Dr Milan Tepavac
[EMAIL PROTECTED]
Beograd, 23. avgusta 2002.
godine
I. O NACINIMA PROMENE USTAVA
Od kada je sveta i veka,
ustavni poredak jedne zajednice ustanovljava se na dva nacina:
revolucionarnim ru�enjem postojeceg ustavnog poretka i uspostavljanjem
novog po volji pobednika, ili, pak, izmenama postojeceg ustava po postupku
predvidenom postojecim ustavom. U pravilu, svaka dr�ava je nastala na prvi
nacin, a zatim je tokom svoga istorijskog bivstvovanja ustav menjala na ovaj
drugi nacin. Velika Britanija je svoje ustavne institucije menjala bez krvi i
nasilja pa cak i bez gubljenja vremena u pisanijama u vezi s tim, tako da ni dan
danas nema pisanog ustava, vec samo nekoliko dokumenta ustavnog karaktera, kao
�to je na primer Magna Carta Libertatum iz 1215. godine. Sve ostale institucije
te besumnje demokratske i funkcionalne dr�ave su stvar civilizacijskog pona�anja
Prlamenta i drugih institucija dr�ave i njenih gradana.
Istorija ustavnosti
Sjedinjenih Americkih Dr�ava, pak, ilustruje na najjasniji nacin pisanu
ustavnost. Nakon oslobodenja od britanskog kolonijalnog ropstva na bojnom polju
1776. godine usvojena je Deklaracija o nezavisnosti, a zatim - polazeci od
politicke filozofije sadr�ane u Deklaraciji - usvojen je Ustav SAD. Od tada do
danas taj ustav je na snazi; samo je nekoliko puta neznatno menjan i dopunjavan
na nacin kako je to tim ustavom predvideno. Do toga je do�lo, iako savremeno
americko dru�tvo gotovo nije ni naliko dru�tvu iz predkraja XVIII veka,
zahvaljujuci cinjenici �to je polazna politicka filozofija, sadr�ana u
Deklaraciji o nezavisnosti, pokazalo se, pociva na zdravim pa mo�da cak i
prirodnim osnovama ljudske egzistencije. Naravno, zahvaljujuci i cinjenici da je
ta dr�ava od samih pocetaka bila i ekonomski i vojno sna�na, i bivala sve
sna�nija i sna�nija.
Posle nasilne secesije cetiri federalne jedinice
jugoslovenske federacije, do cega je do�lo 1991-92 usled koordinirane zavere
domacih secesionista s jedne strane, i SAD, Evropske zajednice, Vatikana,
Austrije, Madarske i drugih dr�ava i medunarodnih organizacija kao �to su KEBS
(OEBS), Savet Evrope, MMF, WB i drugih neprijatelja srpskog naroda s druge
strane, i nakon �to je kukavna i jadna "medunarodna zajednica" olicena u
organizaciji nazvanoj "Ujedinjene nacije" pod njihovim pritiskom diplomatski
priznala te secesionisticke entitete za nezavisne dr�ave, - Srbija i Crna Gora
su bile prisiljene da 27. aprila 1992. godine na brzinu usvoje svoj ustav, Ustav
Savezne Republike Jugoslavije. Taj ustav se cesto kritikuje, opravdano i
neopravdano, pri cemu se namerno prenebregavaju okolnosti pod kojima je donet.
Naravno da on danas vi�e ne odgovara potrebama dru�tva i da ga treba menjati. S
te strane posmatrano, rad na dono�enju novog ustavnog akta - bez obzira kako ga
zvali pa makar i "ustavna povelja" - je ne samo potrebna nego i nu�na.
Uprkos opravdanih kritika koje se dakle mogu uputiti postojecem ustavu SRJ,
to ni u kom slucaju ne mo�e ni za koga biti izgovor za njegovo nepo�tivanje, za
njegovo ignorisanje, za njegovo kr�enje. Oni koji su do�li na vlast 5. okttobra
2000. godine i zatim ne tvrde da su vlast uzeli revolucionarnim pucem ("Srpska
oktobarska revolucija"), vec legalno izborima. Ako je tako, onda je ta vlast
du�na da po�tuje postojeci ustav SRJ, pa naravno i njegove odredbe koje se
odnose na njegove izmene i dopune - clanove 139 do 142. Umesto toga, oni su
krenuli veoma opasnim putem - ignorisanjem tog ustava u celini, pa i odredaba
koje rekuli�u nacin menjanja ustava. I �ta smo dobili? Dobili smo situaciju u
kojoj mi gradani znamo samo jedno: da �ivimo u dru�tvu, jedinom na zemaljskoj
kugli, koje �ivi bezustavno. A dru�tvo koje nema ustava nema ni dr�avu. U takvoj
situaciji, vlastodr�ci su, svesni da tako ne mo�e dugo, su odlucili da ne�to
ucini, pa su zakljucili kao nekakav sporazum (14.marta 2002) koji su nazvali
"Polazne osnove odnosa Srbije i Crne Gore". Zatim su osnovali nekakvu "Ustavnu
komisiju" koja treba da izradi dokument koji ima da se zove "Ustavna povelja"
(dakle ne ustav, kako inace sve zemlje zovu svoj osnovni konstitutivni dokument,
osim SR Nemacke koja ga zove Osnovni zakon iz specificnih istorijskih razloga
koji se odnose na Nemacku). Dakle, ono po cemu ce ovaj slucaj uci u istoriju
ustavnog prava jeste rad na promeni postojeceg ustavnog uredenje jedne dr�ave uz
ignorisanje postojeceg ustava iako se ne radi o revolucionarnom nasilnom mnjenju
postojeceg ustavnog poretka. Slucaj ce uci u istoriju ustavnog prava po jo�
kojecemu. Recimo po tome da je to prvi slucaj u istoriji da u jednoj formalno
suverenoj i nezavisnoj dr�avi stranci, dokazani neprijatelji naroda na koji se
ustav odnosi, ne samo da ucestvuju u izradi ustava nego i diktiraju ustavna
re�enja. Havijer Solana, koji je osuden od jugoslovenskog suda na 2o godina
robije kao ratni zlocinac, ne samo da u ime Evropske unije - ciji clan
Jugoslavija nije - ucestvuje i diktira ustavna re�enja, nego to cini ne samo
licno i direktno, nego i putem svojih cinovnika i sekretarica. S druge pak
strane, mi gradani pojma nemamo �ta predvida taj dokument koji bi trebalo da se
izrodi u "Ustavnu povelju". Samo nagadamo o cemu se radi iz onog �to cujemo
poseredstvom medija. Danas (22.8.2002) saznajemo da se predvida da Ustavnu
povelju nece uop�te usvajati Savezna skup�tina, vec nakon usvajanja u
skup�tinama Srbije i Crne Gore Savezna skup�tina ce samo "proglasiti" Povelju! A
Ustav u clanu 141 predvida: "Promena Ustava Savezne Republike Jugoslavije
usvojena je kada se sa tekstom koji je usvojilo Vece gradana Savezne skup�tine
saglase skup�tine republika clanica"!
I jo� ne�to vrlo va�no treba reci kada
se donosi ustav jedne dr�ave: pitanje uce�ca javnosti u tom poslu. Buduci
da se radi o pitanjima koja su od �ivotnog interesa za svakog gradanina pa i
buducih generacija, vi�e je nego jasno da se svakom gradaninu koji to �eli mora
omoguciti da izrazi svoje mi�ljenje o tome kako bi ustavna re�enja trebalo da
budu. Iako je to ne�to �to je zagarantovano samim ustavom i medunarodnim
standardima, na�im ustavotvorcima kao da nije ni na kraj pameti da to omoguce
svojim gradanima. Cak i takvi demokrati kakvi behu Edvard Kardelj i Vladimir
Bakaric u svoj cuveni ustav iz 1974. dodine su napisali da se promenama
ustava mo�e pristupiti samo nakon naj�ire javne rasprave. Sada�nji ustav SRJ
to izricito ne stipuli�e, ali verovatno ne zato �to iskljucuje uce�ce gradana u
tom za njih �ivotno va�nom poslu, vec zbog toga �to se to podrazumeva i �to
proizlazi iz drugih odredbi Ustava koje se odnose na osnovna ljudska
prava.
Kada je rec o tome �ta gradani Srbije �ele od ustavnih promena (u tom
pogledu situacija u Crnoj Gori je izvesnija: tu je biracko telo podeljeno
otprilike tacno popola: polovina je za ocuvanje zajednicke dr�ave sa Srbijom, a
polovina za razlaz i stvaranje nezavisne Crne Gore), sigurno je da se nece
pogre�iti ako se konstatuje da je ogromna vecina za ocuvanje zajednicke dr�ave,
iako gotovo svakodnevno ta �elja slabi usled neprihvatljivog pona�anja Crne Gore
odnosno tamo�njeg re�ima. Mislim da dopis jednog gradanina, objavljen ovih dana
u listu "Glas javnosti", sa naslovom "Americko-crnogorsko-srpske igre" to
raspolo�enje realno reflektuje pa da ga citiramo:
Najzad je i glavar DOS-a
Zoran �indic pokazao svoje karte u sada�njoj americko-crnogorsko-srpskoj igri
stvaranja "zajednice Srbije i Crne Gore", unikuma u dosada�njoj svetskoj
dr�avno-pravnoj teoriji i praksi. Pa�ljivom posmatracu bilo je od pocetka
vidljivo da se rastakanje druge Jugoslavije nece zaustaviti uspostavljanjem SR
Jugoslavije, nego da ce se nastaviti i njenim razbijanjem.
Milo prvi
poceo
Tu antinarodnu rabotu zapoceo je i na njoj uporno istrajava
Milo �ukanovic, uz podstrek i neophodnu politicku i materijalnu podr�ku SAD,
Nemacke i nekih drugih clanica NATO-a. U tome mu se, najpre prikriveno, a sada i
otvoreno, pridru�io Zoran �indic, po�to je za svoj nastup pripremio teren preko
svojih ministara, Vladana Batica i Bo�idara �elica.
Raspirivanje
antisrpstva u Crnoj Gori i anticrnogorstva u Srbiji je ne�to najpogubnije po
interese i buducnost naroda u obe jedinice. Ono se vr�i u interesu
politikantsko-birokratskih snaga u Crnoj Gori i Srbiji, s jedne, i stranih
mocnika, s druge strane. Prica ovih prvih o tome da ce stvaranje jedne, u
su�tini razdeljene i privremene, "zajednice" (na rok od tri godine, a posle toga
cemo videti �ta dalje) omoguciti da se izbegne dvostruko oporezivanje gradana
Srbije i obezbedi efikasna srpska i crnogorska parlamentarna kontrola tro�enja
sredstava odobrenih toj zajednici, jeste obicno "bacanje pra�ine u oci" ovom
napacenom i u bedu dovedenom narodu (izuzetak su samo oni bliski vlasti).
Spoljni akteri, pak, dr�eci se principa "podeli pa vladaj", �ele da
stvore �to vi�e malih dr�avica kao svojih poslu�nih vazala u vladanju Balkanom,
Evropom i svetom. Nije daleko od pameti da u njihovim planovima citava ova igra
ima i jednu dalekose�niju svrhu, za nas ubitacniju. Solanin "kompromis" o
trogodi�njem roku, naime, sasvim se uklapa u zapadne planove za Kosmet, a nije
iskljuceno i za druge delove SR Jugoslavije. Kada dode vreme, pitace nas oni:
za�to ono �to u pogledu statusa u toj zajednici vredi za Crnu Goru ne bi jo�
vi�e vredelo i za Kosovo i druge "sporne" krajeve? Posmatrana u tom svetlu,
Solanina, �ukanoviceva i �indiceva igra jeste upravo ono �to njihovi mentori
tra�e.
Samo �teta
Za cudenje, s tim u vezi, jeste da u
javnosti izostaje ukazivanje na pogubnost tih planova za nas, kao i na koristi
koje narod Srbije i Crne Gore ima i, s obzirom na potencijale, mo�e u buducnosti
jo� vi�e imati od �ivljenja u zajednickoj dr�avi, kojoj je odvajkada stremio i
koju je preko 80 godina imao. Ekonomske i druge koristi od barske pruge i
crnogorskog naseljavanja �irom srpskih zemalja su najizrazitiji primer dosad
postignutog. Ispunjene zaveta vladika iz loze Petrovica, zatim Gara�anina i
drugih velikih narodnih voda iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine,
Vojvodine i ostalih srpskih krajeva, �ele sada da poni�te Milo �ukanovic i Zoran
�indic, spremni da iz licnih i stranackih interesa slu�e tudinima, na �tetu
naroda.
II. MATERIJALNO-PRAVNE PROMENE KOJE PREDLA�E USTAVNA
KOMISIJE
Iako Ustavna komisija nije na�la za shodno da, kao �to rekosmo,
upozna gradane �ta to ona namerava, iz sredstava javnog informisanja je
manje-vi�e poznato u kom pravcu idu razmi�ljanja 27-orice (toliko ih je u toj
komisiji, ne racunajuci Solanu i njegove sekretarice i Venecijansku komisiju
koja je ekspertsko telo Saveta Evrope koja aktivno ucestvuje u pisanju
Povelje!). Tu je pre svega spomenuti beogradski sporazum od 14. marta 2002.
Prema tom sporazumu (koji su, usput receno, potpisala lica koja uop�te nemaju
pravo da predla�u promenu postojeceg ustava; to pravo po postojecem ustavu ima
100.000 biraca, najmanje 30 saveznih poslanika Veca gradana, najmanje 20
saveznih poslanika Veca republika ili Savezna vlada) i onom �to je iz Komisije
procurelo u javnost, ta razmi�ljanja predvidaju sledece:
- Naziv
"Jugoslavija" se bri�e, a tvorevina bi se zvala "Dr�avna zajednica Srbije i Crne
Gore". Samo brisanje imena "Jugoslavija" mo�e da ima nesagledive posledice.
Potpuno je jo� nejasno da li bi to bila federacija ili konfederacija ili ne�to
trece. Tu se clanovi Komisije razilaze, uglavnom: srpski su za federaciju, mada
labavu i sa malim brojem nadle�nosti, dok su crnogorski uglavnom za to ne�to
trece, �to nigde u svetu ne postoji, dakle nekakav savez dve nezavisne
dr�ave.
- Imala bi zajednicko, a ne jedinstveno tr�i�te. Po ttome, na radi se
o dr�avi vec o nekakvom savezuu suverenih dr�ava, jer cak i Evropska unija ima
jedinstveno tr�i�te.
- Zajednica ne bi imala ni�ta u svojoj svojini vec bi
sve bilo u vlasni�tvu republika clanica. U odnosu na imovinu SRJ u inostranstvu
(zgrade ambasada, konzulata, stanovi) veli se da bi to bilo "zajednicko". Na
koji nacin to mogu prihvatiti dr�ave u kojima se ta imovina nalazi Komisiju kao
da nije briga..
- Medunarodno pravo imace primat nad pravom Zajednice i
dr�ava clanica. - Organi Zajednice su: Skup�tina, predsednik, Savet ministara,
Vojska i Sud. Skup�tina bi bila jednodomna, imala bi 81 poslanika, 59 iz Srbije
i 22 iz Crne Gore. Kandidata za predsednika Dr�avne zajednice zajednicki
predla�u predsednik i podpredsednik Skup�tine kojeg Skup�tina bira na 4 godine
naizmenicno iz Srbije i Crne Gore. Predsednik predla�e Skup�tini kandidate za
clanove Saveta ministara koji ce se sastojati od 5 resornih ministara (odbrana,
inostrani poslovi, za�tita ljudskih i manjinskih prava, medunarodni ekonomski
odnosi i domaca ekonomija). Savet ministara donosice odluke vecinom glasova, a u
slucaju jednakog broja glasova odlucice glas predsednika s tim da je potrebno da
za odluku glasa bar jedan ministar iz druge dr�ave clanice. Ministri inostranih
poslova i vojske rotiraju nakon 2 godine. Vojskom komanduje Vrhovni savet
odbrane kojeg ce ciniti predsednik Dr�avne zajednice i predsednici dr�ava
clanica, a odluke se donose konsenzusom. (�ta ako nema konsenzusa, a neprijatelj
napao kao 24.marta 1999, a u Savetu sedi Milo?). �ta Sud Dr�avne zajednice ima
da radi nije ba� jasno.
- Prestonica ostaje Beograd i tu ce biti sedi�te
Skup�tine i Saveta ministara, dok ce Sud biti u Podgorici. -
- "Dr�ave
clanice mogu zakljucivati medunarodne ugovore" navodno stoji Povelji. Clanovi
Komisije bi morali da znaju da medunarodne ugovore mogu zakljucivati samo dr�ave
subjekti medunarodnog prava, kako to stoji u Beckoj konvenciji o ugovornom
pravu. Ako ce samo Zajednica posedovati taj subjektivitet (a tako bi moralo
biti), onda od zakljucivanja medunarodnih ugovora od strane dr�ava clanica nema
ni�ta.
- Posle 3 godine svaka dr�ava clanica ima pravo da se putem
referenduma odvoji i da postane nezavisna suverena dr�ava u smislu medunarodnog
prava. I ovde je ideja sada�njih vlastodr�aca sasvim originalna: nikada u
istoriji jo� niko nije pravio privremenu dr�avu, dr�avu na oderedeni rok. Period
od 3 godine nece biti ni�ta drugo nego �ivotarenje u nekoj ve�tackoj tvorevini i
pripremanje terena za puno osamostaljivanje bolesnih sparatista i secesionista u
Crnoj Gori (pa, kao reakcija, i u Srbiji).
Po svemu sudeci, Evropska unija
vr�i pritisak da se prihvati direktan izbor poslanika za buducu Saveznu
skup�tinu, da Skup�tina SRJ glasanjem usvoji Ustavnu povelju i da buduca
zajednica ima svoj bud�et i svoju imovinu. Djukanovic, stra�no besan na EU,
objavio je tekst ovih dana u Va�ington postu u kom kritikuje EU i tra�i da se
SAD ukljuce direktno u stvaranju Ustavne povelje, ali Va�ington to odbija, a EU
veli da su zahtevi Djukanovica apsurdni, jer EU i Va�ington ionako najte�nje
saraduju po toj stvari! To ukratko sadr�i nacrt Ustavne povelje, i ti stavovi
proizlaze iz Beogradskog sporazuma od 14.marta ove godine. Znaci, imamo
situaciju da niko u aktuelnoj vlasti - ni u crnogorskoj, ni u srpskoj, ni u
saveznoj - ustvari ne �eli da se odr�i zajednicka dr�ava koja bi bila postojana
i funkcionalna. I to je ono najtragicnije u citavoj stvari. Iako je i on
potpisnik Beogradskog sporazuma, predsednik Jugoslavije Vojislavc Ko�tunica �eli
da se prika�e kao covek kome je stalo do ocuvanja zajednicke dr�ave (intervju
casopisu NIN od 15.8.2002) i svu krivicu svaljuje na Zorana �indica i DOS:
"Interes sada najveceg dela vladajuce grupacije u Srbiji nije opstanak nego
nestanak sada�nje zajednicke dr�ave ili produ�enje njene agonije...Sve je
usmereno samo na to da skup�tinskih izbora ne bude a da se ima �to potpunija
vlast, makar i nad parcetom zemlje, makar to bila samo Srbija, a ne zajednicka
dr�ava, makar to bio jedan deo Srbije, makar se vlast i feudi delili i sa
Cankovim automa�ima u Vojvodini, onima kojima kad ka�u autonomija misle na
dr�avnost".
III. "PUZAJUCA SECESIJA" - CRNOGORSKI DOPRINOS USTAVNOJ
PRAKSI I TEORIJI
Koliko je ovom autoru poznato, nikada u istoriji nije
se dogodilo ono �to je crnogorskom re�imu i naravno onima ne tako malobrojnima u
Crnoj Gorri koji ga podr�avaju po�lo za rukom - da u praksi izvr�e fakticku
secesiju jedna federalne jedinice od savezne dr�ave bez formalne vike i
buke. Najadekvatniji izraz za to smatram da je "puzajuca secesija" (engleski
"creeping secession"), u nedostatku mo�da adekvatnijeg izraza. Su�tina stvari je
dobro poznata svakom gradaninu ove zemlje, pa naravno i �ire: Crna Gora je
fakticki izvr�ila secesiju od Jugoslavije. Ona je to cinila postepeno, korak po
korak, verovatno od prvog dana stvaranja Savezne Republike Jugoslavije, 27.
aprila 1992. Savezna Republika Jugoslavija odavno vec ne postoji ne samo po
tvrdnji crnogorskog re�ima, nego i fakticki. Ona postoji samo po tome �to je
svet priznaje kao clanicu Ujedninjenih nacija i kao subjekt medunarodnog prava,
kroz jo� donekle zajednicku vojsku i po tome �to razne savezne institucije i
savezni organi nemilice tro�e narodne pare na svoju egzistenciju. Dakle, istine
radi, treba konstatovati da za sada�nje stanje nije kriv samo petooktobarski
re�im, nego u jo� mo�da vecoj meri prethoni jer je u njegovo vreme ustvari vec
bila ostvarena puzajuca secesija. Ostaje za diskusiju pitanje za�to je Slobodan
Milo�evic odnosno njegov re�im dozvolio protivustavno pona�anje Crne
Gore. Da li je po sredi njegova slabost prema Crnoj Gori i Crnogorcima zato �to
je i on poreklom Crnogorac, neznanje rukovodenja dr�avom ili pak u postojecim
politickim okolnostima koje mu je nametnula genocidana "medunarodna zajednica"
ni nije bilo moguce bilo �ta uciniti, jer su crnogorski separatisti i
secesionisti izuzetno ve�to i beskrupulozno koristili te okolnosti, prikazujuci
se kao veliki demokrate, kao protivnici "diktatorskog re�ima Slobodana
Milo�evica" i slicno. Cak i kada je do�lo do agresije NATO i kada se re�im Crne
Gore stavio na stranu agresora, i kada je progla�eno ratno stanje - Slobodan
Milo�evic nije ni�ta preduzeo da izdajnici i otvoreni saradnici agresora budu
ka�njeni. Da li nije imao snage da bilo �ta ucini, ili nije hteo? A mogao je da
uvede i smrtnu kaznu za veleizdaju.
Slucaj ostvarene puzajuce secesije
Crne Gore imace po mom mi�ljenju dalekose�ne posledice ne samo za nas u
Jugoslaviji, nego ce po svoj prilici imati i �re posledice ne samo u Evropi nego
i u svetu. O cemu se radi? Radi se o tome da separatisticke i
secesionisticke snage tinjaju u mnogim dr�avama savremenog sveta, i to ne samo u
federalnim nego i u unitarnim. Slucaj Crne Gore to tinjanje mo�e da potpali
toliko da dode do po�ara �irih razmera. Amerika i Evropska unija, koje su i
stvorile Mila �ukanovica, nisu izgleda ni svense kakvu su guju u nedrima svile.
Ni Evropa, ni Amerika, ni niko nije imun na virus razornog separatizma i
secesionizma. Rusija, Indija, Kanada i mnoge druge dr�ave tu mogu da se
dodaju...
Na jednom od mnogih okruglih stolova, konferencija, simpozijuma
koje ovde organizuju razne takozvane medunarodne organizacije finansirane od
Soro�a, CIA, EU i koga sve ne, nedavno, izrecena je jedna intersantna ideja od
ni�ta manje intersantne osobe koja je to iznela. Rec je u Suzan Vudvord,
poznatom americkom politickom piscu i univerzitetskom profesoru. Ona je naime
izjavila da model po kome Jugoslavija �eli da sredi svoje politicke probleme -
pregovorima, razgovorima, dogovorima, civilizovano, bez primene sile i nasilja -
mo�e da poslu�i kao uzor za svet u celini. Ja bih voleo da je ona u pravu, a da
ja gre�im kada sam rekao da ce slucaj ostvarene puzajuce secesije Crne Gore od
Jugoslavije imati samo negativne posledice po svet, doliti ulje na vatru
separatizama svih boja...
