Kandidat mrznje
;)
"Gospodine Labus, neces biti predsednik Srbije, to ti ja garantujem, i ova Sumadija ti garantuje, i ova cestita i postena Srbija. Mozes da pobedis, ali neces biti predsednik nikad, neces se ustoliciti. To ti ja potpisujem ili cemo mi biti pokojni", porucio je juce sa pres konferencije odrzane u Cacku predsednicki kandidat Nove Srbije Velimir Ilic. Ako je i od "sumadijskog Le Pena", trenutno najnetolerantnijeg medju netolerantnim dusebriznicima za "srpsku stvar", mnogo je. I previse!
Lider Nove Srbije vise ne moze da sakrije da ga je definitivno pre svih simpatizera, kojih, nazalost, nikada nije dovoljno malo, kandidovala mrznja. Ona ista koja na prostorima brdovitog Balkana neprekidno uzima krvavi danak, i koja povlaceci se sa svojih stratista ostavlja negde u najtamnijim odajama ljudske duse klicu bezumlja koja, u smutnim vremenima, izraste - u zlo. "Cestita i postena Srbija" nikako da se umori od lidera mrznje, nikako da joj omrznu oni koji i slobodnu, izbornu volju zele da prekrste i pokrste, kojima ne pase nijedno drugo prezime do onih koja na svom zacelju imaju ic, kojima svako jutro pocinje psovkom i koji na pocinak odlaze ponosni na svoj dnevni "doprinos" nacionalnom pitanju.
Sledbenici demokratije uveravaju da zagovornicima mrznje treba omoguciti da sto slobodnije, svestranije i ociglednije iskazu svoje zle naume, ne bi li ih konacno prepoznali i oni ciji se ideali i idoli neprekidno radjaju i umiru u sumama nacionalne frustracije. Zabrane su, doista, pocesto sizifovski posao, posebno u narodu kome je inat takoreci karakterna osobina. Ali, zabrane su, svejedno, odavno neizostavna gradja pravno-politickog temelja onoga sto i na ovom prostoru zovemo gradjanskim drustvom. Lako je pobrojati one retke drzave u cijim ustavima i zakonima medju osnovnim postulatima ne stoji zabrana rasne, nacionalne, polne i ine diskriminacije. Cak ni nas, nadajmo se poslednji diktator nije zaboravio da u svoj jos aktuelni ustav ugradi normativnu opomenu rasistima i sovinistima. Ukoliko smo pred ustavom svi jednaki zasto to nismo pred ljudima koji se nude da nam vode drzavu?
Imaju li to pretendenti na presto neka ekskluzivna prava u toku kampanje? Ako je srpski psovati, kako to smatra kandidat mrznje Velimir Ilic, da li je srpski trpeti?
Pozalio se predsednicki kandidat Nove Srbije da ga nece mediji, cak ni u reklamnom programu, u Vrnjackoj Banji, Pirotu, na RTS i Pink televiziji, sto ohrabruje, ukoliko je tacno. "Upozorio" je Ilic i (svoju) cacansku televiziju i Cacanski glas i zapretio da ce zatvoriti svoje teritorije i isparcati Srbiju. Zvucalo bi komicno da nije opasno to sto obecava predsednicki kandidat. Mozda je opasnije jos samo to sto ga mnogi ne shvataju ozbiljno.
"Gospodine Labus, neces biti predsednik Srbije, to ti ja garantujem, i ova Sumadija ti garantuje, i ova cestita i postena Srbija. Mozes da pobedis, ali neces biti predsednik nikad, neces se ustoliciti. To ti ja potpisujem ili cemo mi biti pokojni", porucio je juce sa pres konferencije odrzane u Cacku predsednicki kandidat Nove Srbije Velimir Ilic. Ako je i od "sumadijskog Le Pena", trenutno najnetolerantnijeg medju netolerantnim dusebriznicima za "srpsku stvar", mnogo je. I previse!
Lider Nove Srbije vise ne moze da sakrije da ga je definitivno pre svih simpatizera, kojih, nazalost, nikada nije dovoljno malo, kandidovala mrznja. Ona ista koja na prostorima brdovitog Balkana neprekidno uzima krvavi danak, i koja povlaceci se sa svojih stratista ostavlja negde u najtamnijim odajama ljudske duse klicu bezumlja koja, u smutnim vremenima, izraste - u zlo. "Cestita i postena Srbija" nikako da se umori od lidera mrznje, nikako da joj omrznu oni koji i slobodnu, izbornu volju zele da prekrste i pokrste, kojima ne pase nijedno drugo prezime do onih koja na svom zacelju imaju ic, kojima svako jutro pocinje psovkom i koji na pocinak odlaze ponosni na svoj dnevni "doprinos" nacionalnom pitanju.
Sledbenici demokratije uveravaju da zagovornicima mrznje treba omoguciti da sto slobodnije, svestranije i ociglednije iskazu svoje zle naume, ne bi li ih konacno prepoznali i oni ciji se ideali i idoli neprekidno radjaju i umiru u sumama nacionalne frustracije. Zabrane su, doista, pocesto sizifovski posao, posebno u narodu kome je inat takoreci karakterna osobina. Ali, zabrane su, svejedno, odavno neizostavna gradja pravno-politickog temelja onoga sto i na ovom prostoru zovemo gradjanskim drustvom. Lako je pobrojati one retke drzave u cijim ustavima i zakonima medju osnovnim postulatima ne stoji zabrana rasne, nacionalne, polne i ine diskriminacije. Cak ni nas, nadajmo se poslednji diktator nije zaboravio da u svoj jos aktuelni ustav ugradi normativnu opomenu rasistima i sovinistima. Ukoliko smo pred ustavom svi jednaki zasto to nismo pred ljudima koji se nude da nam vode drzavu?
Imaju li to pretendenti na presto neka ekskluzivna prava u toku kampanje? Ako je srpski psovati, kako to smatra kandidat mrznje Velimir Ilic, da li je srpski trpeti?
Pozalio se predsednicki kandidat Nove Srbije da ga nece mediji, cak ni u reklamnom programu, u Vrnjackoj Banji, Pirotu, na RTS i Pink televiziji, sto ohrabruje, ukoliko je tacno. "Upozorio" je Ilic i (svoju) cacansku televiziju i Cacanski glas i zapretio da ce zatvoriti svoje teritorije i isparcati Srbiju. Zvucalo bi komicno da nije opasno to sto obecava predsednicki kandidat. Mozda je opasnije jos samo to sto ga mnogi ne shvataju ozbiljno.
null.gif
Description: GIF image
