Intervju Slobodnoj Bosni
razgovarala: Mirha Dedi�
Beograd 05 juni 2002
BO�NJACI SU NAM NUDILI TUZLU
AKO NAPUSTIMO SARAJEVO
(Muslimani najve�i gubitnici)
SENZACIONALNA ISPOVIJEST:
Milo�evi�ev i Karad�i�ev savjetnik govori za "SB"
Zvonimir Trajkovi�, dugogodi�nji Milo�evi�ev, a potom Karad�i�ev najbli�i savjetnik, za na� list ekskluzivno otkriva na koje na�ine je Milo�evi� manipulisao rukovodstvom bosanskih Srba. Kako su se oni njegovim
Bio sam zvani�no na funkciji savetnika Slobodana Milo�evi�a od po�etka 1990. do kraja 1993. godine, mada sam sa njim intenzivno saradjivao jo� od 1986. Negde u leto 1994. postao sam nezvani�ni savetnik Radovana Karad�i�a. Naime, kada je Radovan �uo da sam napustio kabinet Milo�evi�a pozvao me je i zamolio da dodjem na Pale i pomognem mu. Jedan od osnovnih vidova moje pomo�i zapravo je bio da ga sa�uvam i odvojim od Milo�evi�a, zato �to je Milo�evi� smatrao da Karad�i� treba bezuslovno da izvr�ava sva njegova naredjenja i kreacije koje su uglavnom bile katastrofalne. Milo�evi� nije �ovjek koji na du�i rok ne�to planira, niti je sklon ozbiljnom analiti�kom pristupu.
Meni li�no je bilo jako stalo da se rat izmedju muslimana i Srba �to pre zavr�i, jer sa ja na muslimane gledao kao na ljude na�eg korena koji su odredjenom istorijskom momentu prihvatili islam. Intenzivno sam radio da se sukob zaustavi.
Na koji na�in?
Tada�nji libijski ambasador u Beogradu bio je gospodin Gargum. Sa njim sam imao odli�ne odnose, zamolio sam ga da preko predsednika Gadafija uti�e na muslimane u Bosni da dodjemo do dogovora. Jer Amerikanci su nam stalno priredjivali nove podvale kako do tog dogovora nebi do�li.
Mi smo preko Gadafija tra�ili od muslimana da nas saslu�aju, jer su amerikanci uvek imali ja�u vezu da nas preseku. Hteli smo mirno da se dogovorimo o nekim manjim teritorijalnim razmenama i eventualnom preseljenju stanovni�tva. Ta inicijativa je bila aktivna 1991 godine i trajala je i 1992 i 1993. Kutiljerov plan je fakti�ki Alija prihvatio, onda su sko�ili ovi sa Zapada i rekli - "ne prihvataj to, dobi�e� vi�e". Oni su stalno podgrejavali tenzije svajaju�i Srbe i muslimane, a sve da bi napravili veliku Hrvatsku. Parola Hrvata je zapravo bila - "dr��te lopova". Oni su stalnio vodili medijsku propagandu kako Srbi ho�e da prave veliku Srbiju, a iza svega je bila sakrivena ideja i te�nja stvaranja velike Hrvatske. U prilog tome govori i to �to je Tudjman odbio da sa Karad�i�em pregovara o humanoj razmeni stanovni�tva iz oblasti Posavine jer u tom slu�aju nije mogao da se realizuje projekat velike Hrvatske.
Ne�ete nam valjda re�i da projekta
"velika Srbija" nije postojao?U Beogradu se na tu temu nikada nije razmi�ljalo, to je od Milo�evi�a tra�io Tudjman. Milo�evi� je poku�avao da �itavu Bosnu zadr�i u okviru Jugoslavije. Tudjman je preko �arini�a poku�ao kod Milo�evi�a da izdejstvuje podelu Bosne, koja je zapravo bila zamka za Milo�evi�a. Mu smo tu varijantu tada u kabinetu svestrano analizirali i rekli da je to �ista podvala i da oko toga ne treba ulaziti ni u kakve diskusije. Ta varijanta bi nas uvukla u sukobe sa muslimanima, a Hrvati bi dobili �iste srpske teritorije od reke Bosne pa navi�e. Ono "S" koje koje je Tudjman Pediju E�daunu nacrtao na salveti, zna�io je da nama ustupe malo prostora oko Banjaluke ali ne i Banjaluku a da se Hrvtaskoj i Dalmaciji obezbedi veliko zaledje. U toj kombinaciji mi smo gubili Liku, Kordun, Baniju, celu Republiku Srpsku Krajinu, gubili pola dela dana�nje Republike Srpske naro�ito Prijedor, Bosanski Novi i ostalo. Po toj podeli mi bi dobili 80 odsto muslimanskog �ivlja, a oni bi dobili 50 odsto teritorije Bosne i Hercegovine plus celu RSK. I Milo�evi� je shvatio da je to �ista glupost i navlaku�a na koju ne treba reagovati. Bili smo na stanovi�tu da je najbolje za sve da cela Bosna i Hercegovina ostane u ostatku Jugoslavije pa makar toj republici dali i specijalni status ali se taj plan nije mogao da realizuje pod dodatnim pritiskom Nema�ke i Zapada.
Kako se Milo�evi� pona�ao za vrijeme rata u BiH?
On je stalno vr�io usputne i dnevne korekcije u zavisnosti od zapadnog pritiska, pritiskaju�i Karad�i�a da uradi ovo ili ono. Da se povu�e i preda Aerodrum, da se puvu�e sa Igmana, da ne napada Srebrenicu, da se povu�e iz Sarajeva. Medjutim Karad�i� nije mogao da se povu�e iz Sarajeva, on je te�io celovitom dogovoru sa Muslimanima. Republika Srpska ranije nije bila dr�ava pa samim tim nije imala dr�avnu strukturu, jer to je bio politi�ki pokret. Karad�i� nije imao ljude i instutucije koji su bile potrebne za dr�avno funkcionisanje, pa je stoga potpuno zavisio od Milo�evi�a. Karad�i� bi mnogo bolje pro�ao a i rat bi trajao mnogo kra�e da nije bio primoran da slu�a Milo�evi�a. To vam tvrdim.
A �ta ga je to poslu�ao?
Skoro sve. Karad�i� je hteo da se za tri dana zauzme Sarajevo i mi smo to mogli da u�inimo. Ne zbog toga �to nam je Sarajevo bilo neophodno. Ve� zato �to bi zauzmanjem Sarajeva i jo� nekih ta�aka rat bio okon�an. Prestala bi pogibija, ratna razaranja i mrcvarenje stanovni�tva. Rat prestaje na dva na�ina ili se sklopi mir ili neka strana pobedi. Pa i nakon pobede opet morate sesti za sto i re�iti sve sporne stvari. Milo�evi� se igrao rata stani, kreni, �ekaj da vidimo, �ta �e re�i zapad i tako dalje.
Jedno je ako se na sarajevskom rati�tu pojavi 15 hiljada Srba, a nikada ih nije bilo toliko, a drugo je ako se pojavi sto pedeset hiljada vojnika. Srbija je mogla da po�alje toliko vojnika bez problema. U takvim situacijama upotrebljava se takozvana impresivna sila da bi vi odmah polo�ili oru�je. I muslimani bi u tom slu�aju rekli - predajemo se. To je humano. Posle �emo da sednemo i razgovaramo, ali u tom slu�aju �rtve su male i rat postaje human ako rat uop�te mo�e biti human.
�ta ga je onda sprije�ilo da digne toliku vojsku?
Hteo je sa �to manjom vojskom da re�i problem. Govorili smo mu - pa ne mo�e� �ove�e tako. Nije slu�ao. Rat je ne�to najstra�nije i treba ga na svaki na�in izbe�i, a ako ne mo�e� da ga izbegne� onda iskoristi sve potencijale da rat traje �to kra�e. On je bio na takve politi�ke poteze nespreman. Milo�evi� je inteligentan i vispren, medjutim nije imao politi�ku hrabrost koja je bila neophodna da se takva odluka donese. U takvim situacijama savetovali smo mu da donese politi�ku odluku da u Srbiji podigne trista hiljada ljudi i ka�e vojsci ho�u da za nedelju dana tu situaciju razre�ite.
Mi smo na isti na�in izgubili i Kosovo. On je na Kosovu dr�ao samo pet hiljada policajaca i deset hiljada vojnika. Stalno se ne�kao da li vojska treba ili ne treba da interveni�e. Govorili smo mu ti ima� pravo da zauzme� Sarajevo ali nema� pravo da ga tri godine kljuca� i mrcvari�. Ili ga ostavi ili ga zauzmi energi�nom i sna�nom akcijom.
Vi mo�da ne znate da je Milo�evi� dao nalog Mladi�u da se Vojska oko Sarajeva povu�e, s namerom da Karad�i�u priredi da vojno izgubi Sarajevo kako ga on ne bi morao da predaje u Dejtonu za stolom. I to samo da ga ne bi Srbi optu�ili da je izdao Srbe. Tada je u Had�i�ima bilo sto dvadeset poginulih u jednom danu, jer su vi�i oficiri i deo vojske napustili polo�aje dok ni�e niko nije mogao oterati.
Karad�i� i Milo�evi� se zaista nisu slagali. Karad�i� je Milo�evi�a �ak povremeno posmatrao kao psihijatrijski slu�aj. Valda je u njemu profesija isplivala na povr�inu. Mejutim njegov ukupni opstanak zavisio je od Milo�evi�a. Zbog toga on nije smeo da dublje ulazi u neke ve� poznate sukobe. Jednostavno nije mu smeo da ka�e ne�u. �esto bi pod pritiskom prihvatao Milo�evi�eve predloge, ali bi ih kasnije skup�tina RS odbacivala.
U su�tini on nije voleo da dolazi kod Miloe�vi�a jer je ovaj od njega stalno tra�io neke ustupke, kojima zapravo nije bilo kraja. Zbog toga ga je izbegavao.
Sankcije koje je Milo�evi� uveo RS nisu bile blefiranje, one su joj mnogo zla nanele. Ja sam tada bio u Bosni radio za Karad�i�a i znam �ta je to zna�ilo za RS. Kad je u Srbiji napravljen Avramovi�ev konvertibilan dinar iz RS je u koferima donela 60 miliona maraka da bi kupila novi dinar i ostala u na�em platnom prometu.
Milo�evi�eva prva prevara srba iz RS bila je 1992 godine kada je formirana Jugoslavija. Zamisao je bila da se nova Jugoslavija konstitui�e od teritorija koje nisu �elele da se odcepe, zna�i da tu ulaze i provizorne teritoreije RS i RSK. Prema tome Milo�evi� ih je obmanuo tako �to je formirao Jugoslaviju od Srbije i Crne Gore, a prekodrinske Srbe ostavio da vise. Oni su se tada na�li u vakumu i nisi znali �ta dalje. Karad�i� nije imao nameru da pravi dr�avu, jer je Jugoslaviju ose�ao svojom dr�avom. Znao je da za pravljenje dr�ave nema elemenata. O�ekivao je da �e teritorije RS i RSK ostati u sastavu Jugoslavije. Karad�i� nije imao zna�ajne slu�be kao �to su obave�tajna i kontraobave�tajna, oslanjao se na slu�be i dr�avnu infrastrukturu Srbije, koje su bile pod Milo�evi�evom kontrolom i �esto bile jako nekoretne prema RS pa i Karad�i�u.
Mnogi misle da je Vojskom RS komandovao Karad�i�. To nije bilo mogu�e jer su nju uglavnim �inili generali JNA. Karad�i� je bio samo politi�ki lider ali ne i dr�avnik koji je imao presudnu ulogu nad armijom.
Da li je Milo�evi�u uvijek i�lo sve po planu u BiH?
Ne ni�ta nije i�lo po njegovom planu, jer on nije imao plan. On je samo gasio dnevne po�are. Idi Jovice vidi �ta su to tamo zabrljali. Nije postojao nikakav veliki plan. Karad�i� je imao plan. Njegov plan je bio da se napravi RS u nekim ekonomski i komunikacijski logi�nim granicama i da se ona ve�e za Jugoslaviju. To je bio jedini spasonosni plan. Stranci, �ak ni zapad nije bio protiv, ali kad su videli da se ova dvojica svadjaju i oni su se okrenuli. Karad�i� je napravio kardinalnu gre�ku kada je zarobljene Plave �lemove dao Milo�evi�u da ih on preda Zapadu. Tada je on prakti�no prestao da bude pregovara� sa Zapadom. To je bila njegova stravi�na gre�ka jer je posle toga on za Zapad prestao da postoji.
Milo�evi� ga je na to ubedio nude�i mu razmenu 140 �lepera municije jer je znao da RS tada ve� ozbiljno kuburi sa nedostatkom municije. Karad�i�u je to bilo vrlo primamljivo. Tada je on izgubio strate�ku poziciju kod zapada, a kada to izgubite onda se stvari odvijaju mimo vas. Milo�evi� je bio spreman �ak i da proda RS da bi sa�uvao svoju predsedni�ku poziciju i svoj imid�.
Kao savjetnik za�to niste uticali na Karad�i�a da ne �ini ratne zlo�ine?
U svim jedinicama vi imate par ludaka koji �e da naprave ludosti. Za vreme operacije Srebrenica ja sam pored Karad�i�a sedeo u njegovom kabinetu pet dana. Operacija je zami�ljena da se izvede u obliku potkovice. Odnosno da se omogu�i da se muslimanske jedinice preko brda povuku do Tuzle. Plan potkovica je napravljen da bi bilo �to manje sukoba. Smatralo se da ako potpuno Srebrenicu zatvorimo, to vam je kao kad ma�ku strpate u d�ak i ona �e da vas grebe, zna�i do�lo bi do borbi. Srbi su imali problema sa gubicima a ovakav plan je omogu�avao da ti gubitci budu izbegnuti. Ni jedna naredba nije bila da neko smije da ubije civile. Mi ovde smatramo da cifra sa kojim muslimanske vlasti barataju o nestalima i poginulima u Srebrenici nije ta�na. Ja koji sam bio u kreativnom timu i to znam svakako bolje od neke Nata�e Kandi� koja sve vreme sedi u beogradskoj kancelariji. Nju i njoj sli�ne u Beogradu nazivaju antiratni profiteri jer su na tim neistinama zgrnuli grdne pare. Radi se na dokazima da je veliki broj ljudi koji se vode kao mrtvi, nalaze u inostranstvu.
Uop�te ne sporim da neko mora da bude ve�an zbog zlo�ina koji su po�injeni ali da to bude poimence na svim stranama. U svakoj situaciji jedna budala mo�e da napravi veliki haos ali tvrdim da ni pribli�no nije toliko ljudi ubijeno koliko se propagira.
Postoje informacije da je ubijeno mnogo vi�e?
Ja �u li�no uskoro da doka�em da to nije ta�no.
Koliki je bio uticaj Mirjane Markovi� na Milo�evi�a kada je o Bosni rije�?
Njena je ideja bila da su Srbi u Bosni i Srbi u Krajini problem Bosne i problem Hrvatske. Ta �ena je smatrala da granice nisu potrebne. Ali njen mu� a i mi svi �ivimo na planeti sile, gde vladaju jaki, sna�ni i odlu�ni. Ona je imala jedno potpuno nakaradno shvatanje dr�ave i dr�avene organizacije. Ja sam imao sa njom �estok konflikt jer je ona tra�ila da mi ne treba da branimo Republiku Srpsku Krajinu. Ona je imala veliki uticaj na Slobodana i da se on mogao osloboditi tog pritska mnogo bi bolje pro�ao. Dobar deo "zasluga" �to je on danas u Hagu, pripada njoj.
Mejutim Milo�evi� �e uskoro po�eti da iznosi jake dokaze gde �e se videti �ta je ko radio na Balakanu i kako je razbijana Jugoslavija. Jer mi smo taj Nema�ki plan o razbijanju Jugoslavije imali jo� 1990. godine na stolu. Klaus Kinkel je tada bio �ef Nema�ke slu�be DNB koja je bla klju�na u po�etnom razbijanju Jugoslavije. Postojao je ta�an plan �ta i kako treba uraditi i najve�i deo tog plana je ostvaren.
Koji su po Vama najve�i Milo�evi�evi proma�aji?
Po�etkom 1991. godine tada�nji �ef KOS-a Aleksandar Vasiljevi� uputio je u kabinet predsednika Srbije Milo�evi�a jednu veoma detaljnu i izvanrednu analizu stanja u Bosni i Hercegovini, gde vojska ukazuje na mogu�nost od izbijanja sukoba u toj republici. Ja sam zamolio Acu da i meni po�alje jedan primerak tog dokumenta u kojem je napravljen presek organizovanja muslimana u Bosni. Po tada�njim informacijama ve� oko 55 hiljada muslimana organizovano je u neke formacije i jedinice koje nisu bile advekatno naoru�ane ali je postojala jedna potpuno vojna struktura organizovanja koja je bila ilegalna, dok su kobajagi funkcionisali zvani�ni organi BiH. Taj dokument se vodio pod "strogo povjerljivo". To je nama dato kako bi spre�ili budu�i sukob. Milo�evi� nije bio �ovek koji �e bilo �ta uraditi unapred, pa �ak ni tri dana unapred. Mi smo tada mogli jednom odlu�nom vojno-politi�kom akcijom da spre�imo mnogo toga. Milo�evi� nije preduzeo ni�ta. S druge strane imali smo Srbe koji su bili partijski organizovani i tvrdili - nas �e JNA da brani. To je bilo krajnje nezrelo posmatranje situacije 1991. godine i koje je dovelo do izbijanja sukoba.
Kako obja�njavate �injenicu da je Aleksandar Vasiljevi� izvje�taj o situaciji u BiH, koji pominjete poslao predsjedniku Srbije iako je tada postojalo predsjedni�tvo SFRJ?
Ne, tada se predsedni�tvo Jugoslavije ve� raspalo, odnosno prestalo da funkcioni�e zbog podela u njemu samom. Osim toga ja sam inicirao takvu jednu studiju jer sam smatrao da �e te vojne analize biti dovoljne da se Milo�evi� trgne i ne�to konkretno preduzme. Ja sam po struci elektro in�enjer i svoje analize radim vi�e matemati�kim metodama i potpuno realno. Nikada nisam bio optere�en nacionalizmom i iniciranje te studije nije imalo za cilj prou�avanje bilo koje strane srpske, muslimanske ili hrvatske ve� nam je trebala jasna procena stvarnog stanja kako bi se predupredili negativni tokovi koji su ve� vidjeni u Hrvatskoj.
U koim situacijama je Karad�i� od vas tra�io pomo�?
Karad�i� me je �esto zvao a naj�e��e kada je trebalo da razmislimo �ta da uradimo. Ja sam bio kreativac koji je trebao da osmisli kako da se izvu�emo iz �orsokaka. On nije sam odlu�ivao, kompletno rukovodstvo je u�estvovalo u va�nim odlukama. On se trudio da ubedi sagovornike u ispravnost svoje ideje, tro�io je sate da nekog ubedi da je to �to on predla�e pametno. Za razliku od Milo�evi�a koji nikoga nije ni slu�ao ni ubedjivao. To su ustvari dva potpuno razli�ita �oveka. Karad�i� voli �ene, kocku, jednostavno to je �ovek koji voli �ivot.
Mislite da zbog toga bje�i od Haga?
On se nikada ne�e predati Hagu. Ako ga ne uhapse u narednih godinu dana ne�e ga vi�e ni hapsiti, jer �e cela konstrukcija zvana Ha�ki sud polako da se raspada. Milo�evi� je pristao na osnivanje Ha�kog suda i da bi Karad�i�a eliminisao sa scene, jer Karad�i�ev ugled medju Srbima je tako brzo rastao da je Milo�evi� shvatio da bi mu on mogao da bude veliki protivnik na planu svesrpskog lidera. U jamu koju je on iskopao za Karad�i�a i sam je upao.
Da li ste vi li�no dolazili u kofliktne situacije sa Milo�evi�em?
Ja sam aktivno u�estvovao u smenjivanju Milo�evi�a. Imao sam skoro 70 TV nastupa po Srbiji gde sam obja�njavao da Milo�evi� mora da se povu�e. U no�i izme�u 4. i 5. oktobra na radio Indeksu koji je bio jedini slobodni radio u Beogradu, obja�njavao sam grajanima kako da se sutra pona�aju. �e�elj me je �ak zbog toga proglasio ameri�kim �pijunom. Medjutim ja sam napustio njegov kabinet jer se nisam slagao sa njegovim na�inom vodjenja zemlje i odbrane srpstva. On je slu�ao savetnike samo kad mu je fotelja bila uzdrmana, kao na primer 9. marta. U takvim situacijama ja sam bio najtra�eniji �ovek. Ali kad kriza prodje savetnici mu vi�e i ne trebaju.
Napravio sam veliku gre�ku kada sam osmislio slogan - "Srbija se uspraviti mora". Pri tome sam mislio na ekonomsko a ne nacionalno uspravljanje. Otkada je Milo�evi� to u Smedervu izgovorio, od tada je ta parola postala nacionalisti�ki slogan. Koja naravno uop�te nije tako zami�ljena. On je nije hteo da je napusti jer mu je odgovarala za li�ni uspon. Koristio je sve kako bi uve�ao svoju harizmu. To nije bilo pametno. Jer kad predsednik svu energiju usmeri ka li�nom uzdizanju tada dr�ava tone.
Milo�evi� je pao na tom srpskom pitanju. On je predsednik sa najvi�e poraza bli�oj srpskoj istoriji. Niko nije izgubio toliko ratova i toliko etni�ki srpske teritorije kao on.
�ta mu je Karad�i� najvi�e zamjerio?
Kada se vra�ao iz Dejtona, Milo�evi� je celu delegacije RS uhapsio u Dobanovcima. Tu je bio Kraji�nik, Koljevi�, Zametica i ostali. Osim toga naredio je Karad�i�u da �to pre doje u Dobanovce i potpi�e da prihvata Dejtonski sporazum.
Sve predloge koje smo Milo�evi�u napravili pre Dejtona �ta nikako ne sme da u pregovorima izgubi, on je sve to dao. Insistirali smo da RS dobije izlaz na more, koje joj po svim svetskim konvencijama o granicama pripada, Milo�evi� je sve to odbacio, samo da bi RS doveo u potpunu komunikacijsku zavisnost od Srbije .
Jer ako ste vi ekonomski ili komunikaciski zavisni od nekog onda morate da prihvatite sve njegove uslove. Ja sam savetovao Karad�i�u da to nikako ne prihvati, medjutim on je rekao da to mora da u�ini, jer �e ga u suprotnom Milo�evi� uvesti u vojni poraz te �e na vojnom planu izgubiti sve. Osim toga delegacija RS bi bila danima uhap�ena sve dok to ne bi potpisala.
A na kojim teritorijama je Karad�i� insisstirao?
Muslimani su nudili - da�emo vam Tuzlansku regiju prepustite nam Sarajevo. Karad�i� je to odbio jer nije ni sanjao da �e Milo�evi� tako olako pokloniti Sarajevo. Smatrao je da periferni delovi Sarajeva i industriska zona prpadnu Srbaima a centralno gradsko jezgro dobiju muslimani. U Sarajevu je bilo 60 hiljada radnih mesta i to je njemu bilo jako zna�ajno. Ja sam Karad�i�u rekao to ne sme� da da� jer ako to da� �ta �e ti raditi narod, da hvata muve mo�da.
Kada su se Milo�evi� i Karad�i� posljednji put vidjeli?
Vidjeli su se zadnji put po�etkom 1996. godine kada je Milo�evi� odbio da po�alje 300 kamiona iz Beograda koji su trebali da pomognu u iseljavanju Srba iz Sarajeva. Milo�evi� je zapadu pri potpisivanju Dejtonskog sporazuma dao usmeno obe�ao da fabrike u Sarajevu niko ne�e dirati. Bojao se da ti kamioni ne poslu�e ba� u te svrhe. Mejutim ja sam savetovao Karad�i�a da se jedan "Orao" ili "Pretis" i druge fabrike moraju izmjestiti u RS jer taj narod mora od ne�ega da �ivi i negde da radi. Dakle mi smo tada prije svega mislili na narod. Zbog toga smo na�li trista privatnih kamiona iz Srbije i dovezli ih u Sarajevo.
Na koji na�in Karad�i� danas rukovodi SDS-om?
To nije ta�no. Dana�nji SDS nije ni nalik onom �to je Karad�i� zamislio. Vi iz sarajevske perspektive ste SDS prvenstveno gledali kao nacionalisti�ku stranku. Mejutim njen osnovni cilj bio je da napravi ambijent u kome Srbi mogu da opstanu u Bosni. Dana�nji SDS je �alosna senka one partije koju je vodio Kara�i�.
Kako je 1994. godine vi dolazite na Pale tamo se nalazi i Jovan Zametica, koje su bile njegove ingerencije kao savjetnika i kako je uop�te na tu poziciju mogao do�i �ovjek kojeg niko nije poznavao?
Gospodin Zametica je veliki intelektualac i �ovek sa kojim sam ja delimi�no saradjivao jer mi nismo pokrivali iste oblasti. On se prevashodno bavio poslovima medjunaorodnih odnosa RS jer je odli�no poznavao jezik a i mnogo vremena je proveo u Londonu rade�i u institutu za Balkan. Ako mislite na gospodina Zameticu on nama nije bio nepoznat jer smo mi aktivno pratili njegov rad.
Ako ste pak mislili da sam ja taj nepoznati �ovek to je ta�no. Ja sam se sve do 1997 trudio da budem �to dalje od medija i bilo kakvih javnih istupanja jer sam samtrao da savetnici treba da poma�u predsedniku ali nikako nesmeju da budu i javne li�nosti. Savetnici trebaju da imaju posebne kreativno-analiti�ke uloge ali sve njihove kreacije i sugestije koje predsednik prihvati od tog momenta postaju predsednikove ideje a ne njihove jer oni rade za njega. Nije dobro ni pametno da se jasno zna ko u predsedikovom okru�enje pokriva kreativne funcije jer se onda posredno ili neposredno na te kreacije mo�e da uti�e. Savetnici dok obavljaju taj posao treba da budu u dubokoj senci predsednika i po mom mi�ljenju oni nema �ta da tra�e na javnoj sceni, osim ako im upravo takva uloga nije namenjena.
Koliko su se u to vrijeme pitali drugi ljudi iz vrha rukovodstva Republike Srpske. Kao �to su Koljevi�, Kraji�nik i Plav�i�eva. Kakav je bio njihov hijerarhijski uticaj?
Ve� sam u predhodnim pitanjima objasnio da je Karad�i� delovao autaritativno ali nikakda nije �eleo da name�e svoje mi�ljenje. Radilo se vi�e kolektivno i sve navedene li�nosti u va�em pitanju su vi�e zajedno, kolektivno donosili zna�ajne odluke po RS. Normalno Koljevi� i Biljana kao �lanovi predsedni�tva RS imali su druga�ija zadu�enja od gospodina Krai�nika koji je bio predsednik Skup�tine RS
Da li je Slobodan Milo�evi� otvoreno rekao Aliji Izetbegovi�u koje opcije mu se pru�aju ukoliko ne pristane na njegove prijedloge?
Ne, Milo�evi� i Alija takav razgovor, da ja znam, nikada nisu vodili. Milo�evi� nije imao precizan plan da bi Aliji bilo �ta alternativno nudio ili mogao da ponudi. Po mom mi�ljenju Alija je pravio osnovnu gre�ku �to se nije dogovarao sa Karad�i�em jer sa Milo�evi�em on nije imao �ta da se dogovara. Za Milo�evi�a bi svaki dogovor na relaciji Karad�i� - Alija bio odli�an samo da se sukobi zaustave i da njegovu fotelju ne ugro�avaju. Medjutim Alija je tra�io sagovornike svuda ali najmanje u kom�iluku gde je prvo trebalo razgovarati. Na takve poteze su ga �esto podlo i pogre�no nagovarali zapad i amerikanci obe�avaju�i mu ne�to u �emu nikada nisu ozbiljno nameravali da mu pomognu. Strategija zapada u kome su prednja�ili Nema�ka a kasnije Amerika i Engleska bila je, za sve oni koju hteli da je vide, veoma jasna. Dizati medijsku galamu oko stvaranja velike Srbije, da bi se u potaji stvorila velika Hrvatska. Mislim da Alija u po�etku nije shvatio kompletnu zaveru ali kasnije se iz tog zagljaja Muslimansko-Hrvatske federacije nije moglo pobe�i.
Posle na�eg odbijanja Tudjmanove ideje o podeli Bosne, Hrvatska se bacila na stvaranje sna�nog lobija uz �iju �e pomo� tu ideju ipak realizovati. Na stranu Hrvatske je stala Nema�ak i Austrija do te mere da su u EZ izvr�ile odlu�uju�i pritisak da ta opcija bude prihva�ena. To postaje i zvani�no strategija EZ u koju se uklju�uju Amerika i Vatikan. Protiv ovako sna�nog lobija mi u Srbiji nismo mogli ni�ta da uradimo osim da poku�ama da ubedimo Aliju da ne pravi savezni�tvo sa Hrvatima jer �e na kraju biti najve�i gubitnik. Ako danas pogledate krtu razgrani�enja do�i �e te sami do zaklju�ka da je Alija tada napravio odlu�uju�u gre�ku i da su muslimani u najve�i gubitnici te strategije.
Da li je ta�no da je postojao dogovor izmedju Radovana Karad�i�a i Alije Izetbegovi�a o zamjeni teritorija, konkretno Srebrenice sa periferne dijelove Sarajeva? (Izetbegovi� je jednom rekao da je ta opcija postojala) Za�to je taj plan propao?
Takvih ozbiljnih dogovora nije bilo, a da ih je bilo sigurno bih bio upoznat. Postojalo je vi�e samo neformalnih predloga o tritorijalnim razmenama Sarajevo sa periferijem za Tuzlu, Doboj za Gora�de i sli�no ali ozbiljni razgovori politi�kih vrhova RS i Muslimana nije bilo. Mislim da su Muslimanski �elnici be�ali od takvih razgovora jer su smatrali da �e uz pomo� amerikanaca ostvariti vi�e, iako je raspolo�enje na Palama bilo u pravcu takvih dogovora.
Da li ste bili upoznati o teritorijalnom razgrani�enju BiH, koje su vodile sarajevske vlasti sa vlastima na Palama?
Sa ovim pregovorima i detaljima tih razgovora ako ih je bilo nisam upoznat, i to nebih mogao da komentari�em.
Mo�e li se nekoliko op�tina u bosanskoj Krajini, kao �to su Grahovo, Petrovac i Sanski most, smatrati dijelom globalnog dogovora o razgrani�enju kao �to je prije toga bila i "Oluja"?
Ako sam dobro razumeo pitanje mislite dali su Srbi iz RS svesno prepustili ove op�tine Hrvatima kao ulog nekog budu�eg razgani�enja? Ne, Srbi iz RS u operaciji oluja nisu mogli da odbrane ove op�tine jer su na tim prostorima raspolagali dosta malobrojnim jedinicama a znali su za opredeljenje Milo�evi�a, da se ne�e vojno ume�ati u odbranu RSK. Milo�evi�u je predo�en plan uspe�ne odbrane RSK sa minimalnim u�e��em Srbije ali je on sve te predloge odbio jer se ve� dogovorio da RSK prepusti Hrvatima a da za uzvrat dobije ameri�ku podr�ku u borbi sa narastaju�om opozicijom u Beogradu. Zbog takvog kalkulantskog pona�anja Milo�evi� je izgubio vlast u Srbiji i danas je u Hagu. Njegov pad i po�inje upravo sa padom RSK, koju niko ozbiljan u Srbiji ne smatra trajno izgubljenom, pa �ak i dan�nji na�i �elnici, koji su puni pomiruju�ih izjava. Smatra se da jo� nije trenutak za pokretanje takvih pitanja ali �e to sigurno do�i na dnevni red.
Veliki broj neposrednih u�esnika u hrvatsko-srpskim pregovorima tvrde da su od 1991. godine zapo�eti pregovori o podjeli BiH izmeju Tujmana i Milo�evi�a. Milo�evi� je u prolje�e 1995. godine u odredjenim krugovima rekao, parafraziram-ratna avantura ima smisla samo ako dobijemo polovinu Bosne. Va� komentar?
I ja sam jedan od u�esnika tih razgovora iz 1991. ali mislim da sam u predhodnim redovima objasnijo da je to bila inicijativa Tudjmana koja je kod nas ocenjena kao neprihvatljiva jer smo mi imali ve� neke jasne naznake o namerama stvaranja velike hrvatske i nikakva podela Bosne nam nije odgovarala. Za navedenu Milo�evi�evu izjavu nisam �uo, ali ako je ona izre�ene smatram da je mislio na polovinu Bosne koja bi pripala RS ali nikako i Tudjmanu. Milo�evi� je bio spreman na razne ustupke ali ba� tolike, to bi i za njega bilo previ�e.
Milo�evi� se u Srbiji pojavio na krilima nacionalizna, iako on sam uop�te nije nacionalista, jer se Srpski narod ose�ao ugnjetenim iako je predstavljao skoro polovinu populacije biv�e Jugoslavije. To ose�anje kod Srba nije stvoreno samo na nacionalnom ve� mnogo vi�e na ekonomskom planu. Srbija je pretvorena u sirovinsku bazu, tr�i�te Slovenije i Hrvatske. Zato se i rodio slogan "Srbija se uspraviti mora" koji je potpuno bio usmeren u ekonomskom pravcu, ali je fakti�ki eksploatisan u nacionalnom. Milo�evi� je taj imid� velikog Srbina gajio jer mu je donosio popularnost u �irim masama. Uz nacionalizam �e te se brzo popeti na vrh ali pri prvom porazu ili prodaji nacinalnih interesa strmoglavo padate. Milo�evi� se sobzirom na svoje "rezultate" oko RSK i RS previ�e odr�ao ali posle pada Kosova nikakvi politi�ki trikovi ga nisu mogli da spasu.
