Dodela Njegoseve nagrade ponovo uzburkala duhove u Crnoj Gori
"DUKLJANI" NECE SA "CETNICKIM"
PISCIMA MATIJOM, PAVICEM...
@ Nikola MARKOVIC
Dodela Njegoseve nagrade godinama je bio jedan od najvecih kulturnih dogadjaja u
Crnoj Gori. Javnost je sa znatizeljom pratila ko ce biti laureat priznanja koje
po obicaju urucuje crnogorski predsednik, ali vec nekoliko godina ovaj dogadjaj
izaziva sve zesce komentare i podele u ovdasnjoj literarnoj javnosti.
Kao i sve ostalo, i dodela Njegoseve
nagrade pocela je da se posmatra kroz prizmu sve zategnutijih srpsko-crnogorskih
odnosa. Pristalice nezavisne Crne Gore prvo su, pre koju godinu, formirali
posebnu Dukljansku akademiju nauka, smatrajuci da je drzavna CANU previse
srpska, odnosno da radi protiv interesa crnogorskog naroda i drzave. Slicna je
situacija i u ovom slucaju.
Prve
polemike na nacionalnoj osnovi desile su se kada je 1997. godine, nagradu koja
se dodeljuje povodom godisnjice Njegosevog rodjendana (1. novembar 1813) dobio
Matija Beckovic. Deo "procrnogorske" knjizevne scene burno je negodovao na
ovakvu odluku, a pre svega crnogorski PEN i Drustvo nezavisnih knjizevnika. Ove
institucije smatrale su da je "odluka da se najznacajnije crnogorsko knjizevno
priznanje dodijeli pjesniku koji tvrdi da je stariji od crnogorske nacije i koji
se nada da ce je nadzivjeti, uvreda za Crnu Goru, i da je dodatno devalvirala
nagradu".
Dodela nagrade Beckovicu je
iskomplikovana posto je njeno urucenje prolongirano do besvesti, kako se ne bi
negativno odrazilo na tok tadasnjih izbora izmedju Mila i Momira.
Ove godine stvari se opet komplikuju.
Reklo bi se da su predlozenim kandidatima nezadovoljni i srpski i crnogorski
pisci u ovoj republici. Ako ne svim, ono dobrim delom potencijalnih laureata. Da
podsetimo, dobitnika Njegoseve nagrade odredjuje ziri koga delegira crnogorski
parlament. Ovogodisnju komisiju cine: predsednik zirija Slobodan Tomovic, Vuk
Minic, Radomir Ivanovic, Aleksandar Jerkov, Branko Banjevic, Zarko DJurovic i
slovenacki slavista Vladimir Osolnik. Oni su u uzi izbor kandidata za dodelu
nagrade izabrali Ceda Vukovica, Radomira Konstantinovica, Milorada Pavica,
Aleksandra Tismu i Branimira Scepanovica.
Izgleda da je problem nastao kada se u
uzem izboru nije nasao nijedan od pisaca koji se okupljaju oko DANU, ciji je
predsednik Jevrem Brkovic. "Dukljanski" pisci reagovali su vrlo burno, iznoseci
pred crnogorsku javnost stav kako se ovogodisnji ziri obrukao i kako je skandal
da medju nominovanima nema Mirka Kovaca. Za njih je neshvatljivo kako Brkovic
nije prosao u uzi izbor, vec je ispao, maltene, u prvom krugu. Istini za volju,
onaj drugi deo crnogorske javnosti, koji ne gleda sa simpatijama na pomenuti
krug pisaca, cudio se kako je uopste Brkovic mogao da se nadje na bilo kojoj
listi kandidata za Njegosevu nagradu, pa i onoj najsiroj.
Dilemu je odagnao sam Jevrem Brkovic,
rekavsi kako se, zahvaljujuci hrabrom pojedincu Vuku Minicu, nasao "drugi put u
sirem izboru za posve obrukanu Njegosevu nagradu", istovremeno se zahvaljujuci
svima onima koji su glasali protiv njega. Brkovic istice da bi njegov poraz bio
da se suocio sa Miloradom Pavicem ili Cedom Vukovicem, koji je pisao cetnicke
pesmice o srpskom Kosovu i recitovao ih sa Nogom i DJogom po Niksicu, i od njih
izgubio.
Prigovori koji stizu s druge
strane, uglavnom od pisaca iz drzavnog UKCG, sasvim su druge prirode. Po
Zelidragu Nikcevicu, knjizevnom kriticaru i nekadasnjem clanu zirija za dodelu
Njegoseve nagrade, "proces kandidovanja se ofucao". Nikcevic to dokumentuje
pitanjem ko bi u tom kontekstu uopste pomenuo "tragikomicnog dukljanskog
akademika Brkovica ili Ceda Vukovica, smatrajuci da od njega ne samo u Crnoj
Gori, vec i u njegovom bratstvu, ima boljih pisaca". Ipak, najzanimljivije je
Nikcevicevo protivljenje da se u uzem izboru nadje Radomir Konstantinovic, koji
je predlozen od "grupe crnogorskih kvazi intelektualaca", zbog njegovog
raskrinkavanja srpske kulture.
Bilo kako
bilo, misljenja o dodeli Njegoseve nagrade u Crnoj Gori krecu se uglavnom
izmedju ova dva dijametralno suprotna stava. Cini se da je, pre svega, na citavu
guzvu oko ovog prestiznog priznanja, i te kako uticala trenutna politicka
situacija u ovoj republici. Jer, bitka za dobijanje referenduma kao da je vec
pocela i ona se, po pravilu, najpre odrazava na kulturnom planu. Sta god da se
desi, proces predlaganja i dodeljivanja Njegoseve nagrade morace da se menja,
jer sadasnjim stanjem niko nije zadovoljan. Toga su vec nekoliko godina svesni i
u crnogorskom Ministarstvu kulture, ali svi njihovi dosadasnji predlozi samo su
pogorsavali situaciju. Njegoseva nagrada, prvobitno je ustanovljena kao
priznanje za knjizevno delo nastalo u toku cetiri godine u SFRJ. Nastankom SRJ
ta praksa je promenjena, jer se od 1996. dodeljuje za zivotno delo. Nagradu
urucuje predsednik Crne Gore, a ime dobitnika se urezuje na pocasnoj ploci u
Njegosevom muzeju - Biljardi na Cetinju.
Prema nekim informacijama, pre koju godinu razmisljalo se da se Njegoseva
nagrada prosiri na pisce svih slovenskih jezika, ali se od toga odustalo jer u
tom slucaju tesko da bi ijedan crnogorski pisac mogao postati nosilac ovog
priznanja. Zato se u svim ovim prepucavanjima oko Njegoseve nagrade i ne cini
nelogicnim predlog da se ona dodeljuje svakih sto godina i bude, u stvari, izbor
pisca stoleca. Valjda bi jedan citav vek bio dovoljan da se rese
srpsko-crnogorski odnosi, pa i u
kulturi.
Za ovu godinu je vec kanso.
Ostaje samo d se vidi ko ce od predlozenih pisaca uci u najuzi krug od dva
kandidata, cije bi imena trebao da soapsti ziri posle sednice, 22.
novembra.
DOBITNICI
Dosadasnji dobitnici
Njegoseve nagrade: Mihailo Lalic 1963, Miroslav Krleza 1966, Mesa
Selimovic 1969, Branko Copic 1972, Blaze Koneski 1975, Oskar Davico 1978,
Josip Vidmar 1981, Desanka Maksimovic 1984, Borislav Pekic 1987, Dobrica
Cosic 1990, Stevan Raickovic 1993, Matija Beckovic
1997.
KANDIDATI
U uzi izbor od pet pisaca za
dodelu 13. Njegoseve nagrade usli su:
Cedo Vukovic, rodjen 1920, clan
CANU, dobitnik Avnojevske i Trinaestojulske nagrade. Romani: "Mrtvo
duboko", "Sudiliste", "Poruke", "Sinovi sinova", "Tim lavlje srce" i "Halo
nebo".
Radomir Konstantinovic prvi
roman "Daj nam danas" objavio je 1954. kao dvadesetogodisnjak. Roman
"Izlazak" 1960, a od esejistickih radova "Filozofija palanke" (1970) i
"Bice i jezik" (1983).
Milorad
Pavic (1919), akademik SANU i clan Krunskog saveta. Izdao zbirku pesama
"Palimpesti" 1967. Romani: "Hazarski recnik" (1984), "Predeo slikan cajem"
(1988), "Unutrasnja strana vetra" (1991), "Poslednja ljubav u Carigradu"
(1994). Zbirke prica: "Gvozdena zavesa", "Konji svetog Marka", "Ruski hrt"
i "Izvrnuta rukavica". Drama "Zauvek i dan vise" objavljena je 1993.
Aleksandar Tisma (1924) objavio je
dve zbirke pesama - "Naseljeni svet" i "Krcma", i romane "Za crnom
devojkom", "Knjiga o Blamu", "Upotreba coveka", "Begunci", "Kapo", "Vera i
zavera", "Siroka vrata", "Koje
volimo".
Branimir Scepanovic
(1937), pre svega je poznat po kratkom romanu "Usta puna zemlje" (1974) i
noveli "Smrt gospodina Goluze"
(1977).
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=27710
