[www.ANTIC.org] BLIC NEWS_SRPSKU KNJIZEVNOST U SVETU PREDSTAVLJA DESETAK PISACA

[Miroslav Antic]

Title: Message

BlicNews, br.137, sreda 21. avgust 2002. Srpsku knji�evnost u svetu predstavlja desetak pisaca Do sada nije bilo organizovanog i jedinstvenog plasmana knjiga doma�ih pisaca u inostranstvo, kao �to ne postoji mesto na kome su sakupljeni podaci o prevodima doma�ih autora. Jo� manje se zna na kakav odjek nailaze me�u stranim �itaocima Autor: Jasna Jovanovi� Mali narod sa malim jezikom, kakav je slu�aj sa Srbima i srpskim jezikom, u industriji knjiga kakva postoji u svetu, pre svega u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama, nema konkurentski proizvod. Velike kulture, ili bolje re�i, veliki narodi i uticajni jezici, odnose se prema malim knji�evnostima ba� onako kako se Srbi, kao mali narod, odnose prema onima iste veli�ine, albanskoj, na primer - kao da ne postoji. Retki izleti u svet knjiga doma�ih pisaca prevedenih i objavljenih u velikim tira�ima doga�aju se samo u slu�aju pi��eve �ivotne povezanosti sa inostranstvom, gde mu se pru�a prilika da radi na sopstvenoj karijeri ili, pak, kada to zvezde dozvole. Tako je Milorad Pavi�, danas najprevo�eniji srpski pisac, u zodija�kom znaku Vage, u podznaku je �korpija, a po aste�kom horoskopu Zmija. Pavi�, uzgred, sam radi na svojoj promociji u inostranstvu, a Branko �ivkovi�, koji se slovi kao njegov portparol, ne otkriva “tajne” takve jedne kampanje. Misti�ni putevi Da je Pavi� najprevo�eniji pisac mo�e se zaklju�iti samo na osnovu podataka koje javnosti pedantno predo�ava �ivkovi�. Drugih, pouzdanih podataka o prevodima doma�ih pisaca u inostranstvu, popularnim naslovima i tira�ima nema sakupljenih na jednom mestu. O tome ne vode ra�una ni Ministarstvo kulture, niti Udru�enje knji�evnika Srbije, pa ni Udru�enje knji�evnih prevodilaca. Do sada nije bilo organizovanog i jedinstvenog plasmana knjiga doma�ih pisaca u inostranstvo, makar na me�unarodnim sajmovima knjiga. Poku�aji Poslovnog udru�enja izdava�a i knji�ara Srbije i Crne Gore, na Frankfurtskom sajmu knjiga, pokazali su se kao skromni. Sa organizovanim nastupom, uz pomo� dr�ave koja �e tu sigurno na�i svoj interes, trebalo bi poku�ati, �ak i ako takvi kontinuirani nastupi ne moraju obavezno biti i uspe�ni. A takvih slu�ajeva ima. Dragan Veliki�, knji�evnik �iji roman “Slu�aj Bremen” do�ivljava tre�e izdanje u Nema�koj, navodi primer Hrvatske koja je poslednjih desetak godina i te kako radila na promociji svoje knji�evnosti, ali to kao da joj se nigde i nikako nije isplatilo. - Hrvatska ni�ta nije uradila, mada su se puno trudili. Ispostavilo se da je nekakav uspeh napravio Slobodan �najder, a �ovek je dramski pisac. I naravno, Dubravka Ugre�i�, koju dr�ava Hrvatska svakako nije pomagala. Putevi knjiga su misti�ni… - ka�e Veliki�. Kvalitet proze nesumnjivo je bitan, ali daleko od toga da je jedini preduslov za prodor knjige i njenog autora u svet. Bitniji su agenti i novac. Na pomen prevoda doma�ih pisaca u svetu, u autorskoj agenciji Prava i prevodi ka�u: - Na tom polju se ni�ta zna�ajno ne de�ava. - Radi se o tome da na�i pisci uop�te nemaju pro�u na Zapadu - ka�u �elnici agencije. Problem, me�utim, nije samo sa nama. Sve �to dolazi sa Istoka nema pro�u u Evropi i Americi. Odnos je takav da u SAD, na primer, na 150 knjiga ameri�kih pisaca do�e tek jedna prevedena sa nekog stranog jezika. Svaki drugi Prema mi�ljenju zastupnika autorskih prava na ovim prostorima, poslednja i najtu�nija �ansa za srpsku knji�evnost bila je u vreme devedesetih i ratova, kada je pa�nja svetske javnosti bila usmerena na nas. Opet, ni ta �ansa se nije mogla iskoristiti bez agresivnijeg i organizovanog prodora, kakav je u jednom momentu 20. veka imala hispanoameri�ka knji�evnost. Ilustrativna je pri�a o mladom doma�em autoru koji odbija ponudu za prevod knjige na �vedski, u jednom momentu 90-ih godina, na Oktobarskom susretu pisaca koje Udru�enje knji�evnika revnosno i uzalud organizuje ve� godinama. Po�to su mu dobronamerni �vedski prevodioci zatra�ili rukopis, odbio ih je uz obrazlo�enje da nema vremena za te stvari jer mora da trguje sa Ma�arskom i plati stanarinu. Nobelovac Ivo Andri�, �ija se dela tako�e mnogo prevode godinama unazad, iznova pobu�uje pa�nju u vreme ratova na jugoslovenskim prostorima. Jedina izdava�ka ku�a koja je ozbiljnije radila na promociji svojih autora u inostranstvu tokom 90-ih bila je Stubovi kulture. Jedan od razloga svakako je mogao biti i taj �to su autori Stubova imali najvi�e dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine. Nema�ki izdava� Curkampf, naime, godinama unazad redovno objavljuje dobitnike NIN-ove nagrade. To “redovno”, u ovom slu�aju, zna�i da svake druge godine objavi po jedan naslov. Dela sedam autora Stubova kulture u tom momentu bila su prevo�ena na neki od stranih jezika - Mileta Prodanovi�, Radoslav Petkovi�, Svetlana Velmar Jankovi�, Du�an Kova�evi�, David Albahari, Dragan Veliki� i Vladimir Arsenijevi�. Poslednja trojica gaje veze sa inostranstvom i to tako �to se Albahari zauvek seli u Kanadu, Veliki� odnedavno u Berlin, a Arsenijevi�, koji je jedno vreme boravio u Meksiku, u me�uvremenu uspeva da objavi svoje romane na �ak 15 jezika. Albahari, koji i dalje pi�e na srpskom i objavljuje svoje naslove kod doma�ih izdava�a, prevo�en je na hebrejski, francuski, engleski, italijanski, ma�arski, albanski, slova�ki, nema�ki, esperanto, poljski, francuski i �panski jezik. Pored Mladinske knjige u Ljubljani i Arkzina u Zagrebu, nagra�eni roman “U potpalublju” Vladimira Arsenijevi�a objavljen je u Velikoj britaniji (HARVILL Press), SAD (KNOPF), �paniji (EDASSA), Italiji (Mondo), Francuskoj (Edition PL�N)… Roman “An�ela” objavljen je u Danskoj i �paniji, a “Mexiko” u Danskoj, Sloveniji i Albaniji (Sabaium BB). Prevodilac je iz Pri�tine, pa ga, pretpostavljamo, ima i na Kosovu. - Tira�e, iskreno, ne znam - ka�e za “Blic News” Arsenijevi�. - Jedino znam da je, iako je kriti�kih osvrta i prikaza, kao i pa�nje razli�itih kulturnih redakcija na razli�itim medijima bilo na svim stranama, ozbiljnija prodaja uvek i svuda izostajala. Ali mene to nije �udilo. �udilo bi me da se dogodilo suprotno... Pavi�ev bestseler Kako bi prevod na neki od stranih jezika uop�te ne�to zna�io, neminovno je da ga prati dobar tira� i relevantna kritika. Uz tvrdnju da poslednjih godina uspeva da �ivi od prevoda svojih knjiga, ba� takvu ocenu o ulozi kritike izrekao je Dragan Veliki�, trenutno veoma prevo�en u Nema�koj. Veliki� je autor �est romana, dve knjige pri�a, tri knjige eseja. Njegov roman “Slu�aj Bremen”, koji se smatra veoma zna�ajnim, objavljen je nedavno u tira�u od 10.000 primeraka. I delo Aleksandra Ti�me se u Nema�koj do�ivljava kao izdava�ko otkri�e 1995. godine. Staro izdanje romana “Knjiga o Blamu” (Nolit, 1972), romana koji i sam pisac danas, kako je izjavio, “posmatra sa prili�ne distance”, odjednom pobu�uje interesovanje nema�kog �itaoca, jo� uvek u obra�unima sa samim sobom, budu�i da se knjiga odnosi na Drugi svetski rat. U Jugoslaviji, Ti�mine knjige su prevedene na ma�arski, rumunski i rusinski jezik, a u inostranstvu je objavljeno 40 njegovih dela na 16 jezika: francuskom, italijanskom, poljskom, makedonskom, ma�arskom, �e�kom, finskom, norve�kom, engleskom, hebrejskom, holandskom… U agenciji Prava i prevodi ka�u da Milorad Pavi�, u poslednje vreme, objavljuje ozbiljnije tira�e u Rusiji. Njegova knjiga “Poslednju ljubav u Carigradu”, koja je ovih dana objavljena i u Madridu (Akal Literaria), u Rusiji je objavljena po tre�i put kod Amfore, izdava�a tradicionalno zainteresovanog za srpsku knji�evnost. Njegov roman leksikon “Hazarski re�nik”, iz 1984. godine, preveden je do sada na 24 jezika. I taj je roman, kao najbolji u Jugoslaviji te godine dobio NIN-ovu nagradu. Pored toga, progla�en je i “romanom decenije” (1992), a “New York Times” ga je uvrstio me�u sedam najlep�ih knji�evnih dela objavljenih u SAD 1988. Na listama bestselera, bio je na prvom mestu u Francuskoj i na tre�em mestu u Engleskoj. Ukupno, Pavi�eva dela do danas imaju 70 prevoda na razli�ite jezike �irom sveta. Pavi�ev izdava� u Turskoj je Agate, u Ukrajini - Klasika iz Lavova, u Gr�koj - Kastanjoti iz Atine, u Bugarskoj - Narodna knjiga iz Sofije, u Londonu - Piter Oven, u Americi - Dufour iz Pasadene... Ovih dana sklopljen je ugovor sa petrogradskim izdava�em Azbuka o prevodu najnovije knjige “Stra�ne ljubavne pri�e”, koju je za Sajam knjiga izdao beogradski Plato. U Rusiji ga danas nazivaju “najuglednijim hiperbeletristom dana�njice”, a njegov portparol Branko �ivkovi� tvrdi da je Pavi� danas naj�itaniji strani pisac u Rusiji. Ki� i dalje tra�en Za retke turiste u Beogradu tokom 90-ih, Grafi�ki atelje Dereta objavljivao je doma�e pisce na engleskom. U zasebnoj ediciji koja se mogla zvati i “Beograd je svet” objavljeni su romani Ive Andri�a (“Na Drini �uprija”, “Prokleta avlija” i “Travni�ka hronika”), zatim “Kiseonik” Miodraga �uki�a, “Mladi�i iz Ra�ke” Milisava Savi�a, “Lagum” Svetlane Velmar Jankovi�, “Ku�a mrtvih mirisa” Vide Ognjenovi� i “Civilno dru�tvo” Svetislava Basare. Basarine knjige su, ina�e, prevedena jo� i na ma�arski i nema�ki. Me�u piscima koji danas nisu me�u �ivima ali i dalje izazivaju interesovanje inostrane �itala�ke publike, svakako spadaju Borislav Peki� (1930-1992) i Danilo Ki� (1935-1989). Oba pisca su �ivela u inostranstvu, u Londonu, odnosno u Parizu. Peki�eva dela (“Vreme �uda”, “Hodo�a��e Arsenija Njegovana”, “Odbrana i poslednji dani”, “Zlatno runo”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”…) prevedena su na engleski, nema�ki, francuski, italijanski, �panski, holandski, poljski, �e�ki, slova�ki, ma�arski, rumunski, makedonski, slovena�ki, albanski... Za Peki�a, koji je sam radio na plasmanu svojih knjiga u svetu, u autorskoj agenciji ka�u da je delimi�no splaslo interesovanje. Za Ki�a se, me�utim, to nikako ne bi moglo re�i. Od 1996. godine, kada mu je objavljena “Mansarda” na ma�arskom, Ki�ova dela se kontinuirano prevode i objavljuju sve do danas. Najvi�e je prevedeno 70-ih i 80-ih u Francuskoj. Od tada se neprestano prevode. Pa i 1999. godine, u vreme bombardovanja Jugoslavije, objavljen je prevod Mi�ena Keljmendija na albanskom u Tirani, kao i na slovena�kom, japanskom, francuskom i ma�arskom. Poslednje izdanje iz 2000. godine jeste na �e�kom jeziku. �to se poezije ti�e, u autorskoj agenciji ka�u da je, s obzirom na ogromnu ponudu u svetu, objavljivanje poezije pisane na srpskom jeziku - ravno �udu. - To da je neki izdava� izabrao ba� na�eg pesnika, krajnje je sumnjivo. Kada se i dogodi da se poezija prevede, na delu su ro�a�ko-prijateljske veze - ka�u u agenciji. Knji�evnost ide magi�nim putevima Draganu Veliki�u, piscu kome su svi romani prevedeni u inostranstvu (samo �e “Danteov trg” biti objavljen 2003), prevode se knjige ve� deset godina. Me�utim, kako sam ka�e, “to je samo podatak”. - Najzna�ajnije je da je prevod dobar, to je prvi i neophodan korak, ali samo objavljivanje knjige ne zna�i ni�ta. Knjigu bi svakako trebalo da prate kriti�ki osvrti relevantnih autora. Knji�evnost ide nekim svojim magi�nim putevima, naj�e��e po preporuci, ba� onako kako se knjige i na maternjem jeziku odabiraju. Mene je, recimo, mom nema�kom izdava�u, na posredan na�in, preporu�io jedan slovena�ki pisac. Za mog izdava�a, kompliment upu�en meni, koji je slu�ajno �uo, bio je dovoljan da se zainteresuje. Me�utim, ve� objavljeni prevod “Slu�aja Bremen” pokazao se kao bitan tek u trenutku kada ga je podr�ala ugledna kriti�arka Zigrid Lefrer - ka�e Veliki�. Njegov “Slu�aj Bremen” za samo tri meseca objavljen je u tri izdanja. - Izdava�i znaju da odrede �ta im je interes, ali prevo�enje, plasman i izvesni uticaj same knjige idu putevima strasti. Knjige kao da idu tajanstvenom mre�om - ka�e Veliki�. Pisci iz Narodne knjige u SAD Izdava�ka ku�a Narodna knjiga, koja je poslednjih godina preuzela ve�inu autora Stubova kulture, do sada se uglavnom bavila objavljivanjem stranih autora kod nas. Tek odnedavno u toj ku�i po�inje ozbiljniji rad na plasmanu knjiga njihovih autora u inostranstvu. Tea Jovanovi�, zadu�ena za taj deo posla, ka�e da se od autora Narodne knjige za sada najvi�e objavljuje Goran Petrovi�, u SAD i Rusiji njegovi romani dosti�u tira�e i do 50.000 primeraka. Me�u knjigama poslatim izdava�ima u SAD nalaze se i knjige Danila Nikoli�a, Svetislava Basare, Ljubice Arsi�, Vase Pavkovi�a i Zorana �ivkovi�a. Knjige Ljiljane Habjanovi�-�urovi�, bestseler pisca Narodne knjige, od kojih su neke ve� prevedene na gr�ki, �e�ki, engleski i italijanski, poslate su na adrese izdava�a u SAD i Velikoj Britaniji. O svim mogu�im aran�manima bi�e vi�e re�i i na predstoje�em Frankfurtskom sajmu knjiga, od 9. do 14. oktobra.