[www.ANTIC.org] =?windows-1250?Q?Milo=9Aevi=E6ev_i_Karad=9Ei=E6ev_savjetnik_govori_za?==?windows-1250?Q?_=93SB=94_?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Milo�evi�ev i Karad�i�ev savjetnik govori za �SB� Zvonimir Trajkovi�, dugogodi�nji savjetnik srbijanskog predsjednika Slobodana Milo�evi�a, kojeg je napustio 1994. i priklju�io se na Palama Radovanu Karad�i�u, prvi put javno govori o srbijanskim krajnjim ciljevima tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, odnosima izme�u Milo�evi�a i Karad�i�a, srpsko-hrvatskom dogovoru o podjeli BiH u Kara�or�evu, pregovorima o razmjeni teritorija...  Milo�evi�a od po�etka rata nije zanimalo zauzimanje Sarajeva; Izetbegovi� je nudio Tuzlu ako se povu�emo iz okoline Sarajeva! Republika Srpska nije planirana kao dr�avna zajednica, ve� kao regija u sastavu Jugoslavije O Milo�evi� je �elio da cijela BiH u�e u sastav Jugoslavije a ideju o njenoj podjeli predlo�io je prvi Franjo Tu�man O Karad�i� nije mogao zamisliti Srbe u BiH bez Sarajeva, dok je Milo�evi� otpo�etka bio za to da se ono ostavi na miru O �Nakon povratka iz Daytona, Milo�evi� je uhapsio Kraji�nika, Koljevi�a i Zameticu i dr�ao ih sve dok nisu podr�ali Dejtonski sporazum�  Zvonimir Trajkovi� /53/ je tri godine bio Milo�evi�ev najbli�i savjetnik, radio na njegovom imid�u i bio upu�en u sve njegove tajne. Nakon razo�arenja u predsjednika Srbije odlazi na Pale i postaje desna ruka Radovana Karad�i�a, i to u periodu od 1994. do 1997. godine. Za na� list Trajkovi� ekskluzivno otkriva na koji na�ine je Milo�evi� manipulisao rukovodstvom bosanskih Srba i kakvi su bili odnosi izme�u njega i Radovana Karad�i�a, kako su se oni odupirali njegovim �podvalama� i koji su zapravo bili Milo�evi�evi krajnji ciljevi za vrijeme agresije na Bosnu i Hercegovinu. �Bio sam zvani�no na funkciji savetnika Slobodana Milo�evi�a od po�etka 1990. do kraja 1993. godine. Negde u leto 1994. postao sam nezvani�ni savetnik Radovana Karad�i�a. Naime, kada je Radovan �uo da sam napustio Milo�evi�a, pozvao me i zamolio da do�em na Pale i pomognem mu. Osnovni cilj moje pomo�i bio je da ga sa�uvam i odvojim od Milo�evi�a, zato �to je Milo�evi� smatrao da Karad�i� treba bezuslovno da izvr�ava sva njegova nare�enja i sve njegove kreacije koje su uglavnom bile katastrofalne. Milo�evi� nije �ovek koji na du�i rok ne�to planira, niti je sklon ozbiljnom analiti�kom pristupu. Meni li�no je bilo jako stalo da se rat izme�u muslimana i Srba �to pre zavr�i, jer sam ja na muslimane gledao kao na ljude na�eg korena koji su u odre�enom istorijskom momentu prihvatili islam.� TRAZILI SMO OD GADAFIJA DA UTI�E NA ALIJU Na koji na�in? Tada�nji libijski ambasador u Beogradu bio je gospodin Gargum. S njim sam imao odli�ne odnose, zamolio sam ga da preko predsednika Gadafija uti�e na muslimane u Bosni da do�emo do dogovora. Jer, Amerikanci su nam stalno prire�ivali nove podvale kako do tog dogovora ne bi do�lo. Mi smo preko Gadafija tra�ili od muslimana da nas saslu�aju, jer su Amerikanci uvek imali ja�u vezu da nas preseku. Hteli smo mirno da se dogovorimo o teritorijalnim razmenama i eventualnom preseljenju stanovni�tva. Ta inicijativa je bilo 1991. godine i trajala 1992. i 1993. Kutiljerov plan je Alija Izetbegovi� fakti�ki prihvatio, onda su sko�ili ovi sa Zapada i rekli - �ne prihvataj to, dobi�e� vi�e�. �ini mi se da je cilj Zapada bio da se napravi velika Hrvatska. Parola Hrvata je zapravo bila - �dr��te lopova�. Oni su stalno vodili medijsku propagandu kako Srbi ho�e da prave veliku Srbiju, a nikada nisu govorili o svojim aspiracijama i te�njama da naprave veliku Hrvatsku. Ne�ete nam valjda re�i da projekta �velika Srbija� nije bilo? Milo�evi� nikada na dnevnom redu nije imao da Bosnu deli, to je od njega uporno tra�io Franjo Tu�man. Milo�evi� je insistirao da �itavu Bosnu zadr�i u okviru Jugoslavije. Tu�man je preko svog prvog saradnika Hrvoja �arini�a poku�ao kod Milo�evi�a da izdejstvuje podelu Bosne, koja je zapravo bila zamka za Milo�evi�a. Mi smo tu varijantu tada u njegovom kabinetu dugo analizirali i rekli da je to �ista podvala i da oko toga ne treba ulaziti ni u kakve diskusije. Jer, dok bismo mi ratovali s muslimanima, Hrvati bi dobili �iste srpske teritorije od reke Bosne pa navi�e. Ono �S� koje je Tu�man nacrtao na salveti, zna�io je da nam ustupe malo prostora oko Banje Luke, ali ne i Banju Luku, i da naprave veliko zale�e Hrvatskoj i Dalmaciji. U toj kombinaciji mi smo gubili celu Liku, Kordun, Baniju, celu Republiku Srpsku Krajinu, gubimo pola dela dana�nje Republike Srpske naro�ito Prijedor, Bosanski Novi i ostalo. Po toj podeli koju je predlagao Tu�man, u delu BiH koji je nudio Milo�evi�u �ivelo bi 80 odsto muslimanskog �ivlja, a Hrvatska bi dobila 50 odsto teritorije Bosne i Hercegovine. Mi smo rekli da je to �ista glupost i �navlaku�a� koju ne treba ozbiljno razmatrati. Na�e stanovi�te bilo je da zadr�imo celu Bosnu i Hercegovinu, pa makar toj republici dali i specijalni status, me�utim, morali smo pod pritiskom Nema�ke taj plan korigovati. Kada Vi 1994. godine dolazite na Pale tamo se nalazi i Jovan Zametica. Koje su bile njegove ingerencije kao savjetnika i kako je uop�te na tu poziciju mogao do�i �ovjek kojeg niko nije poznavao? Gospodin Zametica je veliki intelektualac i �ovek s kojim sam ja delimi�no sara�ivao jer mi nismo pokrivali iste oblasti. On se prevashodno bavio poslovima me�unarodnih odnosa RS-a jer je odli�no poznavao jezik, a i mnogo vremena proveo u Londonu rade�i u Institutu za Balkan. On nama nije bio nepoznat i mi smo aktivno pratili njegov rad. Ja sam se sve do 1997. trudio da budem �to dalje od medija i bilo kakvih javnih istupanja jer sam smatrao da savetnici treba da poma�u predsedniku ali nikako ne smeju da budu i javne li�nosti. (KRAJ ANTREA) Kako se Milo�evi� pona�ao za vrijeme rata u BiH? �ta je, zapravo, bio njegov su�tinski interes u BiH? Milo�evi� je stalno vr�io usputne i dnevne korekcije u zavisnosti od zapadnog pritiska, pritiskaju�i Karad�i�a da uradi ovo ili ono. Najprije da se povu�e i preda Aerodrom, da Vojsku RS-a povu�e s Igmana, da ne napada Srebrenicu, da se povu�e iz Sarajeva. Me�utim, Karad�i� nije mogao niti je �eleo da se povu�e iz Sarajeva. Republika Srpska ranije nije bila dr�ava pa samim tim nije imala dr�avnu strukturu, ona je vi�e bila politi�ki, nacionalni pokret. Karad�i� nije imao ljude i instutucije koji su bile potrebne za funkcionisanje dr�ave. Potpuno je zavisio od Milo�evi�a. Me�utim, Karad�i� bi mnogo bolje pro�ao, a i rat bi trajao mnogo kra�e, da nije bio primoran da slu�a Milo�evi�a. To vam tvrdim. �ta je Milo�evi� tra�io a Karad�i� bio primoran da ga poslu�a? Karad�i� je hteo za tri dana da zauzme Sarajevo i mi smo to mogli da u�inimo. Ne zbog toga �to nam je Sarajevo bilo neophodno, ve� zato �to bi zauzimanjem Sarajeva i nekih drugih ta�aka rat bio okon�an. Rat prestaje na dva na�ina, ili se sklopi mir ili neka strana pobedi. Milo�evi�u nije odgovaralo da zauzme Sarajevo jer mu ta pozicija u pregovorima sa Zapadom nije i�la na ruku. On se zapravo igrao rata � stani, kreni, �ekaj da vidimo �ta �e re�i Zapad i tako dalje. MILO�EVI� NIJE DAO DA ZAUZMEMO SARAJEVO! Jedno je ako se na sarajevskom rati�tu pojavi 15 hiljada Srba, a nikada nije bilo toliko, a drugo je ako se pojavi sto pedeset hiljada vojnika. Srbija je mogla da po�alje toliko vojnika bez problema. U takvim situacijama upotrebljava se takozvana impresivna sila da bi vi odmah polo�ili oru�je. I muslimani bi u tom slu�aju rekli - predajemo se. To je humano. Posle �emo da sednemo i razgovaramo, ali u tom slu�aju �rtve su male. To je bio moj predlog koji je Milo�evi� prokomentarisao re�ima �Ti nudi� siled�ijske metode, to ne mo�e.� Milo�evi� je pokrenuo rat u BiH, za to ga tereti i Tu�ila�tvo u Haagu. Zbog �ega on nije krenuo u totalni rat svim raspolo�ivim vojnim potencijalima? Milo�evi� se ustvari stalno igrao rata. Hteo je sa malim brojem vojske da re�i problem. Govorili smo mu: �Pa ne mo�e�, �ove�e, tako�. Nije slu�ao. Rat je ne�to najstra�nije i treba ga na svaki na�in izbe�i, a ako ne mo�e� da ga izbegne�, onda iskoristi sve potencijale da rat traje �to kra�e. On je bio na takve politi�ke poteze nespreman. On jeste inteligentan i vispren, ali nije imao politi�ku hrabrost koja je bila neophodna da se takva odluka donese. U takvim situacijama savetovali smo mu da donese politi�ku odluku da u Srbiji podigne trista hiljada ljudi i ka�e im � ho�u za nedelju dana da tu situaciju u BiH razre�ite. Mi smo na isti na�in izgubili i Kosovo. On je na Kosovu dr�ao samo pet hiljada policajaca i deset hiljada vojnika. Stalno se ne�kao da li vojska treba ili ne treba da interveni�e. Govorili smo mu da on ima pravo da zauzme Sarajevo, ali da nema pravo da ga tri godine kljuca i mrcvari. Ili ga ostavi, ili ga zauzmi energi�nom i sna�nom akcijom. Vi mo�da ne znate da je Milo�evi� dao nalog Mladi�u da se vojska povu�e oko Sarajeva, s namerom da Karad�i�u priredi da vojno izgubi Sarajevo kako ga on ne bi izgubio u Daytonu na stolu. I to samo da ga ne bi Srbi optu�ili da je izdao narod. Tada je u Had�i�ima bilo sto dvadeset poginulih u jednom danu, jer su vi�i oficiri i deo vojske napustili polo�aje dok ni�e niko nije mogao oterati. Mnogi poznavaoci prilika tvrde da su sankcije Republici Srpskoj koje je uveo Milo�evi� bile �isto blefiranje za me�unarodnu zajednicu? Karad�i� i Milo�evi� se zaista nisu slagali. Karad�i� je Milo�evi�a posmatrao kao psihijatrijski slu�aj. Valjda mu je profesija isplivala na povr�inu. Me�utim, njegov opstanak zavisio je od Milo�evi�a. Zbog toga on nije smeo da dublje ulazi u neke ozbiljnije sva�e. Jednostavno, nije mu smeo da ka�e NE. �esto je prihvatao Milo�evi�eve predloge, ali bi posle Skup�tina RS sve to odbacivala. U su�tini, on nije voleo da dolazi kod Milo�evi�a jer je ovaj od njega stalno tra�io neke ustupke, kojima zapravo nije bilo kraja. Sankcije koje je Milo�evi� uveo RS-u nisu bile blefiranje, one su joj mnogo zla nanele. Ja sam tada u Bosni radio za Karad�i�a i znam �ta je to zna�ilo za RS. Kad je u Srbiji napravljen Avramovi�ev konvertibilan dinar, ljudi iz RS-a su u koferima doneli u Beograd 60 miliona maraka da bi kupili novi dinar. PATRIJARH PAVLE I MILO�EVI� Milo�evi� je imao obi�aj, kada je Karad�i� u pitanju, da zloupotrebljava i patrijarha Pavla? Milo�evi� je stalno varao. Njegova prva prevara bila je 1992. godine kada je formirana Jugoslavija. Zamisao je bila da se na�a Jugoslavija konstitui�e od teritorija koje nisu �elele da se otcepe, zna�i da tu u�u i provizorne teritorije RS i RSK. Prema tome, Milo�evi� ih je obmanuo tako �to je formirao Jugoslaviju od Srbije i Crne Gore, a prekodrinske Srbe ostavio da vise. Oni su se tada na�li u vakuumu i nisi znali �ta dalje. Karad�i� nije imao nameru da pravi dr�avu. Znao je da za pravljenje dr�ave nema elemenata. Smatrao je da �e teritorije RS ostati u sastavu Jugoslavije. Karad�i� nije imao zna�ajne slu�be kao �to su obave�tajna i kontraobave�tajna, oslonjao se na slu�be i dr�avnu strukturu Srbije, koje su mu redovno podvaljivale. Mnogi misle da je Vojskom RS komandovao Karad�i�. To nije bilo mogu�e jer su nju uglavnom �inili generali JNA. Karad�i� je bio samo politi�ki lider, ali ne i dr�avnik koji je imao presudnu ulogu nad armijom. Vi�e od godinu dana Milo�evi� je tra�io ovla��enja da zastupa Republiku Srpsku. Karad�i� je to izbegavao, ali je Milo�evi� zloupotrebio patrijarha Pavla. Obja�njeno mu je da on treba da izmiri posva�ane srpske lidere, da �e potom sve biti u redu. Dobro je znao da Karad�i� ne�e biti u stanju da odbije molbu patrijarhovu. Koliko su se u to vrijeme pitali drugi ljudi iz vrha rukovodstva Republike Srpske, kao �to su Koljevi�, Kraji�nik i Plav�i�eva. Kakav je bio njihov uticaj? Karad�i� je delovao autoritativno, ali nikada nije �eleo da name�e svoje mi�ljenje. Radilo se uglavnom kolektivno i sve navedene li�nosti su zajedno donosile zna�ajne odluke po RS. Naravno, Koljevi� i Plav�i�ka kao �lanovi Predsedni�tva RS-a imali su druga�ija zadu�enja od Kraji�nika koji je bio predsednik Skup�tine RS-a. Da li je Milo�evi� preko Karad�i�a ostvarivao svaki svoj plan vezan sa Bosnu i Hercegovinu? Ne, ni�ta nije i�lo po njegov planu, jer on nije imao plan. On je samo gasio dnevne po�are. Kazao bi �efu bezbednosti Stani�i�u- �Idi, bre, Jovice, vidi �ta su to tamo zabrljali�. Nije postojao nikakav veliki plan. Karad�i� je imao plan. Njegov plan je bio da se napravi RS u nekim ekonomski i komunikacijski logi�nim granicama i da se ona ve�e za Jugoslaviju. To je bio jedini spasonosni plan. �ak ni Zapad nije bio protiv toga, ali kad su videli da se ova dvojica sva�aju, i oni su se okrenuli. Karad�i� je napravio kardinalnu gre�ku kada je zarobljene francuske vojnike ustupio Stani�i�u, odnosno Milo�evi�u da ih on preda Francuskoj. Tada je Karad�i�, prakti�no, prestao da bude pregovara�a sa Zapadom. To je bila njegova stravi�na gre�ka jer je posle toga on za Zapad prestao da postoji. Milo�evi� ga je ubedio da to u�ini nude�i mu 140 �lepera municije jer je znao da Vojska RS tada ve� ozbiljno kuburi sa municijom. Karad�i�u je to bilo vrlo primamljivo. Tada je on izgubio strate�ku poziciju kod Zapada, a kada to izgubite, onda se stvari odvijaju mimo vas.   Veliki broj neposrednih u�esnika u hrvatsko-srpskim pregovorima tvrdi da su 1991. godine zapo�eti pregovori o podjeli BiH izme�u Tu�mana i Milo�evi�a. Milo�evi� je u prolje�e 1995. godine, kako pi�e Tu�manov predstojnik ured Hrvoje �arini�, kazao �rat za nas ima smisla, dobijemo polovinu Bosne�?! I ja sam jedan od u�esnika tih razgovora iz 1991. ali tvrdim da je to bila inicijativa Tu�mana, koja je kod nas ocenjena kao neprihvatljiva jer smo mi imali ve� neke jasne naznake o namerama stvaranja velike Hrvatske i nikakva podela Bosne nam nije odgovarala. Za tu Milo�evi�evu izjavu nisam �uo, ali ako je ona izgovorena 1995., to je vrlo mogu�e. Od 1991. godine do 1995. mnogo toga se promenilo. Tu�man je ve� imao polovinu Bosne... Milo�evi� je bio spreman na razne ustupke ali ba� tolike, to bi i za njega bilo previ�e. Kao savjetnik, za�to niste uticali na Karad�i�a da ne �ini ratne zlo�ine? U svim jedinicama vi imate nekoliko ludaka koji �e da naprave ludosti. Za vreme operacije Srebrenica ja sam pored Karad�i�a sedeo u njegovom kabinetu pet dana. Operacija je zami�ljena da se izvede u obliku potkovice, odnosno, da se preko brda deo muslimanske armije povu�e do Tuzle. Plan �potkovica� je napravljen da bi bilo �to manje sukoba. Smatralo se da, ako potpuno zatvorimo Srebrenicu, to vam je kao kad ma�ku strpate u d�ak i ona �e da vas grebe, zna�i do�lo bi do borbi. Srbi su imali problema sa gubicima i ovakav plan je omogu�avao da ti gubici budu izbegnuti. Nijedna naredba nije bila da neko sme da ubije civile. Mi ovde smatramo da cifra sa kojim muslimanske vlasti barataju o nestalima i poginulima u Srebrenici nije ta�na. Ja koji sam bio u kreativnom timu znam bolje nego, recimo, Nata�a Kandi� koja sve vreme sedi u beogradskoj kancelariji. Uop�te ne sporim da neko mora da bude ve�an zbog zlo�ina koji su po�injeni, ali da to bude poimenice. U svakoj situaciji jedna budala mo�e da napravi veliki haos, ali tvrdim da nije toliko ljudi ubijeno koliko se tvrdi. Slobodan Milo�evi� je preko Karad�i�a otvoreno upozorio Aliju Izetbegovi�a da �e �muslimani nestati� odlu�e li se za samostalnu BiH. �ta bi bilo da se Izetbegovi� upla�io te prijetnje i priklju�io Bosnu Jugoslaviji?  Milo�evi� nije imao precizan plan da bi Aliji bilo �ta alternativno nudio ili mogao da ponudi. Po mom mi�ljenju, Alija je pravio osnovnu gre�ku �to se nije dogovarao s Karad�i�em jer s Milo�evi�em on nije imao �ta da se dogovara. Za Milo�evi�a bi svaki dogovor na relaciji Karad�i�-Alija bio odli�an samo da se sukobi zaustave i da njegovu fotelju ne ugro�avaju. Sjetite se kako je on podr�ao dogovor Zulfikarpa�i�a i Karad�i�a. Me�utim, Alija je tra�io sagovornike svuda, ali najmanje u kom�iluku gde je prvo trebalo razgovarati. Na takve poteze su ga �esto podlo i pogre�no nagovarali Zapad i Amerikanci obe�avaju�i mu ne�to u �emu nikada nisu ozbiljno nameravali da mu pomognu. Mislim da Alija u po�etku nije shvatio kompletnu zaveru, ali kasnije se iz tog zagrljaja muslimansko-hrvatske federacije nije mogao otrgnuti. Da li je ta�no da je postojao dogovor izme�u Radovana Karad�i�a i Alije Izetbegovi�a o zamjeni teritorija, konkretno Srebrenice za periferne dijelove Sarajeva? Ozbiljnih dogovora nije bilo, a da ih je bilo, sigurno bih bio upoznat. Postojalo je vi�e neformalnih predloga o teritorijalnim razmenama Sarajeva sa periferijom za Tuzlu, Doboja za Gora�de i sli�no, ali ozbiljnih razgovora politi�kih vrhova RS-a i Muslimana nije bilo. Mislim da su muslimanski �elnici be�ali od takvih razgovora jer su smatrali da �e uz pomo� Amerikanaca ostvariti vi�e, iako su na Palama bili raspolo�eni za takve dogovore. Koliki je bio uticaj Mirjane Markovi� na Milo�evi�a kada je o Bosni rije�? Njena je ideja bila da su Srbi u Bosni i Srbi u Krajini problem Bosne i problem Hrvatske. Ta �ena je smatrala da granice nisu potrebne. �Ali mu� mi �ivi na planeti sile gde vladaju jaki, sna�ni i odlu�ni ljudi te �e pod takvim uslovima u kojim na�a planeta �ivi biti neophodan rat.� Imala je jedno potpuno nakaradno shvatanje dr�ave i organizacije dr�ave. Ja sam imao s njom �estok konflikt jer je ona insistirala da mi ne treba da branimo Republiku Srpsku Krajinu. Ona je imala veliki uticaj na Slobodana i da se on mogao osloboditi tog pritiska, mnogo bi bolje pro�ao. Dobar deo zasluga �to je on danas u Haagu pripada njoj. Me�utim, Milo�evi� �e uskoro po�eti da iznosi jake dokaze gde �e se videti �ta je ko radio na Balakanu i kako je razbijana Jugoslavija. Jer, mi smo taj nema�ki plan o razbijanju Jugoslavije imali jo� 1990. godine. Klaus Kinkel je tada bio �ef nema�ke obave�tajne slu�be BND, od njega smo to dobili. Postojao je ta�an plan �ta i kako treba uraditi. Najve�i deo tog plana je ostvaren. Koji su, po Vama, najve�i Milo�evi�evi proma�aji? Po�etkom 1991. godine tada�nji �ef KOS-a Aleksandar Vasiljevi� uputio je u kabinet predsednika Srbije Milo�evi�a jednu veoma detaljnu i izvanrednu analizu stanja u Bosni i Hercegovini, u kojoj vojska ukazuje na mogu�nost izbijanja sukoba u toj republici. Ja sam zamolio Acu da i meni po�alje jedan primerak tog dokumenta u kojem je napravljen presek organizovanja muslimana u Bosni. Po tada�njim informacijama, oko 55 hiljada muslimana organizovano je u neke formacije i jedinice koje nisu bile advekatno naoru�ane, ali je postojala jedna potpuna vojna struktura koja je bila ilegalna, dok su navodno funkcionisali zvani�ni organi BiH. Taj dokument se vodio pod �strogo povjerljivo�. To je nama dato kako bismo spre�ili budu�i sukob. Milo�evi� nije bio �ovek koji �e bilo �ta da uradi unapred, pa �ak ni tri dana unapred. Mi smo tada mogli jednom odlu�nom vojno-politi�kom akcijom da spre�imo mnogo toga. Milo�evi� nije preduzeo ni�ta. S druge strane, imali smo Srbe koji su bili partijski organizovani i tvrdili - �nas �e JNA da brani�. To je jedno nezrelo posmatranje situacije 1991. godine i dovelo je do izbijanja sukoba. Kako je mogu�e da je prvi obavje�tajac JNA Vasiljevi� izvje�taj o situaciji u BiH uputio predsjedniku Srbije iako je tada postojalo Predsjedni�tvo SFRJ? Ne, tada se Predsedni�tvo Jugoslavije ve� raspadalo, odnosno prestalo da funkcioni�e zbog podela u njemu samom. Osim toga, ja sam od njega tra�io takvu jednu studiju jer sam smatrao da �e te vojne analize biti dovoljne da se Milo�evi� trgne i ne�to konkretno preduzme. Ja sam po struci elektroin�enjer i svoje analize radim vi�e matemati�kim metodama i potpuno realno. Trebala nam je jasna procena stvarnog stanja kako bi se u BiH predupredili negativni tokovi koji su ve� vi�eni u Hrvatskoj. U kojim situacijama je Karad�i� od Vas tra�io pomo�? Karad�i� me je �esto zvao, a naj�e��e kada je trebalo da razmislimo �ta da uradimo. Ja sam bio kreativac koji je trebao da osmisli kako da se izvu�emo iz �orsokaka. On nije sam odlu�ivao, kompletno rukovodstvo je u�estvovalo u va�nim odlukama. On se trudio da ubedi sagovornike u ispravnost svoje ideje, tro�io je sate da nekog ubedi da je to �to on misli pametno, za razliku od Milo�evi�a, koji nikoga nije ni slu�ao, ni ube�ivao. To su, ustvari, dva potpuno razli�ita �oveka. Karad�i� voli �ene, voli da kocka, jednostavno, to je �ovek koji voli �ivot. Za�to Radovan Karad�i� bje�i od Haaga? On se nikada ne�e predati Hagu. Ako ga ne uhapse u narednih godinu dana, ne�e ga vi�e ni hapsiti, jer �e cela konstrukcija zvana Ha�ki sud po�eti polako da se raspada. Milo�evi� je pristao na osnivanje Ha�kog suda da bi Karad�i�a eliminisao sa scene, jer Karad�i�ev ugled me�u Srbima je tako brzo rastao da je Milo�evi� shvatio da bi mu on mogao da bude veliki protivnik na planu svesrpskog lidera. Iskopao je jamu za Karad�i�a u koju �e nekoliko godina kasnije sam upasti. Da li ste Vi li�no imali konfliktnih situacija sa Milo�evi�em? Aktivno sam u�estvovao u smenjivanju Milo�evi�a. Imao sam skoro sedamdeset TV nastupa u kojima sam obja�njavao da Milo�evi� mora da se povu�e. U no�i izme�u 4. i 5. oktobra na radio �Indeksu�, koji je bio jedini slobodni radio, obja�njavao sam gra�anima kako da se pona�aju. �e�elj me je zbog toga prozvao ameri�kim �pijunom. Napravio sam veliku gre�ku kada sam osmislio slogan - �Srbija se uspraviti mora�. Pri tome sam mislio da se uspravimo ekonomski, a ne nacionalno. Otkada je Milo�evi� to izgovorio u Smederevu, ta parola postala je nacionalisti�ki slogan. Koja naravno uop�te nije tako zami�ljena. Me�utim, on nije hteo da je napusti jer mu je odgovarala za li�ni uspon. Milo�evi� je pao na tom srpskom pitanju jer je on najgori  predsednik u bli�oj srpskoj istoriji. Niko nije izgubio toliko ratova i toliko etni�ki srpske teritorije kao on. �ta mu je Karad�i� najvi�e zamjerio? Nakon �to se vratio iz Daytona, Milo�evi� je celu delegaciju RS-a uhapsio u Dobanovcima. Tu su bili Kraji�nik, Koljevi�, Zametica i ostali. Osim toga, naredio je Karad�i�u da �to pre do�e u Dobanovce i potpi�e da prihvata Dejtonski sporazum. Sve predloge koje smo napravili pre Daytona Milo�evi� je tamo odbacio. Mi smo insistirali da RS dobije izlaz na more. On je to tamo odmah odbacio. Predao je Sarajevo sa industrijskim kompleksom. Prihvatanjem gora�danskog koridora odsekao je Hercegovinu od ostatka RS-a. Sve je to uradio samo zato da bi doveo RS u potpuno zavisnost od Srbije. Rekao sam Karad�i�u da to ne prihvati, me�utim, on je rekao da to mora da u�ini, jer �e ga u suprotnom Milo�evi� uvesti u vojni poraz te �e na vojnom planu izgubiti sve. Osim toga, delegacija RS-a bila bi danima zatvorena sve dok to ne bi potpisala. A na kojim teritorijama je Karad�i� insistirao? Karad�i�u je Alija Izetbegovi�, preko svojih izaslanika, u hiljadu varijanti nudio �itav tuzlanski region u zamenu za kompletno podru�je Sarajeva. Karad�i� je to odbio jer nije ni sanjao da �e Milo�evi� tako olako pokloniti Sarajevo. Smatrao je da �e periferni delovi Sarajeva i industrijska zona pripasti Srbima, a centralno gradsko jezgro dobiti muslimani. U Sarajevu je bilo 60 hiljada radnih mesta i to je njemu bilo jako zna�ajno. Ja sam Karad�i�u rekao to ne sme� da da� jer ako to da� �ta �e narod da ti radi, da hvata muve mo�da. Kada su se Milo�evi� i Karad�i� posljednji put vidjeli?   To je bilo po�etkom 1996. godine, kada je Milo�evi� odbio da po�alje 300 kamiona iz Beograda koji su trebali da pomognu iseljavanje Srbi iz Sarajeva. Milo�evi� je Zapadu pri potpisivanju Dejtonskog sporazuma dao usmeno obe�anje da fabrike u Sarajevu niko ne�e dirati. Bojao se da ti kamioni ne poslu�e ba� u te svrhe. Me�utim, ja sam savetovao Karad�i�a da se jedan �Orao� ili �Pretis� i druge fabrike moraju izmestiti u RS jer taj narod mora od ne�ega da �ivi. Dakle, mi smo tada prije svega mislili na narod. Zbog toga smo na�li trista privatnih kamiona iz Srbije i dovezli ih u Sarajevo. http://www.slobodna-bosna.ba/zadnje_izdanje/savjetnik290.htm