Moskva, 20 juna 2002 godine
CClanak je objavljen u br.
2/2002 moskovskog ccasopisa "Nacionaljnye interesy".
S
ruskog prevela Sava Rosicc (B. Milossevicc je
autorizovao prevod)
Prosslo je visse od tri godine od poccetka agresije NATO na
Jugoslaviju. Ona je izazvala tesske patnje nasseg naroda, velike ljudske zzrtve,
kolosalna razaranja (ekonomska, kulturna, ekolosska) suverene zemlje, jedne od
osnivacca OUN. Tom agresijom su pogazzeni u Povelji OUN zapisani principi
medjunarodnog pravnog poretka, koji je rezultat Drugog svetskog rata. NATO je
izvrssila teske zloccine, velikih razmera. O tome jarko svedocci optuzzujucci
govor Slobodana Milossevicca, u celini objavljen u ovom broju "Nacionalnih
interesa". Milosseviccev govor ubedljivo i argumentovano raskrinkava balkansku
politiku velikih sila, posebno SAD, Nemaccke i Velike Britanije.
Mislim da
je uputno podsetiti na pojedine pouke jugoslovenske krize, jer se to direktno
ticce medjunarodne stabilnosti i bezbednosti.
Posebno treba istacci da
agresija NATO na SR Jugoslaviju znacci izradu novih principa medjunarodnih
odnosa, normi medjunarodnog prava, u ccijoj je osnovi ne samo odricanje de facto
od OUN, nego i priznanje prava regionalnoj organizaciji (NATO) da uzurpra
suverena prava drugih drzzava izvan zone sopstvene odgovornosti i nadlezznosti
(uspostavljene osnivacckim dokumentima same NATO), i da prossirenje svoje vojne
vlasti i geopoliticcke kontrole predstavi kao mirotvoraccku meru i sankciju
medjunarodnog prava. Ono, medjunarodno pravo, istupa kao ideologija i
legitimizacija geopoliticcke ekspanzije. Pred nama je occigledno pretendovanje
na svetsku dominaciju.
Na jugoslovensku krizu, ispoljenu u poslednjoj
deceniji prosslog veka, treba gledati kao na kvalitativno novu etapu u procesu
"preraspodele sveta", revizije medjunarodnih odnosa i medjunarodnog prava, novu
etapu ostvarivanja geopoliticcke ekspanzije SAD. Razvoj dogadjaja posle 11.
septembra 2001. godine predstavlja najnoviju etapu te ekspanzije, premda niko ne
poricce neophodnost ni korisnost borbe s terorizmom. Sada je formulisana i nova
doktrina: borba protiv "globalnog terorizma", neprijatelja koji se nalazi svugde
i nigde, zasad u 62 zemlje, borba svuda prisutna i dugotrajna, to jest do
pobede, kao i protiv "komunisticckog totalitarizma" - postala je nova ideologija
spoljne politike SAD. Model sveta identiccan globalnoj konfrontaciji dveju
velesila, kao i u periodu "hladnog rata". Neutralnih ne mozze biti - ko nije s
nama, taj je protiv nas. Sva su sredstva dozvoljena u borbi protiv neprijatelja.
Nema zabranjenih udaraca. Vojni budzzet SAD za ovu godinu poveccan je za 40%.
Sada je globalna hegemonija, globalna dominacija proglassena za cilj americcke
spoljne politike. Svedoci smo imperijalnog programa "novog svetskog poretka",
brzog i silovitog nastupanja SAD na jug Evrazije, k sirovinskim resursima
Kaspijskog bazena, Bliskog i Srednjeg Istoka, sa svim posledicama koje iz toga
proisticcu za svetsko trzzisste energenata i svetsku privredu u celini. Kao
neposredan cilj isticce se russenje vlasti u Iraku, to jest, Sadama Husejina
(kada i kako - to je vecc tehniccko pitanje), ssto ce im dozvoliti da se
pozabave Iranom, itd.
Politika svetske dominacije se ponekad ideolosski
prikriva i mistifikuje pojmovima "novog svetskog poretka" i "globalizacije", to
jest, prikazuje kao zakonitost medjunarodnih odnosa i globalnog drusstvenog
razvoja, kao uspostavljanje jedinstvenog sveta.
Naravno da zakoni ekonomskog
razvoja, procesi globalizacije i planetarnog objedinjavanja realno postoje. U
savremenoj fazi nauccnotehniccke revolucije prakticcno je nemogucce izdvojiti
se, dok sa stanovissta ciljeva i zadataka nacionalnog razvoja to i nema
perspektivu. Rastucci nivo integracije, medjusobne zavisnosti drzzava stvara
istorijske pretpostavke za demokratizaciju medjunarodnih odnosa. CCinilo se da
su u periodu objedinjavanja Nemaccke i prestanka konfrontacije dva
vojnopoliticcka bloka znatno porasle moguccnosti da se u medjunarodnom zzivotu
ostvare principi zapisani u Povelji OUN, helsinsskom Zavrssnom aktu itd.
Medjutim, imperijalni Zapad to nije hteo. Proces "prekrajanja" medjunarodnih
odnosa sticao je novu snagu usled russenja "bipolarnosti". NATO je, umesto OUN,
preuzeo na sebe mirovne i sliccne misije. Tako su SAD i Velika Britanija same
sebe odredile za arbitra u Persijskom zalivu. Vecc poccetkom 1996.g. SAD su
bespogovorno izjavile da je "ssirenje NATO na istok neminovno, i to cce se
desiti" (V. Peri, bivssi ministar odbrane SAD). Ono se desilo i dalje se
dessava, pa i na prostoru bivsse SFRJ, premda to tamo joss u pravnom smislu nije
zavrsseno. Russenje SFRJ krajem 1991-poccetkom 1992. godine, kao i agresija NATO
na SRJ 1999.g. izvedeni su s ciljem da pojedine drzzave postignu odredjene
stratesske zadatke. Iako su unutrassnji uzroci (istorijski, politiccki,
nacionalni, religiozni) bili prisutni, pa ccak i predstavljali zamajac u
mehanizmu russenja Jugoslavije, presudan i odluccujucci faktor bila je politika
velikih sila. Sile koje su podsticale nacionalizam i separatizam jugoslovenskih
republika i pokrajina, munjevito su podrzzale odvajanje Hrvatske i Slovenije, a
zatim i ostalih bivssih jugoslovenskih republika. Posebnu ulogu u tome odigrali
su Nemaccka i vatikan. Nisu bila razmatrana pitanja uslova secesije,
kontinuiteta mnogonacionalne drzzave koja se raspada, administrativne granice
medju federalnim republikama automatski su priznate kao neprikosnovene
medjunarodne granice, o nacionalnim manjinama se nije ni razmissljalo a ne
nessto preduzimalo, isto tako kao i o uslovima priznanja novih drzzava, o
sudbini armije, itd. Posebno je Bosna i Hercegovina bila medjunarodno priznata
bez predhodne saglasnosti i dogovora izmedju tri nacionalne zajednice - srpske,
muslimanske i hrvatske. Mnogi su upozoravali da cce, u protivnom, gradjanski rat
u BiH biti neizbezzan. Ali, referendum u BiH je bio ipak odrzzan bez uccesscca
srba. I gradjanski rat je buknuo. Sile su koristile i podsticale nacionalne
razdore, konflikte izmedju slovenskih i muslimanskih naroda, direktno se messale
u odnose izmedju bivssih jugoslovenskih republika da bi se razorila Jugoslavija.
Ona je bila poligon i zzrtva te strategije. Agresija NATO na SRJ 1999. nije
imala nikakve veze sa zasstitom ljudskih prava; obrnuto - ona je predstavljala
najgrublje krssenje ljudskih prava. Velike sile iz NATO podrzzale su oruzzani
separatizam na Kosovu, teroristiccku organizaciju (OVK) finansiranu trgovinom
narkoticima, drugim reccima, te su velike sile stupile u savez sa teroristima.
To je poprimilo posebnu vazznost za medjunarodne odnose posle dogadjaja 11.
septembra 2001. g. Jer se ispostavilo da je OVK povezana s "Al Kaidom".
Medjutim, "dvostruki standardi" - koje vidimo i u tome kako Zapad ocenjuje
dogadjaje u CCecceniji - uobiccajena su stvar za politiku SAD. Jugoslavija je
bila poligon vazdussnih vojnih operacija, isto kao i nedavno Avganistan. Rat je
u Jugoslaviji vodjen prakticcno nekazznjeno, kopnenih akcija nije bilo. Agresiji
je takodje bila obezbedjena efikasna podrsska sredstava javnog informisanja kako
u drzzavama NATO, tako i, uz malobrojne izuzetke, u ccitavom svetu. Vrssena je
desetogodissnja satanizacija Srbije i njenog rukovodstva, Slobodana Milossevicca
liccno, pravo na istinito informisanje bilo je ukinuto. U informacionom ratu su
korissccene globalne, svetske mrezze. Posle prestanka bombardovanja Jugoslavije,
Rusija nije na Kosovu dobila svoju zonu i pored impresivnog marsa ruskih vojnika
koji su, naissavssi na odussevljenu podrssku srpskog stanovnisstva, prvi zauzeli
pozicije na Kosovu i Metohiji. Odluke o moguccnosti preletanja ruskih aviona u
Jugoslavije kroz vazdussni prostor Madjarske i Rumunije, kao i tranzita
humanitarnog konvoja Ministarstva RF za vanredne situacije kroz Madjarsku, nisu
donosile vlade tih zemalja vecc rukovodstvo NATO. Na Savetu bezbednosti agresiju
NATO su jednoznaccno osudile Rusija, Kina, Indija i Belorusija; drugi su ccinili
visse ili manje jasne aluzije. SAD su uticale na islamske zemlje cclanice OUN;
uspele su da unesu rascep u Pokret nesvrstanosti u pitanju odnosa prema
kosovskom problemu i prema agresiji SAD, NATO, protiv SRJ. Posle donossenja
rezolucije (1244) Saveta bezbednosti OUN o Kosovu nastavljena je - sada vecc pod
pokroviteljstvom OUN - saradnja drzzava NATO s OVK, ssto je imalo za rezultat
ccistku ne samo srpskog, nego i drugog nealbanskog stanovnisstva s Kosova i
Metohije. Sliccno se desilo i sredinom 90-ih godina prosslog veka u Hrvatskoj,
gde je hrvatskom vojnom akcijom, uz pomocc SAD, izvrssena ccistka srpskog
stanovnisstva.
Farsa koja se sada odigrava u Hagu u vidu sudjenja Slobodanu
Milosseviccu potrebna je da bi se legalizovala i opravdala ta zloccinaccka
politika velikih sila Zapada. Takozvani Medjunarodni kriviccni sud za bivssu
Jugoslaviju osnovan je 1993.g. odlukom Saveta bezbednosti OUN. Na osnovu Povelje
OUN Generalna skupsstina je jedini organ OUN koji ima prerogativu osnivanja
sudskih organa (tako je formiran Medjunarodni sud pravde OUN u Hagu, cciji je
Statut neotudjivi sastavni deo Povelje OUN), te je zato tessko priznati
legitimnost "tribunala". Predsednik Medjunarodnog suda OUN Mohamed Bedzzaui je
joss 1994.g. ukazao na sporan karakter rezolucije 827 Saveta bezbednosti OUN, u
skladu sa kojom je pomenuti tribunal osnovan. Medjutim, "tribunal" uzziva svu
moguccnu podrssku SAD i bloka NATO. Nedavno je preko 60 drzzava ratifikovalo
ugovor o osnivanju Medjunarodnog kriviccnog suda, ccime je on postao realnost.
Taj sud, koji se naziva i Rimskim (ugovor je potpisan 1998. u Rimu) treba da
poccne s radom 1. jula o.g. u Hagu. On treba da sudi za tesske zloccine, na
primer, genocid, ratne zloccine, ma gde izvrssene. Americcka administracija je,
medjutim, opozvala svoj potpis pod ugovorom, ona taj sud nije priznala,
sstavisse, saopsstila je o svojoj spremnosti da "svim sredstvima", pa i primenom
sile, sprecci da se gradjanin SAD ikad pojavi pred njim. Istovremeno, ta
administracija preti sankcijama onim drzzavama koje cce saradjivati s
Medjunarodnim kriviccnim sudom. SAD su zapretile i da cce opozvati svoje osoblje
iz svih mirotvoracckih misija OUN, ako njihovi gradjani ne budu izuzeti iz
nadlezznosti tog suda. Dakle, SAD su "tribunalu" za bivssu Jugoslaviju dale punu
politiccku i finansijsku podrssku i svojim uticajem na Beograd direktno
obezbedile izruccenje Slobodana Milossevicca u Hag u roku koji su same odredile,
a kada je recc o Medjunarodnom kriviccnom sudu trazze imunitet za svoj personal
u svim misijama...Demokratija, nema ssta.
"Tribunal" za bivssu Jugoslaviju,
premda i osnovan od strane Saveta bezbednosti OUN, zapravo je ccisto NATO-vski
sud. Postao je orudje politike medjunarodne dominacije s ciljem da se dovrssi
prekrajanje Balkana, legalizuje agresija, unissti simbol otpora NATO-u, Slobodan
Milossevicc, pripreti i zastrasse svi oni drzzavni lideri koji se odupiru
pritisku spolja, koji sstite nacionalne interese i nezavisnost svojih zemalja.
U praksi "tribunal" sudi samo Srbima. On ignorisse zloccine politicckih
lidera kosovskih separatista i njima potccinjene OVK, kao i terorizam - osnovni
vid borbe albanskih separatista. Rukovodioci Hrvatske i muslimansko-hrvatske
federacije u okviru Bosne i Hercegovine prakticcno su izuzeti iz sudjenja, sudi
se samo politicckom i vojnom rukovodstvu Srbije i Jugoslavije, kao i rukovodstvu
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, iako je na prostorima i Bosne i
Hrvatske besneo gradjanski rat, a u gradjanskim ratovima nevinih strana nema.
Apsolutno su izuzeti iz sudjenja, na primer, rukovodioci zemalja NATO kao i
NATO-vski organizatori i izvrssioci stvarnih zloccina protiv SRJ i naroda
Jugoslavije. "Tribunal" je objavio da on nije ovlassccen da im sudi. Reccju,
"tribunal" za bivssu Jugoslaviju nije pravna institucija, to je najobiccnije
orudje sprovodjenja politike svetske dominacije, politiccki tobozznji sud koji
se oblacci u togu pravne nauke i profesije radi legalizacije politike i dejstava
NATO protiv Jugoslavije, opravdanja terorista i agresora.
Budzzet
"tribunala" je od 1993.g. poveccan sa 276.000 na skoro 250 miliona US$ za
2002-2003.g. (Vredi istacci da je za potrebe Komisije OUN za ljudska prava
izdvojeno 20 miliona US$). "Tribunal" se takodje finansira i iz privatnih
sredstava, na primer, iz fonda poznatog DZZ. Sorossa. Mnogi autori koji ulivaju
poverenje pissu o tome da "tribunal" prima novccane poklone od vlada pojedinih
islamskih zemalja kao ssto je Saudijska Arabija, ssto protivrecci rezoluciji SB
o njegovom osnivanju. Na platnom spisku "tribunala" figurira 1.188 osoba iz 77
zemalja. U spisku hasskih advokata koji specijalizuju oblast kriviccnog prava
nalazi se oko 2.000 imena, neposredno angazzovani advokati primaju meseccnu
platu od 15.000 evra. Dnevnice se izraccunavaju na osnovu fiksnog iznosa
odredjenog tarifom OUN. Fiksni suma za jedan sat rada iznosi bruto 80-100
dolara, zavisno od iskustva advokata. Lako je razumeti da u svemu tome, osim
politicckih interesa, vazznu ulogu igraju korporativni interesi i lobiji vezani
za "tribunal".
Optuzznica protiv Slobodana Milossevicca i ccetvorice
drzzavnih i vojnih rukovodilaca Srbije i Jugoslavije podignuta je u drugoj
polovini maja 1999.g. u jeku NATO-vskog bombardovanja. Sama ta ccinjenica
karakterisse i optuzznicu i sam "tribunal" kao sredstvo agresije. Protiv
Slobodana Milossevicca su podignute ukupno tri optuzznice: za Kosovo, za
Hrvatsku i za Bosnu. U toku je proces o Kosovu. Slobodan Milossevicc je optuzzen
za zloccine protiv ccoveccnosti i za krssenje ratnih zakona i obiccaja.
Medjutim, optuzznica u stvari nema pravnog obrazlozzenja possto je zasnovana na
pretpostavkama. Istaknuti jugoslovenski pravnici smatraju da bi "svaki sud u SR
Jugoslaviji bez premissljanja odbacio optuzznicu zasnovanu na pretpostavkama,
verovatnostima, a pogotovo na sumnjama". Ta optuzznica je zasnovana na sumnjama
kao i na politicckim ocenama, pri ccemu osrednji pravnici pristrasno i s
predrasudama pokussavaju da interpretiraju politiccku istoriju Jugoslavije i
regiona. Njihovi argumenti, po pravilu, ne mogu izdrzzati ccak ni povrssnu
kritiku.
Slobodan Milossevicc je 28. juna 2001.g. bio fakticcki kidnapovan
iz beogradskog zatvora i, uz uccesscce stranih specijalnih sluzzbi, u lisicama
dopremljen u Hag. I predsednik Jugoslavije priznao je da je taj ccin neustavan,
iako nije preduzeo nikakve mere za njegovo spreccavanje, a upravo je zasstita
ustava osnovna prerogativa ssefa drzzave. Srpska vlada se ressila na taj
sramotan ccin i to u roku koji su odredile SAD, obeccavssi pritom odobravanje
jugoslovenskoj strani znaccajnih kredita. Ustavni sud Jugoslavije je odluke na
osnovu kojih je Slobodan Milossevicc predat Hagu proglasio neustavnim.
Sjajan, ubedljiv govor Slobodana Milossevicca u Hagu ostavio je snazzan
utisak na svetsku javnost. U Jugoslaviji je, prema podacima zvaniccne sstampe,
preko 60% stanovnisstva svakodnevno na televiziji pratilo tok sudjenja, ssto je,
uostalom, priliccno brzo bilo prekinuto: u Hagu su objasnili da direktno
prenossenje sudjenja navodno nije celishodno, possto "Milossevicc uticce na
omladinu Evrope". U Jugoslaviji se sudjenje prenosi samo na jednom kanalu koji
pokriva manji deo teritorije zemlje (Beograd i okolina), dok se u Evropi uopsste
ne prenosi.
Snaga nastupa Slobodana Milossevicca je izmedju ostalog i u tome
ssto on ne brani sebe liccno, vecc svoj narod, armiju, zemlju. Sudjenje
preccutkuje varvarsko bombardovanje NATO, niko sem Slobodana Milossevicca ne
pominje da je visse od dve hiljade jugoslovenskih gradjana poginulo, da je visse
hiljada ljudi ranjeno tokom bombardovanja koja su trajala 78 dana i nocci. Niko
se ne usudjuje da progovori o teroristiccko-separatisticckoj organizaciji (OVK),
o njenim zloccinacckim delima. Samo od dolaska KFOR-a na Kosovo I Metohiju juna
1999.g. ubijeno je hiljadu petsto kosovskih Srba, isto toliko je nestalo, iz
pokrajine je proterano trista hiljada Srba, Crnogoraca, Roma i ostalih
nealbanaca. Nass narod vrlo dobro shvata da u licu bivsseg predsednika SRJ, NATO
pretpostavlja da sudi celom srpskom narodu.
Posle russenja SFRJ i dogadjaja
koji su potom usledili, etniccki prostor srpskog naroda se znatno suzio, Srbi su
podvrgnuti etnicckom ccissccenju u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji. U
Jugoslaviji je preko milion izbeglica, tj. visse nego u bilo kojoj drugoj
evropskoj zemlji. Naglo je zaosstreno srpsko nacionalno pitanje, bez ccijeg
ressavanja tessko da je moguccna stabilnost u regionu.
Kao rezultat russenja
SFRJ formiran je mozze se recci, parafrazirajucci Engelsa, niz "neistorijskih"
drzzava, kada se ima u vidu njihova istorijska perspektiva. Tako je Bosna de
facto protektorat u kome vlada evropski gubernator; ozbiljni su problemi
Makedonije gde vidimo novi krug spirale jugoslovenske krize usled ccega je
podvrgnuto preispitivanju ustavno uredjenje zemlje; po svemu sudecci, ni izbliza
nije iscrpljen potencijal dalje dezintegracije sadassnje Jugoslavije.
Istovremeno, occigledna je ekspanzija albanskog nacionalizma. Tako, postoji
projekat stvaranja "Velike Albanije", cciji je vid, za razliku od imaginarne
"Velike Srbije" inkriminisane Slobodanu Milosseviccu, formiran tokom Drugog
svetskog rata uz Musolinijevu podrssku. Stratezi "novog svetskog poretka"
ekspanziju albanskog nacionalizma i albansko-islamski faktor koriste kao orudje
prekrajanja Balkana. Njihovi interesi se podudaraju s interesima ideologa
"Velike Albanije" i njenog drzzavnog projekta. Niz autora, medju kojima ima i
ruskih, ukazuje na tzv. islamski pojas Evrope: od Bosne i s juga od Ulcilja, tj.
od crnogorske obale, preko Sandzzaka, Albanije, Kosova u Metohije, Makedonije i
Bugarske u kojoj zzive stotine hiljada etnicckih Turaka, i dalje pravo ka
Turskoj, stratesskom savezniku SAD. Druga polovina tog luka upire u Kavkaz.
Prema mnogim ocenama, stvaranje takvog "pojasa" je u interesu SAD, koje vide
Evropu - cciji geopoliticcki prostor skuplja snagu - kao pretnju svojoj
hegemoniji.
CCetiri meseca hasskog procesa jasno pokazuju da taj "tribunal",
ma ssta tvrdili angazzovani publicisti i eksperti, koje placcaju "nevladine
organizacije", zapravo predstavlja farsu ili, kako pissu pojedini jugoslovenski
listovi, tragikomediju: sudsku komediju sa tragiccnim posledicama za srpski
narod. Zasad je optuzzba ispitala oko 80 svedoka (po tri optuzzbe tuzzilac
planira da dovede ukupno oko 600 svedoka). Pred hasskim sudom defiluju
specificcni albanski svedoci od kojih veccina, zamislite, nikad ni ccula nije za
OVK. Ti ljudi ponavljaju napamet nauccene lekcije, ali ccim Slobodan Milossevicc
poccne da im postavlja pitanja, svedoci se zbunjuju, zaboravljaju svoje ranije u
pismenom vidu podnete iskaze. Sve dosad nijedno svedoccenje, ni predsednika
Kosova Rugove, naccelnika sstaba misije OEBS-a britanskog generala Drevenkovica,
ssefa verifikacione misije OEBS-a na Kosovu Amerikanca Vokera, nema skoro
nikakvu pravnu dokaznu vrednost za tzv. komandnu odgovornost Slobodana
Milossevicca. CCak i zapadne novine isticcu da su pojedini svedoci "fijasko" za
optuzzbu. Tako je uticajni francuski list "Mond" objavio veliki cclanak pod
naslovom "Optuzzba se spoticce, a sudjenje Slobodanu Milosseviccu zaglibljuje".
(Le MOnde. 14.06.02. Ch. Chatelot, A. Franco. L`accusation trebuche et le
process de Slobodan Milosevic s`enlise). Tuzzilasstvo ne mozze da pronadje
dokaze, possto je Slobodan Milossevicc delovao u skladu s ustavom i zakonima
svoje zemlje, branecci teritoriju svoje zemlje od separatizma i svoj narod od
terorizma, i zato mu je nemogucce pripisati i inkriminisati bilo kakvu posebnu
vrstu odgovornosti. Sve se objassnjava prosto: lazzna optuzzba se ne mozze
oslanjati na posstene svedoke. To je logiccka aksioma. Zapanjuje to ssto sudsko
vecce, na ccelu s britanskim sudijom Riccardom Mejom, sve visse odustaje ccak i
od privida nepristrasnosti, postaje svojevrstan tuzzilac, istovremeno occigledno
blagonaklon prema lazznim svedoccenjima (koja su dozvoljavala da se iza ressetke
possalje skoro polovina svedoka). "Svedocima" se dopusstaju politiccke izjave,
dok se Slobodu Milosseviccu bezobzirno oduzimaju prava garantovana medjunarodnim
konvencijama, medjunarodnim pravom (na primer, Medjunarodnim paktom o
gradjanskim i politicckim pravima), krssi se Statut i pravila samog "tribunala"
za vodjenje postupka. Tako sudija ccesto prekida Slobodana Milossevicca, ne
dozvoljava mu da postavi odredjena pitanja, uz izgovor da to navodno ne spada u
temu, dok je svedocima dozvoljeno da se opssirno izjassnjavaju o temama o kojima
nemaju direktne podatke, vecc znaju samo po ccuvenju. I visse od toga: "ekspert"
Patrik Bol je "statisticckim metodama" dokazivao da je do migracija
stanovnisstva Kosova dolazilo zbog terora i ubistava vrssenih od strane armije i
policije; medjutim, ta "ubistva" ni na kakvom sudjenju nisu dokazana, "mesta"
njihovog "izvrssenja" se samo pretpostavljaju polazecci od statisticckih metoda!
Eto, takvi su "zloccini" koji se, u skladu sa sistemom "komandne odgovornosti",
inkriminissu Slobodanu Milosseviccu. Jak "tribunal", nema ssta!
Ograniccavaju se prava i elementarne potrebe optuzzenog. Sudske sednice su
produzzene za jedan sat, ssto znacci da se Milosseviccu oduzima vreme potrebno
da se pripremi za zasedanje. Milossevicca takodje zadrzzavaju u sudu, navodno
zbog nedostatka vozila, ponekad i po dva sata, ne obezbedjuju mu redovnu i
blagovremenu ishranu, lissavaju ga potrebnog odmora, pa ccak i ssetnje na
svezzem vazduhu, ssto predstavlja jedno od najvazznijih prava svakog
zatvorenika. "Tribunal" u poslednje vreme Milosseviccu daje vrlo obimna i
slozzena dokumenta od velikog znaccaja za sudski postupak i odbranu Slobodana
Milossevicca samo na engleskom jeziku i bez prevoda, ccime se krssi ne samo
Medjunarodni pakt o gradjanskim i politicckim pravima, vecc i Statut i procesna
pravila samog "tribunala". Jugoslovenski komitet za odbranu Slobodana
Milossevicca "Sloboda" obratio se ambasadama zemalja-cclanica SB OUN pismom u
kome je izneo te ccinjenice, nazvavssi ih muccenjem, ssto je zabranjeno nizom
medjunarodnih dokumenata. Ali, to je, izgleda, dozvoljeno u hasskom tribunalu.
Aleksandar Zinovjev smatra da je Slobodan Milossevicc postao simbol otpora
globalizaciji na americcki naccin i da je za SAD i NATO pobeda nad njim u
nastaloj situaciji vazznija od svega onog ssto su postigli na Balkanu tokom
celog perioda rata. Ponassanje "tribunala" i karakter sudskog postupka taj stav
potvrdjuju. Medjutim, occigledno da hasski "tribunal" ne proticce onako kako su
njegovi organizatori zamislili i da se nikako ne sme iskljucciti moguccnost
kraha sudskog procesa. Presudnu ulogu u tome mogu odigrati svetska javnost i
drugi medjunarodni faktori. ZZelim da ovaj pogovor zavrssim pozivom na akciju i
zahtevom: "Slobodu Slobodanu Milosseviccu!".
