Sudar dva aviona iznad Nema�ke neodoljivo podse�a na sudar aviona Adrije i britanskog aviona iznad Zagreba. U oba slu�aja avioni su bili pod radarskom kontrolom Zagreba�ke kontrole letenja, odnosno �vajcarskog oblasnog centra. Oba pilota nisu postupila po instrukcijama kontrole letenja ili su to u�inila posle sudbonosnog ka�njenja.
Da se podsetimo. U zagreba�kom slu�aju avion Adrije se nije javio gornjem sektoru oblasnog centra minut i pedeset sekundi. Za to vreme pilot je preko radio-veze razgovarao sa kompanijskim predstavnikom. Zagreba�ka kontrola letenja je donela propis koji se nigde u svetu nije primenjivao – da pilot koji prelazi u susedni sektor kontrole letenja uklju�i transponder sekundarnog radara na polo�aj "stend baj". To je za kompjuter u radarskom sistemu zna�ilo da doti�ni avion vi�e ne postoji. Radar ne�to otkriva, ali za kompjuter je to samo neidentifikovani radarski odraz, bez podatka o visini i pozivnom znaku aviona. Kada se Adrijin avion javio kontroli, bio je to pravi �ok! Oba aviona �e sti�i na ta�ku Vrbovec u isto vreme. Kontrolor je poku�ao da spre�i sudar, zahtevaju�i od pilota da zadr�i "tu" visinu. Pilot je odgovorio. "Koju visinu, ja sam u penjanju". Posle nekoliko sekundi do�lo je do sudara. Reakcije u svetu su bile jednodu�ne – nemogu�e je da se dogodi sudar izme�u dva aviona koji su pod aktivnom radarskom kontrolom.
U oba slu�aja u sektorima kontrole letenja bio je samo jedan kontrolor.
I sada, posle dvadesetak godina, evo reprize. Oba aviona u nema�kom vazdu�nom prostoru su bila, tako�e, pod aktivnom radarskom kontrolom, a sudar se dogodio. I u ovom slu�aju pilot Ba�kirske kompanije nije reagovao na dva zahteva kontrolora letenja da promeni visinu leta. Tek posle tre�e instrukcije pilot je po�eo da ponire na manju visinu. Ali, sada na scenu stupa nova tehnologija, ba�kirski avion kao i "boing 757" bili su opremljeni sistemom za izbegavanje sudara u vazduhu, takozvanim TCAS. Kada je automatski sistem u "boingu" otkrio da postoji jo� jedan avion na istoj visini i detektovao mogu�nost sudara, dao je nalog autopilotu da snizi visinu, ne znaju�i da i "tupoljev" tako�e po�inje da ponire. Verovatno�a da �e do�i do sudara bila je jedan prema milion. Ali, kao i kod zagreba�kog sudara, desilo se nemogu�e. Komentari su nedvosmisleni – kriv je pilot, ali i zastareli avion "tupoljev 154" Nesporno je da se pilot oglu�io o instrukcije kontrole letenja, ali zastarelost aviona ba� ni malo nije uticala na sudar. Mogao je to da bude i najsavremeniji avion, pa bi rezultat bio isti.
Kod sistema TCAS o�igledno postoje slabosti koje tek treba otkloniti. Na�alost, razvoj civilnog vazdu�nog saobra�aja usavr�avan je na katastrofama. Nijedna od njih nije bila uzaludna. Sistem vazdu�ne plovidbe je dostigao takav nivo da dana�nji prosek avionskih katastrofa iznosi dve na milion letova, �to je u odnosu na druge grane transporta izuzetan rekord.
Jovan Mrkonji�
Beograd
http://www.politika.co.yu/2002/0710/indexdan.htm
