Sta je Vasington trazio od Kostunice i Djindjica
Amerikanci su zainteresovani za detalje o podzemnim gradjevinama koje su
tokom osamdesetih i devedesetih u Iraku pravile jugoslovenske firme, a
za koje se veruje da kriju tajna vojna postrojenja
Autori: Milorad Ivanovic/Branimir Gajic
Uprkos promenama u sistemu, SR Jugoslavija se ponovo nasla u nezavidnoj
situaciji zbog odnosa koji su tokom proteklih decenija odrzavani sa
mnogim arapskim zemljama, a najpre sa Irakom. Nedavna poseta predsednika
SRJ Vojislava Kostunice Americi, a zatim i srpskog premijera Zorana
Djindjica, aktuelna administracija SAD je iskoristila za postavljanje
nekih prilicno neprijatnih zahteva pred najvise savezne i republicke
funkcionere . Kako "Blic News" saznaje, prikljucenje SRJ americkoj
proklamovanoj borbi protiv svetskog terorizma, a koje bi trebalo da
nasoj drzavi donese odredjene beneficije, uslovljeno je u Vasingtonu
predavanjem svih kljucnih podataka o vojnoj saradnji SRJ sa Irakom.
Prema recima jednog od vodecih domacih vojnih analiticara, koji je
zahtevao da ostane anoniman, "Amerikanci su bili zainteresovani najpre
za podzemne gradjevine koje su u Iraku pravile jugoslovenske firme".
Uprkos neprestanom nadzoru iz satelita i spijunskih aviona, americki
obavestajni krugovi nisu u potpunosti sigurni sta se sve krije pod
zemljom u Iraku, kao ni u to kakva se postrojenja nalaze u tamosnjim
podzemnim gradovima.
- Poznato je da su skoro sve velike jugoslovenske gradjevinske firme
izvodile takve radove u Iraku. Ono sto sada zanima americke planere
jeste precizan raspored vojne podzemne infrastrukture, sve lokacije na
kojima se nalaze, vrsta objekata i njihova moguca namena, kao i kvalitet
radova, odnosno eventualne slabe tacke u konstrukciji i materijalima
koriscenim u izgradnji. Jugoslavija je dragocen izvor podataka za
Amerikance, sada kada se pripremaju za veliki rat sa Irakom - kaze ovaj
izvor "Blic Newsa", dodajuci da je "jedno snimati iz vazduha, ali prava
slika stanja na terenu moze se dobiti tek ovakvim informacijama kakva se
sada traze od nasih zvanicnika".
"Blic News" je pokusao da proveri ove tvrdnje u vojnom kabinetu
predsednika SRJ ali tamosnji nacelnik, kontraadmiral Stajic nije bio
dostupan u nekoliko navrata. Predsednik Odbora za bezbednost Skupstine
Srbije Dragan Šutanovac kaze da on "nema informacija da je uopste
postojao bilo kakav pritisak na predsednika SRJ Kostunicu ili na
predsednika Vlade Srbije Djindjica".
- Činjenica jeste da postoji veliki antiteroristicki blok predvodjen
Sjedinjenim Drzavama, koji u ovom trenutku okupira paznju na Irak i
sigurno je da sve obavestajne sluzbe zemalja okupljenih u toj koaliciji
rade na tome da se otkrije sta zaista postoji u Iraku, da li tamo
postoji biolosko oruzje i da li su oni, prakticno, napravili nuklearno
naoruzanje - kaze Šutanovac.
Opasnost koju dovodjenje u bilo kakvu vezu sa Irakom u ovom trenutku
moze da donese, za Jugoslaviju ima i dodatnu tezinu zbog ocekivanog
prijema u Savet Evrope i, narocito, u vojni savez Partnerstvo za mir. U
slucaju SRJ to je narocito izrazeno zbog jakih veza koje su sa Irakom
Sadama Huseina kreirane jos od zapocinjanja njegovog rata sa Iranom,
pocetkom osamdesetih. Od gradjevinskih firmi koje su gradile vojnu
infrastrukturu Iraka i cije bi poslovne operacije sada mogle da budu u
zizi americkih interesovanja narocito je poznat beogradski
Aeroinzenjering, (sada u vlasnistvu BK grupe), ciji su projektanti bili
specijalisti za gradnju pista, utvrdjenih kaponira (sklonista) za avione
i podzemnih hangara. Tu je jos i beogradski Energoprojekt, firma sa
ogromnim kapacitetima potrebnim za izgradnju velikih grupa objekata, kao
i nekoliko manjih gradjevinskih preduzeca u drzavnom, ali i u privatnom
vlasnistvu.
Koreni saradnje
Koreni ovih angazmana sezu jos u rane osamdesete godine, kada je vojna
industrija bivse SFRJ najpre zapocela saradnju s Irakom u razvoju
visecevnog raketnog bacaca "orkan", a zatim i u obuci vojnih strucnjaka
i remontu aviona irackog vazduhoplovstva. S otpocinjanjem rata u SFRJ,
pojavile su se price oficira koji su napustali JNA i vracali se u
maticne republike o velikim kolicinama bojnih otrova koji su
isporucivani Iraku tokom rata s Iranom. Tu su navedene fabrika Prva
iskra u Baricu kraj Beograda i poseban pogon kompleksa "Milan
Blagojevic" u Lucanima, gde se cak odvijala i obuka irackih naucnika za
otpocinjanje samostalne proizvodnje bojnih otrova.
- I ta vrsta informacija je sada, takodje, na vrhu liste aktuelnih
americkih prioriteta - kaze vojni analiticar, izvor "Blic Newsa".
- Zapad jako brine taj transfer znanja s irackim naucnicima. Oni su
poznati kao sposobni i velika je enigma koliko su uspeli da usavrse
pocetna znanja koja su stekli u Jugoslaviji. Poznato je da su Iraku
preneta i domaca znanja iz oblasti balisticke tehnologije, poput
odredjenih tehnickih resenja za povecanje dometa rakete, kao i da su
neki nasi strucnjaci za raketno gorivo imali kontakte s Iracanima -
tvrdi ovaj izvor.
Ovakve tvrdnje imaju uporiste u podacima da su tokom druge polovine
devedestih vojno-tehnicki krugovi Bagdada i Beograda imali narocito
intenzivnu saradnju na dva raketna projekta: projektila vazduh-vazduh
srednjeg dometa "al-tavhan" i, sto je za SAD mnogo bitnije, "al-samuud"
rakete zemlja-zemlja. Pomoc domacih naucnika bila je, prema zapadnim
analizama, presudna u razvoju "al-samuuda". Mogucnost da Irak poseduje
projektil na mnogo visem nivou od zloglasnih ali zastarelih "skad"
raketa, kojima je sa malo uspeha gadjao Izrael i Saudijsku Arabiju tokom
Zalivskog rata 1991. godine, kao i opcija da su te poboljsane rakete
napunjene bojnim otrovima, scenario je koji zadaje ozbiljnu glavobolju u
Vasingtonu i Tel Avivu. Zapadne obavestajne strukture su tokom 1999.
godine registrovale tajnu posetu jedne jugoslovenske delegacije Bagdadu,
u cijem sastavu je bio tadasnji pomocnik ministra odbrane SRJ Jovan
Djukovic, kao i Ivan Ivanovic, naucnik koji se smatrao "ekspertom za
hemijsko oruzje". Tokom visednevne posete oni su, navodno, posetili
iracki hemijski kompleks u gradu Sarama, udaljenom 150 kilometara od
Bagdada.
Oprostaj
- Sve sto je uradjeno pre 5. oktobra, oprosteno nam je - kaze anonimni
sagovornik "Blic Newsa"- ali, mogucnost da odredjene grupe strucnjaka i
oficira i dalje saradjuju s Irakom na takvim projektima predstavljala
bi, ukoliko se otkrije nesto slicno, veliku opasnost za nasu drzavu,
prevashodno zbog svih predstojecih integracija u evropsku i svetsku
zajednicu, a tu je i mogucnost nekih strogih sankcija. To, naravno,
otvara i pitanje realnog dometa civilne kontrole vojske. Poznato je da
postoji dosta takozvanih slobodnih igraca i velika je dilema ko sve njih
kontrolise.
Dragan Sutanovac, predsednik Odbora za bezbednost republicke skupstine,
kaze da "kontrola vojske jos uvek nije uspostavljena u meri u kojoj bi
to trebalo da bude".
- Mi imamo situaciju da je general Aco Tomic, nacelnik Uprave
bezbednosti GS VJ, rekao pre par meseci kako se on susreo sa Ratkom
Mladicem na teritoriji SRJ, a da pri tom vlasti SRJ i Republike Srbije
ne znaju da se Ratko Mladic nalazi na teritoriji Jugoslavije. Ako kazem
da postoji mogucnost da odredjene strukture u VJ i dalje imaju saradnju
s Irakom, onda ne mislim da je to pod okriljem Generalstaba, ali je
moguce da ljudi koji su van kontrole saradjuju sa drugim drzavama.
Mislim da to moze da nanese veliku stetu kako SR Jugoslaviji tako i
Vojsci Jugoslavije i novoj demokratskoj vlasti. To bi moglo da blokira
sve integracione procese i dovede u pitanje i ulazak u sam Nato jednog
dana. Licno nemam podatke da takvi odnosi postoje, ali, ukoliko ih ima,
oni moraju da se prekinu i republicka i savezna vlada bi morale prvo da
pokusaju da ih otkriju, a zatim da ih okoncaju - kaze Sutanovac.
Pol Biver, urednik uglednog vojnog casopisa Dzejns defens vikli iz
Londona, potvrdio je za "Blic News" da zapadne obavestajne sluzbe
poseduju dosta informacija o upletenosti Jugoslavije kao jednog od
glavnih irackih vojnih saradnika nakon uspostavljanja sankcija UN, ali,
po njemu, najpre na izgradnji radarskih sistema i protivvazdusne
odbrane.
- Ta saradnja je mahom isla preko firme Jugoimport SDPR, ali vecina tih
postrojenja je unistena u Zalivskom ratu i u kasnijim napadima tokom
devedesetih. Ipak, sama saradnja nije prekinuta zbog rata, vec je
nastavljena i kasnije i bila je mahom fokusirana na razvoj radarskih
sistema. Iracanima su nudjeni i projekti modifikacije rakete Sa-7 koje
su razvili jugoslovenski strucnjaci, takodje preko Jugoimporta.
Medjutim, Iracani su od Jugoslovena trazili da im pomognu da osveze
njihove avione "mig-21" i "mig-29" - kaze Biver, naglasavajuci da je
nakon demokratskih promena u Jugoslaviji prestala vojna saradnja
Beograda i Bagdada. Ipak, urednik ovog reprezentativnog britanskog
casopisa ne odbacuje teoretsku mogucnost da "neki vid saradnje ipak
postoji i to od strane odmetnutih krugova u vojsci Jugoslavije".
- Taj je scenario malo verovatan, ali bi vlasti u Jugoslaviji trebalo da
obrate paznju - zakljucuje Biver.
U sendvicu
Mogucnost da se Jugoslavija nadje u svojevrsnom sendvicu izmedju Iraka i
SAD dogodila se, nakon petooktobarskih promena, prvi put krajem februara
2001. godine. Tada se, nakon jednog zacudjujuce neuspesnog
anglo-americkog vazdusnog napada na objekte iracke PVO, u jednim vodecim
engleskim novinama pojavila prica po kojoj su za takav neuspeh bili
krivi Jugosloveni koji su Iraku odali nesto od svojih saznanja stecenih
za vreme Nato bombardovanja. Istovremeno, u drugom velikom britanskom
listu pojavila se tvrdnja da je napad bio usmeren na "podzemne komandne
bunkere iracke PVO ciju je lokaciju Natou, kao cin dobre volje i zelje
za saradnjom, predala nova vlast u Beogradu".
Nakon tih tvrdnji, iracki ambasador u Beogradu trazio je od predsednika
SRJ Kostunice objasnjenje novonastale situacije. Predsednik Kostunica
je, sa svoje strane, javno najavio pokretanje istrage koja bi utvrdila
da li je neko samoinicijativno odao bilo kakve informacije bilo kome,
Iracanima ili SAD. Rezultati te istrage nisu nikada javno objavljeni vec
su, umesto toga, prema saznanjima "Blic Newsa", oznaceni kao "drzavna
tajna".
Spiros Ekonomides, analiticar za Balkan londonskog Medjunarodnog
instituta za strateske studije, kaze za "Blic News" da se ranih
devedesetih u zapadnoj stampi dosta pisalo o ucescu jugoslovenskih
eksperata u razvoju iracke vojne industrije, narocito protivvazdusne
odbrane.
- Bilo je dosta nagadjanja o Milosevicevoj ulozi u razvoju iracke
industrije, ali ja nikada nisam video nijedan konkretan dokaz koji bi
nedvosmisleno govorio o tome. Ali, verujem da se u jugoslovenskim
arhivama sigurno nalaze dokumenta koja bi mogla da koriste americkim
vojnim planerima - kaze Ekonomides.
Jugoslovenski vojni analiticar, koji je zahtevao anonimnost, smatra da
price o saradnji SRJ i Iraka u oblasti PVO uopste ne zanimaju SAD.
- Sta bi Iraku na tom polju mogla da ponudi zemlja koja je za skoro tri
meseca uspela da obori samo dva aviona? - pita se sagovornik "Blic
Newsa". Po njemu, cak ni ono u cemu je VJ bila narocito dobra, a to je
maskiranje i skrivanje, ne bi puno pomoglo irackoj armiji, zbog
drugacijeg terena. Umesto toga, tvrdi ovaj sagovornik, iskljucivo se
trazi predavanje navedenih podataka o infrastrukturi i transferu
balistickog i biohemijskog znanja.
Dosta para
Medjutim, postoje i drugacija misljenja o ovakvom vidu potencijalnih
odnosa izmedju SAD i SRJ. Prema profesoru Radetu Bozovicu, dekanu
Filoloskog fakulteta u Beogradu i predsedniku Drustva
jugoslovensko-arapskog prijateljstva, u ovakvom americkom pristupu radi
se o "najobicnijem licemerstvu".
- I u najbanalnijem poslovanju postoji nesto sto se, sa mnogo razloga,
naziva poslovnom tajnom. Poslovna tajna je, pak, vezana za poslovni
moral. Da li jedina preostala velika sila u svetu misli time sto od
Srbije trazi da oda svoje poslovne tajne da moral nista ne znaci? Da li
ta sila veruje da moral postoji samo u anglikanskoj i protestantskoj
crkvi? Nama posebno nije lako da odajemo tajne narocito kada se setimo
da smo veoma dobro ziveli od poslova u Iraku i Libiji. Pa da li sme
covek da pljuje u bunar iz koga vodu pije - kaze za "Blic News" profesor
Bozovic, i dodaje rezignirano: - Mi smo mnogo para doneli iz Iraka,
milijarde, kao i iz Libije. Od njih smo napravili i rezerve od kojih smo
izdrzali onih strasnih deset godina, a i sada jos pomalo izdrzavamo.
Uostalom, zasto danas nase izgubljeno mesto u Iraku, pa i u Libiji,
pokusavaju i uspevaju da ugrabe mnogo bogatije zemlje od nas, nuzno je
pitanje. Nije li ovo istiskivanje Srba sa tih trzista jos jedan od
nacina da se ova zemlja baci u bedu i ucini potpuno zavisnom od drugih?
Ako je Irak opasan za nas, zasto nije za Francusku, Nemacku, Italiju...
Mnogo je u svemu ovom, u ovoj neprestanoj harangi i pritiscima,
apsurdnih pitanja koja samo potvrdjuju da je svet daleko od demokratije
i humanosti - kaze profesor Bozovic.
WWW.BLICNEWS.com
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
