Palestina na ivici opstanka
Kada su napustile Zapadnu obalu posle skoro tri nedelje intenzivne vojne
kampanje razaranja teritorija koje su pod palestinskom upravom, izraelske vlasti
nisu ni razmi�ljale o tome sa kakvim �e ekonomskim problemima ova regija morati
da se suo�i. Praznina koja je nastupila u oblasti bezbednosti, reda i zakona ,
vladinih slu�bi i javnim radovima zamrzla je sve poslovne
aktivnosti.
Palestinske vlasti su u poslednjih 10 godina bile vlada u
formiranju, sa godi�njim bud�etom od jedne milijarde dolara, sa zadatkom da
obezbede osnovne usluge za 3,3 miliona Palestinaca koji �ive u Gazi i Zapadnoj
obali, prema re�ima Henrija T Azama, generalnog direktora Jordivesta.
Ovaj vode�i stru�njak za tr�i�ta Srednjeg istoka ka�e da su me�unarodne institucije i zemlje darodavci dale pomo� u iznosu od 4,5 milijardi dolara palestinskim teritorijama izme�u 1993. i 2001. godine. Ova finansijska pomo� je uglavnom bila usmerena na izgradnju osnovne infrastrukture i glavnih institucija dr�ave koja se stvarala, dakle na stvaranje materijalnih dobara koja su uni�tena nedavnim �estokim napadom Izraela na Zapadnu obalu. Ukoliko do�e do toga da padnu palestinske vlasti I dr�avni aparat bude ukinut ili stavljen van zakona, zemlje darodavci �e ostati bez glavnog kanala preko koga je do sada pru�ana pomo� palestinskom narodu I koja je procenjena na 1,5 milijardi ove godine, a nema izgleda da bi ovaj kanal mogao biti zamenjen nekim drugim u skorije vreme
Ujedinjene nacije i Svetska banka su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog mogu�ih ekonomskih posledica ukoliko Izraelske snage ostanu na Zapadnoj obali. Palestinske teritorije su bile zape�a�ene pre sedamnaest meseci kada je do�lo do velike pobune palestinskog stanovni�tva. Postavljeno je na desetine kontrolnih stanica kojima je Palestincima bukvalno onemogu�eno slobodno kretanje ili transport robe.
Prema Azamu, palestinska ekonomija je pretrpela ogromne gubitke u 2001, dok je stvarni bruto doma�i proizvod pao za 35 posto, posle pada od 15,3 u 2000. i solidnog rasta od 7,8 posto u 1999. Pored ljudskih �rtava I o�te�ene infrastrukture, Palestinci su zabele�ili rekordno nagli pad proizvodnje, trgovine, turizma i stranih ulaganja. Nezaposlenost je oko 60 posto i raste svakog dana sve vi�e.
�teta koja je nanesena privatnoj svojini i infrastrukturi i izazvana prekidom proizvodnje se procenjuje na 4 milijarde dolara, koliko je bio bruto doma�i proizvod palestinskih teritorija 2000 godine. �ak i pre ovog poslednjeg napada Izraelaca, palestinske vlasti su bile pod ste�ajem posle pada poreskih prihoda na manje od 20 miliona dolara mese�no, ili 20 posto u odnosu na to koliko su bile pre toga.
Poljoprivredni sektor, koji je pre toga imao 10 posto udela u BDP 1999, tako�e je pretrpeo te�ak udarac u poslednjih sedamnaest meseci jer je izvoz palestinskih proizvoda u Izrael, Egipat i Jordan bio vrlo ograni�en. Te�ko je pogo�en i gra�evinski sektor, koji je 1999. obuhvatao sedam posto od ukupnog GDP-ja.
Industrijski sektor je 1999 imao 11 posto udela u BDP Palestine, i posebno je
bio podlo�an gubicima jer zavisi od uvoza sirovina iz Izraela. Ista sudbina je
zadesila bankarstvo, turizam i privatna ulaganja, rekao je Henri Azam.
Procena je stru�njaka da �e Izrael najvi�e biti na gubitku zbog
sve ve�e nezaposlenosti I bud�etskog deficita kao I zbog toga �to je u ovoj
godini ve� zabele�en negativni ekonomski rast posle slabog rasta od 0,6 posto
pro�le godine, �to je najmanji rast zabele�en od 1953 godine. Izrael je trenutno
u lo�im odnosima s EU a uskoro �e biti u lo�im odnosima i sa ostalim svetom tako
da �e osetiti uticaj politi�ke i ekonomske izolacije.
