|
Bajdenove porukeNovi dokaz da je u Kongresu albanski lobi jo� mnogo ja�i od srpskog
Senator D�ozef Bajden, predsednik Komiteta za spoljnu politiku ameri�kog Senata, odao je priznanje vlastima u Beogradu za reformske poteze, ali je i upozorio Srbiju, odnosno Jugoslaviju na �etiri uslova koje jo� treba ispuniti da bi ameri�ka pomo� ponovo po�ela da sti�e u na�u zemlju. Za prva dva uslova, "obustavljanje negativnog uticaja Beograda na politi�ki �ivot na Kosovu i Republici Srpskoj i ispunjavanje u potpunosti svih obaveza prema Ha�kom tribunalu", senator Bajden konstatuje "kako ih je Beograd delimi�no ispunio". �to se ti�e tre�eg i �etvrtog uslova, a to su "prekid sada�nje podele Kosovske Mitrovice time �to �e se dozvoliti da se desetak hiljada kosovskih Albanaca vrati svojim ku�ama u severni deo tog grada u zamenu za povratak vi�e hiljada Srba i Roma u ju�ni deo grada, i obaveza predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice i premijera Srbije Zorana �in�i�a da se javno izjasne o pona�anju Srbije u devedesetim godinama, sa izvinjenjem za genocidnu kampanju na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni", po senatoru D�ozefu Bajdenu "Beograd jo� ni�ta nije u�inio" i zbog toga ostaje na snazi suspenzija ameri�ke ekonomske pomo�i Srbiji. Predsednik Komiteta za spoljnu politiku ameri�kog Senata svoj je govor odr�ao u Njujorku na skupu Udru�enja ameri�ko-albanskog prijateljstva �to na neki na�in obja�njava njegove stavove. Naravno, Bajden tom prilikom nije detaljno ulazio u problematiku povratka izbeglica na Kosmet, niti je poku�ao da svojim doma�inima iz Udru�enja ameri�ko- albanskog prijateljstva objasni za�to insistira da samo Kosovska Mitrovica bude multietni�ki grad, dok sli�nog zalaganja za multietni�nost nema kada su u pitanju Pri�tina, Pe�, Prizren i drugi gradovi na Kosmetu u koje bi trebalo da se vrate Srbi i Crnogorci, Romi i ostali... Multietni�ki karakter kosovskog dru�tva ne mo�e da se gradi na primeru samo jednog grada, taj princip mora da va�i za celu teritoriju Pokrajine i za sve stanovnike. Ili uop�te ne va�i... Radikalnije od Mesi�a �to se ti�e stava D�ozefa Bajdena oko obaveze Ko�tunice i �in�i�a da se javno izjasne o pona�anju Srbije u devedesetim godinama sa izvinjenjem za "genocidnu kampanju na Kosovu, Hrvatskoj i Bosni", zanimljivo je da ameri�ki senator po tom pitanju ima rigidniji stav nego predsednik Hrvatske Stipe Mesi�, koji je pre dve godine javno rekao "kako se na prostorima nekada�nje Jugoslavije svi trebaju da izvine svima". Za�to ameri�ki Senat, ameri�ki Kongres jednostavno ne pozovu sve lidere, sada�nje i biv�e, nekada�njih jugoslovenskih republika na neku vrstu samita u Kejmp Dejvidu u cilju istorijskog pomirenja i izvinjenja sviju svima. Jer, genocidnih kampanja bilo je na raznim stranama na prostorima nekada�nje Jugoslavije i tra�iti samo od predsednika SRJ i premijera Srbije izvinjenje, najbla�e re�eno, vrlo je pojednostavljen prilaz jugoslovenskoj tragediji. Da se ne ka�e i neobjektivan. No, senator D�ozef Bajden na svom dru�enju s albanskim prijateljima iz Udru�enja ameri�ko-albanskog prijateljstva nije bio nimalo ne�an ni prema doma�inu upozoriv�i ih "da tek moraju da ostvare stvarnu demokratiju ukoliko ra�unaju na primenu principa samoopredeljenja u budu�nosti". Tom prilikom, Bajden je osudio i albanske ekstremiste u Makedoniji �ime je uputio poruke na sve strane. Slojevita spoljna politika Predsednik Komiteta za spoljnu politiku ameri�kog Senata pripada grupi onih pojedinaca u Senatu, tu su jo� i Bob Dol, D�ozef Liberman, D�on Mekejn i drugi, koji su godinama tra�ili ameri�ku intervenciju u Bosni za ra�un Alije Izetbegovi�a, a za neke od njih mo�e se re�i da su naprosto opsednuti albanskim pitanjem. �injenica da je D�ozef Bajden svoje poruke Srbiji poslao sa skupa Udru�enja ameri�ko-albanskog prijateljstva potvrda je da je u ameri�kom Kongresu albanski lobi jo� uvek ja�i od srpskog, i da kroz razne vrste legalnih investicija i donacija i dalje pla�a odre�ene senatore �to je sve u skladu sa ameri�kim zakonodavstvom. To opet izaziva pitanje za�to za ove skoro dve godine nije formiran, strate�ki raspore�en i adekvatno pla�en srpski, ili jugoslovenski lobi u institucijama ameri�kog dru�tva koje kreiraju politiku prema Balkanu. Koji su to istaknuti ameri�ki senatori gostovali i dr�ali govore na skupovima srpsko-ameri�kog Udru�enja prijateljstva? Za�to albanski lobi kao svoje prijatelje ima najistaknutije ameri�ke senatore i kongresmene, a srpski nema? Da li je odgovor u Beogradu, ili u srpskoj dijaspori u SAD? �ta ponuditi Va�ingtonu da bi on imao vi�e sluha za srpske interese od albanskih? D�ozef Bajden nesumnjivo je vrlo zna�ajan u ameri�kom Kongresu ve� i kao predsednik Komiteta za spoljnu politiku Senata. Jo� od 1989. kada je Predstavni�ki dom Kongresa izglasao specijalni jugoslovenski amandman, koji osu�uje Beograd zbog kr�enja ljudskih prava, posebno na Kosovu, da bi zatim i Senat usvojio svoj amandman na istu temu pri �emu razlike nisu bile samo proceduralne, jer je prvi amandman bio pridodat Zakonu o pomo� inostranstvu, a drugi Zakonu o bud�etu, predsednik Komiteta za spoljnu politiku ameri�kog Senata ima odre�ene instrumente kojima mo�e uticati na ekonomsku pomo� Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Istina, ameri�ka spoljna politika vrlo je slojevita i pa�ljivo balansirana. Bela ku�a ima jednu opciju, Stejt dipartment �esto drugu, CIA svoju, DIA opet svoju. �esto tu ima i ambivalentnih stavova i tipi�nog ameri�kog moralno-politi�kog �istunstva. Ali, jedno je sigurno, mi smo ti koji tra�imo pare. Koliko god da nas je D�ozef Bajden opomenuo, toliko nam je istovremeno otkrio i na�u spornost i nesnala�enje u lobiranju... Miroslav Lazanski | |||
vrati.gif
Description: GIF image
