Grupa APIS
Da li je Al Kaida isto sto i OVK i Ceceni?
Predrag Vorkapic
Prava poplava teroristickih napada, ukljucujuci eksplozije bombi u nocnom klubu na Baliju u kojima je poginulo gotovo 200 ljudi, ili bezumni teroristicki napad u moskovskom pozoristu, podseca nas na to da je opasnost od terorizma sve prisutnija, gotovo svakodnevna i smrtonosna.
U borbi protiv globalnog terorizma, Al Kaida, Hamas, Hesbolah, OVK ili Ceceni
jos dugo ce pokusavati da dokazu da su i dalje vitalne teroristicke
organizacije, koje bez obzira na trenutne neuspehe i gubitke ne odustaju od
svojih ciljeva.Teroristicka opasnost izbija u zenit interesovanja gotovo svih
obavestajnih i bezbednosnih sluzbi Istoka i Zapada. Za to postoje dva razloga:
zbog globalizacije i
zbog oruzja za masovno unistenje.
Od kraja hladnog rata, sirenje otvorenih drustava i novih tehnologija znacajno je ubrzalo prostornu i vremensku dinamiku globalizacije. Globalizacija koja se ogleda kroz brza putovanje na udaljena odredista, satelitsku televiziju, Internet, trgovinu putem E mail-a itd., teroristi su iskoristili za jacanje sopstvene moci, sticanje ogromnih finansijskih sredstava i organizaciju koja je veoma slicna svetskim multi-nacionalnim kompanijama.
Male teroristicke celije postale su istinske trans-nacionalne opasnosti - one nastaju u celom Svetu, na svim kontinentima. Al Kaida, npr. deluje u vise od 90 zemalja Sveta. Finansiraju se preko globalne narko mreze i mreze kriminala, trgovine oruzjem, preko slozenih operacija prikupljanja novca, kao i preko legalnih i ilegalnih dobrotvornih ustanova, fondova i organizacija. Teroristicki napadi na Vasington, Njujork ili Moskvu pokazali su da zivimo u svetu u kome dogadjaji u nekoj dalekoj srednjo-azijskoj zemlji mogu doslovno uticati na zivot i smrt u Americi, Rusiji ili Evropi.
Danasnji savremeni terorizam znatno se razlikuje od svojih prethodnika, kao npr. ubistava drzavnih tuzilaca u Italiji, ubistava sportista na minhenskoj olimpijadi, ubistva ambasadora Rolovica u Svedskoj ili podmetanja bombi u bioskop Balkan. Danasnji teroristi najverovatnije raspolazu oruzjem za masovno unistenje, gde bi zrtve mogle biti daleko brojnije, a posledice katastrofalne po celo covecanstvo. Danasnje teroristicke organizacije imaju globalni karakter, a svaka od njih zeli da nabavi i raspolaze u svojim akcijama sa hemijskim, bioloskim, radioloskim ili nuklearnim oruzjem. Teroristicki napadi na Ameriku i Rusiju upozoravaju da su moguci jos gori napadi ako se odlucno ne suprotstavi pokusajima terorista da ukradu, kupe, dobiju na poklon ili sami izrade oruzje za masovno unistenje. CIA, FSB, Mosad ili BND jos nisu iznele kategoricne stavove o tome poseduju li teroristi pomenuto oruzje, kada ce ga upotrebiti i zasto ga nisu vec upotrebili ako njime raspolazu. Izgleda da je to jos uvek velika nepoznanica i za ovako mocne drzave i njihove sluzbe bezbednosti.
Kako bi savladale tu opasnost, Ujedinjene nacije, kao globalna svetska organizacija najverovatnije ce morati da preduzmu ozbiljnije akcije i pokazu vise interesa za taj problem. Sjedinjene Drzave su posle 11. septembra uspele da okupe i dobiju ponudu za pomoc od 122 zemlje Sveta. Posle zadnjih dogadjaja u Moskvi i pokretanja ruskih i americkih vojnih operacija u Ceceniji i Avganistanu, kako te zemlje vise nikad ne bi postale utocista za teroriste , postalo je jasno da se protiv terorizma mora boriti svim ekonomskim, policijskim, diplomatskim i obavestajnim sredstvima koje savremena civilizacija ima na raspolaganju. Do uspeha se nece doci jednim dramaticnim udarcem, vec dugotrajnom i strpljivom akumulacijom mnogih operacija sirom sveta, ciji ce se rezultati cekati godinama.
Razmena policijskih i obavestajnih informacija medju zemljama mora da poraste, sto je delimicno ostvareno tokom prosle godine kada je u 90 zemalja uhapseno oko 2.700 osumljicenih za terorizam. U Singapuru i Italiji, uhapsene su cele celije Al Kaide koje su pravile nove planove napada na Sjedinjene Drzave i neke zemlje Zapadne Evrope. Neutralizovane su Al Kaidine celije u Portlandu, uhvacen je Ricard Raid koji je nosio eksploziv u cipeli, osudjen je americki taliban Dzon Voker Lind. U 160 zemalja blokirano je oko 120 miliona dolara, a samo u SAD imenovno je vise od 215 teroristickih grupa i ogranaka kojima su zamrznuti imovina i racuni.
Radna grupa za finansijske akcije - u kojoj su predstavnici 29 zemalja i koja promovise strategiju za borbu protiv pranja novca - usvojila je nove standarde pomocu kojih ce spreciti ulazak teroristickih finansijskih sredstava u svetski finansijski trgovinski i bankarski sistem. Holandija je nedavno zaplenila imovinu teroristicke grupe "Nova narodna armija" na Filipinima, a Italija je u avgustu pred UN-a iznela imena 25 pojedinaca i kompanija povezanih sa Al Kaidom i blokirala njihove racune sirom sveta. Azijsko–pacificki forum za ekonomsku saradnju, APEC — usvojio je plan za zamrzavanje finansijske i ostale imovine terorista ili teroristickih organizacija. Sjedinjene Drzave su nedavno, kao i Kirgistan, Avganistan i Kina, na UN-ov popis organizacija povezanih s Al Kaidom svrstali i "Islamski pokret istocnog Turkestana".
Medjutim, sem operativnih akcija na terenu, vodece zemlje koje su ugrozene terorizmom cesto zaboravljaju da operacionalizacija njihovih hipoteza vezanih sa problemom terorizma nije zasnovana na teorijskoj misli, na pitanjima: Sta su stvarni uzroci terorizma?; Da li je terorizam OVK i Cecena isto sto i terorizam Al Kaide, Hamasa ili Hesbolaha?; ili: Ko je stvorio pomenute teroristicke organizacije i za cije interese su se borili, pre nego sto su se otrgli kontroli? Ko su vodje OVK, a ko komandanti Kosovskog zastitnog korpusa?
Odgovori na ta pitanja su uglavnom jasni, ali ne i dovoljno glasni. Retki su intelektualci poput Noama Comskog, Remzija Klarka ili Petera Handkea koji su otvoreno podigli svoj glas i usprotivili se Stejt Departmentu, Bundestagu ili engleskom Parlamentu.
Severna Koreja je prvi put zapretila 1994.godine da ce u izradi oruzja upotrebiti plutonijum iz svog nuklearnog postrojenja Yongbyon. Pre toga Amerika je mesecima i godinama pravila ustupke Severnoj Koreji; Klintonova vlada slozila se s time da Severna Koreja izgradi dva civilna nuklearna reaktora, a da ce ih SAD godisnje snabdevati sa pola miliona tona nafte sve dok reaktori ne budu izgradjeni. Severna Koreja postala je najveci korisnik americke pomoci u Aziji, jer su SAD podrzavale rezim koji bi se inace slomio. Otkud odjednom da se Severna Koreja nadje na popisu "zemalja clanica zla". Sta je to za samo godinu – dve promenilo americku politiku?
Nesto slicno je i u pogledu Iraka. Sjedinjene Drzave i danas od Iraka kupuju gotovo 70 posto ukupno potrebnih kolicina nafte. Da li Americi smeta Sadam Husein ili im smeta cinjenica sto Sadamovu naftu moraju da plate? Ugrozava li Sadam Husein teritoriju i zivote stanovnika SAD ili Engleske ili njihovi piloti svakodnevno ubijaju iracke vojnike?
Onda kada u svetu bude vise Comskih, Klarka ili Handkea, kada se problem
ispravno postavi, a teorija operacionalizuje, moze se ocekivati bar delimicno
resavanje pitanja terorizma. Do tada ce probleme resavati "Tomahavci", avioni
F-18, nosaci aviona "Ruzvelt", "Ajzenhauer" i drugi.
6. novembar 2002.
godine
APIS Novosti
