Da li su u�estale tu�be protiv novinara suptilna presija nove vlasti na medije?
Sedma sila glineni golub
DOS radi bez javnosti, u predsedni�tvu, a novinare zove samo kad se posva�aju, za saveznike (prof. Radojkovi�). I ova vlast zove urednike kad je nezadovoljna pisanjem, a to je indirektna pretnja (Brajovi�). Kod nas va�i: ako je neko javna li�nost, onda mo�e da se ogoli javno (Veljanovski)
Tu�iti novinara danas je, izgleda, postalo pravilo kome se poslednji zasad pridru�io i Bogoljub Kari� kad je savio tabak protiv novinara Zorana Petrovi�a-Piro�anca zbog tvrdnji koje je ovaj izrekao novembra 2000. na TV Novi Sad. Petrovi� je u spornoj emisiji BK TV nazvao "medijskim osloncem za pranje mozgova ovom narodu", a vlasnika ove medijske ku�e "jednim od vernih �lanova nomenklature naju�eg vrha gospodina Milo�evi�a". Kari� tra�i milion dinara od�tete.
Ogoljenog pritiska na medije vi�e nema, ali je ipak u sudovima Srbije na optu�eni�kim klupama vi�e od dvesta novinara. Me�u onima koji tu�e sve je vi�e onih kojima je politika ili pripadnost vladaju�oj koaliciji - zanimanje.
Stevan Nik�i�, urednik NIN-a, osu�en je na pet meseci zatvora uslovno na dve
godine januara 2002. po tu�bi Alekse �ilasa, zbog objavljenog pisma �itaoca.
Rudolf Mihok, direktor suboti�kog lista "Ma�ar so", ka�njen je sa 15.000 dinara
zbog teksta "Gosti na ve�eri kod don Korleonea". Tu�bu je podneo Miroljub
Aleksi�, tada�nji direktor fabrike "Pionir". U tekstu je bio sporan komentar na
ra�un ve�ere koju je Aleksi� priredio za �lanove Republi�ke vlade.
Dmitar
�egrt, donedavno visoki �lan SPS i generalni direktor " Toze Markovi�", zbog
teksta "Ro�eni za reforme" u "Kikindskim" od 11. januara ove godine tu�io je
�eljka Bodro�i�a, urednika. Bodro�i� je ka�njen sa 10.000 dinara.
Mirko Marijanovi� tu�i novinarku "Politike" Zoranu �uvakovi� zbog teksta "Teror u Kninu", u kome se biv�i premijer pominje kao "klonirani politi�ar koji ima vile, blindirana kola i telohranitelje", zbog povrede ugleda i �asti. On tra�i tri miliona dinara.
Goran Vesi�, visoki funkcioner DS, pomo�nik saveznog ministra unutra�njih poslova, tu�io je dnevnik "Nacional" zbog teksta u kome se tvrdi da je "saslu�avao urednika" erotskog lista "Hasler" i "dobro ga izribao zbog objavljenog teksta o Jovanovi�u" koji je ovaj list pod naslovom "Za�to pederi vole �edu Jovanovi�a", najavio na naslovnoj strani.
Protiv "Blica" se trenutno vodi pedesetak sudskih sporova, a otprilike isti broj tu�bi ima i protiv "Danasa". "Glas javnosti" se u ovom trenutku brani u 31 sporu.
Ninoslav Brajovi�, predsednik Udru�enja novinara Srbije, o sve u�estalijim
tu�bama novinara ka�e:
- I ljudi iz ove vlasti telefoniraju novinarima i
urednicima, nezadovoljni nekim napisima, �to se mo�e indirektno tuma�iti kao
pretnja. To su informacije koje nam svakodnevno potvr�uju na�i �lanovi.
Politi�ari, kao javne li�nosti, podlo�ni su kritici, pa su zato u�estali primeri
tu�akanja novinara neprimereni - tvrdi on.
Ovakva tvrdnja name�e pitanje: da li i nova vlast vr�i pritisak na medije, samo na suptilniji na�in?
- Tu�bama ili najavama tu�bi ne vr�i se pritisak samo na novinare, jer su politi�ari svesni da im tu�ba ne�e doneti politi�ke poene. Ali, ono �to mogu da postignu njima jeste posredan pritisak na uredni�tvo i vlasnika. Taj posredni pritisak na novinara se odra�ava kao suspenzija, otkaz. Dok se novine mogu na�i u situaciji da ih ure�uju advokati, jer on zna koliko mo�e da ko�ta preneta informaciju koja se nekome ne svidi. Presije koje novinari trpe u lokalnim medijima su mnogo ve�e nego u Beogradu, a otkazi se dobijaju i zbog lapsusa - ka�e Brajovi�.
Kritike na ra�un pona�anja nove vlasti prema novinarima �ule su se nedavno i u Medija centru. Urednik "Republike" Neboj�a Popov rekao je "da nova vlast ne pokazuje �elju za plja�kom, kao prethodna, ali da pokazuje �elju da nastavi sa diskontinuitetom sa prethodnim sistemom jer sami nisu stvorili institucije sistema". Gordana Su�a, glavni urednik VIN produkcije, o istoj temi izjasnila se "da smo danas na prapo�etku civilnog dru�tva". Biljana Kova�evi�-Vu�o, predsednik JUKOM-a, obra�un politi�ara sa novinarima ocenila je kao: "Kad politi�ari na sudu po�nu da uspostavljaju pravdu, to pokazuje da sa dru�tvom �ija bi elita trebalo da bude, ne�to duboko nije u redu."
Kragujeva�kom nedeljniku "Nezavisna svetlost" u poslednje dve godine stiglo je oko �etrnaest tu�bi za klevetu, uglavnom iz redova lokalnog DOS-a. Miroslav Jovanovi�, glavni urednik ovog lista, izjavio je da su se na sli�an na�in pona�ali i ljudi iz prethodnog re�ima."Nezavisna" je, ina�e, bila visoko na barikadama o�tre borbe protiv prethodnog re�ima.
|
Hrvati to rade bolje U Hrvatskoj su novinari organizovani u okviru sindikata koji nema veze
sa ostalim sindikalnim grupama kod njih. Oni zastupaju prava i interese
novinara, brinu o isplatama honorara, radnom vremenu i profesionalnom
pona�anju. Kod nas se sindikati ne bave problemima novinara, a Udru�enje
novinara Srbije, Nezavisno udru�enje novinara Srbije i Dru�tvo novinara
Vojvodine radi svako za sebe. |
||||
Milo�evi�evom re�imu opozicija je zamerala skrivanje informacija, instrumentalizaciju medija i presije na takozvane nezavisne medije. Razliku tog perioda u odnosu na dana�nju situaciju dr Miroljub Radojkovi�, profesor komunikologije na Fakultetu politi�kih nauka, obja�njava:
- Dana�nji politi�ari rade daleko od o�iju javnosti, a glavne odluke se donose u telu koje se zove predsedni�tvo DOS -a. Novinari su uvek ispred i niko od njih ne zna �ta se doga�a unutra. Me�utim, kad DOS nije jedinstven i kad po�nu da se travu, onda svaka struja tra�i saveznika u novinarima. Na taj na�in je novinar zloupotrebljen za njihove dnevno-politi�ke svrhe - ka�e dr Radojkovi�.
- Deo medija koji je sve to raskrinkavao i bio udarana pesnica u borbi protiv prethodnog re�ima vi�e ne postoji. Danas ako ste pro�itali jedne novine, pro�itali ste sve! U prethodnom re�imu znalo se kakva je izdava�ka politika kojih medija. Sada imao novi politi�ki re�im, ali stari sistem. Od novinara se tra�i da bude, s jedne strane, u slu�bi gra�ana i njihovog nezadovoljstva, dok politi�ka garnitura potura novinara da istra�i javno mnjenje, ili da ga kreira - ocenjuje Radojkovi�.
Pre godinu dana Republi�ka vlada je i formalno suspendovala zloglasni
�e�eljev Zakon o javnom informisanju iz 1998, po mnogima donet samo zbog tzv.
nezavisnih medija.
Visoke nov�ane kazne po ovom zakonu zatvorili su nedeljnik
"Evropljanin". Vlasnici, urednici i novinari ostalih nere�imskih listova
ka�njavani su kaznama vi�im i od 200.000 nema�kih maraka. Novi zakon o javnom
informisanju, koji treba da sredi medijski prostor u Srbiji, jo� se "kuva", a
ve�ina tu�bi danas zasniva se na povredi �asti i ugleda onog koji tu�i. Za
nanetu uvredu odgovara se po �lanu 200 Zakona o obligacionim odnosima, kojim se
predvi�a naknada nematerijalne �tete za pretrpljene du�evne bolove i povrede
�asti, slobode, ugleda i prava li�nosti.
Usvajanje zakona o javnom informisanju odlo�eno je za jesen ove godine,
saznaje "Glas" od Radeta Veljanovskog, direktora Radio Beograda i �lana radne
grupe za izradu ovog zakona.
- Nijedan zakon na svetu, ma kako bio dobar, ne
mo�e spre�iti ili pospe�iti profesionalizam novinara, koji kod nas nije na
zavidnom nivou. Odnos vlasti prema novinarima je stvar demokratskog dru�tva koje
ovde tek treba da po�ne da �ivi. Kod nas va�i pravilo: ako je neko javna
li�nost, onda mo�e biti ogoljen pred svetom. U mnogim demokratskim zemljama
nosioci dr�avnih funkcija su mnogo vi�e za�ti�eni nego kod nas. I to je jedan od
razloga silnih tu�bi - tvrdi Veljanovski.
Profesor Radojkovi� smatra da zakona i pravnih normi u novinarstvu treba da
bude �to manje. Po njemu, mnogo je bitnije da se novinarstvo u�vrsti u svojoj
bazi, strukturi i profesionalnoj etici.
- Pristalica sam takozvane
samoregulative, odnosno, da novinari, vlasnici i urednici sami izgrade kodeks
profesionalnog pona�anja i propi�u odgovaraju�e sankcije za njihovo
nepo�tovanje. Mnogo je ve�a sloboda �tampe ako je manje zakona. Kao i
profesionalizam. U protivnom, ima�emo novinarstvo pod pravnim starateljstvom -
tvrdi Radojkovi�.
Brajovi� veruje da je borba za tira� dovela je do poplave senzacionalizma u
na�im medijima.
- Ako se tome doda i ekonomski te�ak polo�aj novinara i
njihovih ku�a, eto pogodnog terena za presiju. Jedno je ipak vidljivo: policija
vozi automobile koje su uvezli ljudi bliski krugovima vlasti, i dalje se kupuju
"audiji", Hitna pomo� nema dovoljno vozila, a u bolnicama je manjak kreveta. I
to su �injenice! - gorko zaklju�uje Brajovi�.
BRANKICA RISTI� http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02070801.shtml
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
spacer.gif
Description: GIF image
