZAVE«
U Crnoj Gori odavno predlazu referendum
o zajednickoj drzavi. Malo forsiraju - malo odlazu. I neki srpski
politicki lideri sada lansiraju ideju da i Srbija ide na referendum. Kako
Vi na to gledate?
- Ima neceg nelogicnog
u tom zalaganju pojedinih stranaka u Srbiji za referendum. I oni u Crnoj
Gori koji su bili zdusno za referendum odlazu ga, a u Srbiji se to pitanje
sada otvara. Nije, ozbiljno govoreci i sudeci po raspolozenju javnosti
problem u Srbiji nego u Crnoj Gori. Treba obaviti sve politicke
predradnje, sve razgovore, i, postujuci i Savezni ustav i Ustav Crne Gore,
ispitati raspolozenje javnosti i videti kakva ce biti sudbina zajednicke
drzave.
Vi ste svojevremeno rekli da
cete uciniti sve da ta drzava opstane. Jeste li sada veci optimista nego
sto ste bili pre mesec-dva?
- Postoje
neke stvari koje se u politici mere tim psiholoskim kategorijama -
optimizam i pesimizam. Optimizam postaje, bar kada je o meni
rec.
Ipak, postoji samo odgovornost da
se drzava sacuva i da se pritom ne ucini nista mimo volje
naroda.
Ako se slusaju i sabiraju izjave
pojedinih lidera i iz Srbije i iz Crne Gore, stice se utisak kao da ne
nose odgovornost ni pred narodom, ni pred drzavom. Mnogo je improvizacije,
neodmerenosti, povrsnosti,
nedorecenosti...
- Jeste. Razvoj posle
5. oktobra je potvrdio da u nas ne postoji jedan veoma vazan segment
politicke svesti: to je svest o drzavi, sta drzava znaci. Mi do sada nismo
imali drzavu u pravom smislu te reci, imali smo partijsku drzavu. Imali
smo drzavu koja je bila svojina, pod patronatom jedne partije. Kada smo
usli u novo stanje, u demokratske promene posle 5. oktobra, mnogima se
cinilo da je demokratija nesto sto se svakome ili bilo kome prohte, da je
demokratija nesto sto postoji van vremena i prostora. Demokratija uvek
postoji u jednom okviru koji se zove drzava. Kad kazem demokratija -
mislim drzava. Tu cinjenicu jedan deo ljudi ne uvidja. Jednu vrstu
partijasenja kakvu smo imali nekada, ali u jednini, sada smo zamenili
drugom vrstom partijasenja - od mnostva partije. Od partijske vreve i
dreke ne vidi se ono sto je iznad partije - a to je
drzava.
Kako to da ljudi koji su se
borili poslednjih godina, celu deceniju ili vise, za demokratiju, sada,
kada je pobedila Demokratska opozicija Srbije, prave te partijske seme,
tuku se za pozicije, za ministarstva, za ambasadore, direktore, namestaju
svoje ljude... Nije li to nova opasnost za
demokratiju?
- Jeste. Jos uvek nemamo
demokratske institucije. Nemamo zakonodavne reforme kojima bi te
institucije bile uspostavljene. Nadasve, nemamo jos uvek svest o tome sta
je demokratija, sta su politicke stranke. To se jednim delom moze i
razumeti i opravdati, kao i u nekim drugim zemljama. Naravno, nasa
situacija je mnogo teza, jer iza sebe imamo period desetogodisnjeg krajnje
autoritarnog rezima, nerazumne odluke medjunarodne zajednice, sankcije...
Kroz sve to morali smo da prodjemo. Izolovana zemlja je neslobodna zemlja.
Zemlja pod sankcijama je u jednoj vrsti specificnog zatvora. Posledice
toga se osecaju u svesti ljudi. Katkad se zaboravlja i tvrdi se da su svi
problemi nastali sa Osmom sednicom i dolaskom Milosevica. Ali, ni pre toga
nismo imali demokratski rezim. Imali smo jedan prelazan period posle
Brozove smrti u kojem su se nadmetale republicke oligarhije, a nista se
nije menjalo. Zahvaljujuci cvrstoj ruci tih republickih oligarhija i
zahvaljujuci tim borbama i tim nadmetanjima, uz pomoc Zapada, drzava je
razbijena.
Da li zbog nerazvijenosti
demokratije, demokratskih institucija, ne samo na nivou savezne drzave,
vec i na nivou Srbije, i Vi govorite da ste postali "talac raznih
okolnosti". Dodajete tome i jos tezu pesimisticku izjavu: da je "izvrsen
ograniceni drzavni udar". Sve se to zbiva u Vasim redovima, u koaliciji
koja je izbornu utakmicu vodila pod Vasim
imenom.
- Citav deo nase javnosti, mnogi
ljudi se osecaju kao taoci. Srecem mnogo ljudi koji razmisljaju na isti
nacin, ali njihova razmisljanja ne dolaze do javnosti. Posledice toga sto
se oni ne slazu sa nekim odlukama ne mogu se osetiti. Naravno, posledice
koje ja trpim, su vidne, one su transparentne. Taj moj status kao taoca se
oseca mnogo jace, nego kod drugih ljudi. Da je onih koji razmisljaju na
slican nacin jako mnogo, pokazali su rezultati i jednih i drugih izbora
prosle godine u Srbiji.
»POGUBNO
ODVAJANJE«
Da li mi danas imamo strategiju prema
svetu, izgradjenu spoljnu politiku, jasne pravce i
programe?
- Obrisi te politike se vide.
Obrisi su naznaceni i pre 5. i posle 5. oktobra. U insistiranju cinjenice
da je SRJ deo Evrope, istovremeno je uravnotezen odnos prema svim drugim
mocnim ciniocima u svetu, Sjedinjenim Americkim Drzavama i Rusiji. Evropa
je nas dom i od toga se moralo poci. Mnoge stvari nisu definisane i ostale
su da tek budu precizirane. U nekim stvarima se unapred zaletalo. Na
primer, u ocekivanju da je pravi spas da zemlja odmah i preko noci postane
deo najmocnije vojne alijanse. To su stvari koje treba prepustiti vremenu.
Na sve se mora sada gledati daleko opreznije. I na Partnerstvo za mir i na
NATO. To je sada pokazalo i na Kosovu i u Makedoniji svoje
ogranicenje.
Jos manje imamo, ili
uopste, nemamo nacionalnu, drzavnu, uoblicenu politiku. Posebno prema
nekim bolnim tackama, kao sto je Kosovo.
- Tesko je tu politiku formulisati u trenucima kada je najveci deo naseg
suvereniteta suspendovan u odnosu na Kosovo. Tesko je tu politiku
definisati kad se iz dana u dan suocavamo sa nespremnoscu medjunarodnih
cinilaca da sprovedu slovo i duh Rezolucije 1244. Mislim da na tome moramo
insistirati. Kada je, na primer, o Kosovu rec prvo treba izdejstvovati
povratak prognanih. Drugo, bezbednost onih koji su na Kosovu danas i koji
ce biti sutra. I, trece, stvoriti institucije koje ce ih
zastititi.
To i nije tako
mnogo?
- Ako se podje od nekih vecih
projekata, ambicioznijih, onda se postavlja pitanje: kako se mogu
ostvariti, ako se manje ne moze postici? Ma koliko bila dobra, ili dobro
zvucala, ideja o dva entiteta na Kosovu, ona ima samo jednu manu - tesko
je sprovodiva.
Zasto?
- Zato sto ni manje stvari nisu
mogle da budu ostvarene, kao eto, recimo, povratak prognanih. Ideja o dva
entiteta nije mogla da bude sprovedena u jednom eksperimentalnom, gotovo
laboratorijskom okruzenju, u Kosovskoj Mitrovici. U Kosovskoj Mitrovici
nije bilo volje medjunarodne zajednice, makar za odredjeno vreme, za
postojanje dva entiteta - severne i juzne Kosovske Mitrovice. Kako ce to
funkcionisati na celoj teritoriji Kosova? Ima tu mnogo problema. Treba
biti tvrd u zalaganju da se ostvari ono sto direktno proizilazi iz
medjunarodnih obaveza prema nama sadrzanim u Rezoluciji
1244.
I tumacenje Rezolucije 1244 je
razlicito. Neki prevode: pominje se Jugoslavija, a ne Srbija. Dakle, u
slucaju da ne odrzimo saveznu drzavu, da se Crna Gora odvoji, da li Kosovo
postaje samostalna teritorija, samostalna drzava, deo druge
drzave?
- Ukoliko ne odrzimo
Jugoslaviju, apetiti albanskih terorista bice ojacani i prosireni. To je
vise nego jasno. Odvajanje Crne Gore imalo bi to pogubno dejstvo za buduci
status i ocuvanje Kosova u okviru SRJ i
Srbije.
»IZBORA CE
BITI«
Neke nove pojave u DOS, kao sto su
formiranje odvojenih poslanickih klubova, kombinacije novih koalicija
unutar DOS, vode li ka razjedinjavanju DOS, ili pravoj, prirodnoj
programskoj podeli i demokratizaciji?
-
Za mene jedini ciljevi DOS u ovom trenutku koji treba da se ostvaruju,
jesu ciljevi formulisani na pocetku septembarske kampanje. Oni se mogu
ostvarivati u manjem ili vecem stepenu jedinstva DOS. Kada je rec o
izdvajanju stranaka, recimo DSS poslanicke grupe iz DOS, na tu stvar gleda
se suvise formalno. Izdvajanja su zapocela mnogo ranije. Svi oni koji su
suprotno platformi DOS pronalazili neke zajednicke interese sa onim delom
Crne Gore koji je protiv zajednicke drzave, koji su te stavove podsticali,
koji su sa omalozavanjem govorili o zajednickoj drzavi, koji su govorili
da nam je dosta crnogorskog terora i zuluma, podsticuci podele u narodu -
svi su se oni na neki nacin izdvojili iz DOS. Svi oni koji su rekli da se
zakona ne treba drzati kao pijan plota, na neki nacin su istupili iz
izvornog programa DOS. I to je logicna reakcija i posledica izdvajanja DSS
iz poslanicke grupe.
Da li bi te podele
i razdvajanja mogle da vode ka novim republickim izborima. Neki kao da vec
stampaju plakate za izbore?
- U ovom
trenutku prvo se mora resiti pitanje savezne drzave i njenog opstanka.
Bilo kakvo razmisljanje o republickim izborima je od drugorazrednog
znacaja. Republicki izbori ce doci u svoje vreme. Za izbore moramo znati
da li ce to biti izbori kojima se Srbija kao federalna jedinica -
usaglasava sa novim ustavnim uredjenjem SRJ, ili ce, ukoliko savezna
drzava ne opstane, biti izvorni izbori za Srbiju kao nezavisnu drzavu. I u
jednom i u drugom slucaju, to govori u prilog izborima, ovakvim ili
onakvim.
Vi to ne primate i ne tumacite
kao jedan novi dramaticni rasplet ili zaplet u Srbiji, vec kao jednu
pravnu neminovnost?
- Na izbore gledam
sa stanovista necega sto je drzava, a ne necega sto je partijski interes,
ili partijska kalkulacija ili kampanja.
»NEMA VISE
ODUGOVLACENJA«
Moze li se ovo konfuzno stanje srediti
u nekom razumnom vremenu? Moze li se u neko dogledno vreme drzava
stabilizovati ili cemo ziveti izmedju izbora, promena, najava,
smena?
- Moglo bi da se resi, ma kako da
se resi, pitanje opstanka Jugoslavije. Potrebno je da postoji volja, nesto
sto je interes drzave, koji ce da nadvlada partijske i licne kalkulacije.
Ne govorim samo o interesu Jugoslavije, vec i o onima koji su za
saljmostalnu Crnu Goru. Ako jesu - neka iza te ideje stanu. Da se stvari
ne odugovlace i zavlace. Srbija ne moze tu vrstu odlaganja da istrpi, da
se ide iz jednog u drugi ustavni
provizorijum.
»SVE SE PRETVARA U
NOVAC«
Proslo je, evo, gotovo deset meseci od
Dosove pobede. Mozete li oceniti ukupan
ucinak?
- Sve sto je uradjeno bilo je
neophodno. To je ta prva stepenica koja se mora preci. Ima razloga za
zadovoljstvo. Ima dosta razloga i za
nezadovoljstvo.
Moglo se postici i
vise?
- Moglo se da je svest bila jaca
od svesti o partijskim interesima, o partikularnosti. Moglo se postici
vise da je postojalo realnije gledanje na nas odnos i nase obaveze prema
medjunarodnoj zajednici. Mi ne zelimo nikakve konfrontacije sa svetom.
Ali, mislim da je cena koja je placena mogla biti manja. Da je vodjena
uravnotezenija politika prema medjunarodnoj zajednici i s druge strane, da
se nije zaletalo i verovalo da je svaki oblik te saradnje, sam po sebi,
dobar i da je pokazatelj te saradnje novac. Sredstva koja ce se dobiti,
imajuci iskustva nekih drugih zemalja, su mala, beznacajno mala u odnosu
na stetu koju smo pretrpeli, sto zbog Miloseviceve politike, sto zbog
sankcija, sto zbog bombardovanja. Poslednja donacija iz Brisela je tek
jedna tridesetina stete nanete Jugoslaviji
bombardovanjem.
Nije trebalo gajiti
velike nade da ce sve preko noci, samo po sebi, doneti plodove. Trebalo je
biti mnogo uzdrzaniji i osloniti se na sopstvene snage. I tu je, prosto,
neka moja razlika u gledanju prema medjunarodnoj zajednici. Nekada mozete
dobiti i sa obrazlozenim stavom, bez prihvatanja svega i svacega, i to
mnogo vise nego unapred pristajanjem na sve i pretvaranjem svega u novcane
aranzmane.
»I
LICNIM
PRIMEROM«
Vama su u dobre osobine upisivali to
sto ste legalista i sto postujete zakone. Sada Vam to uzimaju, pocesto za
manu i gresku. Zbog velikog postovanja tih principa delujete, dodaju,
usporeno, kocite... Pominju se primeri: Milosevic, Hag, Pavkovic...
smena...
- Za mene je sve sto se resava
postovanje prava. Pravna procedura ima prednost - u odnosu na ono sto se
cini drugacije. U zemlji koja je vise od pola veka bila partijska a ne
pravna drzava, ponasanjem i licnim primerom potrebno je jacati ne samo
institucije pravne drzave, koje su u nastajanju (nemamo nove zakone,
nemamo nista) vec i svest o tome sta je pravna
drzava.
»PORUKE«
Crna Gora
je duboko podeljena oko pitanja zajednicke
drzave
Politicke manjine su u
demokratiji promenljiva stvar
Ni Srbija
ni Crna Gora nemaju vremena za tracenje
Prvo Ustav pa savezni izbori
Oni koji su
do juce branili drzavu sada kazu da ne
postoji
Zajednicka drzava Srbije i Crne
Gore ima isuvise duboke korene da bi se olako moglo reci kako je
nema
Referendum u Srbiji -
nelogican
U nas ne postoji svest o
drzavi
Umesto jedne vrste partijasenja
sada ima partijasenja mnostvo partija
Jos uvek nemamo demokratske institucije i zakonodavne
reforme
Evropa je nas dom a uravnotezen
odnos prema SAD i Rusiji
Odvajanje Crne
Gore imalo bi pogubno dejstvo za Kosovo
DOS je mogao postici i vise
Mnogo je
zaletanja i preteranog verovanja u novac i pomoc
|
