(BEZ) IZLAZNE STRATEGIJE
Narodna poslovica o jutru po kome se dan poznaje moze se, uslovno, primeniti i na zapoceti prosec protiv Milosevica u Hagu, posto je iz "startnih pozicija" jasno za koju su se strategiju akteri opredelili
Pise: Ljubisa OBRADOVIC
ODMAH posle prebacivanja Milosevica u pritvorsku jedinicu Kaznenog zavoda Seveningen, dakle sredinom leta minule godine, "insajderski" recnik Tribunala obogacen je novim izrazom: izlazna strategija.Preciznije, otvorena je rasprava o modalitetima i vremenskom roku u kome bi Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju okoncao svoj rad posto je, ocigledno, procenjeno da se sudjenjem Milosevicu, uz najavljeno "dovodjenje" Radovana Karadzica i Ratka Mladica, zatvara lista "kapitalaca".
Americki ambasador u Stejt Departmentu zaduzen za pitanje ratnih zlocina, inace bivsi tuzilac Medjunzrodnog krivicnog suda za Ruandu, Piter Prosper upravo je ovog februara, bez velike medijske buke, "prospartao" Srbijom i Crnom Gorom u nastojanju da bivseg lidera Srba iz Bosne ubedi da se preda, cak i preko porodice (poseta Karadzicevoj majci i otvorno pismo njegovoj supruzi Ljiljani). Po toj zamisli, koja je direktno sugerisana pre godinu dana i od Saveta bezbednosti UN, Hag bi se pozabavio "krupnim ribama", dok bi "sitniji" krivci bili prepusteni nacionalnim zakonodavstvima. I zaista ovih dana se Pritvorska jedinica UN u Seveningenu ubrzano prazni privremenim oslobadjanjem optuzenih - kao da se ocekuje neki preci gosti!
Obrise svojevrsnih "izlaznih strategija" - bez obzira sto je za definitivne zakljucke rano - profilisale su, svaka za sebe, i sve zainteresovane strane u aktuelnom procesu protiv Milosevica, pri cemu te strane ne moraju uvek biti i direktni akteri sudskog postupka - o tome docnije.
Sta bi Meju?
U tom svetlu ono sto se dogadja u Hagu stvarno se moze nazvati "procesom stoleca", jer su ulozi izuzetno veliki. Od sudjenja u Nirnbergu 1945-46. godine nije bila takve koncentracije na jednom mestu, ne samo optuzbi za teske zlocine ili pritvorenih drzavnih funkcionera i profesionalnih vojnika najviseg ranga, vec i tzv. visoke politike, ali i testiranja medjunarodnog prava i prakse na kojoj ce se, verovatno, temeljiti i buduci rad Stalnog krivicni sud UN.Zvanicnici MKSJ, medjutim, rado isticu da se postupak protiv Milosevica "ne razlikuje od drugih", sto cak i formalnom pogledu ponekad nije tacno, ali im to retko ko veruje.
Ipak, za sve koji su pomno iscekivali pocetak sudjenja bivsem predsedniku Srbije i Jugoslavije najvece iznenadjenje priredio je, za sada, tim Karle del Ponte. Pred pocetak procesa jedan broj britanskih listova je preneo strahovanje nedidentifikovanih stranih diplomata da robusna Svajcarkinja nespremnost za proces nadoknadjuje verbalnom agresivnoscu. No, tim napisima malo ko posvecivao paznju jer su podvodjeni pod sklonost ostrvske stampe da pred vazne dogadjaje "zagreva" vlastitu publiku bombastim i kontradiktornim informacijama.
Americki novinari koji su, posle Bakalijevog fijaska i nesigurnih svedoka u prvim dana izvodjenja dokaza tuzbe, uspeli da "dopru" do glavnih ljudi u Tuzilastvu preneli su jugoslovenskim kolegama da su na pitanje: da li je ovo neka strategija da se Milosevic "opusti", dobili odgovor kako nije rec o strategiji, nego, jednostavno, raspolaganje mogucim resursima! (Tuzilac Dzefri Najs je, recimo, samo sedam dana pred pocetak sudjenja "jurio" insajdere po Beogradu.)
Tako se dolazi dolazi do jednog od centralni pitanja - bez uverljivog odgovora - koje se ovih dana postavlja u (ne)formalnim haskim razgovorima. Naime, opste je uverenje da je Tuzilastvo uslo u proces nedovoljno spremno, odnosno da je britanski sudija Ricard Mej "zbrzao" Karlu del Ponte. Iz Tuzilastva, istina, poricu nespremnost, ali je, recimo, zamenik Delponteove, Australijanac Grejm Bluit, ranije tvrdio da ce proces poceti tek krajem ovog leta, odnosno pocetkom jeseni 2002. godine i moguce je da je Tuzilastvo racunalo na takav tajming.
U stranim diplomatskim krugovima ima spekulacija da je Mej pozurio da okonca proces Milosevici za cetiri godine kako bi mogao da konkurise za mesto predsednika Suda, ali se onda moze postaviti kontrapitanje: a kakva bi preporuka Meju bila to sto je "destabilizovao" najznacajnij haski proces?!
Bez OVK i NATO
Sa one strane nagadjanja, izvesno je da sudsko vece - ostala dva clana su su iz, za nas, prilicno "egzoticnih" zemalja (Jamajka i Juzna Koreja), ali imaju bogate strucne biografije i diplome pravnih fakulteta sa londonskog Kings Koledza, odnosno Harvarda - nije bas preterano raspolozeno prema istorijskom i politickom "rasplinjavanju" procesa. Bez obzira da li politiziranje dolazi od Tuzilastva ili Milosevica.Sudije Mej, Patrik Robinson i O-gon Kvon prilicno su glatko odbacili navode Tuzilastva o Velikoj Srbiji kao pokretackom motivu zlocina za koje je Milosevic optuzen, ali je naknadno, apelaciono vece spojilo optuznice - i dalje bez pisanog obrazlozenja i proceduralnih pojasnjenja. Naime, u ovom trenutku nikome nije jasno da li ce od jula, kada budu finalizovane optuznice za Hrvatsku i Bosnu, Tuzilastvo nastaviti sa svojim svedocima - za te dve optuznice, ili ce Milosevic poceti sa dovodjenjem svojih svedoka za Kosovo.
Jedan od prijatelja suda, beogradski advokat Branislav Tapuskovic, u razgovoru za "Nezavisnu Svetlost", diplomatski kaze da je proces jako "interesantan" jer je poceo u trenutku kada dve trecine optuzbi nije definitivno uobliceno. Poznavaoci procedure Haskog tribunala ukazuju i da sudsko vec jos nije izdalo tzv. nalog za konsolidaciju, objedinjavanje optuznica (kao u slucaju Biljane Plavsic i Momcila Krajisnika) i da je ovakva situacija potpuno nova i za Sud.
Poseban problem za Tuzilastvo predstavlja ocigledna "pretreniranost" svedoka. Prosle nedelje i pocetkom ove sedmice ocevici zlocina, kosovski Albanci, koji su govorili o deportovanju, kao po dogovoru(!), tvrdili su da nista ne znaju o aktivnostima OVK i NATO bombardovanju, niti zrtvama na strani srpskih civila, VJ i MUP-a. Naravno, ni oruzane aktivnosti OVK niti napadi NATO, ne bi opravdali "srpske snage", ukoliko su pocinile zlocine nad civilima, ali je "nekome" ocigledno stalo (da li u Tuzilastvu ili na samom Kosovu, posebno je pitanje) da se ni OVK ni NATO ne pominju u Hagu, pogotovu ne kao strane koje su krive za bilo ciju smrt. Iz takve vrste "priprema" svedoka, verovatno, poticu i one razlike izmedju ranije datih pisanih izjava (uglavnom u izbeglickim logorima u Albanji) i iskaza u sudnici koji svedoke dovode u neugodnu poziciju, sto je advokat Tapuskovic nekoliko puta efektno poentirao.
Mac sa dve ostrice
To guranje pod tepih "konteksta" - akcija OVK i ucinka avijacije Atlanskog saveza, vrlo vesto koristi i Milosevic, pokusavajuci da dovede u pitanje kredibilitet svedoka.Miloseviceva taktika: optuzbom na optuzbu, sto ce on sigurno koristiti i ubuduce, da na zlocine za koje je optuzen odgovara navodjenjem zlocina OVK, ili posledicama NATO bombardovanja moze biti dosta produktivna - u politickom smislu. I on je na tom planu, pogotovu u domacem javnom mnenju, postigao neke poene (tuzilac Dzefri Najs se vec zali na tu dimenziju ucinka Milosevicevih istupa), ali u sustini tesko da ce od toga optuzeni imati licne koristi u Hagu. Niti se jedan zlocin moze pravdati drugim zlocinom, niti su ti drugi zlocini, u ovom trenutku, predmet interesovanja Tribunala.
Posebna komisija Tuzilastva je vec odbacila zahteve da se i NATO izvede na optuzenicku klupu, a optuzivanje Hasima Tacija i Ramusa Haredinaja (koje srpski ministar pravde Vladan Batic uporno kandiduje za Hag) u trenutku dok Zapad pokusava da "uspostavi institucije na Kosovu" tesko je i zamisliti a kamoli izvesti - mada je Karla del Ponte, po definiciji, nezavisna u svom poslu!
U domacoj javnosti se kao top-tema nametnulo i pitanje kako Milosevic dobija precizne podatke sa kojima pokusava da zbuni svedoke - pri cemu se zaboravlja da je on bio sef drzave kroz cije ruke su prosli svi obavestajni podaci i da je mozda nesto od toga "deponovao" na mesto odakle mu se telefonom dostavlja u Hag. Medjutim jedan od nasih haskih sagovornika, advokat inace, upozorava da je to, ipak, dvosekli mac. Milosevicevo navodjenje do u detalje gde se, recimo, koja kuca nalazi u Suvoj Reci ili gde je ko od svedoka radio za vreme rata, moze ga staviti u neprijatnu poziciju ako pokusa da objasni kako za neke konkretne zlocine podredjenih snaga nije znao - ako vec tako dobro poznaje kosovsku situaciju.
Politicka i krivicna odgovornost
Sto se, pak, tice ostalih strategija prema Haskom procesu najjasnija je, izgleda, ona lidera kosovskih Albanaca koji su uspeli da homogenizuju svoju javnost ne samo oko toga da Milosevic treba da odgovara za zlocine, vec da je njihov karakter (zlocina) takav da Albancima vise nema zivota ni u Srbiji ni u Jugoslaviji. Svedoci koji "nista ne znaju o OVK i NATO" ocigledno su zatocnici i tog koncepta.Druga vrsta vec definisane strategije - podrzava je jedan broj zapadnih politicara i medija, a izgleda i neke domace nevladine organizacije - je ona po kojoj bi nesumnjivi udeo Miloseviceve politicku odgovornost za oruzane sukobe u bivsoj Jugoslaviji automatski trebalo pretvoriti u krivicnu odgovornost. (Neki mediji uporno forsiraju najdrasticnije price o ubistvima koje navode svedoci, iako Tuzilastvo ne tereti Milosevica za ta ubistva nego izvodi dokaze o deportaciji.)
Takvi bezuslovni podrzavaoci svakog poteza Tribunala, a posebno Tuzilastva, da paradoks bude veci, skoro "dodiruju" sa onom drugom stranom koja o MKSJ ima najgore misljenje, smatrajuci ga cisto politickim instrumentom "zapadnih mocnika".
Jer, ako se vec unapred zna da je Milosevic kriv i prihvata da se bas sve odigralo onako kako Tuzilastvo tvrdi, cemu onda - sudjenje?!
I to su, uglavnom, strategije koje ce se i u narednim mesecima ukrstati, ili sukobljavati, u sudnici Haskog tribunala sa povremenim "spicevima" koji ce biti svojevstan test za one opcije koje su akteri procesa izabrali. Trojica "prijatelja suda" vec najavljuju da ce uputiti zahtev generalnom sekretaru NATO da dostavi spisak ciljeva koji su bombardovani na Kosovu, posto oko nekih zrtava vec ima sporenja od cega su stradale - od srpske artiljerije ili avionskih bombi Alijanse. Delikatan ce biti i trenutak kada Milosevic zatrazi da Sud pozove kao svedoke sve politicke lidere drzava koje pominjao. Ko moze da zamisli Klintona, Siraka ili Blera u "Bakalijevoj fotelji" i njihovo preslisavanja na isti, ako ne i drasticniji nacin od strane Milosevica - znace i stepen verovatnoce njihovog pojavljivanja u Hagu. O domacim insajderima visokog politickog ranga da i ne govorimo, pogotovu sto im Milosevic ocigledno porucuje da ce otkriti njihov identitet ako budu "zasticeni". On, istina, za to moze dobiti kaznu od sedam godina zatvora, ali je to u odnosu na "cifru" koja se prognozira u njegovom slucaju gotovo beznacajno.
Milosevica, medjutim, ipak cekaju teska iskusenja ako se neko iz relativno "nizih" struktura, ipak odluci da svedoci protiv njega, recimo ljudi koji su bili umesani u tzv. "slucaj hladnjaca". Velika je verovatnoca, takodje, da ce se jedna od najvecih "bitaka" u Hagu voditi i oko slucaja Racak, posto za sada, izgleda, ni jedna strana nema dovoljno dokaza - ili ih nije prezentovala javnosti - za sveoju verziju dogadjaja, koji je predstavljao uvod u bombardovanje SRJ.
Kad je rec o "izlaznoj strategiji" srpskih i jugoslovenskih vlasti prema Hagu, ona jos nije na vidiku. Ali, to i nije neka novost.
SPORNA PISMENA SVEDOCENJA
PORED 90 svedoka koji ce na poziv Tuzilastva licno svedociti protiv
Milosevica tim Karle del Ponte ce priloziti i 123 pismena svedocenja, koja ce,
verovatno, izazvati nova pravna sporenja u Tribunalu. Naime, u dokumentima
Tribunala je predvidjeno da se moze uzimati i takva vrsta izjava svedoka koji iz
nekog razloga ne svedoce licno u sudnici, ali je Pravilnikom o postupku i
dokazima predvidjeno da tom cinu prisustvuje i branilac optuzenog, kako bi,
unakrsno ispitivao, svedoka.
Milosevic je, medjutim, odbijajuci da prizna Tribunal i birajuci da sam sebe brani, takvu mogucnost propustio, a u sudnici mu, po sadasnjoj proceduri, nece biti omoguceno da komentarise navode iz optuzbe, sto je sasvim nova situacija u praksi Suda.
Tribunal, inace, kategorizuje svedoke kao neposredne ocevice "sa mesta zlocina", eksperte za pojedine oblasti (istorija, politika), i vestake (medicina, balistika...), a pisana svedocenja mogu se uzimati samo od poslednje dve "vrste" svedoka.
Milosevic je, medjutim, odbijajuci da prizna Tribunal i birajuci da sam sebe brani, takvu mogucnost propustio, a u sudnici mu, po sadasnjoj proceduri, nece biti omoguceno da komentarise navode iz optuzbe, sto je sasvim nova situacija u praksi Suda.
Tribunal, inace, kategorizuje svedoke kao neposredne ocevice "sa mesta zlocina", eksperte za pojedine oblasti (istorija, politika), i vestake (medicina, balistika...), a pisana svedocenja mogu se uzimati samo od poslednje dve "vrste" svedoka.
