Tri
lobija u Vojsci ru�e
generala Krgu
Jedan od zvani�nika zapadne vojne administracije ka�e za
„Blic News“
da bi Ko�tunica smenom generala Tomi�a mogao da zaustavi tvrdnje
nekih me�unarodnih krugova da je Vojska Jugoslavije i dalje pu�isti�ki
nastrojena organizacija i da je zato Jugoslavija nestabilna zemlja koju treba
zaobi�i i u ekonomskom i politi�kom smislu
Autor: Daniel �unter
Dolaskom generala Branka Krge na �elno mesto Vojske Jugoslavije ispunjen je jedan od glavnih uslova za ulazak SR Jugoslavije u program Partnerstvo za mir - uklanjanje ljudi koji su sa ex-jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milo�evi�em vodili ratnu kampanju na Kosovu. To, ipak, nije jedini napor koji Beograd treba da u�ini da bi se pribli�io Partnerstvu za mir, ali i Evropskoj uniji kao kona�nom cilju, kome, bar deklarativno, streme lideri ve�ine partija u Srbiji.
Dolazak generala Krge na �elo VJ nai�ao je na pozitivan odjek me�u pripadnicima VJ, jer ga ti krugovi do�ivljavaju kao profesionalca �ija karijera nije uprljana finansijskim aferama i dodvoravanjem politi�kim krugovima. Istovremeno, Krgin dolazak na taj polo�aj pozitivno su ocenili i zapadna vojna alijansa i Va�ington, jer je upravo Krga bio jedan od favorita me�unarodne zajednice za novog na�elnika General�taba.
Tu tezu potvrdila je jo� pro�logodi�nja poseta visoke britanske vojne delegacije Jugoslaviji, koju je predvodio general Majkl D�ekson, veteran rata na Foklandima i nekada�nji komandant me�unarodnih vojnih snaga na Kosovu. Tokom te posete, britanska delegacija simboli�no je demonstrirala stav zapadne vojne alijanse da sa generalima koji su predvodili kosovski rat saradnja nije mogu�a, ali i da u VJ postoje generali koje Nato rado prihvata kao partnere. Tako se D�ekson i njegovi saradnici tokom boravka u Beogradu nisu sastajali sa tada�njim na�elnikom General�taba Neboj�om Pavkovi�em, ali su uprili�ili razgovore sa trojicom drugih visokokotiranih generala VJ.
Tri prihvatljiva generala
To su bili Ninoslav Krsti�, simbol saradnje me�unarodnih snaga i VJ tokom ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije, zatim Ljubi�a Stojimirovi�, nekada�nji komandant danas nepostoje�eg korpusa specijalnih jedinica i sada prvi �ovek Vojne akademije. Tre�i je bio general Krga, koji se u tom momentu nalazio na �elu obave�tajne uprave VJ.
To je bilo samo javno poentiranje poruke koji su zapadni lideri uputili liderima DOS odmah po obaranju Milo�evi�evog re�ima - da se Beogradu pru�a ruka saradnje, ali da u njoj ne mo�e biti mesta za najbli�e Milo�evi�eve saradnike i simbole rata Jugoslavije i Natoa, kakvi su generali Pavkovi� i Vladimir Lazarevi�. Me�unarodni krugovi svoju naklonost prema generalima Krgi i Krsti�u nisu pokazali samo kroz posetu britanske delegacije.
Na gotovo svakom prijemu u nekoj zna�ajnijoj zapadnoj ambasadi u Beogradu generali Krga i Krsti� bili su na listi zvanica. Na izbor Krge veliki uticaj je imala njegova karijera - bio je vojni izaslanik u Pragu i Moskvi i u dva navrata na�elnik obave�tajne uprave VJ - od 1995. do 1997. i od 1999. do 2001. godine. Zapad ceni jugoslovenske vojne obave�tajce, jer ih smatra naprednim, prozapadnim delom vojske, upu�enim u me�unarodne odnose i realno stanje stvari.
Zapad ru�i Tomi�a
Krga se po samom dolasku na mesto zastupnika na�elnika General�taba suo�io s nekoliko krupnih problema nasle�enih iz godina Milo�evi�eve izolacije, ali i s ideolo�kim nasle�em koje se decenijama talo�ilo u jugoslovenskoj vojsci. U ovom momentu u VJ postoji nekoliko centara mo�i, koji, svaki iz svojih razloga, predstavljaju ozbiljnu ko�nicu reforme oru�anih snaga.
To je, pod jedan, mo�na i politi�ki iskompromitovana vojna uprava bezbednosti koju predvodi general Aco Tomi�. Iako obavljena u legalnom maniru i sa jasnom podr�kom me�unarodne zajednice, smena generala Pavkovi�a otkrila je prljav ve� o Vojsci, a posebno o specijalnim relacijama vojne uprave bezbednosti i Tomi�a sa kabinetom jugoslovenskog predsednika Vojislava Ko�tunice.
I pored znaka pitanja nad moralnim vrednostima generala Pavkovi�a, koji je prljav ve� po�eo da otkriva tek onda kada je pre�ao u Ko�tunici suprotstavljeni politi�ki tabor, tvrdnja o nameri zauzimanja zgrade Ministarstva energetike srpske vlade, sude�i po broju o�evidaca, �ini se istinitom.
Ona je, tako�e, izazvala veliku zabrinutost u zapadnim vojnim i politi�kim krugovima i stavila pod znak pitanja iskrenost dosada�njih tvrdnji jugoslovenskih zvani�nika da nad vojskom postoji jasna civilna kontrola. Zbog toga pozitivni poeni koje je Ko�tunica dobio kod zapadnih sila zbog smene Pavkovi�a lako mogu da budu izgubljeni. Me�unarodna zajednica zabrinuta je zbog nagove�taja da Ko�tuni�ini saradnici poku�avaju da zloupotrebe vojsku u obra�unu sa svojim politi�kim rivalima i da neguju paralelizam u vojsci, gde se vojna slu�ba bezbednosti pona�a kao izdvojeni centar mo�i i kao mogu�i privatni servis kabineta jugoslovenskog predsednika.
Upravo zato �e ulazak u Partnerstvo za mir zavisiti i od sposobnosti samog Ko�tunice da se odrekne generala Tomi�a i nasle�a komunisti�ke nomenklature prema kojoj je zloupotreba tajne slu�be u privatne svrhe sasvim normalna i prirodna stvar.
Pitanje Mladi�a
- Tim potezom Ko�tunica bi mogao da spre�i �irenje informacija iz odre�enih me�unarodnih krugova koji tvrde da je Vojska i dalje pu�isti�ki nastrojena organizacija i da je zbog toga Jugoslavija nestabilna zemlja koju treba zaobi�i i u ekonomskom i politi�kom smislu - prokomentarisao je za „Blic News“ jedan zvani�nik zapadne vojne administracije.
On je dodao da pojedini krugovi na Zapadu i dalje veruju da vojna slu�ba bezbednosti ili neki njen segment obezbe�uje skrivanje i za�titu generalu Ratku Mladi�u.
- Bilo bi glupo - rekao je taj zvani�nik - da uop�te pri�amo o partnerstvu i saradnji sa VJ ako ona jo� uvek u �umama krije generala Mladi�a.
Drugi centar mo�i sa kojim �e se general Krga suo�iti jeste i dalje uticajan ratni kadar sa Kosova, koji u General�tabu predvodi general Vladimir Lazarevi�. Iako je odlaskom Pavkovi�a taj lobi unutar Vojske oslabio, vi�e je nego izvesno da Brisel ne�e prihvatiti mogu�nost ulaska u Partnerstvo ako Lazarevi�, kao drugi najve�i simbol sukoba na Kosovu, i dalje bude na visokoj poziciji u General�tabu VJ.
Tre�i problem sa kojim �e morati da se suo�i svaki ozbiljniji reformator VJ jeste problem korupcije. Me�unarodni izvori smatraju da je, zbog tro�enja vojnog bud�eta koje nije dato na uvid javnosti, korupcija zahvatila sve zna�ajnije segmente Vojske. Iako se Partnerstvo za mir ne bavi striktno korupcijom, transparentnost vojnog bud�eta, uvo�enje jasnih mehanizama za kontrolu protoka novca u Vojsci i svrha u koje se tro�i predstavlja definiciju na kojoj se baziraju sve oru�ane snage u demokratskim dr�avama sveta.
Po ispunjavanju tih uslova, Jugoslavija �e ispuniti osnovne kriterijume za ulazak u Partnerstvo. Ali tek tada �e se Beograd na�i na pravoj raskrsnici, o kojoj nijedan vode�i politi�ar u Srbiji i Jugoslaviji i ne razmi�lja. Naime, Krga �e morati da se pozabavi i problemom mentaliteta koji i dalje dominira u Vojsci, u kojoj vlada zbunjenost i, donekle, nerazumevanje prema procesima u Jugoslaviji i �itavom regionu. To se pre svega odnosi na �injenicu da su neki osnovni elementi odbrane dr�ave na kakve smo navikli promenjeni. Dr�avni suverenitet i teritorijalni integritet u Evropi kao pojmovi prakti�no vi�e ne postoje - zamenjeni su konceptom kolektivne bezbednosti.
Poni�enje specijalaca
To zna�i da odbrana Jugoslavije i svake druge evropske dr�ave danas nije samo njena stvar, ve� stvar svih dr�ava Balkana, pa i kompletnog kontinenta. Jugoslaviji to pru�a idealnu podlogu za ekonomski razvoj - jer vi�e nema potrebu da zdravstvu i obrazovanju odvaja od usta dve tre�ine saveznog bud�eta za predimenzioranu vojsku.
Po ulasku u Partnerstvo, SRJ �e po�eti realno da izgra�uje svoje pozicije i uticaj u regionu. Njen uticaj, zna�aj i reputacija umnogome �e zavisiti od toga koliko Beograd bude spreman da radikalno reformi�e jugoslovenske oru�ane snage. Ukoliko se odabere put sporovoznih reformi, gde �e presudni uticaj na veli�inu i ambicije oru�anih snaga imati retrogradni vojni lobi i inertni politi�ki krugovi, Jugoslaviji preti opasnost da se definitivno svrsta u red drugorazrednih zemalja partnera sa niskom reputacijom, poput Moldavije ili Albanije.
Tu tezu, prema kojoj je bezbednost zemlje proporcionalna brojnosti vojnika, demantovala je kriza na jugu Srbije. Iako su jugoslovenskoj javnosti uporno poku�avali da prika�u kako je najve�i teret ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije izvela kompletna vojska, sa posebnim akcentom na Tre�oj armiji i Pri�tinskom korpusu, istina je bila potpuno druga�ija.
Ulazak u Kopnenu zonu B, gde je jedino postojao ozbiljan rizik od sukoba s albanskim ekstremisti�kim grupama, podnelo je oko 1.000 komandosa iz 72. specijalne i 63. padobranske brigade, srpske �andarmerije i policijske Jedinice za specijalne operacije.
Tako su se generalske pri�e o borbenim sposobnostima Jugoslavije sa 80.000 vojnika i nekoliko desetina hiljada policajaca u praksi svele na ne�to vi�e od hiljadu ljudi koji su realno osposobljeni za izvo�enje efikasnih pe�adijskih akcija. Jugoslovenski vojni vrh priznao je to nesvesno stavljaju�i specijalne jedinice VJ pod ingerenciju uprave pe�adije, �to je potez bez presedana u modernim armijama sveta, gde su jedinice komandosa pod posebnom komandom ili direktno General�tabom.
I pored �injenice da je vojni aparat preglomazan i neefikasan, vojni vrh radi sopstvenog opstanka i dalje istrajno i sadomazohisti�ki neguje tradiciju nasle�enu iz SFRJ, bez naznaka da �e se bilo �ta promeniti. I danas �irom Jugoslavije desetine hiljada regruta skoro godinu dana provodi uzaludno u oronulim kasarnama. To se sve doga�a i pored �injenice da upotrebu pu�ke nau�e za nekoliko dana, a ostatak vremena provedu �iste�i li��e u kasarni - �to predstavlja ogroman nepotrebni tro�ak za poreske obveznike i siroma�nu dr�avu kojoj ni danas, a ni u doglednoj budu�nosti, ne preti invazija na sa istoka ni sa zapada.
Ilustrativan je primer mnogobrojnih mehanizovanih brigada VJ sa prastarim tenkovima T-55, koji nemaju nikakvu funkciju osim beskrajnog gutanja novca iz bud�eta i stvaranja virtual reality ose�aja kod generalskog kora da imaju �ime da iza�u pred neku novu bitku za Staljingrad.
�ta s regrutima
Osim �to je sada�nji pristup ideji oru�anih snaga preskup i neefikasan za samu dr�avu, on predstavlja i ozbiljan socijalni problem. Mnogi mladi ljudi danas hrane sebe i svoje porodice kod poslodavaca koji ne toleri�u vi�emese�no odsustvo. Zbog toga oni ne pomi�ljaju na odlazak u vojsku. Pored toga, na Zapadu se nalazi na hiljade mladih srpskih stru�njaka koji �ele da se vrate i investiraju svoje znanje, uticaj i kapital u Srbiju. Ve�ina njih to ne�e uraditi sve dok ih dr�ava bude uslovljavala devetomese�nim skupljanjem li��a ili mogu�om zatvorskom kaznom.
Umesto svih tih problema, jugoslovenski politi�ki establi�ment mogao bi da okrene novi list i inicira ozbiljnu reformu oru�anih snaga, ali i same koncepcije odbrane, u �emu bi mogao da ra�una i na stranu asistenciju. Srbiji i Crnoj Gori u doglednoj perspektivi ne preti opasnost od izbijanja konvencionalnog ratnog sukoba, koji zahteva naprezanje �itave nacije i odr�avanje glomazne vojske kakva je danas. Jugoslavija bi, prema procenama zapadnih analiti�ara, ali i nekih krugova u VJ, mogla da koncipira vojsku koja, poput Norve�ke, ne bi imala vi�e od 30.000 ljudi, sa dobrovoljnim principom odlaska u vojsku. Tu je i primer Australije, gde, osim aktivne profesionalne vojske, postoji rezerva u kojoj se civili u roku od par nedelja obu�e da koriste oru�je, a potom se godi�nje pozivaju na vojne ve�be kako ne bi zaboravili ta znanja.
Zvani�nici zapadne vojne alijanse smatraju da bi upravo pripadnici specijalnih snaga VJ u koje su stekli poverenje tokom operacija na jugu Srbije mogli da budu motor povezivanja sa Natoom i promena unutar same vojske.
|
La�na
reforma |
Savezni organi i savezni predsednik, na�alost, nisu preduzeli nijedan korak od 5. oktobra 2000. godine do danas da u Vojsci budu preduzete konkretne i neophodne radikalne reforme kojim bi se takva siva perspektiva predupredila. Ko�tuni�ina najava da �e Vojska biti smanjena na nivo od 60.000 vojnika (sada�nja brojnost VJ procenjuje se na oko 80.000) ne predstavlja model koji �e ozbiljno modernizovati i reformisati vojsku.
Inicijatori tog re�enja - vrh VJ - predstavili su reforme koje to u stvari i nisu. I dalje se zadr�ava nepotrebno glomazna armija sa prevelikim brojem jedinica. Antireformski lobi u vojnom vrhu je postojan i sna�an i �ine ga pukovnici i generali koji su svesni da bi u slu�aju ozbiljnijeg smanjenja i reforme ostali bez posla, ali i bez izvora prihoda koje pru�a korupcija u glomaznom aparatu. Od namere da obmanu javnost ti krugovi su oti�li jo� dalje. U nekoliko navrata, vode�i generali VJ su javno podmetnuli la�nu tezu da bi smanjivanje Vojske dovelo u opasnost bezbednost dr�ave i borbenu gotovost VJ.
