|
by 
Datum: 02 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
SAMO SE SRBIMA MOZE SUDITI. ILI, KOME JE POTREBAN HASSKI
TRIBUNAL
Vladimir VOLKOV, profesor, direktor Instituta za
slavistiku Ruske akademije nauka Moskva, 01. oktobra 2002
Ruska informativna
agencija RIA “Novosti”
Specijalno za Artel-Geopolitiku
Mnogi smatraju da Medjunarodni tribunal za bivsu
Jugoslaviju teba transformisati u Medjunarodni krivicni sud sa centrom u Hagu.
Takav predlog je podrzalo 40 zemalja. Medjutim, Sjedinjene Americke Drzave i
Engleska su protiv. Oni izjavljuju, da nece dopustiti da njihovim vojnicima sudi
inostrano sudstvo. Sledeci njihovu logiku, samo se Srbima moze suditi. A sto se
tice sudbine Haskog tribunala, Zapad ce ga, naravno, u jednom trenutku i
zatvoriti, ali tek nakon sto izvrsi datu mu cisto politicku narudzbinu – osudi
Milosevica. Izvrsivsi svoju misiju on moze otici “u penziju”, ostavivsi o sebi
losu uspomenu.
Sudska vecanja u Medjunarodnom haskom tribunalu su obnovljena i
ponovo pokazuju da je taj process zapao u corsokak. U sustni, process ima za
cilj da “obeli” agresivne akcije NATO na Balkanu, koje su dovele do opasne
destabilizacije situacije u regionu, da svu krivicu za ono sto se zbivalo svali
na bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica. I vec ne po prvi put se
mnogi koji prate rad tribunala pitaju: je li taj sud potreban i da li je
opravdano njegovo formiranje? Doduse, tu nema sta drugo ni da se kaze osim da
legitimitet Haskog tribunala izaziva veoma velike sumnje.
Ideja o stvaranju
Medjunardonog haskog tibunala nastala je 1993. godine i pripada bivsem drzavnom
sekretaru SAD Madlen Olbrajt, koja je tada zastupala svoju zemlju u OUN. U Bosni
i Hercegovini u to vreme vojni konflikt izmedju Srba i muslimana dostigao je
kulminaciju, pa je Zapad, koji je stajao na otvoreno antisrpskim pozicijama, bio
zainteresovan za stvaranje takve propagandisticke masinerije kao sto je
Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju. Formalno, taj tribunal je trebalo da
isledjuje ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji (pri tom se od samog pocetka
njegovog stvaranja imalo u vidu da te zlocine cine samo Srbi), ali se tribunal,
u stvari, pretvorio u piona Severnoatlantske alijanse, koji izvrsava sve njegove
naloge. To je postalo narocito jasno nakon sto je 1996. godine zakljucen
sporazum o saradnji izmedju NATO i Medjunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju.
Tribunal je za NATO postao odlicno orudje za mesanje u poslove balkanskih
zemalja, instrument za ogranicavanje njihovog suvereniteta.
Na zalost, mora
se priznati da se Rusija nije suprostavila da se u Savetu bezbednosti OUN donese
odluka o stvaranju Medjunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju. Tadasnji
predsednik Rusije Boris Jeljcin je 1993. godine bio u potpunosti zaokupljen
borbom za vlast sa Vrhovnim savetom (parlamentom) zemlje i na kraju je uspeo da
ga likvidira oruzanim putem, dok se njegov ministar inostranih poslova Andrej
Kozirev, poznat po svojoj prozapadnoj orijentaciji, nije osmelio da se
suprostavi Vasingtonu. Tadasnje rusko rukovodstvo nije ni razmisljalo u sta ce
se transformisati na kraju Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju i za koje
realne ciljeve ce on biti iskoriscen. A steta. Propagandisticka antisrpska
masinerija tribunala polagano je ubrzavala obrtaje da bi se posebno aktivizirala
pred pocetak natovskog bombardovanja Jugoslavije, argumentujuci taj cin pricama
o tome da Srbi, toboze, cine zlocine protiv kosovskih albanaca, te da je stoga
nuzno izvrsiti agresiju na Srbiju. A nakon izvrsene agresije, kada su postale
jasne njene strasne posledice, Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju se jos
vise aktivizirao, trazeci izrucenje Milosevica, koga je trebalo uciniti
“zrtvenim jarcem” za sve posledice natovske agresije.
Otuda i pritisak
Zapada na Jugoslaviju, nezabelezen dotad u svetskoj praksi. Ekonomska pomoc
razorenoj u natovskom bombardovanju zemlji dovedena je u zavisnost od izvrsenja
zahteva da se Milosevic izruci sudu i da se sudjenjem bivsem lideru Jugoslavije,
prema zamisli rukovodstva alijanse, definitivno opravda agresija protiv
Jugoslavije koja je narodu ove zemlje donele nebrojene nesrece, koja je
proizvela opasnu eksploziju albanskog ekstremizma i koja je i definitivno dovela
u corsokak resenje kosovskog problema.
Upravo zato se glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte ne bavi otkrivanjem istine, vec prikupljanjem
kompromitujucih podataka protiv Milosevica. Oni moraju posto-poto biti
pronadjeni, a Milosevic, najverovatnije, jednostavno osudjen, jer Karla del
Ponte nema drugog izlaza. U NATO nju jednostavno nece razumeti ukoliko ona ne
uspe da dovede do “logicnog okoncanja” proces kojim se sva krivica za balkansku
katastrofu svaljuje na Milosevica i daje savrseni “alibi” Severnoatlantskoj
alijansi.
Dakle, da li je potreban takav tribunal koji sudi samo Milosevicu,
a odbija da sudi, na primer, lideru albanskih terorista Hassimu Tacciu i njemu
slicnima, koji su krivi za izgon sa Kosova 400 hiljada Srba, Jevreja, cigana, za
mnogobrona ubistva i pogrome? Misljenja sam da Haski tribunal ne samo da nije
potreban, nego je i veoma stetan, imajuci u vidu njegovu ociglednu
neobjektivnost i jednostranost. O tome govore i mnogi istaknuti politicari. Na
primer, po recima predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice, Haski tribunal je
ispolitizovana organizacija, koja se ne moze nazivati nepristrasnom. Takvog je
misljenja i ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov, koji smatra da
Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju ne doprinosi stabilizovanju situacije
na Balkanu, da je on prevazidjen i da ga treba raspustiti.
Mnogi smatraju da
Medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju teba transformisati u Medjunarodni
krivicni sud sa centrom u Hagu. Takav predlog je podrzalo 40 zemalja. Medjutim,
Sjedinjene Americke Drzave i Engleska su protiv. Oni izjavljuju, da nece
dopustiti da njihovim vojnicima sudi inostrano sudstvo. Sledeci njihovu logiku,
samo se Srbima moze suditi. A sto se tice sudbine Haskog tribunala, Zapad ce ga,
naravno, u jednom trenutku i zatvoriti, ali tek nakon sto Madjunarodni tribunal
za bivsu Jugoslaviju izvrsi datu mu cisto politicku narudzbinu – osudi
Milosevica. Izvrsivsi svoju misiju on moze otici “u penziju”, ostavivsi o sebi
losu uspomenu.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
