|
Kako sabrati srpsku pametRukovodilac projekta Grupe za prosperitet Srbije dr Mila Ale�kovi�-Nikoli�, psiholog i pisac iz Pariza, o povratku ili poslovnom povezivanju pet hiljada univerzitetskih iseljenika sa otad�binom�irom sveta je rasejano oko 5.000 ljudi na�eg porekla sa stabilnim pozicijama u stru�nim, ekspertskim i akademskim krugovima, od Hardvarda i Berklija u Americi, preko Oksoforda i Sorbone u Evropi do Carskog univerziteta u Tokiju. Re� je o nau�no-tehni�koj dijaspori koja obuhvata kako one koji su doktorirali na svetskim visokim �kolama tako i one koji rade na va�nim projektima u inostranstvu koji zahtevaju velika finansijska ulaganja. Koliki je njihov ta�an broj i kako bi se ova rasuta srpska pamet mogla iskoristiti za br�e i osmi�ljenije ozdravljenje matice niko pouzdano ne zna. Me�utim, Grupa eksperata za prosperitet Srbije, u stru�nim i politi�kim krugovima poznatija skra�eno kao GEPS, sastavljena od mladih nau�nika ve� oprobanih u svetu,pripremila je i ponudila istra�iva�ki projekat koji �e direktno odgovoriti i na ova i na neka druga pitanja �ivotno va�na za narod u Srbiji. Precizni uslovi � Prvi put nudimo nau�ni projekat koji se ti�e srpske dijaspore. Pod nazivom "Psiholo�ki, intelektualni, pravni i ekonomski preduslovi za povezivanje matice i dijaspore" vladi Srbije, ta�nije Ministarstvu za nauku, ponu�en je projekat od nacionalnog zna�aja u tri faze, od kojih se prva bavi akademskom dijasporom � ka�e dr Mila Ale�kovi�-Nikoli�, psiholog i pisac, rukovodilac ovog projekta, specijalista etnopsihologije i profesor po pozivu na vi�e evropskih univerziteta, koja zajedno sa dr Ljiljanom Tasi� sa Farmaceutskog i dr Jovanom Filipovi�em sa Ma�inskog fakulteta, ali i sa mnogima drugima, agresivno poku�ava da iskoristi intelektualno srpsko blago u svetu za dobrobit matice. Prema konceptu ovog projekta u drugoj fazi istra�ivanjem bi bio
obuhva�en sloj manjih ili ve�ih preduzetnika u oblasti biznisa i poslova
najrazli�itije vrste, dok bi u tre�oj na red stigao takozvani
�inovni�ko-administrativni sloj.
Kao jedna od onih koji su osetili nesigurnost mostova sa maticom u oblasti nauke dr Ale�kovi�-Nikoli�, ina�e osniva� grupe istra�iva�a i psihoterapeuta "Psihologija i tre�i milenijum" u Parizu, �iji politi�ki deo kao grupa za pritisak lobira, isti�e da je re� o poduhvatu od nacionalnog zna�aja. Projekat nije zanimljiv samo kao dijasporski nau�ni prvenac, ve� i kao primer zajedni�kog anga�mana stru�njaka iz matice i rasejanja. Budu�i da je vlada Srbije prihvatila ponudu, doma�i istra�iva�i bi�e pla�eni iz bud�eta, dok oni koji dolaze spolja ne�e optere�ivati dr�avnu kasu, a ve� sada je otvoreno nekoliko novih radnih mesta. Poseban kvalitet, isti�e na�a sagovornica, predstavlja �injenica �to GEPS ima izvanredne kontakte sa na�im ljudima napolju i �to se u njihovoj bazi podataka ve� nalazi nekoliko hiljada jedinica o akademcima i nau�nicima srpskog porekla. Prihvatanje i ro�a�ke veze � Realizacijom prve faze istra�ivanja za �est meseci dove��emo vladu u poziciju da precizira uslove povratka ljudi iz univerzitetske dijaspore, pa �e onda biti jasnije za�to se neki ne vra�aju. Preciziraju�i uslove pod kojim bi se na�i ljudi, ako ne vratili onda makar odr�avali poslovne kontakte sa maticom, �elimo da ukinemo haos koji sada vlada i uspostavimo sistem � veli "Politikina" sagovornica, napominju�i da se nude razli�ite opcije � od punog radnog vremena i totalnog povratka do povremene saradnje na konkretnim nau�nim projektima. Utisak je da bi se samo jasnim regulisanjem radnog odnosa na na�im univerzitetima i institutima za ljude koji sti�u iz sveta napravio klju�ni iskorak ka sabiranju rasute srpske pameti. Izgleda da je pre toga potrebno utro�iti uzalud mnogo energije da bi se savladale li�ne sujete, pogre�ni ose�aji ugro�enosti, nenaviknutost na konkurenciju i tako redom. � Sa stranim zemljama se to mo�e re�iti, ali je problem u otad�bini. Na� projekat se zala�e za uspostavljanje sistema prihvatanja, a ne da se baziramo na ro�a�kim ili privatnim vezama. Zabluda je da se na�i ljudi vra�aju, jer navodno nema vi�e posla. Zapad je deficitaran sa kadrovima i ako se i uprkos tome ljudi vra�aju, onda je to pravi patriotizam � veli ona, dodaju�i da zajedno sa na�im ljudima sa svetskih univerziteta sti�u i � nova tehnologija, novi na�in rada i razmi�ljanja. Ovi ljudi su u�li u vrednosni sistem tamo�njeg dru�tva, ostvarili zavidan rezultat u utakmici znanja, nagla�ava na�a sagovornica, iako su �esto i osnovno, i srednje, pa i visoko obrazovanje stekli u na�oj zemlji. To dovoljno govori o njihovim stru�nim sposobnostima, ali i o na�oj komociji da to ne koristimo. � Povratak u maticu mo�e biti samo organizovan. Ali, ljudi odavde jo� odlaze i to se mora zaustaviti. Bez nas iz dijaspore dr�ava ne�e imati uvid ko se i kako vra�a, a bez toga ima�emo situaciju kao sada da se mnogi povratnici nisu integrisali, ve� bezuspe�no pi�u vladi i ministrima. Oni ostaju bez odgovora, a Srbija bez napretka � zaklju�uje na�a sagovornica. Radivoje Petrovi� |
<<01_24.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
