General-major Dzon Altenburg, penzionisani zamenik nacelnika Pravne
sluzbe armije SAD o legalnosti akcije NATO na Kosovu
Tesko je naci pravnu osnovu za bombardovanje
;)
Specijalno za Danas
Tesko je naci pravnu osnovu za bombardovanje
Specijalno za Danas
- Pre nego sto se pocne bilo koja operacija, americka armija je obavezna da se konsultuje sa pravnim ekspertima koji procenjuju koliko su odabrani ciljevi i operacija u skladu sa zakonom i sa ratnim pravom, kaze u razgovoru za nas list penzionisani zamenik nacelnika Pravne sluzbe americke armije Dzon Altenburg. Posto je od prosle godine u penziiji, general Altenburg je bio u mogucnosti da nam iznese svoje stavove o nekim pravnim aspektima napada NATO na Jugoslaviju i uskladjenosti napada na pojedine ciljeve s pravnim normama.
- Kod nas su oficiri trenirani da budu odgovorni za postupke americkih vojnika i da sprovode odgovarajucu kontrolu njihovih postupaka. Ako podredjeni pocine zlocin, onda oficiri mogu da budu odgovorni, zavisno od okolnosti. Ukoliko oficiri ignorisu ono sto znaju i tako precutno odobre zlocin, oni su naravno takodje odgovorni.
Govoreci o delovanju jugoslovenske armije na Kosovu, general Altenbnurg napominje da ne zna sve cinjenice, ali da je "veoma zabrinut sta se dogodilo sa armijom".
- Vazno je da se zna da li su pocinjeni zlocini i da li su ih pocinili vojnici. U nasem sistemu, ukoliko je policija delovala, onda se procesi vode pred civilnim sudovima. Dubinska istraga trebalo bi da dovede do najvaznijih odgovora. Za celu zemlju je vazno da se zna sta se dogodilo, ali je to vazno i za one koji su te zlocine pocinili. Kod vojnika koji su pocinili zlocine, griza savesti se manifestuje kasnije i ona je veoma bolna i veoma tesko se prikriva.
| KOMBINACIJA
OBRAZLOZENJA |
- Mi nasa sudjenja u principu drzimo otvorenim. Zatvorena su samo neka sudjenja sa poverljivim informacijama. Za 28 godina moje karijere imao sam samo tri sudjenja koja su bila zatvorena oko dva sata. Nikada nismo zatvarali sudjenja zbog osetljivosti teme.
Posto Milosevic odgovara po nacelu "komandne odgovornosti", general Altenburg smatra da bi bilo svrsishodno kada bi se tacno utvrdilo da li je bilo zlocina pre intervencije, jer bez ratnih zlocina ne bi ni doslo do intervencije.
Sto je visi cin, utoliko su njegova odgovornost i krivica veca, pa to vazi i za Milosevica, kaze, nas sagovornik, dodajuci da sve to dodatno komplikuje pitanje pravne utemeljenosti same akcije NATO na Kosovu.
- Nisam srecan zbog kosovske intervencije. Nije uopste bilo lako reci da je ona opravdana. Glavna smetnja u tome jeste da je Kosovo sastavni deo suverene Jugoslavije. U tom slucaju, bilo je potrebno naci oslonac u medjunarodnom pravu, ali on nije pronadjen. To je proizvelo veliku diskusiju medju pravnicima. Mnoge zemlje u NATO se ne slazu sa ocenom da se tu radi o humanitarnoj intervenciji. SAD ne koriste "humanitarnu intervenciju" kao bazu za akcije svoje armije. U americkoj armiji koristi se kombinacija obrazlozenja. Americka vlada nikada nije rekla da se tu radi o humanitarnoj intervenciji. To je ucinila Velika Britanija i jos neke druge zemlje. Mnogi americki eksperti su veoma jasno osporavali ovu ocenu, kaze Altenburg.
- Da je samo americka armija intervenisala na Kosovu, mi bismo sigurno sproveli istragu. Kada je rec o odabiranju ciljeva, u americkoj vojsci postoji procedura koja mora da se postuje. Kada se odaberu ciljevi, oni se dostavljaju pravnim savetnicima koji analiziraju uskladjenost ciljeva sa humanitarnim pravom. Obavezno se postavljaju dva pitanja. Prvo pitanje je koliko su informacije o ciljevima pouzdane, a drugo pitanje je koliko ce biti "kolateralne stete" i stradanja civila.
|
- Jasno je da obavestajni podaci nisu bili pouzdani, kaze general Altenburg. Za ilustraciju o proceni "kolateralne stete" u akciji, mogu se uzeti bombardovanje Televizije kao i bombardovanje elektroinstalacija u Srbiji.
U svom svedocenju u procesu protiv Slobodana Milosevica, general Klaus Nauman je obelodanio da je Havijer Solana izdao naredjenje za bombardovanje Televizije. "Bilo bi zanimljivo videti kakav je bio stav pravnika o ovoj akciji, kaze general Altenburg.
| TELEVIZIJA KAO SUMNJIV CILJ |
Po njegovim recima, bilo je onih koji su u "Pustinjskoj oluji" trazili pojedine akcije koje nisu mogle da budu prihvacene sa pravnog stanovnista. Od tih ciljeva se odustalo. Isto se desilo i prilikom akcije u Avganistanu.
Za pravnike se kao najvaznije pitanje postavlja utvrdjivanje karaktera cilja - da li se radi o vojnom ili civilnom cilju. Evo kako su izgledali elementi za debatu o uskladjenosti ciljeva na Kosovu.
Uobicajene definicija vojnog cilja je da su oni ograniceni "na one objekte koji svojom prirodom, lokacijom, ciljem ili koriscenjem daju efektivni doprinos vojnim akcijama ili cije celokupno ili delimicno unistenje ili neutralizovanje obezbedjuju vojnu nadmocnost".
Nema sumnje da ce se svako saglasiti da je fabrika municije vojni objekat i da je prazna crkva civilni objekat. Problemi, medjutim, nastupaju kada je potrebno odrediti karakter objekata koji se koriste u civilne svrhe - sistemi komunkacija, transporta, petrohemijski kompleksi ili mediji.
Specijalni komitet koji je Haski tribunal obrazovao za utvrdjivanje odgovornosti NATO, registrovao je i sam da je nejasno da li se televizija smatra vojnim ciljem. Ni sam NATO, godinu dana posle akcije, nigde nije posebno pomenuo medije kao cilj, nego se, nabrajajuci znacaj i analizirajuci motive za akcije protiv odredjenih ciljeva, opredelio za one koji imaju jasan vojni karakter. Jedan od najspornijih ciljeva bio je RTS.
"Amnesti Internesenel" je vodio polemiku tim povodom s vise NATO zvanicnika, posto je u svom izvestaju ocenio da je bombardovanje RTS bilo "usmereno na civilni objekat", zakljucujuci "nameran napad na civilni cilj je ratni zlocin prema Statutu Rimskog krivicnog suda".
Cak je i tadasnji komandant NATO, general Vesli Klark, u svojoj izjavi 8. juna 2000. priznao da je Televizija "kontraverzni cilj", za razliku od Havijera Solane koji je bio izricit da je RTS "legitimni cilj" jer je "koriscen kao radio relej i transmiter za podrsku operacijama jugoslovenskih vojnih i specijalnih policijskih snaga na Kosovu".
Iako je Komitet odbio ocenu da je bombardovanje Televizije bilo bombardovanje civilnog cilja, u izvestaju se konstatuje da "odgovori na ta postavljena pitanja uopste nisu jednostavni".
General Altenburg smatra da jugoslovenska javnost treba da zna da su medju pravnicima i pravnim ekspertima vodjene velike debate o prirodi, karakteru i pravnoj zasnovanosti celokupne akcije NATO i pojedinacno odabranih ciljeva. Iako napominje da ne zna konkretne cinjenice o ciljevima i razlozima za njihovo odabiranje, general Altenburg na problem bombardovanja elektricnih postrojenja, napominje da se uvek mora voditi racuna o proporcionalnosti akcije, odnosno u kojoj meri ona pogadja civilno stavnovnistvo, a u kojoj meri zadovoljava kriterijume vojnog objekta.
Zbog brojnih nedoumica koje postoje upravo u pravnim aspektima, on zakljucuje: "Intervencija na Kosovu je potpuno nova situacija i ona je otvorila mnogo pitanja u medjunarodnom pravu koja bi trebalo da budu veoma pazljivo analizirana".
Dragan Bisenic
http://www.danas.co.yu/
null.gif
Description: GIF image
