Dr Milan Tepavac
[EMAIL PROTECTED]
Beograd, 19 novembar 2002.
godine
Jedan bauk kru�i svetom - bauk secesionizma.
Pandorinu
kutiju secesionizma pre dvanaestak godina otvorili su Jelcin i Gorbacov, iako je
mo�da turska neka�njena okupacija severnog dela Kipra bila pocetni okidac jednog
pogubnog trenda koji na samo da traje nego se i rasplamsava. Ako, na
primer, na jednom od pretrazivaca Interneta alltheweb.com samo na
engleskom pod "secession" potra�ite tekstove na tu temu dobicete 399.727
stranica teksta prosecesionisticke orijentacije! Tu su, na primer, zahtevi za
osamostaljivanje gotovo svih federalnih jedinica SAD i Kanade!
U svetu
ima oko 8000 narodnosnih, jezickih, etnickih, rasnih grupa, a 190 dr�ava. Ako bi
se priznalo pravo na secesiju do�lo bi u svetu do haosa koji je politicki
neprihvatljiv ma koliko da zagovornici prava na secesiju nju opravdavaju
konceptom prava na samoopredeljenje, moralnim argumentima i sa stanovi�ta
ljudskih prava.
Najvece dosadasnje �rtve ovog trenda koji je nastao
otvaranjem Pandorine kutije su Jugoslavija i srpski narod. Kreatori novog
svetskog poretka su u krvi na prostorima SFR Jugoslavije razbili srpski
nacionalni korpus, a tu dr�avu pocepali.Ali nisu se time zadovoljili i nisu tu
stali. Stvorili su izdajnicki i secesionisticki re�im Mila �ukanovica u Crnoj
Gori i razbili Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vojnom silom su okupirali
jugoslovensku autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju i samo je pitanje vremena
kada ce je i formalnopravno otrgnuti od Jugoslavije i Srbije. Ni to im nije
dosta. Vojvodina i "San�ak" su sledeci na redu.
Ali, pri svemu tome, samo se
Srbima uskracuje pravo ne samo na samoopredeljenje nego im se uskratilo i pravo
da ostanu u svoj zemlji, Jugoslaviji: moraju da �ive u novokreiranim dr�avama
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i Makedoniji, iako nijedan od njih ne �eli da u
njima �ivi!
I POJAM SECESIJE
"Secesija" (lat.
secessio=odvajanje) u politickopravnom recniku znaci odvajanje, otceplenje dela
teritorije jedne dr�ave u cilju stvaranja nove dr�ave ili pak prisajedinjenja
nekoj postojecoj dr�avi.. Kada se radi o odvajanju protivno ustavnim odredbama
govorimo o protivustavnoj secesiji, a ako je pri tome kori�teno i nasilje
govorimo o protivustavnoj nasilnoj secesiji. U tom smislu i mi cemo
upotrebljavati ovaj termin.
Slicno secesiji je rasturanje, razbijanje jedne
dr�ave. Slucaj Cehoslovacke i Sovjetskog Saveza su najilustrativniji. Nacin na
koji je razbijen SSSR bilo je iznenadenje za citav svet, ne samo za sve obicbne
ljude �irom planete nego i za politiku, nauku i njihove institucije. Jedan Henri
Kisind�er, u svojoj knjizi "Diplomatija" konstatuje da tako ne�to niko nije
ocekivao jer je bez presedana u istoriji. Izgleda da taj primer, i primer
Cehoslovacke, pokazuju da dr�ava nije ba� neka postojana tvorevina i da ju je
lak�e razbiti nego �to se do sada mislilo. Dovoljno je da se jedna obicna pijana
budala nade u pravo vreme na pravom mestu sa samo par zlikovaca oko sebe i da u
nekom lovackom dvorcu, uz ca�icu viskija ili votke, sru�e "nerazru�ivu"
imperiju.
Beznasilne secesije izgleda ulaze u modu danas. Dobar primer za to
smo opet mi, to jest, konkretno, vec gotovo nicim osporen stav da Crna Gora mo�e
- ili jo� bolje "ima pravo" - da se otcepi od Jugoslavije i postane nezavisna
dr�ava. U tzv. Beogradskom sporazumu - koji su zakljucili vanustavni faktori,
nicim ovla�teni za to - stoji da posle 3 godine i Srbija i Crna Gora imaju pravo
da raspi�u refrendum o nezavisnosti . Pri tome se misli na referendum na kojem
bi se odlucivalo prostom vecinom izbornog tela! Poznati americki politikolog
Suzan Vudvord vec je ovo proglasila modelom za citav svet.
Medutim, malo je
verovatno da ce to ba� tako biti. Mislim da slucaj Kvebeka to najbolje
ilustruje. Na tra�enje savezne vlade Kanade, Vrhovni sud je zauzeo stav da se
Kvebek ne mo�e otcepiti prostom vecinom na referendumu. Potrebna vecina
bi bila najmanje 2/3 birackog tela. I ne samo to. Sud ne prihvata da je to stvar
samo Kvebe�ana; pa moraju se, valjda, pitati i drugi Kanadani. Osim toga, veli
Sud, ipak presudno u citavoj stvari ce biti kakav stav ce da zauzme medunarodna
zajednica, to jest koliko je spremana da prizna nezavisnost Kvebeka; procenjuje
se da je takva spremnost gotovo potpuno nepostojeca. (Samoproklamovana Turska
Republika Severni Kipar, koju je priznala samo Turska, nema �ansi da se odr�i
jer je izostalo medunarodno priznanje). Dakle, verovatno ni�ta od secesije
Kvebeka. Po svoj prilici, dakle, fanaticni crnogorski separatisti i secesionisti
i njihovi beogradski dosmanlijski partneri srljaju u ne�to originalno svoje.
Kada se govori o separatizmu i secesionizmu nemoguce je zaobici slucaj na�e
zemlje, SR Jugoslavije, odnosno slucaj Crne Gore u njoj. Kao �to svi mi
Jugosloveni znamo i svakodnevno osecamo na svojoj ko�i jer dr�ava uop�te ne
funkcioni�e u mnogim svojim segmentima, Crna Gora fakticki uop�te danas
nije u Jugoslaviji, niti ona priznaje Jugoslaviju (misli se na zvanicnu vlas u
njoj). Drugim recima ona je izvr�ila fakticku secesiju od Jugoslavije,
secesiju koju bi bilo adekvatnije nazvati "puzajuca secesija". Koliko je
autoru ovih redova poznato, to je u istoriji slucaj bez presedana, i verovatno
ce poslu�iti kao podsticaj i kao mantra potencijalnim secesionistima. Istine
radi, treba reci da nije samo postojeca beogradska vlast "zaslu�na" za to, vec u
jo� vecoj meri prethodna vlast. Iz kojih razloga vlast nije ka�njavala
protivustavno pona�anje ostaje da se utvrduje: da li usled nemoci ili pak
usled pogre�nog shvacanja koncepta "prava na samoopredeljenje" federalnih
jedinica u jednoj federaciji od koga pate, videli smo, svi oni koji su pravo i
politicke nauke u suvi�e velikoj blizini jednog biv�eg seoskog ucitelja. Ali,
sigurno je za takvo stanje stvari presudna bila prljava politicka igra i
finansiska pomoc koju su SAD pru�ale i pru�aju re�imu Mila �ukanovica.
U
pojam secesije naravno ne spada slucaj okupacije dela teritorije jedne dr�ave i
njegovo progla�enje za nezavisnu dr�avu ili prikljucenje drugoj dr�avi. Iako se
to danas retko dogada, takvi slucajevi nisu iskljuceni. Verovatno to ce se
dogoditi sa na�om pokrajimom Kosovom i Metohijom.
Ostaju nam primeri
protivustavne nasilne secesije. Pri tome je rec o upotreebi oru�ja, mada
nasilje mo�e da bude ispoljeno i na druge nacine. Smatramo da, na primer,
Makedonija samo prividno nije primenila nasilje za otcepljenje od SFR
Jugoslavije. Naime, nakon nasilnog otcepljenja Slovenije, Hrvatske i Bosnee i
Hercegovine oslabljenoj i obeshrabrenoj jugoslovenskoj federaciji i njenoj
Armiji nije ni preostalo ni�ta drugo nego da priredi svecani rucak makedonskim
secesionistima (ili to be�e obratno) i da se uz rukovanja i kisele osmehe razidu
zauvek.
Svakome normalne pameti bi trebalo biti jasno da je otcepljenje
Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine izvr�eno protivustavno i nasiljem, pa
je neshvatljivo da jo� i danas ima mnogo onih koji to poricu. Americki gradanski
secesionisticki rat poceo je 1861. godine tako �to je predsednik SAD Linkoln
poslao jednu federalnu jedinicu da pomogne vojnoj postaji u Fort Samteru koju su
bili opkolili pripadnici vojske nekolko ju�nih dr�ava SAD koje su protivustavno
proglasile nezavisnbost. A opkoljena jedinica sastojala se od 63 (�ezdesetitri)
vojnika. A u Hrvatskoj su bile napadnute sve vojne kasarne i institucije JNA!
Samo Vara�dinski korpus JNA bio je u septembru 1991. u Vara�dinu opkoljen sa oko
15.000 usta�a. Na stranu to �to je citav svet cuo kada je Franjo Tudman izjavio
da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela. Austrijska teelevizija poseduje
snimke kako slovenacki teritorijalci streljaju zarobljene vojnike JNA koji su
do�li na granicu sa Austrijom da uspostave granicne prelaze koje su Slonenci
oru�ano zauzeli. A da ne govorimo o masakru vojnika JNA u sarajevskoj
Dobrovoljackoj ulici i u Zenici.
Dakle, vi�e je nego jasno da su se te tri
biv�e jugoslovenske republike protivustavno i nasilno otcepile od SFR
Jugoslavije. Na stranu to �to jo� uvek ima zlonamernih koji to ne �ele da vide.
Nije u tome tragedija. Tragedija je u tome �to tezu engleskog aristokrate lorda
Karingtona i korumpiranog Robera Badintera da se SFRJ nekako sama od sebe
"raspala" prihvataju aktuelne vlasti u Srbiji i Jugoslaviji, i to napi�u crno na
belom potpisivanjem takozvanog sporazuma o sukcesiji kojim se odrekla ne samo
imovine bi�e dr�ave nego i kontinuiteta SR Jugoslavije u odnosu na prethodnu
SFRJ. Toliko o pojmu i izrazu "secesija"
II OP�TA USTAVNA NACELA I USTAV SFRJ I SECESIJA
Kod na�eg naroda - kako ovog u zemlji tako mo�da jo� vi�e onog u
dijaspori - vlada naravno veliko interesovanje za bitna pitna pitanja njegove
fizicke, intelektualne i moralne egzistencije koja je ugro�ena kao nikada u
dosada�njoj njegovoj istoriji usled razbijanja njegove dr�ave, Jugoslavije, za
cije stvaranje je dao neshvatljivo velike �rtve u Prvom i Drugom svetskom ratu
Zato je izuzetno va�no da svako u granicama svojih mogucnosti pomogne na�em
napacenom narodu da se orijenti�e u ovom ludom vremenu u kom je oklevetan i
satanizovan kako ne bi do�iveo sudbinu Hazara, severnoamerickih Indijanaca i
drugih naroda koji su nestali usled genocida pocinjenih nad njima. To je cilj
ovog teksta, koji se odnosi na fundamentalna, ustavna pitanja srpskog naroda i
njegovog polo�aja u medunarodnoj zajednici.
Nad jednim narodom mo�e se
pociniti fizicki genocid, kao �to je to ucinjeno nad srpskim narodom u
takozvanoj Nezavisnoj Dr�avi Hrvatskoj u periodu 1941-1945, nad jevrejskim
narodom u toku Drugog svetskog rata, nad Jermenima u Prvom svetskom ratu od
strane Turaka, nad severnoamerickim Indijancima, itd. Druga vrsta genocida je
duhovni genocid, gde nije do�lo do fizickog zatiranja naroda, ali su posledice
ravne fizickom zatiranju, kao �to je to bio slucaj sa Hazarima i drugim narodima
koji su tokom istorije izgubili svoj jezik, svoj duhovni identitet i
asimilacijom postali ne�to drugo. Ovo nije ni mesto ni vreme za dublje poniranje
u istoriju zlocina protiv srpskog naroda i fizickog i duhovnog genocida nad
njim; zato podimo samo u glavnim crtama od pocetka dvadesetog veka, preciznije
od nesretnog ujedinjenja sa Hrvatima i Slovencima nakon okoncanja Prvog svetskog
rata. Komunisticka partija Jugoslavije - kao celija, ispostava Kominterne - od
prvog dana stvaranja zajednicke dr�ave Srba, Hrvata i Slovenca, koje je bilo i
casno, i prirodno u datim okolnostima, anga�ovala se na razbijanju te dr�ave,
preuzimajuci iz arsenala austrougarske propagande izmi�ljotinu o velikosrskom
hegemonizmu, stvaranju nekakve velike Srbije, ugnjetavanju ostalih naroda u toj
"versajskoj tvorevini". Na upravo odr�anom medunarodnom skupu ovih dana (26-28.
10. 2002) u Srpskoj akdemiji nauka i umetnosti to je potvrdeno od
najkompetentnijih na�ih i stranih naucnika. Pitanje koje je ostalo bez odgovora
kako na ovom skupu tako i uop�te u na�oj istoriografiji jeste: kako je bilo
moguce da kreatori te i takve la�i i politike zasnovane na njoj - a glavni
kreator i implementator je bio polupismeni austrougarski kaplar - pridobiju za
sebe dobar broj Srba, i to onih casnih i nesebicnih, narocito onih s one druge
strane Drine i Save. Neki tvrde da je rec o necemu mazohistickom u prirodi
srpskog naroda. Drugi ga nalaze u pravoslavlju. U svakom slucaju, ne�to je trulo
u politickom bicu srpskog naroda. Jer, nakon onoga �to su Hrvati i muslimani
pocinili u Drugom svetskom ratu nad Srbima van pameti je bilo ponovo stvaranje
zajednicke dr�ave s njima. Unatoc toga, po mom dubokom uverenju, Srbi su 1945.
godine, - unatoc pune svesti o tome ko su Hrvati, muslimani, Slovenci, Makedonci
- prevazi�li sve cinjenice i najiskrenije prihvatili poziv nove komunisticke
vlasti da se ide u zajednicku dr�avu ponovo, i to na osnovu "bratstva i
jedinstva". Ja ovo licno mogu da potvrdim. U toku Drugog svetskog rata Hrvati i
muslimani - usta�e - poklali su sve moje rodake koji su im pali u ruke, i citav
moj mucenicki Kordun (tu je nastala poznata partizanska pesma "Na Kordunu grob
do groba") bio je 1945. godine jedno veliko groblje. A mi pre�iveli Korduna�i,
kao i svi Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, najiskrenije smo prihvatili tu
parolu; nije nam ni na kraj pameti padalo da cekamo na priliku da se svetimo za
u istoriji necuveni zlocin protiv nas. Medutim, oni su samo cekali prvu priliku.
I kada su im Nemacka, Vatikan, Austrija, Madarska, Evropska zajednica i,
narocito, SAD dale zeleno svetlo i obilatu pomoc da idu na razbijanje
Jugoslavije i genocid nad srpskim narodom i kada im je obecano da ce bitti
priznati za nezavisne dr�ave, oni su svojski krenuli na to. Bez te i tolike
pomoci od zlocinackih vlastodr�aca u tim navedenim zemljama oni se ne bi usudili
ni da dignu glavu, a kamoli da posegnu za oru�anim secesionistickim razbijanjem
Jugoslavije.
Jedno od glavnih - a mo�da i najglavnije - oruda pomocu koga se
nastoji dokrajciti duhovni genocid nad srpskim narodom (fizicki je na
samoj granici egzistenije usled 12-o godi�njeg mrcvarenja sankcijama,
izolacijom, agresijom, satanizovanjem, obave�tajnom i �pijunskom subverzijom)
jeste "dokazivanje" - direktno svojom propagandom i instaliranjem srpskih izroda
u sve pore dru�tvenog �ivota - da su narodi biv�e Jugoslavije imali pravo, po
ustavu, na "samoopredeljenje" �to ukljucuje i pravo na otcepljenje od
Jugoslavije! I ne samo narodi nego i - republike! A po�to Srbi nisu hteli da
po�tuju to njihovo pravo, njima nije preostalo ni�ta drugo nego da se late
nasilja, oru�ja, kako bi ostvarili to svoje pravo. Ergo, Srbi su, a ne oni,
krivi za krvoprolice i svu nesrecu koja se dogodila! Na toj i takvoj logici se
temelji i "sudenje" u Hagu i biv�em �efu Jugoslavije i Jugoslaviji za -
"genocid"!
Od davnih studentskih dana do dana dana�njeg kod mene kao
pravnika, koji sam imao posebnu naklonost prema ustavnom pravu, prisutno je
pitanje da li, u jednoj dr�avi, delovi te dr�ave imaju pravo da se otcepe i
da formiraju svoju dr�avu ili da se prikljuce nekoj drugoj, obicno susednoj
dr�avi? Po�to ovo nije naucni rad koji bi se bavio teorijom i istorijom
ustavnosti u apstraktnim kategorijama, za ovu priliku dovoljno ce biti ako
ka�emo da odgovor na ovo pitanje uvek treba potra�iti u USTAVU doticne dr�ave,
iako je svakom normalne pameti jasno da SVAKA dr�ava, po prirodi stvari, �eli da
bude TRAJNA (ako ne VECNA) tvorevina. Pa, to je razlog za�to nijedna dr�ava
svojim ustavom ne predvida pravo njenog pojedinog dela da se otcepi!
Istorija ustavnog prava poznaje samo jedan slucaj kada je ustav predvidao takvo
pravo: to je bio sovjetski (tzv. Staljinov) ustav iz 1936. godine! Znamo kako je
ta dr�ava, koja je imala takav ustav zavr�ila! To, ustvari, nije bilo nikakvo
cudo, jer sve �to su bolj�evici radili radili su naopako, pa su tako imali i
naopaki ustav i do�iveli su ono �to su do�iveli! Putem tog Staljinovog ustava
po�li su sada sada�nji beogradski vlastodr�ci svojom Ustavnom poveljom kojom je,
izmedu ostalog, predvideno da nakon 3 godine Srbija i Crna Gora imaju pravo da
isupe iz zajednicke dr�ave! Dakle, ponovimo: nijedan ustav nijedne dr�ave nije
nikada predvidao pravo na otcepljenje niti predvida, ako ne racunamo Staljinov
ustav i sada Ustavnu povelju dosmanlijskih vlastodr�aca!
Iako su svi ustavi
posleratne Jugoslavije - od Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine nadalje - bili
pod uticajem spomenutog "Staljinovog" sovjetskog ustava nijedan od njih - a bilo
ih je tri: 1946, 1963 i 1974. godine, ne racunajuci Drugo zasedanje AVNOJ-a kada
su ustvari udareni temelji - nije dakle sadr�avao odredbu o mogucnosti
otcepljenja. Medutim, ti ustavi su sadr�avali jednu odredbu koja je davala
mogucnost da se ona cita zlonamerno u smislu da ta odredaba daje pravo "na
samoopredeljenje" koje podrazumeva pravo na otcepljenje. Tu odredbu su
zloupotrebljavali i jo� uvek zloupotrebljavaju ne samo neprijatelji Jugoslavije,
nego i mnogi casni i po�teni ljudi, patrioti usled neznanja ili nasedanja na
propagandu zlonamernih. Uostalom, ne mo�e se od svakog coveka tra�iti da do
detalja poznanje ustav svoje zemlje.
Najbolje ce biti da tu odredbu doslovno
citiram kako bi svako mogao da vidi njen pravi tekst. Ona u Ustavu iz 1974.g.
glasi:
Narodi Jugoslavije, polazeci
od prava svakog naroda na samoopredeljenje, ukljucujuci i pravo na otcepljenje,
na osnovu svoje slobodno izra�ene volje u zajednickoj borbi svih naroda i
narodnosti u narodnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji, a u skladu
sa svojim istorijskim te�njama, svesni da je dalje ucvr�civanje njihovog
bratstva i jedinstva u njihovom zajednickom interesu zajedno sa narodnostima s
kojima �ive ujedinili su se u saveznu republiku slobodnih i ravnopravnih naroda
i narodnosti i stvorili socijalisticku federativnu zajednicu radnih ljudi -
Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju...
Iako je osnovni smisao ove odredbe zamagljen
tipicnim kardeljevskim parola�tvom kojemu uop�te tu nema mesta, dobronamernom
jezickom i logickom tumacenju nije te�ko konstatovati da je rec o tome da su se
narodi Jugoslavije prilikom dono�enja odluke o ujedinjenju rukovodili nacelom
prava na samoopredeljenje, ukljucujuci i pravo na odcepljenje, a ne da su
odlucili da pravo na samoopredeljenje ukljucujuci pravo na otcepljnje ugrade u
ustav kao trajno pravo koje ce kao Damoklov mac biti nad glavama naroda i
gradana. - Slucaj je hteo da sam na ispitu iz ustavnog prava dobio upravo
pitanje imaju li narodi Jugoslavije ustavno pravo na otcepljenje. Ja sam kao
student kategoricki tvrdio da takvo pravo po ustavu ne postoji. Pored
ostalih argumenata naveo sam i jedan slucaj iz Skup�tine Jugosalavije koji bi,
ustvari, trebalo da stavi tacku na slucajeve zlonamernog tumacenja gornje
ustavne odredbe. Naime, u jednoj debati u Skup�tini negde 1953. godine jedan je
slovenacki poslanik ne�to rekao �to se svodilo na shvatanje da takvo pravo
postoji u Ustavu. Tada�nji predsednik Skup�tine Mo�a Pijade, inace jedan od
autora tada�njeg Ustava, kao oparen skocio je za govornicu i rekao: "�ta ova
budala prica?! Da smo mi hteli da takvo pravo ugradimo u ustav propisali bisme
sve �to logicno sledi: ko mo�e da tako ne�to predlo�i, ko donosi odluku, kako se
odluka sprovodi, i tako dalje. Nicega od toga nema u Ustavu!". Kada sam sve to,
dakle, izlo�io svome profesoru dobio sam najvi�u mogucu ocenu u svoj indeks.
I danas slu�amo razne gluposti o pravu na otcepljenje. Ne samo da se tvrdi
da su jugoslovenski narodi imali pravo na secesiju, nego se ide i dalje pa se
tvrdi da je takvo pravo pripadalo ne samo narodima nego i republikama! Pred
natovskim "sudom" u Hagu sudi se onima koji su se usudili da brane Jugoslaviju
od oru�ane secesije. Po njemu i njemu slicnima, Linkoln je imao pravo kada je
poslao federalne trupe da odbrane 68-oricu federalaca u opkoljenoj vojnoj
postaji u Fort Samteru, a JNA nije imala pravo ni da se brani kada je 15.000
usta�a opkolilo Vara�dinski korpus u Vara�dinu!! Dakle, po njima, svaka dr�ava
ima pravo da se brani od oru�ane secesije - osim kada se radi o Srbima i
njihovoj dr�avi! (O pravu i du�nosti dr�ave da se brani od secesije v. ni�e u
delu koji se odnosi na odnos secesije i medunarodnog prava).
U prilog stavu
da u Ustavu SFRJ nije bilo ni govora o pravu na otcepljenje bilo naroda bilo
republika govori i normativna odredbe clana 5 i 283 stav 4 Ustava. Tu se veli da
se granica SFRJ ne mo�e menjati bez saglasnosti svih republika i autonomnih
pokrajina, a na temelju takve saglasnosti odluku o tome donosi savezni
parlament.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu, i uop�te na fakultetima u
Srbiji, ustavno pravo bilo je pod velikim uticajem dvojice profesora koji su,
pokazace se, odigrali kobnu ulogu u obrazovanju i vaspitavanju studenata
ustavnog prava. Rec je o Jovanu �ordevicu i Aleksandru Firi. Oni su bili obicni
Kardeljevi trabanti.�ordevic je to bio ili iz sracunatog oportunizma ili
kukavicluka, a Fira - pokazuje se to tek sada - eksponent onih snaga u
inostranstvu koje su razorile Jugoslaviju. On je sada glavni u promovisanju
crnogorskog secesionizma, a vec je napisao i ustav - Vojvodine! Jedino time se
mo�e objasniti cinjenica u Srbiji nauka ustavnog prava nije dala jaci otpor
iskrivljenim i zlonamernim secesionistickim tumacenjima ustava Jugoslavije u
drugim republikama Jugoslavije. Verovatno se time mo�e objasniti, bar delimicno,
cinjenica da ni Slobodan Milo�evic ni drugi srpski kadrovi nisu 1991. godine
uvek i dosledno branili Ustav SFRJ u skladu sa njegovim odredbama i zakletvom
koja se polagala prilikom preuzimanja visokih funkcija u dr�avi! Slicna
situacija je na univerzitetima u Srbiji bila i kada je rec o nastavi
medunarodnog prava. Posledica toga je bila i cinjenica da se Jugoslovensko
udru�enje za medunarodno pravo jedva ogla�avalo u periodu cerecenja srpskog
naroda i njegove dr�ave, iako je, mo�e se reci, citav korpus medunarodnog prava
bio na njihovoj strani.
Ako, dakle, ne postoji pravo na secesiju, postavlja
se pitanje da li dr�ava ima pravo da na poku�aj protivustavne nasilne secesije
spreci secesiju upotrebom svog mehanizma nasilja? Iako je pitanje gotovo glupo,
imak cemo na njega odgovorili (ni�e, u kontekstu pitanja kako se medunarodno
pravo odnosi na to pitanje).
Ja se nadam da ce ovaj kratki tekst pomoci da
se shvati da su i op�ta nacela ustavnog prava uop�te kao i ustavno pravo
Jugoslavije bili na strani srpskog naroda i svih onih koji su branili
Jugoslaviju, a da su kriminalci u Jugoslaviji i razne belosvetske protuve u
inostranstvu uspele da pomocu la�i nametnu mnogim ljudima svoju "istinu" o tome
�ta se dogodilo u poslednjih dvanaestak godina na ovim prostorima i �ta se jo�
uvek dogada.
III ME�UNARODNO PRAVO I ME�UNARODNI POREDAK I
SECESIJA
Ako, dakle, pod pojmom "protivustavna nasilna secsija"
podrazumevamo protivustavno nasilno (oru�ano) istupanje dela teritorije jedne
dr�ave u cilju stvaranja nezavisne dr�ave ili prikljucenja drugoj dr�avi - a mi
ga upravo tako pojmovno odredujemo - onda je secesija itekako od interesa za
medunarodno pravo i medunarodni poredak.
U principu, ustavno (pre)uredenje
jedne dr�ave na miran nacin ne zanima medunarodno pravo. To je unutra�nja stvar
dr�ava, i medunarodno pravo �tavi�e zabranjuje drugim dr�avama da se u to
me�aju. Tako i zato se u clanu 2 stav 7 Povelje UN ka�e: "7. Ni�ta u ovoj
Povelji ne mo�e da se tumaci tako da Ujedinjene nacije mogu da se me�aju u
unutra�nje stvari bilo koje dr�ave". Principi neme�anja u unutra�nje stvari jo�
jace su nagla�eni u Finalnom aktu KEBS-a (Princip VI). Tu su jo� i principi:
suvereniteta (Princip I), zabrana pretnje ili upotrebe sile (Princip II),
nepovredivosti granica (Princip III), i po�tovanje teritorijalnog integriteta
dr�ava (Princip IV).
U slucaju SFR Jugoslavije, pa i SR Jugoslavije, nijedan
od gornjih principa nije po�tovan niti od strane dr�ava niti od strane UN! Ni�ta
ne menja na stvari cinjenica �to je do toga do�lo uglavnom usled pritisaka
Sjedinjenih Americkih Dr�ava i nove ujedinjene arogantne Nemacke.
U
principu, dakle, mirna secesija ili mirno rastakanje dr�ave ukoloko to ne
ugro�ava medunarodni mir i bezbednost. - kao �to to be�e slucaj sa Cehoslovackom
i Sovjetskim Savezom - nisu od interesa za medunarodno pravo i medunarodni
poredak.
Da nije bilo me�anja sa strane Jugoslavija bi verovatno ocuvala, ne
bi bilo prolivanja krvi i razaranja koji su pogodili upravo one koji su najmanje
krivi za bilo �ta pogre�no u njoj - mirne gradane koji su �eleli samo da mirno
�ive i stvaraju i da se raduju �ivotu. Secesionisticke snage - kojim ima manje
ili vi�e u gotovo svakoj dr�avi - sa padom Sovjetskog Saveza i "dolaskom
demokratije" dobile su sna�an podsticaj u svim jugoslovenskim republikama, osim
u Srbiji, i one su se probudile, digle glavu. Srpski narod u Jugoslaviji - koji
je objektivno imao najvi�e interesa da se Jugoslavija ocuva i Jugoslovenska
narodna armija kao ustavni garant kako protiv spoljne tako i unutra�nje agresije
imali su vi�e nego dovoljno snage da slome poku�aje oru�ane secesije da
secesionisti nisu imali pomoc inostranih mocnih faktora. Evropska zajednica -
uglavnom pod pritiskom Nemacke - i SAD su odigrale presudnu ulogu u ostvarivanju
plana likvidiranja Jugoslavije u krvi i stvaranju od nje vi�e mini-dr�ava. Ono
�to je najcudnije i najtragicnije u citavoj stvari jeste da su te iste sile
uspele da u ostvarivanje toga svog zlocinackog plana upregnu i KEBS (OEBS), pa
cak i citav sistem UN, na celu sa Savetom bezbednosti i Generalnom skup�tinom.
Da su oni secesionistickim liderima rekli: "Mi smo protiv primene nasilja u
ostvarivanju secesionistickih te�nji u Jugoslaviji zato �to je to protivno
Povelji UN, medunarodnom pravu i Finalnom aktu KEBS-a, koji smo tako svecano i
pompezno potpisali 1. avgusta 1975. u Helsinkiju; zato �to bi to ugrozilo
medunarodni mir i bezbednost. Nikakvo nasilno menjanje granica u regionu ne
dolazi u obzir. I, naravno, ne dolazi u obzir diplomatsko priznanje
secesionistickih entiteta za nezavisne dr�ave jer ni medunarodno pravo to ne
dozvoljava" - nikakve nasilne secesije ne bi bilo, nikakvog krvoprolica. Oni to
nisu ucinili, i svi smo dobili ono �to su ti zlocinci isplanirali.
Dr
Svetozar Stojanovic iz Beograda, koji je bio u vlasti sa biv�im predsednikom
jugoslovenske vlade Milanom Panicem (dakle covek za koga se ne mo�e reci da je
"milo�evicevac") nedavno je objavio interesantan tekst "Zapadni cinioci u
rastakanju Jugoslavije - Kojim se kriterijumima rukovodio Zapad da odustane od
podr�ke teritorijalnoj celovitosti Jugoslavije". Iako polazi od po mom mi�ljenju
netacne tvrdnje da su za razbijanje Jugoslavije bili presudniji unutra�nji
faktori od spoljnih, ipak je krajnje interesantna njegova evolucija u pravcu
krivice Zapada za tragediju biblijskih razmera koja je sna�la Jugoslaviju i
njene narode.
Da je nasilno komadanje dr�ava i bez ne�anja sa strane, dakle
samo po sebi, opasnost po medunarodni mir i bezbednost, da je dakle protivpravno
ili bar politicki krajnje neoportuno saznajemo i iz dve skora�nje rezolucije
Geeneralne skup�tine UN: 51/55 od 10.12.1996. i 53/71 od 4.1.1999. koje nose
naslov "Odr�avanje medunarodne bezbednosti - sprecavanje nasilnog razbijanja
dr�ava". Tu se konstatuje da nasilna dezintegracija dr�ava mo�e da predstavlja
pretnju medunarodnom miru i bezbednosti, i pozivaju sve dr�ave da se striktno
pridr�avaju principa nepovredivosti medunarodnih granica i teritorijalnog
integriteta dr�ava. (Ni�ta ne menja na stvari cinjenica da su ove rezolucije u
Ujedinjenim nacijama sponzorisale upravo dr�ave nastale secesijom poslednjih
godina i njihovi pokrrovitelji - istorijska ironija nije ni�ta novo).
Iz
prednjeg logicno sledi da dr�ava ne samo da ima pravo da se brani od poku�aja
nasilne secesije, nego je to i njena du�nost kako po osnovu ustavnog prava tako
i po osnovu medunarodnog prava . Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i
Makedonija izvr�ile su protivustavnu secesiju. Hrvatska, Slovenija i Bosna i
Hercegovina su pri tome koristile oru�anu sili uz svestranu pomoc, ukljucujuci i
naoru�avanje, svojih mentora u inostranstvu, pre svih SAD, Nemacke, Vatikana,
Austrije, Madarske i Evropske zajednice (unije). Ima li onda danas u svetu vece
tragikomedije od cinjenice da se pred takozvanim Ha�kim tribunalom za biv�u
Jugoslaviju sudi biv�em �efu Jugoslavije Slobodanu Milo�evicu, a pred onim
drugim ha�kim sudom, Medunarodnim sudom pravde, sudi dr�avi Jugoslaviji, a ne
sudi se onima koji su isplanirali, organizovali i izveli secsionisticke ratove
protiv Jugoslavije?!
U kontekstu govora o secesiji treba ne�to reci i o
pojmu prava na samoopredeljenje.
U citavom periodu posle Drugog svetskog
rata pojam "samoopredeljenja naroda" mnogo je upotrebljavan i zloupotrebljavan.
Po�to je proces dekolonizacije nezaustavljivo tekao, neki su taj pojam vezivali
iskljucivo za njega, dakle za pravo kolonijalnih naroda da se oslobode
kolonijalnog ropstva. U Ujedinjenim nacijama, gde se tim pojmom najce�ce i
baratalo, neki su stalno nastojali da taj pojam pro�ire, nastojeci da unesu �to
vi�e razdora u viu�enacionalne dr�ave. Tako su objekti takvog doktrinarnog pa i
politickog napada bili najce�ce SSSR, Jugoslavija, Indija i druge vi�enecionalne
dr�ave. Godine 1967. tada�njem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija U Tantu
takva nastojanja su prosto receno dozlogrdila, pa je on intervenisano izjavom da
se "pravo na samoopredeljenje" odnosi na kolonijalne narode, a ne na dr�ave
clanice Ujedinjenih nacija, jer bi se, inace, Ujedinjene nacije na�le u ulozi da
rade na razbijanju svojih clanica! Tako su se u Ujedinjenim nacijama
"saoopredeljivaci" malo pritajili. Ali, secesionisti uvek posezali za ovim
argumentom. Zanimljiv je stav OEBS-a po ovom pitanju, dakle organizacije koja je
i stvorena radi "evropske bezbednosti i saradnje". Ovih dana jedan od njenih
celnika izjavljuje - �to je ocigledno i njen stav - da samoopredeljenje nikako
ne znaci nu�no i stvaranje sopstvene dr�ave, vec pravo svakog naroda da u�iva
svoja demokratska nacionalna i druga prava. Ne�to u tom smislu. Jedino kada je u
pitanju Jugoslavija to je znacilo razbijanje te dr�ave i stvaranje mini
nacionalnih dr�avica Slovenaca, Hrvata, Makedonaca, pa cak i muslimana i
verovatno �iptara. Ali ne i Srba. Jedino Srbima nije priznato pravo na
samoopredeljenje prilikom razbijanja Jugoslavije. Srbi u Bosni moraju da
�ive u istoj dr�avi sa muslimanima i Hrvatima, iako ni jedan to ne �eli!
Srbi u Krajini su vec bili stvorili svoju dr�avu ne toliko po osnovu prava na
samoopredeljenje kolko po osnovu prava da ostanu u Jugoslaviji, pa im ni
to nije priznato niti od OEBS-a niti od Ujedinjenih nacija. Umesto tog i takvog
priznanja oni su pomogli Hrvatima ne samo da likvidiraju tu dr�avu nego su im i
pomogli da ostvare san o kome ni Ante Starcevic ni Ante Pavelic nisu mogli ni da
sanjaju - da dokrajce od njega zapoceti genocid nad Srbima u Hrvatskoj.
Ne
samo da secesionisticko-gradanski ratovi na prostoru prethodne Jugoslavije, nego
takvi ratovi uop�te, pokazuju da u njima neminovno dolazi do kr�enja
medunarodnog humanitarnog prava i povreda osnovnih prava i sloboda ljudi vi�e
nego u oru�anim sukobima medunarodnog karaktera . To je jo� jedan dodatni i jaki
razlog da nasilnu secesiju treba inkriminisati kao medunarodni
zlocin.
IV ZAKLJUCAK
Iz gornjeg izlaganja
proizlazi zakljucak da je nasilna secesija protivna kako osnovnim principima
ustavnog prava, tako i medunarodnom pravu i medunarodnom poretku jer ugro�ava
ljudska porava i osnovne slobode i medunarodni mir i bezbednost.
Ovakvim
stavom se ne negira "prirodno pravo na revoluciju" jednog naroda kada je iscrpeo
sva miroljubiva sredstva da se oslobodi porobljavanja i politicke despotije i
kada je ustavni poredak izgubio legitimitet:
Al' tirjanstvu stati nogom zavrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska du�nost najsvetija!
Ne
trebuje carstvo neljudima,
nako da se pred svijetom ru�e.
Divlju pamet a
cud otrovanu
divlji vepar ima a ne covjek
Kome zakon le�i u topuzu
tragovi mu smrde necovjestvom.
Kada su ljudi li�eni svojih nacionalnih i ljudskih
prava reci americke Deklaracije o nezavisnosti da u takvom slucaju "it is their
right, it is their duty to throw off such government" trebalo bi da su �ive i
danas kao i leta gospodnjeg 1776. Oni koji su uoci katolickog bo�ica 1990.
godine iz istorije i iz Ustava SR Hrvatske izbacili Srbe a zatim pocinili
genocid nad njima, i oni koji su 1995. godine nedaleko od mesta gde su D�eferson
i drugovi potpisali Deklaraciju o nezavisnosti skrojili dejtonsku Bosnu i
Hercegovinu trbalo bi da se dobro zamisle nad napred citiranim...
