|
Neizbe�ni MosadTragovi (nekad) �uvene izraelske obave�tajne slu�be od Monike Levinski i Bin Ladena, do Sarajeva, D�enina i - srpskih planinaIzraelska kontraobave�tajna slu�ba �abak uhapsila je pre nekoliko dana na Zapadnoj obali glavnog zamenika palestinskog lidera Jasera Arafata, Marvana Bargutija ina�e zadu�enog za vojne operacije organizacije Al Fatah. Istovremeno, u Holandiji su objavljeni podaci o delovanju stranih obave�tajnih slu�bi u ratu u Bosni, koji optu�uju ameri�ke slu�be za doturanje oru�ja muslimanima u Srebrenici, ali iz kojih se vidi i da je izraelska obave�tajna slu�ba pomagala Srbima u Bosni i da je uspe�no evakuisala Jevreje iz Sarajeva. Posle nekoliko neuspeha i blama�a izraelske obave�tajne zajednice u poslednje vreme, ovo je prvi, ve�i, javni uspeh u poslednjih nekoliko godina, kada je obave�tajna slu�ba Mosad ve� postala predmet �estokih kritika u doma�oj javnosti. Naime, jo� pre pet godina dva agenta Mosada pratila su �efa politbiroa Hamasa u Amanu, Kaleda Mehala, previ�e upadljivim automobilom, kakav ina�e koriste slu�benici izraelske ambasade u Jordanu. Ipak, uspeli su da Mehalu ubrizgaju otrov iza levog uha, ali su zatim dozvolili da ih stigne i savlada samo jedan telohranitelj. Za izraelsku javnost to je bila zapanjuju�a pri�a o dvojici profesionalaca Mosada. Uz gre�ke njihovih kolega iz �abaka, uo�i ubistva tada�njeg izraelskog premijera Jichaka Rabina, morale su da "padnu i glave" obave�tajnih i kontraobave�tajnih �efova. Balkanska pri�a Holandski mediji otkrivaju ovih dana, u kontekstu "slu�aja Srebrenica" da je Mosad �inio obave�tajne usluge Srbima kao revan� za bezbednu evakuaciju Jevreja iz Sarajeva. To nije jedini "nastup" izraelske obave�tajne slu�be u BiH, jer je krajem pro�le godine u Sarajevu boravio jedan od �efova Mosada i razgovarao sa �efom obave�tajne slu�be BiH Munirom Alibabi�em. Tema je bila delatnost ekstremnih muslimanskih grupacija u Bosni koje su pod uticajem Osame bin Ladena. Slu�ajno ili ne, u Sarajevu je istovremeno bio i Ronen Bregman, izraelski novinar i stru�njak za obave�tajne slu�be, koje je prikupljao podatke o aktivnostima muslimanskih fundamentalista u tom delu Balkana. Svoje zaklju�ke objavio je u najtira�nijem izraelskom listu "Jediot Ahronot" ustvrdiv�i "kako je poslednjih godina Bosna postala raj za islamisti�ke teroriste, da Bin Laden i njegov zamenik Zavahiri imaju bosanske paso�e i da Sarajevo pru�a za�titu me�unarodnim teroristima". Tog dela pri�e i tog perioda bosanskih zbivanja u Va�ingtonu se sada nerado se�aju, posebno kada ih Izraelci podse�aju na tada�nje ekonomske i vojne veze s Iranom i jo� nekim arapskim zemljama, jer oko 3.000 mud�ahedina nije moglo da u Bosnu stigne neprime�eno. No, ratne pri�e o Bosni, posebno sve ono �to se izme�u saveznika NATO doga�alo oko Srebrenice, jo� nisu sasvim ispri�ane: Holan�ani optu�uju svoje vojnike, Francuze i komandu NATO-a, Francuzi krive holandsko ministarstvo odbrane i general�tab pa i NATO strukture, a u celoj pri�i je i "ljubav Srba i Mosada". Za�to je ta ljubav obelodanjena ba� sada? Je li to pritisak Va�ingtona na Izrael zbog sada�nje krize s Palestincima, ili holandski poku�aj "pranja ruku" o svega �to se desilo u Bosni, odnosno u Srebrenici? I ko je �apnuo Palestincima da D�enin uspore�uju sa Srebrenicom? Presti�na slu�ba Skromno nazvan "Institut" za prvih nekoliko godina postojanja Izraela, Mosad je odmah stekao reputaciju "prve lige" svetske �pijuna�e. Krajem �etrdesetih i tokom pedesetih godina "Institut" je obezbedio prebacivanje oko 200.000 bliskoisto�nih i severnoafri�kih Jevreja u Izrael. Godine 1960. grupa agenata Mosada uhvatila je nacisti�kog ratnog zlo�inca Adolfa Ajhmana u Argentini i dovela ga na su�enje u Izrael. �est godina kasnije jedna �ena agent namamila je ira�kog pilota da s tada najmodernijim avionom mig-21 prebegne u Izrael, �to je u to vreme bio "hladnoratovski pu�". Za vreme �estodnevnog arapsko-izraelskog rata 1967. Mosad je bio zaslu�an za uspe�ne izraelske udare na jordanske i egipatske vazduhoplovne snage, �to je i dovelo do izraelske pobede u tom ratu. Kasnije, u operacijama koje izraelska vlada nikada nije potvrdila, agenti Mosada dospeli su do Norve�ke i Tunisa obra�unavaju�i se s palestinskim obave�tajcima. No, onda su usledile trapave gre�ke i posrtanje. Najpre je iranska kontraobave�tajna slu�ba razbila jednu mre�u Mosada u Teheranu po�to je Izrael suo�io Moskvu sa informacijama o transferu ruske raketne i nuklearne tehnologije u Iran, da bi u septembru 1997. jordanska policija uhapsila dvojicu agenata Mosada posle neuspele operacije "otrov u uho". Nedugo zatim i u Izraelu je po�elo su�enje jednom biv�em oficiru Mosada zbog �pijuna�e, prevare i kra�e. Jehuda Gil je tokom 19 godina rada u Mosadu stekao ugled jednog od najboljih �efova slu�be. Pripisuju mu se zasluge za dragocene informacije o ira�kom nuklearnom reaktoru, koji su izraelski avioni uni�tili 1981. Organizovao je operaciju "Mojsije" u kojoj je 1985. vazdu�nim mostom izvr�eno prebacivanje etiopskih Jevreja iz Sudana u Izrael. No, javni tu�ilac ga je krajem 1997. optu�io za kra�u novca i fabrikovanje pri�e o navodnim sirijskim planovima napada na Izrael. Njegovi motivi bili su vi�estruki: nije bio unapre�ivan u slu�bi, a bio je veoma ambiciozan. Ipak, javnost je po�ela da se pita: da li je tajanstvenost koja je okru�ivala Mosad bila proizvod sli�nog vremena kada je i sam opstanak dr�ave visio o koncu i da li je Mosad zaista tako dobar kao �to se pri�a i misli? "Pojam slu�enja zemlji gubi vrednost", smatra izraelski novinar Josi Melman, koautor knjige o Mosadu. "Ta slu�ba vi�e nije toliko presti�na i ima sve ve�e probleme sa regrutacijom kadrova. Osim toga, dana�nji uzori mladih Izraelaca su pre zvezde �ou biznisa nego ratni heroji", tvrdi Melman. Obave�tajni skandali na�kodili su i izraelskim vezama s ameri�kim slu�bama, posebno u kontekstu slu�aja D�onatana Polarda, slu�benika ameri�ke mornarice koji je godinama radio za Izrael. No, Izraelci se zbog toga ne uzbu�uju mnogo, jer je jevrejski lobi u SAD toliko jak da mo�e istovremeno da uti�e na Kongres, Belu ku�u, Vol Strit i medije. �tavi�e, postoje spekulacije da je Monika Levinski bila uba�eni agent Mosada kako bi Bil Klinton, za koga se u Izraelu verovalo da previ�e popu�ta Arafatu, bio �to "ranjiviji" i izlo�en javnoj blama�i. Miroslav Lazanski |
vrati.gif
Description: GIF image
