Gradjani se boje gladi
Specijalno za Danas
Istrazivanja sugerisu sve opipljiviju mogucnost da ce, ako nista drugo, ukupna ekonomska i politicka situacija, a pogotovo afere koje se stalno otvaraju, naterati vlast da se odluci za opste izbore. Tada ostaje sustinsko pitanje: sta narodu ponuditi, ako i strani istrazivaci procenjuju da najmanje 40 odsto ljudi u Srbiji zivi ispod minimuma egzistencije. Sindikat je procenio da najmanje 100.000 porodica nece biti u stanju da placa uvecane racune za struju.
Sudeci po potezima koje sada vuce Vlada, ona nema nameru da raspise parlamentarne izbore. Demokratskoj stranci vise odgovara da predsednicki izbori budu u septembru, a ne recimo u novembru, kako bi se Kostunica stavio na politicke, pravne i moralne muke da li da se kandiduje sa funkcije predsednika Jugoslavije ili da prethodno da ostavku na mesto sefa drzave i onda protivnicima gurne u ruke snazan argument da se odrekao Jugoslavije zarad mesta na Andricevom vencu.
Izbori su oduvek bili prilika da se isproba i politicka volja biraca, ali i politicka sposobnost politicara da makar otvore nadu biracima kada je rec o onoj nezamenljivoj frazi o "boljem zivotu".
Ako je Vlada dosad prodala desetak firmi, a premijer sada apeluje na patriotizam i nudi domacim biznismenima da kupe 1.000 preduzeca, kako bi privatizacija dobila makar "puzevo ubrzanje", onda je logicno pitanje: odrice li se premijer filozofije Djelica, Dinkica i Radovica, koji su porezom o ekstraprofitu preplasili i domace i strane potencijalne investitore.
Zakonom o ekstraprofitu je dosad i za investicije i za sirotinju prikupljeno tek 115 miliona maraka, iako je guverner Dinkic, pre godinu dana, najavljivao da ce novi zakon obezbediti Srbiji 8,3 milijarde maraka svezih investicionih para. Dva puta vise nego sto su nam nudili svi donatori. A i od tih dosad naplacenih 115 miliona maraka, Radovic je oko 80 odsto uzeo porodici Karic.
E, neka se sada javi neko i izidje na crtu da licitira za 1.000 preduzeca koja se privatizuju. Ako licitatori pokazu pare sa kojima mogu da kupe te firme, rizikuju da se nadju pod udarom Zakona o ekstraprofitu. Ako izbegnu taj zakon, sacekace ih Djelic sa novim zakonom o poreskoj administraciji i zatraziti stare poreske prijave da vidi otkud im pare. Ako tvrde da su dobili pare od "tetke sa Novog Zelanda", onda ce Radovic, kako je vec obecao, otici na Novi Zeland da vidi da li je ta tetka redovno i tamo uplacivala porez.
I tu se krug zatvara. Odavno se premijeru ukazuje na to da nema prave korelacije izmedju politike koje vode odredjena ministarstva i da stvari cesto izmicu kontroli. Dobrim delom smo i sami krivi sto strani investitori ne zele da ulazu pare kod nas. Danas tesko da ima ikog ko bi domacim kapitalom pokrenuo privredu i bar ublazio nezaposlenost, iako Srbija ocigledno ima ogroman umrtvljeni kapital, jer od 8,3 milijarde maraka konvertovanih u evre, na stednji je ostalo samo 1,5 milijardi, a ostalo je negde u slamaricama.
Inace, premijer je sasvim u pravu: narod bez nacionalne ekonomije ne moze da se odrzi. Ljudi koji su zaduzeni za razvoj i reformu bilo koje privrede, ocenjuju se ne po tome koliko ih hvali bilo koja strana institucija, vec koliko narod oseca blagodeti od tih reformi. I nema privrede u svetu koja je klecala pred budzetom, a ne pred proizvodnjom i plasmanom.
Vratimo se, medjutim, jos jednom istrazivanju koje su radile agencije Gloval PR i Faktor Plus pod naucnim mentorstvom dr Gordane Ajdukovic.
Kada je rec o kriminalu, onda je 22 odsto ispitanika uvereno da postoji sprega izmedju kriminala i drzave. Samo njih 5,6 odsto misli da je kriminal u opadanju, a 40,8 odsto je ubedjeno da je drzava nesposobna da resi problem kriminala.
I, najzad, ono sto je i najbitnije pitanje: koji je danas najveci problem u Srbiji.
Ako je to do juce bio kriminal, korupcija ili profiterstvo, danas je narod i sebe i vlast spustio na zemlju i smatra da je najveci problem Srbije nizak zivotni standard. Tako misli 56 odsto ispitanika. To je skoro identicno sa dobijenim procentom na slicno pitanje u Crnoj Gori, gde se najzad rasplet trazi u novim parlamentarnim izborima.
Ni ovo istrazivanje, kao ni mnoga druga, dakle, nije dalo osnova za bilo kakvu prognozu, pa cak ni da li su izbori odista izlaz iz sadasnje politicke krize. Mozda je to razlog da su se politicari okrenuli retorickim pitanjima da li "ima ili nema mafije", iako se i dalje puca na ulicama; aferama, u koje je sada uvucena i vojska, cime ni za pedalj nisu pomerili onaj kamen medjas koji ce ih najzad naterati da jedni drugima izidju na crtu i na novim izborima rese pitanje kome narod vise veruje.
Mirko Stamenkovic
null.gif
Description: GIF image
