Vladimir Grečić: U poslednjih desetak godina Srbiju napustilo 40.000
visokoobrazovanih, a migracija nije zaustavljena ni posle promene režima
Odliv mozgova košta devet milijardi dolara
BEOGRAD, NIŠ - U talasu poražavajuće migracije Srbiju je za poslednjih
deset godina, tokom ekonomskog sunovrata, napustilo oko 400.000 ljudi.
Od tog zastrašujućeg broja deset odsto, odnosno 40.000, čine
visokokvalifikovani stručnjaci.
- To su podaci dobijeni iz zemalja u koje su naši građani otišli sa
iseljeničkim vizama. Efekti njihovog odlaska su poznati. Kada uzmete u
obzir da je zemlja uložila u njihovo školovanje, vaspitavanje,
osiguranje, ishranu, odeću... i da ona tu očekivanu dobit nije
nadoknadila, ekonomska računica je jasna. A sve što je uloženo za vreme
školovanja jednog stručnjaka košta oko 300.000 dolara. Kad to pomnožite
sa 30.000 ljudi dobićete sumu od oko devet milijardi dolara. Ta sredstva
prelila su se u razvijene zemlje i one su postale bogatije, a mi za još
toliko siromašniji - kaže za "Blic" Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog
fakulteta, koji je sproveo istraživanje u okviru Instituta za
međunarodnu politiku i privredu o migraciji iz SRJ tokom devedesetih
godina i za "Blic" preliminarno objavljuje prilično sumorne rezultate.
Grečić kaže da je jasno da čak ni najrazvijenije zemlje ne mogu da
zaustave odliv mozgova, ali da svaka zemlja mora da pokuša da ublaži
tendenciju odlaska. On bi voleo da se ta migracija odvija po principu
"karte u oba pravca", ali je poznato da su za to neophodni određeni
uslovi.
- Normalno je da odlaze mladi, željni karijere. Oni teže pristojnoj
zaradi i uslovima za napredak, nastoje da razvijaju svoje potencijale ne
mireći se sa stagnacijom. Bilo bi dobro da odu, da još nešto nauče i da
se za koju godinu vrate. U toj situaciji niko ne gubi - kaže Grečić.
Dekan Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr Gradimir
Milovanović kaže da u proteklih nekoliko godina sve više mladih naučnika
napušta ovaj fakultet i zapošljava se u inostranstvu.
- S našeg fakulteta do sada je otišlo 70 asistenata i nastavnika, a
trenutno imamo 14 zaposlenih koji su na neplaćenom odsustvu od godinu
dana. Svi se nalaze u inostranstvu i teško je da će se vratiti.
Situacija je alarmantna jer odlaze najperspektivniji. Među njima je
najviše nastavnika u zvanju docenta i asistenata. Imamo dobre studente,
pa nemamo problema sa zapošljavanjem asistenata, ali sa doktorima nauka
u najboljim godinama smo u deficitu. Sve više postajemo "stari fakultet"
jer su gotovo svi nastavnici u zvanju redovnog profesora. Pre nekoliko
godina najviše su odlazili u Kanadu, Ameriku, Novi Zeland i Australiju,
a sada je sve aktuelnija Evropa. Najviše naših kadrova ima u Holandiji,
Švajcarskoj i Nemačkoj. Oni nalaze posao na univerzitetima, institutima
ili u velikim kompanijama - objašnjava dekan Elektronskog fakulteta u
Nišu.
Uzroka nekadašnje migracije, navodi profesor Grečić, bilo je na pretek,
a uglavnom se radilo o kombinaciji loših ekonomskih prilika,
diktatorskog režima i rata u okruženju.
- Istraživao sam period od 1990. godine do 2000. godine, kada je preko
360.000 ljudi napustilo zemlju sa iseljeničkim vizama. Ima i onih koji
su otišli na druge načine, pa računajmo da se radi o pomenutih 400.000
ljudi. Realno je moguće da se neznatan broj u međuvremenu vratio, ali je
najmanje toliko još otišlo. Migracija se ne zaustavlja i to se neće
desiti sve dok se ne promene uslovi - uverava Grečić.
Profesor Milovanović naglašava da je glavni razlog zbog kojeg se sada
mladi elektroničari odlučuju da potraže posao u inostranstvu nedostatak
elementarnih uslova za život i bavljenje naukom.
- Oni sa platom od 10.000 do 20.0000 dinara ne mogu sebi da obezbede
stan, automobil ili neke od najosnovnijih stvari. Još gore je što im je
onemogućeno da se bave naučnim radom. Na Elektronskom fakultetu
nedostaje literatura, u proteklih desetak godina nismo kontinuirano
nabavljali knjige i časopise, pa je biblioteka prazna. O radu u
laboratorijama i mogućnosti da se eksperimentima potvrde neke
pretpostavke nema ni govora, a za mlade naučnike je to veoma važno.
Nauka je izazov, stalno se dolazi do novih rezultata, a pošto mladi ne
žele da budu invalidi u nauci, odlaze tamo gde im nude dobre uslove -
kaže profesor Milovanović.
Listajući spisak zemalja rangiranih po broju naših emigranata, Grečić
kaže da je na prvom mestu u Evropi Nemačka. Kada je reč o prekookeanskim
zemljama, Kanada je na vrhu.
- Oko 35.000 ljudi napustilo je Srbiju sa iseljeničkom vizom za Kanadu.
Od toga su 430 menadžeri, oko 4.600 naučnici prirodnih nauka, inženjeri
i matematičari. Oko 480 je naučnika društvenih nauka i sličnih profila,
a 600 medicinskog osoblja - navodi Grečić, dodajući da nisu svi dobili
odgovarajuće mesto, ali je ipak veliki broj njih visoko rangiran.
- Kanađani primaju stručnjake, jer oni među svim zemljama sveta imaju
najveće učešće u finansiranju za nauku i razvoj - kaže Grečić,
napominjući da su SAD na drugom mestu prekookeanskih zemalja u koje
odlaze naši građani. Nešto preko 24.000 ljudi sa useljeničkim vizama
ušlo je u ovu zemlju, a još oko 20.000 u Australiju.
Gradimir Milovanović je uveren da u Srbiji neće biti pomaka dok se ne
pokrene proizvodnja.
- Država u ovakvoj situaciji ne može mnogo da uradi da zadrži mlade
naučnike. Oni mogu o trošku države da magistriraju ili doktoriraju, ali
ne dobijaju materijalnu osnovu za ostanak. Dok se ne pokrene
industrijska proizvodnja, neće biti bolje. A za to je neophodno da se
obezbedi sigurnost ulaganja privatnog kapitala. Tako bi naši ljudi imali
sigurnost da svoja sredstva ulože, a privukli bi i naše ljude iz
dijaspore. Tek tada bi mogla da se povećaju izdvajanja za nauku. U
stalnom smo kontaktu sa kolegama koje su napustile fakultet i mnogi bi
se vratili pred kraj karijere ukoliko se stanje u Srbiji promeni.
Naravno da bi zemlja imala veliku korist jer je reč o priznatim
naučnicima - napominje profesor Milovanović.
T. Nikolić-Đaković - V. Torović
Dobri i prilagodljivi kadrovi
- Naši kadrovi se veoma lako prilagođavaju i uključuju u posao u
inostranstvu. Naše studije su tradicionalno dobre i pružaju široko
obrazovanje, za razliku od američkih koje su dosta uske. Na američkim
univerzitetima najbolji profesori su iz istočnoevropskih zemalja, a
najbrojniji su Rusi. Neke naše kolege zauzimaju veoma dobre pozicije,
kao što je Zorica Pantić, koja je otišla s našeg fakulteta kad je bila
docent. Sada je dekan jednog kalifornijskog univerziteta, a imamo kolege
i na univerzitetima u Arizoni. Stotine naših inženjera elektronike našlo
je posao u inostranstvu, čak i u bankama - kaže dekan Gradimir
Milovanović.
Primeri da rešenja postoje
Kao primer da sve ne mora da bude krajnje pesimistično profesor Grečić
navodi slučaj Južne Koreje. Iako ova zemlja nije preko noći zaustavila
nekontrolisanu migraciju za SAD, onog trenutka kada je privreda
zabeležila visoku stopu rasta zaustavljen je i odlazak mladih.
Drugi primer je Grčka. Ovu zemlju su stanovnici masovno napuštali iz
političkih i ekonomskih razloga, ali se od ulaska Grčke u EU u zemlju
vratilo oko 600.000 ljudi.
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
