Udru�enje nezavisnih in�enjera telekomunikacije
tvrdi da je obnova poru�enog simbola Beograda nepotrebna
Avalski toranj na Novom
Beogradu
Idejno re�enje novog tornja visokog 300 metara
predvi�a gradnju kod hale "Limes". Centar Beograda zbog sada�njeg haosa i
zra�enja antenskih sistema predajnika opasan po �ivot
Avalski toranj je bio pogre�no postavljen i
potpuni proma�aj po pitanju pokrivanja Beograda TV i radio signalom.
Konfiguracija terena Beograda je takva da delovi grada na savskim i
dunavskim padinama nisu bili pokriveni, pa je RTS jo� pre ru�enja tornja
morao Beograd da pokriva sa jo� tri lokacije. Zato obnova avalskog tornja,
u tehni�kom smislu, nije potrebna!
Ovo tvrdi Slobodan Spasojevi�, predsednik
Udru�enja nezavisnih in�enjera telekomunikacija Jugoslavije, i direktor
firme TEA koja je, pored ostalog, radila pokrivanje Srbije signalom za
prvi pejd�ing sistem.
- Do pojave privatnih TV stanica takva
pokrivenost je mogla da zadovolji, odnosno, utro�ak frekvencija. Me�utim,
sada u prestonici radi 21 TV stanica i svaka od njih sa tri, �etiri
lokacije pokriva grad. I to pokrivanje je nezadovoljavaju�e jer nema
dovoljno frekvencija, a signali se me�usobno preklapaju tj. ometaju. S
ovolikim brojem televizija i lokacija, ispalo je da su svi kanali
iskori��eni jedan do drugog, pa se de�ava da ljudi koji su u centru grada
ne mogu da gledaju TV Politiku, Studio B, a golim okom vide njihove
predajnike. To je zato �to ih druge televizije sa svojih lokacija ometaju-
ka�e Spasojevi�.
|
|
|
|
|
RTS na 15
frekvencija
- TV stanice kao �to su Politika, Art, BK,
Pink, za pokrivanje Beograda koriste od dve do �etiri frekvencije, a
RTS sa tri programa koristi �ak 15 frekvencija �to je i ekonomski i
tehni�ki neopravdano. Izgradnjom tornja kod "Limesa" broj kori��enih
frekvencija bi se prepolovio ili smanjio jo� vi�e - ka�e
Spasojevi�. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Centar Beograda postao je urabnisti�ko ruglo,
obja�njava sagovornik, zato �to na rastojanju od jednog kilometra i manje
ima �est antenskih stubova sa kojih radi devet televizija.
- Na
Beogra�anki dva, na Robnoj ku�i na Terazijama, Domu omladine, Politici i
zgradi Ineksa po jedan. To prvo tehni�ki nije opravdano, a s druge strane
uti�e i na zdravlje ljudi. Zakonskom regulativom je propisano koliko jak
mo�e biti signal, a da nije �tetan za ljude. Ako predajnik zra�i jedan
kilovat unutar rastojanja na 174 metra uti�e na zdravlje �oveka. Ako zra�i
pet kilovata to rastojanje je 385 metara, a 10 kilovata- 551 metar. Ovde
se ne zna koliko predajnici u centru zra�e, a moja je procena da svi to
rade u razmaku od jednog do deset kilovata. Predajnik TV "Metropolis" na
Terazijama sigurno zra�i pet do deset kilovata, i svako ko je u krugu od
300 do 500 metara mo�e imati posledica po zdravlje. Da ne govorimo da je
antenski sistem predajnika u ravni, recimo, zgrade "Borbe" i da su
zaposleni ugro�eni- isti�e Spasojevi�.
 U svim velikim svetskim
gradovima, podvla�i sagovornik "Glasa", antenski stubovi se nalaze u
centru grada, ali na takvim visinama da nikoga ne ugro�avaju. Pored toga,
takva lokacija omogu�ava odli�nu pokrivenost cele teritorije.
- Avalski
toranj je imao predajnike ja�ine 100 kilovata do jednog megavata. A Avala
je od Banjice udaljena oko 10 kilometara. Na tom rastojanju snaga padne i
do hiljadu puta, tako da on kad je zra�io 100 kilovata, to je bilo kao na
Banjici da zra�i 100 vati. Avalski toranj je u stvari jakim signalom
nepotrebno zasipao Pinosavu i okolna sela. Zato je potrebno toranj
izgraditi na optimalnoj lokaciji u gradu, �to se ti�e pokrivanja grada -
obja�njava predsednik Udru�enja.
U dosada�njim analizama Udru�enja nezavisnih
in�enjera telekomunikacije, utvr�eno je da bi "novi avalski toranj"
trebalo postaviti izme�u hale "Limes" u Novom Beogradu i zgrade
"Nacionala" na Be�anijskoj kosi.
- Pokrivanje bi bilo mnogo bolje, a
toranj bi imao i turisti�ku i biznis namenu. Avalski toranj je imao onaj
restoran koji je radio samo u po�etku, posle, zbog udaljenosti, nije
slu�io ni�emu- ka�e sagovornik.
|
|
|
|
|
Restoran sa
rotacijom
U idejnom re�enju tornja kod hale "Limes"
stoji da bi se na visini od oko 200 metara formirala petospratna
gondola. Dva sprata, �etvrti i peti, rezervisani su za potrebe
po�te, televizije i radija. Tre�i sprat rezervisan je za restoran sa
rotacionim podom. Drugi sprat rezervisan je za vidikovac, dok je
prvi sprat rezervisan za kafe - disko, ili za kuhinju
restorana.
Za pristup gondoli predvi�ena su dva lifta kao i
po�arno stepeni�te.
- Donji deo tornja do 150 metara mogao bi da
se izgradi kao poslovni prostor i time bi se lak�e na�ao investitor
- ka�e Spasojevi�. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Gra�evinski fakultet je jo� 1994. godine napravio
idejno re�enje tornja koji bi bio postavljen ba� kod sada�nje hale
"Limes". Planirano je da betonski deo tornja bude 250 metara, a antenski
deo 50 metara.
- Sa tim tornjem 90 posto Beograda bilo bi pokriveno.
Pove�ao bi se i broj televizija, jer ovo �to se sad radi �ista je
hajdu�ija. Svako se name�ta na kanal koji misli da �e biti slobodan. Ovako
bi se uveo red, i postojale bi samo dve rupe na teritoriji Beograda-
Rakovica i Mali Mokri Lug, koje bi se pokrile sa dva mini repetitora. To
bi bilo svetsko re�enje. Avala je u trenutku kad je gra�ena slu�ila i za
prenos TV signala do drugih repetitora na Rudniku, Kosmaju i Jastrepcu, a
sada to mo�e i�i i opti�kim kablovima. Uz to, novi toranj bio mogao zbog
visine da vr�i i tu funkciju. Jedna od mogu�nosti dotura modulacionog
signala je i preko satelita, i tako pokriva Srbiju - ka�e
Spasojevi�.
Nakon ru�enja avalskog tornja u bombardovanju,
firma "TEA" je inicirala formiranje radne grupe �iji je zadatak bio da
izradi studiju optimalizacije pokrivanja grada Beograda signalom svih TV
stanica. Grupa je formirana od strane Ministarstva telekomunikacija, ali
je zbog nedostataka novca ubrzo prestala da radi. U Udru�enju najavljuju
da bi ova grupa uskoro mogla biti ponovo formirana, ako za to budu
zainteresovane nadle�ne institucije dr�ave.
- Ovim ujedno pozivamo i
zainteresovane investitore koji bi u�li u ovaj projekat- ka�u u
Udru�enju.
|
|
