** Reagovanje u Srbiji na sudjenje Miloševiću
*** Navijači i Slobe i Karle del Ponte
** Sudjenje redovno prati približno 50 posto ljudu u Srbiji, a
popularnost ove "serije sa simultanim prevodom" meri se sa "Kasandrom" i
ostalim "sapunicama" za zaludne domaćice. Proces je glavna tema u
kafanama, taksijima, berbernicama, na porodičnim ručkovima. Pola
Beograda "komunicira" na albanskom imitirajući svedoke optužbe, pa će
vam prodavac iz kioska štampe na pitanje je l imate "Pal Mal" odgovoriti
sa "po", a ako se interesujete za nešto što nema sa "jo"
AIM, Beograd,28.2.2002.
Dok ga slušam kako priča, počinjem da verujem da se Zapad ipak nameračio
na nas i da je Milošević bio u pravu za sve. Možda smo se ogrešili o
njega... Da je ovako govorio dok je bio na vlasti, glasala bih za
njega...On iz Haga više brani naš narod nego cela srpska Vlada
zajedno...Ovo je jedinstvena prilika da svet shvati šta nam se dešavalo
pa makar i preko Miloševića.... Baš me briga što je neko ubio neka
tri-cetiri Šiptara, ja bi da mi njemu sudimo ovde...Treba da ga je
sramota, krije se iza mrtvih koje je on poubijao!
Student mašinstva Jovan Radovanović, kuvarica Divna Vasiljević,
penzioner Slobodan Obradović, inžinjer Miroslav Kostić, zemljoradnik
Milorad Vučićević i medicinska sestra Snežana Gavrilović, svi iz raznih
krajeva Srbije, ovako su u istom danu prokomentarisali tok sudenja
bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom u Hagu. Od
dana posle 5. oktobra, kada je nekadašnji "srpski Bog" stajao prilično
bedno na lestvici narodnih razmišljanja o njegovom liku i delu, reklo bi
se, rejting mu je skočio.
Desilo se ono čemu se uoči sudenja u Srbiji malo ko nadao- veliki deo
gradjana Srbije kao da je doživeo kolektivnu katarzu, gledajući
Miloševića kako poput visprenih advokata iz holivudskih trilera redom
"dere" sve svedoke optužbe koji mu se nadju u vidokrugu. Sudjenje
redovno prati približno 50 posto ljudu u Srbiji, a popularnost ove
"serije sa simultanim prevodom" meri se sa "Kasandrom" i ostalim
"sapunicama" za zaludne domaćice. Proces je glavna tema u kafanama,
taksijima, berbernicama, na porodičnim ručkovima. Pola Beograda
"komunicira" na albanskom imitirajući svedoke optužbe, pa će vam
prodavac iz kioska štampe na pitanje je l imate "Pal Mal", odgovoriti sa
"po", a ako se interesujete za nešto što nema, sa
"jo". Čak je i tiražni dnevnik "Večernje novosti", za tekst koji nema
veze sa Hagom već o pregovorima o redefinisanju federacije, u svom
prepoznatljivom (glupom) stilu stavio naslov: "Milov odgovor- po ili
jo".
Glavni fenomen, ipak, nije ova sprdnja, već neko zasad prikriveno
preispitivanje, čak i medju pojedinim ljutim protivnicima Miloševićevog
režima- da li smo pogrešno procenili Slobu!
-Da se sad vrati pobedio bi na izborima- uzviknuo je jedan od onih koji
se nikako ne mogu svrstati u Miloševićeve ljubitelje još od kraja
osamdesetih godina.
Naravno, najviše likuju oni koji su bili i ostali zagovornici teorije
da je desetogodišnji haos na prostorima bivše Jugoslavije zapravo
pedantno razradjen plan Zapada, Vatikana, masona, homoseksulaca,
Amerikanaca i drugih "neprijatelja srpskog naroda", od kojih je Srbe
"odbarnio mudri, pametni i dostojanstveni Sloba". Njima je brljiv i
često tragikomičan razvoj situacije u sudnici došao kao kec na jedanaest
da godinu i po dana nakon pada "mentalnog gurua"' povrate snagu i opet
počnu s pričom, kako su oni, eto, bili u pravu. Medju takvima,
podrazumeva se, prednjače "poražene snage" iz SPS-a, i radikali
Vojislava Šešelja, koji se već bezbroj puta trudio da narod ubedi kako
mu holandska ambasada ne da vizu za posetu "srpskom heroju".
Grupa ljubitelja Miloševića, medutim, i sama je na neki način ostala
bez reči jer se ispostavilo da Tribunal u Hagu, koji su oni do sada
predstavljali kao "preki sud" , i nije baš to. "Pa tamo ne kolju
odmah"- glasno razmišljaju bivši fanovi Miloševićeve propagande na
RTS-u, zbunjeni svakodnevnim prenosima, dozvoli "Slobi" da "nešto" i sam
kaže, te držanjem, odjedanput "finog čoveka, sudije Meja" (postoje
kafanske teorije da je on Srbin, po babi). A mislili su, 28. juna prošle
godine, kada su videli Miloševićevu pogurenu priliku kako izmedju dva
čuvara promiče dvorištem zatvora u Ševeningenu, da je "već mrtav".
Medju desetogodišnjim protivnicima režima postoji više grupacija, što se
tiče odnosa prema haškom sudenju. Jedni su oni do kraja ubedjeni da
Miloševića treba "fer osuditi" za sve što je počinio "drugima i nama".
Ko od takvih progovori javno, biva meta razgnevljenih TV gledalaca
patriotske provinijencije. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša
Kandić, kako god se pojavi na ekranu, postaje predmet pljuvanja sa svih
strana, dok je šefica Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević
imala pretnje ubistvom nakon što je elaborirala svoje već poznate
stavove o Miloševićevoj odgovornosti "za zločine u Hrvatskoj, Bosni i
Kosovu".
Onaj urbani opozicioni svet koji je za deset godina preko glave preturio
sijaset demonstracija, šetnji, tuča s policijom i svega "prigodnog" što
im je SPS-JUL režim priredivao, ili je ravnodušan prema "slučaju", ili
ga sve što se dešava neizmerno zabavlja. Tu je najviše zagovornika
teorije da je Milošević u stvari našao sebe u advokaturi, pa s žaljenjem
konstatuju da je time, brate, mogao da se bavi od 90. naovamo i - lepo
bi živeo. I on i oni. Ta grupacija je najrealnija, stvari posmtara bez
emocija- oni umiru od smeha kad se bivši komunistički funkcioner Mahmut
Bakali predstavi kao "nezavisni intelektualac", i kad ugledaju nekog
rumenog svedoka s Kosova "koga nisu naučili ni da laže", i kad Milošević
počne priču o tome "kako ako ga puste iz Haga, odatle neće pobeći".
- Svi su oni isti, sad nek svode račune medjusobno, a mi ćemo s Djikijem
u Evropu- umeju oni da kažu, iako potajno, reklo bi se, navijaju i za
Slobu i za Karlu del Ponte. Njima je u stvari svejedno, jer su 5.
oktobra, kako misle, završili svoju "istorijsku misiju "čistih ruku".
Prema istraživanjima "Stratedžik marketinga" više os polovine gradjana
Srbije redovno gleda prenose iz Haga i to u najnepovoljnije vreme, pre
podne, kada je "radni narod" na poslu. Procenat gledanosti je najviše
skočio na 64 posto u vreme svedočenja Bakalija. Od onih koji su gledali
prenose, Milošević je čistu peticu dobio od 41. procenta ispitanih, a
jedinicu od 12 posto. Zanimljivo je da bivši predsednik SRJ od gledalaca
prenosa koji ga ocenjuju kao političku ličnost za ocenu 2,5, dobija veću
ocenu za haški nastup- 3,46.
- Očita je zainteresovanost naroda i očito je iz Miloševićevog nastupa
da se obraća našoj javnosti, dakle, da smo njegova primarna ciljna
grupa- objašnjava Darko Tankosić iz marketinške agencije "S tim best".
Izuzev Miloševićevih partijskih drugova i sličnomišljenika, ostali
faktori na srpskoj političkoj sceni nisu previše reagovali na njegovu
"hašku bitku". Premijer Srbije Zoran Djindic je proces ocenio kao
"političko istorijski seminar, a ne pravni postupak", koji počinje da
liči na španske serije od 150 i 500 nastavaka.
- Dovode u sudnicu nekompetentne svedoke koji počinju da iritiraju
gradjane. Sve to beskorisno zaokuplja pažnju ljudi u situaciji kad je u
Srbiji pola miliona gradjana polugladno- smatra premijer, koji
očigledno oseća opasnost da Hag postane modifikovani Miloševićev
Gazimestan. Ako ga oslobode, podrazumeva se.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica proces je ocenio kao manjkav, s
očiglednim nedoslednostima u optužnici, i mogućnosti da našteti
istorijskoj istini , a ministar diplomatije Goran Svilanović je za samo
nekoliko dana uspeo da izdejstvuje da Jugoslavija dobije stalnog
posmatrača u haškoj sudnici. On će navodno štititi interese države. Bila
je to reakcija na rasprave u javnosti o očiglednoj nezainteresovanosti
ovdašnje vlasti šta se dešava pred Tribunalom , koja bi mogla štetiti
državi koja je tužena za genocid u Bosni.
U medjuvremenu traju prepucavanja oko usvajanja nacrta Zakona o
saradnji sa Haškim tribunalom koji trenutno u tri varijante (predlog
Demokratske stranke Srbije(DSS), Vlade Srbije i sudije Saveznog ustavnog
suda Momčila Grubača) razmatraju radne grupe vladajućeg DOS-a.
Koštunicina DSS, po običaju, ni u jednoj grupi ne učestvuje aktivno, a
sporenja su nastala oko mišljenja da li treba doneti samo savezni ili i
republički "haški zakon", i da li dati primat domaćem pravosudju da sudi
za ratne zločine. To pravosudje, ispostavilo se, za osam meseci od
otkrivanja masovnih grobnica kod Batajnice nije pokrenulo istragu, jer,
im kako kažu, MUP ne daje informacije.
Prepucavanja u DOS-u, Srbima su čini se već dozlaboga dosdana , pa utehu
traže u već omiljenom programu od pola deset prepodne. Ako potraje, a
hoće, možda će zaista preteći po gledanosti "Kasandru". Samo što je
tamo, kažu, bio srećan kraj, a ovde može biti svašta.
# Dragoljub Petrović (AIM)
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
