** Siromašno stanovništvo opasnost po vladine reforme
*** Leto socijalnog nezadovoljstva
** Čak 700 hiljada gradjana ne može svojim primanjima da podmiri
troškove života , pa je Vlada Srbije suočena s opasnošću da socijalni
nemiri zaustave reformske poteze. Nade u uspeh zavisne, uglavnom, od
inostrane pomoći
AIM, Beograd, 22.7.2001.
Na temperaturi iznad 35 stepeni 1.500 sindikalnih aktivista protestovalo
je pred beogradskim centrom "Sava", dok je u njemu republički ministar
za rad Dragan Milovanović objašnjavao projekat novog zakona o radu ,u
kojem sindikalne vodje vide opasnost manipulacije radnicima od strane
poslodavaca. Zbog toga traže da se predlog zakonskog teksta ne upućuje u
skupštinsku proceduru. U protivnom, zaprećeno je masovnijim sindikalnim
demonstracijama.
Nova srpska vlada, kojoj je glavni cilj da sprovede ekonomske i
društvene reforme suočena je, u poslednje vreme, sa sve učestalijim
štrajkovima i protestima, kao odgovorom zaposlenih na korake koje
preduzima Djindjićev kabinet. Vlada je u reformu ušla bez prethodno
postignutog konsensusa sa poslodavcima i zaposlenima, zbog čega sada
mora ne samo da savladava prepreke već je prinudjena i da pravi
kompromise.
Ministarstvo finansija već je ukinilo platne razrede u državnim
preduzećima, samo mesec dana nakon što ih je uspostavilo. Zakon o
privatizaciji morao je duže da čeka na usvajanje nego što je planirano.
Ovaj propis doveo je do odluke sindikata "Nezavisnost" da s Vladom
prekine dijalog i iskopa "ratnu sekiru," sve dok ministarski kabinet ne
uključi sindikat u socijalni dijalog kojim se trasira put u sveobuhvatne
reforme. Vlada se tako našla na suprotnoj strani sa sindikalnom
organizacijom ,koja ju je obilato pomagala dok se u ulozi opozicije
borila da sruši Miloševićev režim i preuzmu vlast.
U ovom trenutku srpski premijer i njegovi ministri manje su zabrinuti
protestima koji se organizuju povodom zakonskih tekstova kojima se
uspostavljaju okviri za sprovodjenje reforme, a više strahuju od nemira
koji bi mogli da ubrzo uslede zbog teškog socijalnog položaja
stanovništva. Statističari su izračunali da se vrednost potrošačke korpe
za četvoročlanu porodicu u junu popela na 11.532 dinara (1DM=30 dinara),
čime je uvećana za 4,3 procenata u odnosu na maj. U isto vreme prosečna
mesečna plata iznosi 4.750 dinara, što pokazuje da ni dve takve plate
nisu dovoljne da podmire najosnovnije troškove. Samo na higijenu otpada
trećina plate.
U Ministarstvu za socijalnu politiku su ustanovili da 700 hiljada
gradjana nije u mogućnosti da podmiri najosnovnije životne potrebe. Da
bi se koliko-toliko delovalo u pravcu smanjivanja sve većeg ispoljavanja
nezadovoljstva ministar finansija Božidar Djelić, koga su duhoviti Srbi
već nazvali Boža-derikoža ,pozvao je na konferenciju za novinare
potpredsednika Vlade Žarka Koraća, psihologa po profesiji, da mu
pomogne u uveravanju javnosti kako predstojeći meseci treba da zamene
dosadašnju praksu povećanja cena i budu vreme u kojem će samo plate da
rastu.
Psihološke sposobnosti potpredsednika Vlade nisu dale očekivane efekte,
jer je istovremeno ministar zadužen za energetiku najavio novo, treće
po redu, poskupljenje struje za 46 procenata. To se sve poklopilo s
poskupljenjem cigareta i benzina, čime je stvoreno zapaljivo stanje .
Ovim nije iscrpljena prilično duga lista nepovoljnih okolnosti po
stanovništvo zbog čega se u javnosti sve više govori o izuzetno vrućem
socijalnom letu u Srbiji. Pomenutim poskupljenjima prethodilo je
drastično povećanje školarine za studente, čiji će odgovor da usledi
kada se posle letnjeg odmora ponovo okupe na fakltetima. Ni penzioneri,
koji, doduše, redovno dobijaju penzije, ne kriju svoje nezadovoljstvo
vladinom
merom da se, počevsi od jula, rast penzije bude 50 procenata u odnosu
na povećanje plata, a druga polovina da bude vezana za povećanje
troškova
života. To znači da će stanadard penzionera rasti sporije od
zaposlenih.
Suočena s teškoćama socijalne prirode reformska Vlada Srbije, bez
dovoljne političke podrške, sve svoje nade u uspeh polaže u inostranu
pomoć. Zato je premijer Zoran Djindjić, na vest da bi najveći deo prve
tranše donatorske pomoći Evropske unije mogla da bude iskorišćena za
otplatu kredita bivše SFRJ, reagovao burno I preventivno, jer je u tome
video opasnost za opstanak svoje vlade .Mogao se prisetiti sudbine
poslednjeg predsednika Vlade SFRJ Ante Markovića, čija je popularnost
bila velika,
ali je njegova započeta reforma bila
prekinuta zbog odsustva inostrane pomoći u presudnim trenucima ,kada je
jedino povećanjem standarda mogao da zaustavi bujice nacionalizma koje
su razorile prethodnu državu.
Srpski premijer je mogao da odahne kada jestigla vest da je prva tranša
donatorske pomoci EU od 120 miliona evra već uplaćena, a da će sledeći
iznos od 300 miliona evra da stigne u septembru i oktobru. Ove povoljne
vesti
stigle su svega nekoliko sati
posle izjave ministra za trgovinu Slobodana Milosavljevića da Srbija bez
donatorske pomoći neće moći da isplati socijalne izdatke za avgust i
septembar.Ostaje da se vidi da li će uplaćena i najavljena inostrana
pomoć biti dovoljno brza i velika da spreči nezadovoljstvo stanovništva
,koje bi moglo da preraste u burne proteste.
# Ratomir Petković (AIM)
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
Your use of Yahoo! Groups is subject to http://docs.yahoo.com/info/terms/
