Tita sam dva puta
sahranio
Jovanka SIMI� 4/27/2002, 7:35:39 PM
NOVI SAD - Drug Stari i tamo neki ameri�ki glumac �arli �aplin nisu imali ni�eg zajedni�kog na ovom, pa ne�e ni na ovom svetu. Otmi�ari i ucenjiva�i uspeli su da kidnapuju �aplinove posmrtne ostatke, Titove ne�e! Ako i poku�aju, mora�e da anga�uju dizalicu, jer nadgrobnu plo�u samo dizalica mo�e da pokrene.
Rukovo�eni ovom parolom, pre 22 godine, �lanovi odbora za sahranu mar�ala Josipa Broza Tita dogovorili su se da njegova ve�na ku�a u kompleksu Ku�e cve�a u Beogradu bude sva u te�kom mermeru. Samo gornja plo�a te�ka je devet tona, a bila bi i te�a da je in�enjer i Titov li�ni gra�evinar Dragomir Gavrilovi�, tih prvih dana maja 1980. godine, mogao da prona�e ve�i komad mermera.
DELO VREDNO MILIONE DOLARA
Rodno mesto Dragomira Gavrilovi�a je Banja Vrujci. Od penzije ga deli nepuna godina, a njegovu karijeru sanja svaki in�enjer. Posle prvog posla (zgrada u Paragovu, u Vojvodini), zapazili su ga neki ljudi i rekli: �Mladi�u, ti �e� od sada raditi za Starog�. Od te 1969. pa sve do Titove smrti, Gavrilovi� je Titu izgradio rezidenciju u U�i�koj 15 i vilu �Mir� u Beogradu i jo� �ezdesetak rezidencija i skloni�ta. Nijedna gra�evina nije ko�tala manje od milion dolara. Gradio je Gavrilovi� i po nesvrstanom svetu (rezidenciju ira�kog predsednika Sadama Huseina, nekoliko zdanja u Libiji).
Najzad, na samom kraju radnog veka, Gavrilovi� je dobio jo� jedan nesvakida�nji zadatak - direktor je projekta za va�enje neeksplodiranih ubojitih sredstava sa dna Dunava kod Novog Sada. Operacija jedinstvena u svetu, jer samo je na�u zemlju NATO bombardovao 78 dana, sru�io mnoge mostove du� cele Srbije, a kod Novog Sada sva tri. Pri tom su mnoge mine proma�ivale cilj i zabadale se u dno Dunava.
Gavrilovi� je kao rukovodilac Vojnog gra�evinskog preduze�a �Beli Potok sa 15.000 radnika kojima je posao bio da grade za Tita i vojsku, iz prikrajka bio svedok razlaza Tita i Jovanke, 1976. godine, kada je on bez nje otputovao na turneju po Kini. Tito je Gavrilovi�u poverio �elju da bude sahranjen u Beogradu, a ne u Kumrovcu, kako su predlagali iz Hrvatske, niti na Tjenti�tu, kako su pri�eljkivali neki njegovi saborci.
- Kada s ovom pame�u razmi�ljam o njemu, a pri tom stavim u stranu posledice koje je njegova vladavina imala po nas Srbe, moram da priznam da je bio veliki diplomata i �ovek od stila - veli Gavrilovi�. - Za razliku od Jovanke, umeo je s ljudima, a moji gra�evinski radnici su ga svi odreda voleli, mada nas je sve zajedno maksimalno izrabljivao.
SVIMA VISKI I TRE�NJE
Dok se gradila vila �Mir�, 1979. godine, moralo se zaboraviti na praznike i vikende. Radnici su dobro znali da je to Titova zapovest, ali iz nedelje u nedelju ponavljala se ova slika: jutro, Tito po obi�aju ustao u �est i krenuo u prvu �etnju. Zastaje kod Gavrilovi�eve ekipe koja ve� uveliko radi i glume�i iznena�enost, ka�e: ��uj, bogati, pa vi i nedeljom radite! E, ovo mora posebno bit nagra�eno�. Ne pro�e ni petnaest minuta, a posluga donosi viski, tre�nje ili kola�e. Ka�u: poslao Tito i naro�ito naglasio da svi radnici budu poslu�eni. Tronuti mar�alovim gestom, gra�evinari su radili jo� �e��im tempom.
KAO ZA FARAONA
Gavrilovi� se sa Brozom lako i brzo dogovarao i o arhitektonskim finesama. Za razliku od nekih drugih komunisti�kih dr�avnika, Tito nije bio megaloman.
- Nijedno od njegovih zdanja nije bilo ve�e od 4.000 kvadrata, a tu �meru� uzeo je od Belog dvora Aleksandra Kara�or�evi�a-ka�e Gavrilovi� i otkriva podatak da su neki bliski drugovi predlagali Titu da se kompleks na kojem je centralni objekat vila �Mir�, ra�iri �ak na 100 hiljada kvadrata. Kada mu je Gavrilovi� pokazao projekat sa spomen - sobom, a sve je sme�teno na �svega 4.000 kvadrata, Tito je rekao: E, to mi treba�.
Mada je rezidencija u U�i�koj ko�tala 23, a vila �Mir� 13 miliona dolara, Gavrilovi� tvrdi da Tito nije bio veliki rasipnik. U tome ga je nadma�ivala Jovanka. Ona je �esto Gavrilovi�u davala �te�ke� zadatke, od kojih je ve� sutradan znala naprasno da odustane.
- Tek �to smo zavr�ili zidove rezidencije u U�i�koj 15, kada mi je ona naredbodavnim tonom kazala da ne gubimo vreme, ve� da uporedo postavljamo i kamene plo�e u dvori�tu - prise�a se omiljeni Brozov gra�evinar. - Uzalud sam obja�njavao da se plo�e postavljaju tek kada se sve zavr�i da se ne bi isprljale od boje ili o�tetile mehanizacijom. Nije htela ni da �uje. Insistirala je na zlatnim kvakama �ak i u skloni�tima. Vrhunac je njene hirovitosti bio je zahtev da se zid ve� gotove rezidencije skrati za metar. �esto smo ne�to po njenoj zapovesti gradili, a zatim ru�ili.
Januara 1980. godine, kada se Tito razboleo, Gavrilovi� se zatekao u Engleskoj. Bio je fasciniran njihovim odnosom prema velikim sunarodnicima. Na nadgrobnoj plo�i Viljema �ekspira uklesano je samo njegovo ime, godina ro�enja i smrti.
- Dva meseca docnije, Titu je ve� bila amputirana noga - prise�a se Gavrilovi�. - Zovnem lekare Stankovi�a i Ki�i�a, a oni mi ka�u da je predsednik u komi, da je sve gotovo i da se pripremam za sahranu. Ali, s kim god sam od Titovih bliskih drugova poku�ao da razgovaram o izgledu grobnice, svi su se hvatali za glavu i polu�apatom mi govorili: �Gavro, ne spominji mi to, molim te�, samoinicijativno sam iz nekakvog nacrta uzeo mere, anga�ovao radnike i po�eli smo da pravimo grobnicu kao za faraona.
LOPOVI NEMAJU �ANSU
Kada je 4. maja spiker RTV Beograd Miodrag Zdravkovi�, pla�u�i objavio da je Tito umro, po�ela je Gavrilovi�eva bitka s vremenom: za samo 72 sata u ku�i cve�a koju je Tito za �ivota i pravio s namerom da bude njegov mauzolej, morala se izbetonirati povr�ina od 200 kvadrata u �ijem sklopu je bila grobnica, prostor za mimohod i tribine za vi�e od sto svetskih dr�avnika. Gavrilovi�evi radnici su padali u nesvest od iscrpljenosti, ali kada je osvanuo dan sahrane, 8. maj, posao je bio dovr�en, ili, gotovo dovr�en.
Bila je spremna i nadgrobna plo�a od aran�elova�kog belog �ven�aca�, te�ka devet tona sa jednostavnim natpisom Josip Broz Tito (1892 - 1980). Ali, bilo je jasno da se ona samo pomo�u dizalice mo�e postaviti na grob, a tako dugotrajan i neizvestan �in ne bi bio ba� efektan pred svetskim kamerama. Odlu�ili smo da umesto prave nadgrobne plo�e stavimo �masku�, tako�e mermernu, ali znatno lak�u.
I dok je zahvaljuju�i tv kamerama gotovo �itav svet posmatrao sahranu dr�avnika, s kojim su do�li da se oproste svi predsednici izuzev ameri�kog D�imija Kartera, koji je na ovaj svojevrsni balkanski spektakl poslao svoju ostarelu majku, Gavrilovi�evi nervi bili su zategnuti kao strune.
- Pla�io sam se da se ne�to ne otme kontroli, pitao sam se, �ta ako sve�e zalepljene plo�ice po�nu da otpadaju - prise�a se Gavrilovi�. - Ipak, sve je proteklo bez iznena�enja. Malo ko i danas zna da se dovr�etak Titove sahrane otegao sve do ranih sati narednog jutra. Trebalo je postaviti na grob onu masivnu mermernu plo�u, �ija namena je bila da spre�i eventualne namernike da ukradu Titove posmrtne ostatke. A upravo to se dogodilo tih dana pokojnom �aplinu u Americi.
Zavr�ni �in sahrane izgledao je ovako: sanduk sa mar�alovim telom (bila mu je pridodata i amputirana potkolenica koja se za ovu priliku �uvala u hladnjaku) izva�en je iz grobnice, oblo�en bakarnom maskom i ponovo spu�ten na dno. Da bi Tito po�ivao �to mirnije, preko sanduka je stavljena betonska plo�a, pa na nju navu�ena ona te�ka, mermerna.
- Sahranili smo ga kao faraona, a sahrana je bila i �faraonski� skupa ko�tala je milion dolara � ka�e danas Gavrilovi�, a zagovornicima preno�enja Brozovih posmrtnih ostataka u Kumrovec, poru�uje da taj posao ne bi pro�ao bez 500 hiljada dolara. Opet bi se morale upotrebiti ogromne dizalice. Ako, pak i padne odluka, o Titovom �putovanju� u rodno Zagorje, in�enjer Gavrilovi� bi voleo da taj posao bude poveren njemu. Jer, samo on i nekolicina njegovih radnika znaju najlak�i na�in za demontiranje Brozove ve�ne ku�e.
PRSTEN OD MILION DOLARA
PITANJE koje �e verovatno zauvek ostati bez pravog odgovora glasi: da li je Titov omiljeni prsten (poklon koji mu je dao Staljin 1937. godine) po�iva s njim u ku�i cve�a?
- To pitanje postavio je prvi general Veljko Kadijevi� � ka�e Gavrilovi�. � Znalo se da je Tito otpremljen u bolnicu s tim prstenom na ruci, ali su neki tvrdili da ga nije imao na prstu kada su ga spu�tali u sanduk. Sam Tito je meni i mojim gra�evincima pri�ao da taj prsten vredi �itav milion dolara.
http://www.novosti.co.yu/
