[www.ANTIC.org] =?windows-1250?Q?Mr_Branislav_Ristivojevi=E6=2C_asistent_na_Pravnom_fakul?==?windows-1250?Q?tetu_u_Novom_Sadu=2C_o_nedostacima_Ha=9Akog_tribunala?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Mr Branislav Ristivojevi�, asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, o nedostacima Ha�kog tribunala

Iz te mre�e niko ne�e pobe�i

Komandna odgovornost, po kojoj se u Me�unarodnom sudu sudi vojnim i politi�kim prvacima, postavljena je tako �iroko da je svako kriv �to je ne�to u�inio, ili, u suprotnom, �to nije spre�io da ne�to bude u�injeno

Vojna i politi�ka elita iz biv�e Jugoslavije, kojoj se sudi u Ha�kom tribunalu, okrivljuje se za komandnu odgovornost. Od Milo�evi�a, pa nani�e, ili obrnuto. �ta, zapravo, zna�i komandna odgovornost i kako se od nje odbraniti?

Po onome �to "Glas" saznaje od Branislava Ristivojevi�a, asistenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, koji je magistrirao upravo na komandnoj odgovornosti, i u pitanju je "�iroko ba�ena mre�a, koju niko ne mo�e izbe�i". Time mr Ristivojevi� citira uva�enog profesora Orijela, koji je tako definisao taj relativno novi pravni�ki pojam jo� 1998.

- Lai�ka definicija komandne odgovornosti je da je to odgovornost za propu�tanje da se spre�e krivi�na dela podre�enih. U tome nema ograni�enja u nivoima, tako da su obuhva�eni svi koji su u�estvovali, od komandanta do najni�eg �ina. Tribunal ima definiciju komandne odgovornosti u tre�em �lanu sedmog stava statuta, i razra�uje je kroz presude. Tako su termin superior u komandnoj odgovornosti razvili da zna�i i vojni komandant i civilni nadre�eni.

Krivi�na odogovornost na osnovu nehata i propusta da spre�i dela svojih podre�enih je tako postavljeno da ne mo�e niko da joj izbegne, ka�e sagovornik. Jedna od osnovnih odlika komandne odgovornosti je da je mogu�a kako iz umi�ljaja, tako i iz nehata. To je, dakle, samo odgovornost za propu�tanje da se spre�i podre�eni i ni�ta drugo, i kao takva je izuzetak od op�tih pravila odgovornosti koje se nalaze u nekim drugim �lanovima statuta. Komandna odgovornostv postaje pravilo - kad ne mo�emo nekog da uhvatimo za standardnu odgovornost, samo prebacimo na ovu i sigurni smo da nam ne�e izbe�i. To je i sredstvo za politi�ki pritisak na neposlu�ne.

- Ovde �ivimo u ube�enju da je Tribunal neki sud za Srbe. Ko to misli u zabludi je. Taj sud ima i tu funkciju kad mu zatreba, ali tako�e slu�i i protiv muslimana i Hrvata. To je prosto sredstvo za politi�ki pritisak na neposlu�ne, s tim �to ima mo�da razlike u tretmanu - ka�e Ristivojevi�.

Presedan Komandna odgovornost pojavila se tek u "slu�aju Tojoda 1949, poslednjeg japanskog admirala kojem su Amerikanci sudili. - Sudila mu je komisija od pet ameri�kih generala, a ne sud, �to je problemati�no i s te strane �to se pitate kako mo�e japanskom generalu da se sudi prema ameri�kim standardima? Ni u "slu�aju Jama�ita, njegov vid odgovornosti nije nazvan "komandnom, �ak ni u Tokiju pred Me�unarodnim vojnim sudom. Nai�ao sam na tuma�enja da je "Tojoda" zapravo bilo politi�ko su�enje, kojim je trebalo zapu�iti usta kriti�arima "Jama�ite" - "sad uzimamo jednog i njega pu�tamo na slobodu, jer nemamo dokaza, nismo takvi da sve osudimo". Tada se prvi put komandna odgovornost pojavljuje kao termin, koji se pro�iruje na odgovornost i za ono �to je on naredio, �to je sam izvr�io i za ono �to je propustio da spre�i. Uvek se ide tim redom - da vidimo �ta si naredio, ako nema dokaza �ta si sam uradio, ako ni to ne mo�e da se doka�e, e onda �to nisi spre�io. Prvi put u me�unarodnom pravu komandna odgovornost se uvodi kao norma u neki akt 1977. u dopunskom protokolu na �enevskoj konvenciji, ali se ni tu ne zove komandna odgovornost nego krivi�no delo propu�tanja - ka�e Ristivojevi�.

Ko brani Hag? - Iza ljudi odavde koji afirmativno govore o Tribunalu uglavnom stoje fondovi, kojekakve organizacije i naravno pare, te nemaju ni razloga da kritikuju. Oni uglavnom ponavljaju pri�u kako je to na�a me�unarodna obaveza. Ali, jednako nam je i obaveza da se borimo protiv nepravde u tom istom me�unarodnom pravu. Iza mene i ljudi koji zauzimaju kriti�ki, zdrav, stru�ni stav, ne stoji ni�ta osim sile argumenata - navodi Ristivojevi�.

Pristrasne sudije Sudija mora da bude izabran unapred za neodre�eni broj slu�ajeva i neodre�eni broj mogu�ih optu�enih i krivi�nih dela za neko su�enje - samo tada mo�e da bude nepristrasan. Ako se ne�to ve� desilo, pa se tek onda bira sudiju, onda oni koji ga biraju ve� ula�u neka ose�anja u izbor. - Nedavno je izabran Teodor Meron, jedan od nauglednijih ameri�kih profesora me�unarodnog i javnog prava, stru�an, predsednik Ameri�kog dru�tva za me�unarodno pravo i glavni urednik �asopisa "Ameri�ki �urnal za me�unarodno pravo". Me�utim, u vreme bombardovanja SRJ 1999. i pretnje u jesen prethodne godine, �lanci koje je on tamo pisao i objavljivao su, blago re�eno, na granici nau�nog. Prelazili su u neku vrstu publicistike, u kojoj on ne mo�e da zadr�i li�na ose�anja i odnose prema Milo�evi�u i ovom narodu i dr�avi, bez razgrani�enja re�ima od naroda. Ako je Meron izabran za sudiju u Hagu, kako on mo�e da bude nepristrasan? On ve� ima formiran stav pre su�enja - obja�njava Ristivojevi�.

- Ako neki pravnici u ovoj dr�avi imaju sumnje oko toga �ta je komandna odgovornost, treba im objasniti da to nije svaka odgovornost koju nosi komandant. Kod nas se to zove Uputstvo primene i pravila me�unarodnog ratnog prava u oru�anim snagama SFRJ iz 1988, ali va�i i sada. U tom uputstvu, ta�ka 21, propisana je komandna odgovornost, koja je uvedena podzakonskim aktom. Dok ovde raspravljamo da li je uvedena komandna odgovornost kod nas ili ne, u Tribunalu �e samo izvu�i podzakonski akt i re�i - "izvinite, gospodo, vidite da je imate, morali ste sami da je primenjujete, ali ako ne�ete vi, onda �emo mi". To je su�tina Tribunala, a ne poznati izve�taj Saveta bezbednosti - obja�njava Ristivojevi�.

Sagovornik pode�a da je Savet oformio komisiju od pet svetski poznatih profesora da utvrde da li ima kr�enja me�unarodnog humanitarnog prava u gra�anskom ratu u biv�oj SFRJ. Po�to je njihov zaklju�ak bio da ima, a da Balkanci na tome ne rade ni�ta, predlo�ili su da se kao mera za uspostavljanje mira formira poseban tribunal.

- I tu su u pravu, jer mi zaista nismo ni�ta preduzeli. �to se mene ti�e, prvi bih sudio u svojoj vojsci, jer sam pripadnik rezervnog sastava i borio sam se u tri rata. To prvo moramo da uradimo zbog sebe samih, a ne zbog kredita, pomo�i. U pitanju je sopstvena savest, da se utvrdi ko je dao nekom tamo u Bosni mandat da u ime srpstva nekog kolje? A niko to nije u�inio. Ovo moramo da uradimo zbog na�eg obi�ajnog ratnog prava - setite se definicije �ojstva i juna�tva Marka Miljanova; juna�tvo je sa�uvati sebe od neprijatelja, a �ojstvo neprijatelja od sebe. I za to jo� nije kasno - veruje Ristivojevi�.

U Ha�kom tribunalu, kad ne mogu da vam doka�u redovnu, prelaze na komandnu odgovornost, pa po�to je te�e dokazati umi�ljajnu, odmah prelaze na nehatnu.

- U samom Tribunalu vrlo retko se upotrebljava naziv "komandna", jer je zastareo, ve� "odgovornost nadre�enog ili odgovornost za dela pot�injenih". Termin je prevazi�en, jer se ne odnosi vi�e samo na komandanta, ve� na sve nadre�ene, a isto tako ne zna se o kojoj se odgovornost radi - krivi�noj, gra�anskoj, prekr�ajnoj�

U Upustvu o primeni pravila pi�e da se teorija o komandnoj odgovornosti primenjuje od 1956, gde se tvrdi da je to svaka komandna odgovornost koju nosi komandant. Na�alost, kod nas lo�i pravnici i ne znaju vi�e od toga, ka�e Ristivojevi�. Anglosaksonsko ljudstvo, koje je do�lo da radi u Tribunalu obrazovano je na tom pravu i "slu�aju Tojoda", tvrde�i da je komandna odgovornost svaka odgovornost koju nosi komandant i poku�avaju da tvrde da se istovremeno mo�e odgovarati i po op�tim pravilima i po posebnim.

- Ako je profesor Osijel u pravu, onda zaista svi koji su optu�eni, izme�u ostalog i po stavu tre�em �lana sedmog, imaju vrlo malo �ansi da izbegnu odgovornost. Taman i da Tribunal ne uspe da doka�e krivicu gospodina Slobodana Milo�evi�a, na primer, za ne�to �to je naredio ili izvr�io, do�eka�e ga sa pitanjem za�to to nije spre�io.

Ristivojevi� potvr�uje da je o�igledno da se tu�ila�tvo lo�e spremilo i radi daleko neozbiljnije nego sam sud. Sudska ve�a se vi�e trude jer nose ve�u odgovornost, dok tu�ila�tvo ne odgovara nikome. Oni tu dolaze da rade, imaju neoporezovana primanja. Svakome od njih je stalo da se tu �to vi�e zadr�i zbog plate i da posle avanzuje.

- Ko god je oti�ao iz Tribunala, napredovao je, veli sagovornik. Veliko je pitanje da li je to opravdano, jer se Hag sa stru�nog stanovi�ta ne mo�e nazvati bilo kakvim dometom me�unarodnog krivi�nog prava koje �e ostati zabele�eno u istoriji kao neki kvalitet. U momentu kad je osnovan, nije imao ni procesno ni materijalno pravo, a formiran je odlukom Saveta bezbednosti kao mera za uspostavljanje mira na Balkanu. Dakle, sud je manjkav po osnivanju, tako�e �to se ti�e prava, postoje indicije da je politi�ki upliv veliki, naro�ito u rad tu�ila�tva. Kad se sve sabere, pitam: kako �e za 10 godina, kad prestane da radi, da se pi�e o njemu? - navodi Ristivojevi�.

Na� sagovornik, tako�e, upozorava i da se neke norme Tribunala retroaktivno primenjuju. Osnovan je 1993, po�eo da radi tek 1994, da bi mu prvi slu�aj bio tek posle jo� godinu dana, a tada je Dejtonski sporazum ve� potpisan. Zbog nastalog mira postavlja se pitanje �emu onda slu�i Tribunal, imaju�i u vidu da je to mera za uspostavljanje mira, koji je ve� dostignut. Ako se neko osu�uje zbog momenta pre osnivanja, dakle za 1991. ili 1992, onda je to retroaktivno primenjivanje prava.

- Za Milo�evi�evu optu�nicu va�i isto �to i za druge - sve optu�nice, naro�ito kako se ide po rangiranosti optu�enog, jesu neodre�enije. Za nekog na ni�em rangu lako je utvrditi krivicu - ako je neko silovao �enu, do�i�e ona da posvedo�i, i to je gotovo. Zna se datum, vreme, mesto izvr�enja. �to se ide vi�e po toj lestvici rangiranosti, sve se vi�e �uje da je, recimo, oko nekog datuma, u blizini neke op�tine, nestalo izme�u sto i sto pedeset ljudi. Drugo, �to rade u svim optu�nicama, naro�ito kako se penjemo na lestvici, to je da alternativno optu�uju ljude - da je kriv zato �to je naredio, a zatim zato �to nije spre�io. To je nelogi�no i u "slu�aju Krsti�" Ha�kog tribunala, do tog zaklju�ka su i same sudije do�le. Ali, u tu�ila�tvu i dalje insistiraju na tome, jer dominira anglosaksonski kadar koji poku�ava da nametne svoj stav - dodaje Ristivojevi�.

Presude u "slu�aju Krsti�" dokazuju da se probija frankofonsko krilo. Evropsko krivi�no pravo ka�e da neko ne mo�e da se pojavi kao izvr�ilac i podstreka�. Isto va�i i za oblike odgovornosti, jer ne mo�e u jednom krivi�nom delu da se u�estvuje i po pravilu i po izuzetku, dok kod anglosaksonaca ova pravila nisu jasno iskristalisana.

U nekim slu�ajevima se desilo da je sudsko ve�e u Tribunalu glasalo 2:1 za pu�tanje optu�enika na slobodu. Sudija Robinson izdvojio je mi�ljenje po praksi Evropskog suda za ljudska prava, gde se jasno ka�e da se nikome ne mo�e uzeti kao teret to �to �uti. Tako�e, teret dokazivanja je na tu�ila�tvu da optu�eni treba da ostanete u zatvoru, a nije na odbrani da dokazuje da treba da ga puste na slobodu. Isto tako, prema pomenutom sudu pritvor je izuzetak, a sloboda je pravilo u krivi�nom postupku.

- U slu�ajevima Tribunala sve je obrnuto - 2:1 se glasa da �ovek treba sam da dokazuje da treba da je na slobodi, u Tribunalu pritvor je pravilo, a sloboda izuzetak, i �utanje je nekima i uzeto kao teret, �injenicom da ne �ele da sara�uju sa sudom. Gospodin Robinson je nadglasan.

Drugo ve�e, nema�ko, koje vodi sudija �omberg, pusti petoro ljudi na slobodu na osnovu ovog izdvojenog mi�ljenja - trojicu muslimanskih generala i gospodu Joki�a i Ademija. To je drugi problem pravne nesigurnosti pred Tribunalom, jer da li �ete biti na slobodi zavisi od toga pod koje ve�e potpadnete - ka�e Ristivojevi�.

Kad Ha�ki tribunal zavr�i s poslom, preporodi�e se do neke mere u stalni sud, navodi na� sagovornik, a zgrada budu�eg Me�unarodnog krivi�nog suda ve� se zida u Hagu i verovatno �e preuzeti jedan deo resursa (prevodioce, tehni�ku slu�bu, registar), a onda verovatno i na�in rada Tribunala. Zato je ovaj sukob razli�itih krila bitan, jer �e sutra isti oni koji prevladaju Tribunalom, preovladati i Me�unarodnim krivi�nim sudom.

- Pravni aspekti Tribunala vrlo su �esto neodvojivi od politike i nema dovoljno pravnih normi, koje ure�uju njegovu organizaciju, postojanje, pravo po kojem sudi. Kako koje ve�e �ta odlu�i, sutra se prepisuju presude i to vam je pravo u Hagu - zaklju�uje Ristivojevi�.

DANIJELA �IROVI�  http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02062101.shtml

spacer.gif
Description: GIF image

black.gif
Description: GIF image

spacer.gif
Description: GIF image