INTERVJU: PROF. DR JOVICA TRKULJA
Posle razvoda od kockara, brak sa pijancem
"Dosovski vitezovi demokratije umesto radikalne promene dru�tva, zasad su uspeli da promene sebe. Postali su rentijeri demokratije. Demokratija u Srbiji se na�la na kriti�noj ta�ki sa koje se prevladavaju njene mane i slabosti, ili se ona deformi�e i survava u kaljugu predgra�anskog, predmodernog dru�tva."
Mirjana KALINI�
Parlamentarna kriza, ostra��enost sa kojom se sukobljavaju doju�era�nji koalicioni partneri, ravnodu�nost javnosti za ono �to se oko nje de�ava, stvari su koje nisu iznenadile dobre poznavaoce ovda�njih prilika. Oni smatraju da je lako svrgnuti tiranina, ali ne i tiraniju, po�to se dobro zapatila u du�ama ljudi? Da li je kriza u na�em dru�tvu posledica dugogodi�nje tiranije ili se radi o nemo�i nove vlasti?
Mislim da je re� i o jednom i o drugom. Ne zavaravajmo se: mi �ivimo u dru�tvu koje je osen�eno usudom autoritarosti, u kojem je vazda poredak bio vredniji od slobode, li�na vlast od demokratije. Kao �to je poznato �ovek mo�e daleko da odmakne od toga da bude rob, ali mu jo� uvek ostaje duga�ak put da bi postao gra�anin. Otuda dobri poznavaoci ovda�njih prilika trezveno upozoravaju, citiraju�i Konstana: politi�ke promene ne zna�e skoro ni�ta. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama dru�tva.
U toj optici politi�ki prevrat u Srbiji zna�io je odbacivanje nepodno�ljive stvarnosti i rokadu doju�era�njih voza�a i suvoza�a srpske pogibelji. Dramati�ni kraj Milo�evi�eve vladavine mo�da je krah starog re�ima, ali ne i kraj starog dru�tva. Lideri DOS-a, koji su olako obe�ali oporavak zemlje odmah sa njihovom izbornom pobedom, sada ne haju�i za to bezo�no se otimlju o vlast i tuku oko plena. Zauzeti time, oni su deo svoje oktobarske pobede prepustili snagama pora�enog re�ima. Njihov legalizam se sve vi�e pokazuje kao novi oblik otpora reformama i modernizaciji.
�ta smo sru�ili 5. oktobra, jednog �oveka ili jedno dru�tveno ure�enje, vrednost jednog sistema ili jedan sistem vrednosti, jednu politi�ku stranku ili jedan oblik politi�kog �ivota?
Od svega toga po malo, u celini - gotovo ni�ta. Slomom Milo�evi�evog re�ima procesi konstituisanja Srbije kao moderne demokratske zajednice o�ivljavaju i po�inju da �ive tamo gde su nasilno prekinuti. Pri tome, srpsko "osloba�anje istorije" dobija sve vi�e odlike osvete istorije. Jer, DOS nije uspeo da uspostvi su�tinski diskontinuitet sa prethodnim re�imom. Glavni problemi nisu re�eni ve� su produbljeni. Umesto izlaska na evropski drum on nam name�e la�ne dileme i anahrone teme o karakteru dr�ave, obliku vladavine, o crkvi, veronauci i sl. koja su nebitna za demokratsku tranziciju. Letimi�an pogled na dvojno knjigovodstvo jednogodi�nje vladavine DOS-a jasno ukazuje da na istorijskim terazijama minusi daleko prete�u nad plusevima, da je tzv. dosovska demokratija krhka i ranjiva, jer njene slabosti daleko nadma�uju vrline. Time su �iroko otvorena vrata pretvaranju dosovske vladavine u demago�ku demokratiju. Iza simulakruma liberalne demokratije skriva se istina o izopa�enoj autoritarnoj stvarnosti, odnosno spolja (demago�ki) gladac, iznutra (demokratski) jadac.
KRIZA VELIKOG DOMETA
Nakon promene vlasti gra�ani su o�ekivali promene u sudstvu, zdrastvu, vojsci, policiji, medijima... o�ekivali su da �e do�i do temeljne rekonstrukcije institucija. Do toga nije do�lo, za�to?
Politi�ka praksa vladavine DOS-a jo� uvek nije iza�la izvan okvira autoritarnog modela. Gotovo svi elementi prethodnog re�ima prepoznatljivi su u stvarnosti dosovske Srbije. Osnovni stubovi, poluge vlasti Milo�evi�evog re�ima (monopol nad finansijama i ideolo�kim aparatima, lojalni partijsko-dr�avni aparat i vojno-policijski kompleks) ostali su nepromenjeni. Lideri DOS-a na �elu sa premijerom �in�i�em i predsednikom Ko�tunicom, vi�e su energije i vremena utro�ili u borbi za preuzimanje ovih poluga vlasti, nego njihovoj promeni i reformama.
Sa porastom socijalno-ekonomskih problema u dru�tvu rastu tenzije u DOS-u. Ova koalicija sve vi�e nalikuje na 18 ma�aka vezanih u jednoj vre�i, koje bi najradije isko�ile i samostalno krenule u lov. Na okupu ih dr�i ne zajedni�ki program i politi�ka kohezija ve� spolja�nji zajedni�ki problemi, potencijalni i stvarni neprijatelji, kao i �injenica da nijedna stranka DOS-a nema dovoljno vlastitih mandata da izlaskom ugrozi apsolutnu ve�inu koalicije u Skup�tini Srbije.
Poslednjih meseci porasli su animoziteti strana�kih lidera i nastupila je dosad najte�a politi�ka kriza vlade i DOS-a. Ona �e imati dalekose�ne posledice i predstavlja�e po�etak kraja DOS-a, koji �e zavr�iti neslavno kao i sve prethodne koalicije srpske opozicije.
Kojo su osnovni uzroci neuspeha dosada�njih reformi nove vlasti?
Osnovni uzroci neuspeha reformi i mr�avi rezultati jednogodi�nje vladavine DOS-a proizilaze iz neuspele modernizacije i nedovr�ene dr�ave. Re� je o "modernizaciji bez modernosti" (R.Darendorf), jer su suspendovana dva klju�na faktora zapadne modernizacije, gra�anin i preduzetnik.
Zato nakon 20 meseci od oktobarskog "bljeska slobode" sa mnogo rezignacije mo�emo zaklju�iti: u Srbiji ni�ta novo! Uprkos velikim o�ekivanjima od na�e tzv. oktobarske revolucije Srbija nije raskinula sa autoritarnim, niti je uspostavila demokratski poredak. Zapravo, oktobarski prevrat je predstavljao samoodbrambeni refleks masa od brutalno kriminalizovanog re�ima. Po svemu sude�i, to je jo� jedna revolucija izneverenih nada, �iji je najve�i domet oslobo�enje prostora za nadokna�ivanje propu�tenog razvoja.
Otuda jo� ne mo�emo govoriti o postmilo�evi�izmu ve� o antimilo�evi�izmu u kojem se odvija, u raljama "anti" i "post", magijski obred poni�tenja, ne su�tine starog re�ima ve� njegovih pojavnih posledica. Stoga kako god borbeni dosovci svojom revolucionarnom retorikom poku�avali negirati Milo�evi�ev re�im, oni ga zasad, uistinu samo dopunjuju.
Nastavi li ovako nova dosovska vlast �e ubrzo gra�ane Srbije staviti pred dilemu sli�nu dilemi one supruge koja se, be�e�i iz bra�nog pakla sa pijancem, preudala za kockara, te sada na novim mukama razmi�lja o novom braku, ili vra�anju pijancu.
NE BE�E OD PODANI�TVA
�to se pravosu�a ti�e, javnost je o�ekivala da �e bar biti razre�ene sudije koje su u�estvovale u falsifikovanju izbora i ka�njavanju medija. Spisak sudija koji su se ogre�ili o sudijsku etiku veoma je duga�ak, razre�eno je samo troje. Kako to obja�njavate?
Po mom sudu, u Srbiji nikada nisu bili obezbe�eni uslovi za nezavisno sudstvo. Pravosu�e je bilo i ostalo u inferiornom odnosu prema izvr�noj i zakonodavnoj vlasti. Sudovi jo� nisu uspeli da se emancipuju i postanu samostalni, jer su u prethodnom re�imu bili ruinirani podani�kim duhom, politizacijom, manipulacijom, korupcijom. Sudska vlast se �esto svodila na ispostavu politi�ke mo�i, tako da su sudije dolazile u poziciju da kr�e zakon. Tipi�an primer za to bile su izborne kra�e, koje su, zapravo, bile sudske izborne kra�e. Njih su sprovodile sudije koje su izdale ideju pravosu�a, jer su se javljali kao vojnici dnevne politike u sudnici. Me�utim, odgovornost sudija za po�injena kr�enja zakona pre oktobra 2000. u Srbiji je izostala. Do sada je izostao i sam krivi�nopravni progon sudija i drugih sudskih funkcionera zbog kr�enja zakona, shodno �l. 243 KZ Srbije i �l. 118 KZ SRJ. Od oktobra 2000. do danas nijedan sudija nije izlo�en ovoj pravnoj odgovornosti. Vi ste u pravu: iako je duga�ak spisak sudija koje su se ogre�ile o sudsku etiku i profesiju, samo troje je razre�eno a desetak je podnelo ostavke. (Podsetimo se da je u DDR-u nakon ujedinjenja sa SR Nema�kom do 1998. bilo oko 44.300 optu�enja za kr�enje zakona, od �ega se 2/3 odnosilo na sudske funkcionere).
Ka�u da sudijama ne mogu upravljati ni vladari ni poglavari, ni vojska ni policija, ni partija ni mafija, ni ro�aci ni prijatelji, ni kumovi ni drugovi, ni ljubavnice ni ljubavnici. Niko, osim njihove savesti. Da li je kod nas mogu�e primeniti tu formulu, po�to �ivimo u partijskoj dr�avi, a to zna�i da se sudije biraju po partijskoj pripadnosti, ne sme se zanemariti ni uticaj mafije...?
Te "formule nezavisnog sudstva" kod nas nema niti �e je biti bez dosledne primene principa podele vlasti i bez reformisanog i profesionalizovanog pravosu�a. Me�utim, iza retori�kog zaklinjanja dosovske vlasti i pravosudnih funkcionera u nezavisno sudstvo, skriva se politika kontinuiteta ranije pravosudne politike, tako da su dosada�nje mere nedovoljne da bi se na�e kriminalizovano i bolesno pravosu�e pretvorilo u pravosu�e bez korupcije, podani�tva i manipulacije, sa visokostru�nim i moralnim sudijama, tu�iocima i advokatima.
Ve� du�e vreme u sudovima vlada stanje rezignacije, straha i nesigurnosti... Pre svega zbog politi�kih procesa, montiranih su�enja, vanpravnih hap�enja... Porastao je i broj nerasvetljenih ubistava, otmica i drugih te�kih krivi�nih dela. Neka su�enja su se pretvarala u politi�ke tribine i predizborne mitinge. Ugled sudske vlasti je upropa��en, kako ga vratiti?
Uprkos najavljenim promenama (Novom Zakonu o sudovima i sudijama koji je donet kao rezultat nagodbe/trgovine Vlade i DSS v.s. Zakona o radu i predlo�enim amandmanima na taj zakon) suo�eni smo sa pora�avaju�om �injenicom da su se promenili samo predsednici sudova i ne�to malo materijalni polo�aj sudija. Sve drugo je ostalo isto: i kadrovi, i poslovni prostor, i oprema, i ograni�eni iznos materijalnih sredstava koji se izdvaja za pravosu�e. Po svemu sude�i, novi akteri dosovske vlasti nisu zainteresovani da podani�ko i osramo�eno sudstvo reformi�u, da ga u�ine nezavisnim i efikasnim.
U takvoj situaciji, malobrojni visokostru�ni, moralni i odgovorni profesionalci u pravosu�u ose�aju se danas kao pastrmke ba�ene u mutnu vodu. Naivno je o�ekivati da �e one opstati, pro�istiti tu vodu, te reformisati srpsko pravosu�e koje je decenijama razarano i pretvarano u vazala politi�kih mo�nika. Uostalom, Srbijom i dalje teku mutne reke u kojima zlato tone a smrad i mulj isplivavaju na povr�inu.
OPREZ - AUTORITARCI NA DELU
Da li je mo�da re�enje u Zakonu o lustraciji?
Re� "lustracija" je nakon perioda potpunog odsustva iz jezi�ke prakse i politi�ko-pravnog diskursa, u�la u period hiperinflatorne upotrebe sa razli�itim zna�enjeima i velikim konfuzijama. Ne ulaze�i u aktuelnu kontroverzu zagovornika i protivnika lustracije, napomenu�u samo da ona te�i privremenom onemogu�avanju pristupa javnim funkcijama ljudima koji su se u prethodnom sistemu te�ko ogre�ili o prava svojih sugra�ana. Po mom sudu u Srbiji nema izgleda za lustraciju i sl. mere pravnog savladavanja autoritarne pro�losti iz slede�ih razloga: 1) nema po�etnih uslova za lustraciju, jer nema jasnog razgrani�enja izme�u �rtava i po�inioca; 2) isuvi�e je bilo dobrovoljnih sau�esnika biv�eg autoritarnog re�ima; 3) nepostojanje volje politi�ke elite i nezainteresovanost naroda za lustracionu odgovornost; 4) kontinuitet (stvarni i personalni) izme�u "novog" dosovskog i starog Milo�evi�evog re�ima; 5) mi smo suo�eni sa procesom ne savladavanja ve� prerade pro�lostii izmene kolektivnog pam�enja. Jer, pro�li doga�aji se prevrednuju u funkciji zaokreta i potreba aktuelne politike, i 6) nepodno�ljiva lako�a zaborava koja caruje Srbijom.
Koje su, onda, mogu�e politi�ke perspektive na�eg dru�tva?
Pomenute slabosti i mane dosovske demokratije ne smeju se potcenjivati, a jo� manje prikrivati. Njih valja biti svestan pogotovu danas kada se u Srbiji ponovo u�vr��uje autoritarni poredak i kada na politi�ku scenu sve arogantnije stupaju zakleti protivnici i neprijatelji demokratije. Re� je o sve militantnijim neofa�isti�kim i neoklerikalnim grupama i pokretima koji bi na "demokratsku silu da odgovore Bogom blagoslovenom pravednom silom" i za koje je demokratija oli�enje zla - "poluga globalne ideolo�ke manipulacije kojom se razaraju suvereniteti nacionalnih dr�ava". Sasvim je izvesno da �e ove snage u�initi sve da se, koriste�i slabosti dosovske vlasti i nemo� demokratskih snaga i institucija, do�epaju vlasti i da ostvare ukidanje demokratije.
Sve u svemu, dosovski vitezovi demokratije umesto radikalne promene dru�tva, zasad su uspeli da promene sebe. Postali su rentijeri demokratije. Demokratija u Srbiji se na�la na kriti�noj ta�ki sa koje se prevladavaju njene mane i slabosti, ili se ona deformi�e i survava u kaljugu predgra�anskog, predmodernog dru�tva.
