22. januar 2002.
Izlaganje �AKA VER�ESA,
renomiranog Francuskog advokata iz Pariza:
Dragi prijatelji, Smatram da u vezi sa stavom zemalja NATO,
govoriti o duplim standardima-nije dovoljno. U stvari, zemlje NATO-a u njihovoj
agresiji protiv Jugoslavije praktikovale su same terorizam. To je dr�avni
terorizam i to je koncepcija rata u kojoj se terorizam i rat isprepli�u. Poznato
je da je u Evropi, do Drugog svetskog rata, veliki teoreti�ar rata bio
Klauzevic. Ali Klauzevic je bio �ovek svetlosti i njegova misao je bila veoma
slo�ena. On je tvrdio da rat te�i da svojim prirodnim delovanjem ide do
krajnosti. Medjutim, politi�ari koji su zapo�eli rat treba da spre�e taj razvoj
do krajnosti, jer je cilj rata-mir. U klasi�nim ratovima bilo je ratnih zlo�ina
i zlo�ina protiv humanosti. Ali se oni nisu me�ali sa ratom.
Medjutim,
pojavom rata radja se jedna nova misao kod ratnih teoreti�ara. Od momenta kada
jedna zemlja ima osiguranu supremaciju u vazduhu ona nastoji da ga koristi i to
prvenstveno protiv civilnog stanovni�tva. To je pojava dr�avnog terorizma.
Veliki teoreti�ar apsolutnog rata i mira bio je general Duet, prijatelj
Musolidija. I niko se ne�e iznenaditi da je prva koja je primenila tu koncepciju
apsolutnog rata bila fa�isti�ka Nema�ka. To se desilo za vreme �panskog
gradjanskog rata kada je bombardovan Sveti grad-Gernika u Baskiji. Medjutim,
Gernika, koja nije imala nikakav vojni zna�aj, sa stanovi�ta identiteta Baskije
bila je od velikog zna�aja. Pikasoova slika o razaranju Gernike je poznata �irom
sveta. Ali kada je Drugi svetski rat zapo�eo, Hitler �e tu teoriju primeniti
svuda. To je bombardovanje Roterdama, 14. maja 1940. godine. Za dva sata 97 tona
bombi je palo na Roterdam, 15 hiljada civila je umrlo u plamenu. Sutradan, 15.
maja, komandant holandskih snaga, boje�i se da �e istu sudbinu zadesiti grad
Utreht, potpisao je kapitulaciju.
Tu vidimo pojavu jednog novog tipa
rata-prisiliti neprijateljsku vladu da kapitulira pod pretnjom uni�tenja
civilnog stanovni�tva. Tako je rat postao jedan teroristi�ki poduhvat. Nije bilo
nema�kih gubitaka u bombardovanju Roterdama ("nula mrtvih"). Se�ate se, godinu
dana kasnije, 6. aprila, bilo je bombardovanje Beograda. Jugoslovenska avijacija
je slaba, njena protiv-avionska odbrana je zastarela, tako da agresori mogu bez
opasnosti da napadnu grad. 150 bombardera koji su do�li iz Rumunije i Austrije,
bombardovali su Beograd. Uve�e-17 hiljada mrtvih, a
sa strane Nemaca-nula mrtvih. Podse�am na te �injenice, jer one ne mogu, a da
vas ne podsete na poslednji rat NATO-a na Kosovu. Ali Hitler je bio u�itelj,
profesor, a njegov engleski u�enik �e ga prevazi�i. U no�i izmedju 13. i 14.
februara 1945. godine Drezden je bombardovan od strane engleske avijacije.
Drezden nije imao nikakav strate�ki zna�aj. Grad je bio demilitarizovan. Nije
bilo protiv-vazdu�ne odbrane. Engleska avijacija je napala sa 529 bombardera i
bacila na Drezden 2 978 tona bombi. Sutradan, ameri�ke "lete�e tvrdjave", koje
pole�u sa engleskih aerodroma, ponovo bombarduju grad koji je ve� u plamenu, a
"mustanzi", lete�i na niskoj visini, napadaju kolone civila koji be�e iz grada.
Grad je pre rata imao 600 hiljada stanovnika. Kada je bombardovan, imao je
milion stanovnika, jer se doselilo 400 hiljada izbeglica. Sve to pokazuje da
cilj bombardovanja nije bio da se uni�ti vojska, jer je grad bio
demilitarizovan, ve� da se terori�e stanovni�tvo kako bi se vlada naterala da
kapitulira.
Truman je 16. jula 1944. u Pozdanu, na Konferenciji sa Staljinom
i �er�ilom. Tada dobija prvi izve�taj o prvoj nuklearnoj eksploziji u pustinji
Nevada. Poruka glasi: "Rezultati prevazilaze sve na�e nade". Tada je Truman
shvatio da se mo�e uni�titi vi�e ljudi nego �to se pre toga mislilo i amerikanci
odlu�uju da prvu bombu upotrebe protiv Japana. Medjutim, Japan je ve� na
kolenima i Japanci su u Moskvi, tra�e�i od Sovjeta da interveni�u kao
posrednici. Ali, 6. avgusta 1945. godine, �etiri aviona koji su poleteli sa baze
Timjan bacaju atomsku bombu na grad Hiro�imu. U pre�niku od 500 metara hiljade
qudi su prakti�no raskomadani. Temperatura u epi centu je 6 000 stepeni.
Vazdu�ni udari ubijaju na udaljenosi od vi�e kilometara. 90% grada je sravnjeno
sa zemljom, 70 hiljada mrtvih, 14 hiljada nestalih. Na ameri�koj strani-"nula
mrtvih". Tri dana kasnije do�ao je red na Nagasaki.
Na tome vidimo da rat
prelazi u drugu fazu, tj. u fazu terorizma. �ta je to terorizam? To je vr�iti
teror nad civilnim stanovni�tvom, putem bezumnih atentata, podmetanjem bombi u
vozu, u kafeu ili pak putem ru�enja svih kafana i svih gradskih vozova. Ta forma
rata bi�e praktikovana od strane Amerikanaca u Vijetnamu i Iraku. Medjutim, u
vezi sa Irakom, jedna veoma interesantna debata je organizovana medju samim
Amerikancima. General Dugan, koji je �ef ameri�ke avijacije, �eli da rat bude
isklju�ivo vazdu�ni. Za vas Srbe to svakako evocira neke uspomene. To je
apsolutni rat, onakav kakav su osmislili fa�isti�ki teoreti�ari. I ono �to je
interesantno jeste da general Kolin Pauel i Bu� stariji nisu prihvatili tu tezu
apsolutnog rata. Dovoljno je da avijacija stvara teror iz vazduha, ali je
potrebna i borba na tlu. Ta koncepcija apsolutnog rata, tj. �isti terorizam, pri
�emu se zlo�in protiv �ove�nosti i rat isprepli�u, do�ivela je primenu protiv
Republike Jugoslavije u vezi sa Kosovom. Amerikanci i
njihovi NATO saveznici u tom ratu su anga�ovali samo avijaciju. Nije bilo
upotrebe kopnenih trupa. I rat u takvim uslovima je rat protiv civila. tj.
upravo ono �to predstavlja terorizam. Uostalom, glasnogovornici NATO-a su
to znali sa jednim savr�enim cinizmom. Gospodin D�ejmi �ej izjavljuje:
"Vrati�emo Jugoslaviju u stadijum Kameno doba". To je priznanje zlo�ina protiv
�ove�nosti, to je priznanje genocida. General Vesli Klark izjavljuje:
"Poru�i�emo sve do �ega je stalo gospodinu Milo�evi�u". Gospodin Mihail �ort,
koji je �ef avijacije NATO, �alje predsedniku Milo�evi�u poserdstvom Finaca,
slede�u poruku: "Ako je neophodno, sravni�emo
Beograd". Gospodja Olbrajt, na jednom sastanku CIA-e izjavljuje: "Od sada
do idu�eg prole�a, Srbi �e jesti iz moje ruke".
Dakle, verujem da je
upozorenje celom svetu u �injenici da je priroda rata sada potpuno
promenjena-rat je postao terorizam. Ratni zlo�in nije kolateralan ratu, to je
su�tina samog rata. Jugoslavija je imala tu tu�nu sudbinu da bude prvi primer
tog novog tipa apsolutnog rata. I svakako ste svesni da ta forma rata ne
interesuje samo Jugoslaviju. Ta forma rata interesuje danas celo �ove�anstvo.
Koja zemlja mo�e biti sutra za�ti�ena od jedne tzv. "policijske operacije", bez
objave rata, kojoj se ka�e: ako va�i rukovodioci ne prihvate na� protektorat,
sravni�emo sa zemljom ceo grad. Dakle, u takvim okolnostima vi sasvim shvatate
kakva je uloga Medjunarodnog krivi�nog suda, koji se zove Ha�ki.To je jedna
dimna zavesa da bi se sakrio apsolutni zlo�in koji je bio u�injen. I ono �to sam
rekao na po�etku-ljudi iz NATO-a ne primenjuju dvostruke standarde, oni
jednostavno praktikuju politiku apsolutnog zlo�ina. Trebalo je, naravno, sve to
sakriti. Organizovati taj proces u Hagu, osuditi va�e biv�e rukovodioce da bi se
reklo: "Oni su ti koji su odgovorni". I sada imamo taj paradoks da apsolutni
zlo�inci organizuju proces ljudima koje su pobedili, u ime ljudskih prava. To
nije ni�ta novo. Svaki put kad neka zemlja agresor napadne neku drugu zemlju,
ona to �ini u ime nekih izmi�ljenih vi�ih ciljeva. Anglosaksonci i �panci su
razorili severno-ameri�ke i indijanske civilizacije u ime Hrista i ljubavi prema
religiji. Francuska je zapo�ela rat za osvajanje Al�ira u ime slobodne plovidbe
sredozemljem. U ime slobode trgovine, Engleska je, pre 250 godina, vodila protiv
Kine tri rata, poznata kao "opijumski ratovi". Medjutim, Ha�ki krivi�ni Tribunal
za Jugoslaviju je improvizovan. Bilo je nemogu�e postupiti na jedan regularan
na�in, tj. organizovati Medjunarodnu konferenciju, jer bi neki u�esnici mogli da
postave nezgodna pitanja. Zbog toga se radije pristupilo jednom hitnom
organizovanju takvog Tribunala, s tim da se odgovornost za osnivanje takvog
Tribunala pripi�e Savetu bezbednosti. Medjutim, jedina prepreka je u tome �to
Savet bezbednosti nema zakonodavnu vlast. Zbog toga nije jasno kako Savet
bezbednosti mo�e da prenese ovla��enja koja nema. Uostalom, Kofi Anan je sam
izjavio, 3. maja 1993. godine, da normalan postupak za osnivanje Medjunarodnog
Tribunala podrazumeva zaklju�ivanje jednog Ugovora, kojim bi dr�ave u�esnice
osnovale jedan takav Tribunal i usvojile njegov Statut. Zbog toga osnivanje
Ha�kog Tribunala predstavlja povredu same Povelje UN. U stvari, Povelja UN
propisuje da nijedna odredba Povelje ne ovla��uje UN da se me�aju u stvari koje
su u isklju�ivoj nacionalnoj nadle�nosti jedne dr�ave. Medjunarodni sud pravde,
koji ne treba me�ati sa tim ilegalnim medjunarodnim Tribunalom, izjavio je 1949.
godine da navodno pravo intervencije mo�e biti praktikovano samo kao
manifestacija politike sile, koja je u pro�losti bila uzrok najgrubljih
zloupotreba. Ali u tom domenu najjasniji stav je onaj koji je izneo gospodin
Alen Perfit koji je bio ministar u Degolovoj vladi, i koji je, u stvari, izrazio
Degolovu misao. On je rekao da ni jedan medjunarodni poredak ne mo�e postojati
ako dr�ave, u ime njihovog shvatanja prava �oveka, daju sebi pravo da se me�aju
u unutra�nje stvari drugih zemalja.
Prema tome, Ha�ki Tribunal je ilegalan i
smatram da najva�niji optu�enik pred tim Tribunalom ima sasvim pravo da ka�e:
"Odbijam da vam odgovaram, jer vi ne postojite. U�i u dijalog sa vama, vi to ne
zaslu�ujete". Medjutim, shvati�ete da kada ljudi po�ine jedan zlo�in i nastoje
da stvore alibi to �ine uvek na brzinu i gube svoju masku u toku te operacije.
Sa kojim sredstvima, sa kojim finansijama funkcioni�e taj sud? Sa donacijama
zemalja koje su povele rat protiv Jugoslavije. Sa fondovima datim od strane
pojedinih zemalja koje su podr�avale Albance. I najzad, �to je najzanimljivije,
sa sredstvima dobijenim od medjunarodnog me�etara-Soro�a.
Rekao sam za taj
Tribunal da je to sud koji je sprovodio jednu "izdr�avanu pravdu", kao �to se na
francuskom ka�e o �eni koja je izdr�avana kada ona �ivi, ne od sredstava svoga
mu�a, ve� od priloga njenih ljubavnika. Samo jedna izdr�avana �ena postaje brzo
jedna podredjena �ena. Potsetite se, postoji rat koji je zapo�eo, javno mnjenje
na Zapadu postavlja sebi pitanja, a gospodja Arbur pokre�e optu�nicu protiv
Slobodana Milo�evi�a. I nekoliko sati pre nego �to je optu�nica objavljena,
gospodja Olbrajt izjavljuje da ta optu�nica opravdava rat. Eto, taj Tribunal i
njegovo nastajanje je nelegitimno, izvori njegovog finansiranja su sumnjivi, a
njegova pot�iwenost ljudima iz NATO-a je o�igledna. Ali to nije sve. Samo
funkcionisanje tog Tribunala pretstavlja izazov univerzalnoj Deklaraciji o
pravima �oveka. Imamo jedan sud koji je osnovan 1993. godine i koji pretenduje
da sudi o stvarima koje su se desile 1991. i 1992. godine. To je ono �to se zove
retroaktivnost krivi�nog zakona, koja je ve� vekovima osudjivana od strane svih
pravnika i demokrata sveta.
Ja sam advokat u Advokatskoj komori Pariza i
postojao je jedan skandal u Francuskoj u vezi sa primenom retroaktivnosti
Krivi�nog zakona. Posle jednog atentata izvr�enog protiv jednog nema�kog oficira
za vreme rata, Nemci su zahtevali likvidaciju francuskih taoca. Francuske
kolaboracionisti�ke vlasti su stupile u kontakt sa Nemcima i rekle im: nemojte
to raditi, jer �e se Francusko javno mnjenje di�i protiv vas. Ostavite nama da
taoce ubijemo mi sami. Ali u isto vreme, oni ne�e da ih ubiju kao taoce, jer bi
javno mnjenje bilo skandalizovano, ve� �e biti osudjeni na smrt od strane
specijalnog suda, da bi kasnije bili giljotinirani. Nema�ki komandant, major
Bemelburg, koji je pregovarao u ime Nema�ke vojske sa vlastima Vi�ija, postavlja
ministru francuske vlade iz Vi�ija slede�e pitanje: "Da li �ete primeniti
retroaktivno krivi�ni Zakon"? Vi ste sasvim pravilno razumeli, odgovorio je
ministar iz Vi�ija. Tada major Bemelburg daje jedan moralni �amar predstavniku
vlade Vi�ija, rekav�i mu: "�estitam Vam, Vi ste nas prevazi�li". Smatram da ako
bi major Bemelburg bio danas �iv, on bi morao da �estita sudijama Ha�kog
krivi�nog suda, sa re�ima: "Vi ste nas prevazi�li u odnosu na ono �to smo mi
nekada bili".
Medjutim, kad se utone u nedostojanstvo, onda se ide do kraja.
Vi svakako znate da u Medjunarodnom Ha�kom Tribunalu, svedoci optu�nice mogu da
svedo�e maskirani. Sa mikrofonom koji deformi�e njihov glas. Kako optu�eni mo�e
da se brani od svedo�enja kad ne zna od koga dolazi? Pred tim sudom tu�ilac mo�e
da se suprotstavi dostavljanju dokaza odbrani. To me podse�a na jedan veliki
pravni skandal u Francuskoj na kraju 19. i po�etkom 20. veka, skandal koji je
trajao 12 godina i koji se zove Afera Drajfus. Taj skandal je otpo�eo osudom
Drajfusa na bazi dokaza koji nisu bili dostaljeni na uvid odbrani. Samo u to
doba to je ostala tajna koja je otkrivena kasnije. Danas oni koji kr�e principe,
to rade otvoreno. Mi smo najja�i, radimo ono �to ho�emo.
Eto, poku�ao sam da
budem �to kra�i. To su razlozi zbog kojih sam medju vama danas i zbog kojih se
borim protiv Ha�kog tribunala, od kojeg mo�e samo proiza�i jedna unapred
odredjena osuda od strane dana�njih gospodara sveta. Medjutim, biti gospodar
sveta, to ne traje ve�no. Hitler je to znao, Napoleon, takodje. Hvala.
