Koliko je stvarna i mogu�na ideja o balkanskoj konfederaciji?
Albanija u "skra�enoj" Jugi
Solana po�uruje Beograd i Podgoricu, jer ho�e da objedini Srbiju, Crnu Goru, Kosmet, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju u dr�avu koja bi bila garant mira
Ve�ina analiti�ara balkanskih doga�anja se ovih dana pita: za�to se Solani toliko �uri? Ekspresna, i po mnogo �emu, efikasna poseta visokog predstavnika EU Havijera Solane Beogradu, gde je pozvao �lanove Komisije za izradu ustavne povelje da bez odlaganja po�nu rad na tom dokumentu, izaziva znati�elju kod.
U poslednja tri meseca odr�ano je nekoliko me�unarodnih skupova o problemima Balkana i iza kulisa svakog od njih mogla se �uti pri�a o konfederaciji balkanskih zemalja.
Iza pri�e koju proturaju svetski mo�nici za�ti�eni oreolom zakletih atlantista stoji konfederacija Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije i Makedonije. Kreatori svetske mondijalizacije i globalizacije bi konfederalnim povezivanjem najproblemati�nijih balkanskih zemalja re�ili nekoliko problema.
Granice izme�u balkanskih zemalja ne bi predstavljale probleme razdora ve� zbli�avanja. Kosmet bi ostao u sastavu Srbije, Sand�ak bi bio u tesnoj vezi s Bo�njacima iz Bosne, Hercegovina bi bila bli�a Crnoj Gori i Srbiji, Republika Srpska bi se na�la u istoj zajednici s maticom Srbijom, Makedonija bi ostala celovita, a �iptari s Kosova i Makedonije bili bi zajedno s Albancima iz Albanije.
Prividno bi Albanija i Srbija postale velike i bez prolivanja krvi. Stvorio bi se zajedni�ki ekonomski prostor koji bi olak�ao ekonomske tokove svim zemljama u balkanskom regionu. Formiranjem balkanske konfederacije stvorio bi se dr�avni okvir u kome bi se konfliktnim zemljama Balkana podizao nivo tolerancije, neophodan uslov za EU.
Atlantisti bi stvaranjem balkanske konfederacije dobili jo� jedan poen u strate�kom osvajanju sveta, jer bi kontrolisali najeksplozivnije bure baruta u Evropi, mada nije te�ko uo�iti da bi time Amerika ozbiljno, preko zemalja svoje interesne sfere, kontrolisala Evropu. Atlantisti bi imali konfederaciju kojom bi mogli da prete Evropi, muslimanskim faktorom, jer svako izazivanje kontrolisane krize u balkanskoj konfederaciji destabilizovalo bi ozbiljno Evropu. Rusija bi definitivno bila izba�ena sa Balkana. Konfederalna dr�ava omogu�ila bi stvaranje balkanskih oru�anih snaga �iji bi kostur �inila VJ, �ija je mo� i brojno stanje ve�e od vojski Bugarske i Rumunije zajedno.
Ovako formirane oru�ane snage Konfederacije bile bi garant za�tite ameri�kih ostvarenih nacionalnih interesa na Balkanu. Vojne snage konfederacije �titile bi budu�e strate�ke naftovode �ije bi �vori�te bilo ba� na Balkanu, a tu je za�tita multinacionalnih kompanija koje �e uleteti na balkanske prostore u �elji da isisaju svaki vredan strate�ki proizvod jeftino proizveden i svaki gram strate�kih sirovina, od vode do lignita.
U konfederalnoj zajednici ome�ile bi se nacionalne granice na isti na�in kako je to u�injeno prilikom stvaranja velike SFRJ, tako da bi se posle broja godina mogla raspasti po nacionalnim �avovima bez ispaljenog metka.
Me�utim, za realizaciju ovako ambicioznog plana potrebno je ostvariti neke preduslove. U prvom redu, mora se po�tovati Dejtonski sporazum, kome se ovoga trenutka najvi�e protivi Hrvatska, jer bi balkanskom konfederacijom njena etni�ka zajednica u Bosni ostala van njene kontrole.
Konfederacija je neostvariva sve dok na Kosmetu istinski ne profunkcioni�u demokratske institucije i ne stvore se uslovi za formiranje multietni�kih partija koje �e opstati zbog ekonomskih interesa njihovih �lanova, a ne isklju�ivo zbog nacionalne samostalnosti.
Formiranje balkanske konfederacije je nemogu�e ostvariti u uslovima politi�ke i ekonomske nestabilnosti Srbije i Crne Gore, �to Solana po svaku cenu �eli da spre�i. A tu je i stabilna Makedonija, koja, kao takva, jedino mo�e da figurira u konfederaciji.
Da bi se svi ovi preduslovi o�uvali, a neki i formirali atlantisti �e preduzeti nekoliko akcija. U prvom redu, organizova�e se vi�e me�unarodnih donatorskih konferencija kako bi se stabilizovala ekonomska situacija na Balkanu. Amerika i njen glavni partner Britanija podr�a�e sve snage koje su za opciju konfederacije, a onemogu�avati sve koje su za samobitnost i nacionalno "otre�njenje" a protiv svetske globalizacije. Atlantisti �e radi tobo�nje bezbednosti Evrope tra�iti od EU da ekonomski pomogne region. Svetske finansijske institucije dobi�e nalog da po�nu da ula�u sve� kapital u zemlje Balkana.
Na istom putu sprema�e se teren za kolektivan prijem u EU svih konfederalnih kandidata. Konfederalne te�nje kreatora ove ideje objedini�e medijski prostor Balkana raznim akcijama (balkanske novine i televizija). Multinacionalne kompanije poku�a�e da formiraju (otkupom, privatizacijom, ulaganjem, osnivanjem) svoje ekspoziture u svim zemljama Konfederacije s jedinstvenim cenama. Formira�e se privredne komore na nivou Konfederacije koje �e koordinirati sav privredni i finansijski �ivot u zemljama potencijalnim �lanovima konfederacije. Formira�e se zajedni�ke banke i druge finansijske ustanove. Formira�e se odbori za pripremanje ove Konfederacije, ali kad politi�ki i ekonomski uslovi u zemljama budu znatno bolji.
Na kraju, treba re�i i to da je pri�a o konfederaciji balkanskih zemalja koje danas predstavljaju ozbiljnu pretnju miru u regionu lepa sekvenca u filmu sa lepim krajem, ali za tako ne�to mora postojati kolektivna volja Balkanaca. Ali ne "nametnuta volja" ve� ona kreativna i stvarala�ka koja proizilazi iz interesa koje artikuli�u �itelji balkanskih zemalja na osnovu razgranatih kulturnih i ekonomskih veza koje su jo�, na sre�u jednih ili �alost drugih, preslabe.
