|
Ubistvo 23-godisnjeg
mladica i veliki broj povredjenih u sukobu demonstranata i policije doveli
u pitanje odrzavanje sastanka. Policajac koji je pucao bice optuzen za
namerno ubistvo. Najavljeno brisanje dugova za 23 zemlje u iznosu od 53
milijarde dolara
(Od stalnog dopisnika
RIM)
U DJENOVI se juce sacinjavao
dvostruki bilans: rezultati rada prvog dana samita sefova drzava "Grupe
8", i jedan drugi bilans - visecasovni sukob demonstranata sa policijom -
koji je imao tragican ishod.
Prva odluka
"Osmorice velikih" (koji su zasedanje poceli kao "G-7", jer im se Vladimir
Putin pridruzio tek u petak uvece) ticala se sabiranja novcanih fondova,
ovoga puta u zdravstvene svrhe - za borbu protiv side i malarije. Za tu
namenu bice odvojeno milijardu i 200 miliona dolara, sto je prema proceni
generalnog sekratara UN Kofija Anana, koji takodje prisustvuje skupu,
sedam do osam puta manje nego sto je neophodno. Stvaranje slicnog jednog
fonda predvidjeno je i za pomoc siromasnim zemljama u oblasti
skolstva.
Ucesnici skupa najavili su,
kao jednu od svojih vaznih odluka, brisanje spoljnih bilateralnih dugova,
i to u korist 23 zemlje oko 53 milijarde
dolara.
Inace, "popratne" manifestacije
samita dobile su vec prvog dana takve razmere da su izbile u krupni plan,
zasenivsi rad ovog svetskog skupa.
Kada
je vise desetina hiljada ucesnika raznih organizacija u sklopu pokreta
protiv globalizacije, na bucan ali miroljubiv nacin, krenulo u niz kolona
da manifestuje svoje neslaganje sa politikom mocnika planete, u njihove
redove ubacilo se oko 400 ekstremista-anarhista tzv. "Crnog bloka"
izazivajuci snage javnog reda, koje su na provokacije odgovorile svom
zestinom. U tim okrsajima, mecima iz vatrenog oruzja, ubijen je
23-godisnji mladic Karlo DJulijani.
Tragicni dogadjaj dokumentovao je fotoreporter-novinar Rojtersa Dilon
Makes i ti njegovi snimci obisli su svet. Dvadesetogodisnji policajac koji
je pucao bice optuzen za namerno ubistvo. Ministar unutrasnjih poslova
Skajolo objasnjava, medjutim, da je posredi "ubistvo u legitimnoj
odbrani."
Vodje socijalnog foruma u
DJenovi i drugih organizacija za borbu protiv globalizacije traze ostavke
i pomenutog ministra i sefa policije. O svemu tome raspravljace se vec u
ponedeljak u italijanskom Parlamentu. Policiji se narocito zamera sto nije
izolovala nasilnike, nego je sve koji su demonstrirali tretirala -
jednako...
Iako se sa nekoliko strana
zahtevalo da skup "Grupa 8", u ovoj dramaticnoj situaciji, prekine rad -
"Osmorica" je nastavila zasedanje, mada prema nesto modifikovanom dnevnom
redu.
U medjuvremenu, demonstranti se
pripremaju i organizuju da ponovo izadju na protestne marseve, odajuci
time i postu njihovom poginulom drugu - u mnogo vecem broju nego u petak
posle podne i uvece...
Stevo
Ostojic
»TRAGICNI
BILANS«
U TESKIM sukobima izmedju demonstranata
i policije u DJenovi, prema izvestajima policijskih organa, bolnickih
administracija i ureda Socijalnog foruma u DJenovi, pored mladica
DJulijanija, ubijenog hicima iz vatrenog oruzja, veoma teske, po zivot
opasne povrede pretrpeli su jedna devojka i jedan karabinjer, a u
bolnicama se nalazi ukupno 214 lica - medju kojima 37 pripadnika snaga
bezbednosti i sedam novinara.
Vise od
500 automobila je zapaljeno ili tesko osteceno, uz velik broj razbijenih i
popaljenih izloga, demoliranih fasada, unistenih objekata. Demonstranti
su, uz ostalo, upotrebili nekoliko stotina bombi "molotov". Ukupna steta
se procenjuje, ali ona, smatra se, nece biti ispod sto milijardi
lira...
|
|
Predsednik DZordz Bus
dolazi na svoj prvi ekonomski samit i tek drugo putovanje u Evropu od kada
je postao "prvi covek" SAD. Za razliku od bivseg predsednika Klintona,
koji je "uzivao" zbog velikog rasta americke privrede tokom poslednjeg
kvartala njegove vladavine, Bus odlazi u DJenovu sa ekonomskim problemima
kod kuce. Ali, on ce insistirati na tome da je smanjenje poreza za 1,35
triliona dolara, njegov najveci uspeh kao predsednika SAD do sada i da ce
to, zajedno sa smanjenjem kamata na federalne rezerve, poboljsati americku
ekonomiju u drugoj polovini ove godine.
Busa ce sigurno kritikovati zbog njegovog odbijanja Protokola o globalnom
zagrevanju, koji Evropa podrzava, kao i njegovu odluku o nastavku
izgradnje raketnog stita.
»
RUSIJA«
Vladimir Putin, koji stize na svoj
drugi ekonomski samit, zadrzao je visok nivo popularnosti koju ima jos od
osvajanja vlasti u Rusiji prosle godine, sa oko 70 odsto podrske. Putinu
je pomogla i ruska ekonomija, koja je poslednjih godinu dana sve bolja,
zahvaljujuci visokim svetskim cenama energenata i dobroj prodaji ruske
nafte.
Putin ce svakako ponoviti svoje
protivljenje Busovim planovima za izgradnju odbrambenog
stita.
»
JAPAN«
Premijer DZuniciro Koizumi, koji je
preuzeo duznost u aprilu obecanjem da ce se "obracunati" sa ekonomskim
problemima i reformom politickog sistema, najpopularniji je japanski lider
poslednjih desetina godina. Nedavne ankete pokazuju da je njegova
popularnost cak 80 odsto.
Koizumi je,
medjutim, razocarao Evropljane kada je prilikom prvog susreta sa Busom
proslog meseca izjavio da Japan nece ratifikovati Kjoto protokol o
globalnom zagrevanju bez Sjedinjenih
Drzava.
»
NEMACKA«
Kancelar Gerhard Sreder posle skoro tri
godine na vlasti i dalje ostaje veoma popularan, sa podrskom dve trecine
Nemaca, uprkos rastucim ekonomskim problemima
Nemacke.
Ponosan na svoju ulogu u
pokretanju ideje o otpisu dugova najsiromasnijim zemljama sveta na samitu
u Kelnu 1999, ocekuje se da ce Sreder u DJenovi nastaviti sa trazenjem
dalje realizacije ove ideje.
»
BRITANIJA«
Premijer Toni Bler osvojio je pobedu na
izborima u junu, sto mu daje jos cetiri godine "vlasti" sa ogromnom
vecinom u Parlamentu. Zbog tradicionalno dobrih odnosa sa Britanijom, Bus
ce verovatno traziti Blerovu podrsku za samit tokom posete Britaniji na
putu za DJenovu.
Medjutim, ocekuje se da
ce se Bler pridruziti evropskim liderima u nastojanjima da se Bus ubedi i
ublazi svoje protivljenje potpisivanju protokola iz Kjota o globalnom
zagrevanju.
»
FRANCUSKA«
Predsednik Zak Sirak trenutno ima
problema "kod kuce" zbog istrage oko novcanih isplata za period kada je
bio gradonacelnik Pariza.
Tokom samita,
Sirak ce se usredsrediti na globalni fond za borbu protiv side i drugih
infektivnih bolesti. On ce takodje predvoditi protivnike Busovog odbijanja
Kjoto protokola o globalnom zagrevanju.
»
ITALIJA«
Silvio Berluskoni po drugi put je
osvojio premijersko mesto na izborima u maju. Najbogatiji Italijan,
Berluskoni ima podrsku 58 odsto sunarodnika, ali je pod pritiskom da
razresi konflikt izmedju privatnih poslova i obaveza u
vladi.
Bus ce se posle samita u DJenovi
zadrzati u Rimu u poseti Berluskoniju i
Papi.
»KANADA«
Premijer Zan Kretijen je na vrhuncu
popularnosti tokom svojih osam godina vladavine, osvojivsi po treci put za
redom vlast na parlamentarnim izborima proslog novembra. Kretijen je
izjavio uoci samita da smatra da je globalna bitka protiv side najvaznije
pitanje.
Kanada ce se pridruziti
Evropljanima u podrsci Protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju i pomno
pratiti kako ce italijanske vlasti izaci na kraj sa anti-globalistickim
demonstrantima, jer je Kanada domacin sledeceg samita
G-8.
R.
PETROVSKI
|
|
HILJADE italijanskih
policajaca pozatvaralo je sve ulicne prolaze i sahtove u centru DJenove,
uoci pocetka samita G-8, sedam najrazvijenijih zemlja sveta i Rusije.
Karabinjeri patroliraju ulicama grada sa slemovima i gas maskama i u
specijalnoj zastitnoj opremi protiv demonstracija, specijalne jedinice u
patrolnim camcima kontrolisu luku, ekipe vojnih i policijskih ronilaca
nadgledaju prilaze luksuznom brodu "Evropska vizija", na kojem su smesteni
ucesnici samita, dok su na obliznjem aerodromu stacionirane vojne jedinice
i rakete zemlja-vazduh.
Razlog ovolikoj
bezbednosti je strahovanje italijanske vlade od nasilnih protesta grupa
koje se protive globalizaciji. U DJenovi se okupilo vise od 100.000 ljudi
iz celog sveta, da bi demonstrirali protiv ideja i politike najbogatijih
zemalja.
Sam grad podeljen je u dve
zone: zutu, u kojoj ce biti smesteni anti-globalisti i gde ce biti
dozvoljeni mirni protesti, i crvenu zonu (centar DJenove) u kojoj ce
pristup biti dozvoljen samo ucesnicima samita. Od srede ujutro centar
grada deluje kao grad duhova, bez ijednog prolaznika i bilo kakvog
saobracaja (osim policijskih vozila).
Svi prilazi centru zatvoreni su zicanom ogradom, dok su svi sahtovi u
gradu zavareni da ne bi mogli da se koriste kao tajni prolazi. Zbog straha
da ce biti jedna od glavnih meta, restoran "Mekdonalds" prekriven je
drvenim plocama, a sve oznake (veliko zuto slovo "M") uklonjene. Od 240
prilaza centru, samo 14 je otvoreno za prolaz, ali samo uz specijalne
dozvole policije.
Prema recima Petrosa
Konstantinua, jednog grckog aktiviste, ovakve mere bezbednosti su "pravo
ruzno lice kapitalizma". "To je njihova demokratija", dodao je
Konstantinou. "Nasa demokratija je sa druge strane
zice".
R. PETROVSKI
|
