U AMERICI NIKO NIKADA NIJE �UO ZA FIRMU KOJOJ VLADA PRODAJE KRAGUJEVA�KU "ZASTAVU"
Ko je Malkolm Briklin, kome Vlada Srbije namerava da proda preduze�e "Zastava automobili"?, pitanje je kojim se u svojoj ozbiljnoj analizi pozabavio poznati srpski intelektualac u SAD dr Sr�a Trifkovi�.
"Reputacija gospodina Briklina u Americi je katastrofalna, on je vi�estruki bankroter sa niz neuspelih poslova koji su investitore ko�tali desetine milione dolara. �esto se �uju tvrdnje da je premijer �in�i�, njegov ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi�, nekolicina lidera mini-partija DOS-a i jo� desetak pripadnika u�eg vladaju�eg kruga ubrzano rade na rasprodaji ostataka srpske privrede u sopstvenu korist i u korist nacionalne �tete", pi�e dr Trifkovi� na Internet sajtu "Srpska dijaspora".
"Nedavno saop�tenje ministra Vlahovi�a o prodaji kragujeva�ke "Zastave" navodnom ameri�kom partneru, na�alost, ide naruku takvim tvrdnjama. Da podsetimo, re�eno nam je da �e firma "Nukarko" iz Nju D�ersija u�i u zajedni�ko ulaganje sa "Zastavom" sa ulogom od najmanje 150 miliona dolara, �ime dobija 80 posto vlasni�tva. Na �elu te firme je iskusni ameri�ki preduzima� Malkolm Briklin, a finansijsku konstrukciju �e da zaokru�i njujor�ka banka "Kaupting". Proizvodi�e se 220 hiljada vozila godi�nje, od �ega �e tri �etvrtine da se prodaje u SAD i Zapadnoj Evropi. Za neupu�ene, lepa, ohrabruju�a vest. Me�utim, za poznavaoce ameri�ke poslovne scene ovo saop�tenje deluje krajnje uznemiruju�e", upozorava Trifkovi�.
On ukazuje da u "Americi niko nikada nije �uo za "Nukarko" i da je provera poslovnog registra dr�ave Nju D�ersi i poreskog inspektorata u Trentonu dala negativan rezultat, kao i pozivi vode�im konsultantskim firmama u Njujorku i Detroitu koje prate automobilsku industriju".
Trifkovi� se �uo telefonski sa Briklinom i prenosi sadr�aj njihovog razgovora, uz neizbe�ne komentare tim povodom:
"Od Briklina smo saznali da je firma tek osnovana, ali je on odbio da mi pru�i bilo kakve podatke o tome ko je njen osniva�, ko sedi u njenom upravnom odboru, koliki je njen osniva�ki kapital i struktura menad�menta, kakav joj je poslovni plan. To su sve poverljivi podaci, ka�e on, koje ne mo�e da iznese bez saglasnosti vlade u Beogradu!
S obzirom da "Nukarko", o�igledno, nije ameri�ka kompanija sa izgra�enim profilom i reputacijom, veoma je va�no da se ustanovi ko iza nje zaista stoji, to jest, da li je ona stvorena s namerom da pru�i privid stranog partnera za doma�e "lovce u mutnom". Mesta za sumnju ima, jer je kori��enje fantomskih, tobo�e, stranih firmi, ve� godinama jedno od omiljenih sredstava za pretakanje javne svojine u privatnu �irom postkomunisti�ke Evrope. Za jednu iole ozbiljnu ameri�ku firmu bilo bi nezamislivo da zainteresovane upu�uje na stranu vladu, ako �ele odgovore na pitanja o strukturi i strategiji firme.
Kao drugo, "Nukarko" nema tih 150 miliona dolara koje �e, navodno, da investira u "Zastavu" i krajnje je neizvesno kako do njih namerava da do�e.
U telefonskom razgovoru gospodin Briklin nam je dao krajnje neodre�ene odgovore iz kojih proizilazi da ne�e biti prodaje akcija na njujor�koj berzi, ve� da �e on tra�iti individualne investitore, kao i sredstva finansijskih institucija zainteresovanih da pomognu razvoj privrede Srbije.
Kao tre�e, "Kaupting banka", nije njujor�ka banka, ve� je njujor�ka ekspozitura za trgovinu vrednosnim papirima istoimene islandske banke, koja, tako�e, ima ogranke u Helsinkiju, Kopenhagenu, Luksemburgu i �vajcarskoj.
Prema finansijskom izve�taju banke za prvu polovinu 2002. godine, ukupan profit svih tih ekspozitura iznosio je ni manje ni vi�e nego 1.400 (i slovima: hiljadu i �etiri stotine) dolara.
Kao �etvrto, i, mo�da, najva�nije, nejasno je kako �e najavljena sredstva ikada biti prikupljena s obzirom da je reputacija Malkolma Briklina u ameri�kim poslovnim krugovima katastrofalna. On je vi�estruki bankroter.
Kad su saznali za njegovu nameru da se anga�uje na poslu oko "Zastave", komentatori automobilske industrije reagovali su me�avinom neverice i sprdnje. "Detroit njuz" je tako 1. maja objavio tekst pod naslovom "Jo� jedna Malkolmova briljantna ideja", u kome autor zaklju�uje da je Briklin imao ve�e izglede na uspeh sa svojim, sada zapostavljenim projektom, filmske kolonije u Dubrovniku, pod imenom "Holivud na Jadranu"."
O strate�kom partneru, kojeg je prona�la Vlada Srije da spasava kragujeva�ku industriju vozila, govore i slede�e �injenice, koje Trifkovi� navodi:
"Sam Malkolm Briklin je 1976. godine pred Okru�nim sudom u Finiksu, Arizona, povukao potez koji bi trebalo da ga do�ivotno diskvalifikuje kao bilo �ijeg partnera za bilo �ta: proglasio je li�no bankrotstvo.
Prijavio je imovinu od dve hiljade dolara i dugove od 32 miliona dolara, ali nije zaboravio da pomene da je znatna nov�ana sredstva prethodno prebacio na ra�une svoje tada�nje supruge, s kojom je bio u procesu razvoda, kao i ljubavnice, koja je bila uzrok razvoda. Kad je sud proverio te ra�une, bili su ispra�njeni."
http://www.srpska-rec.co.yu/