|
 by  Datum: 17 decembar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
SRBI U POLITI�KOM
HIPERMARKETU
Autor: Branislav Popovi�
U Beogradu, 16.
decembra 2002. godine
Srbi, u ovom slu�aju oni prestoni�ki, a u raspolo�enju u kojem
se nalaze druge godine novog milenijuma (ali i nove "postoktobarske" politi�ke
ere), iskazuju neverovatnu ljubopitljivost za novim hipermarketima, masovno ih
pose�uju, dovode�i se ponekad i u �ivotnu opasnost. Zanimljivo je i simboli�no
da nam prva dva hipermarketa donose upravo oni, koji su se prvi razbra�ili od
nas pre desetak godina, kao i oni koje smo, tako usamljeni u tre�oj Jugoslaviji
(Crnogorci su, ipak, ujedno i Srbi, �ta god da mislili o tome), prigrlili kao
nekako zaturenu, a u nevolji ponovo pronadjenu pravoslavnu bra�u. Svakako da
slovena�ki i gr�ki hipermarketi sti�u ovde sa velikim zaka�njenjem u odnosu na
sve one isto�ne zemlje koje su nam do pre deceniju gledale u ledja, barem �to se
ti�e zapadnih potro�a�kih "tekovina" (mi smo davno pre njih saznali kako izgleda
koristiti paso� i imati supermarket, "McDonald's", Coca-Colu ili Barbiku). Za
razliku od pomenutog Istoka, gde su redom stigli veliki evropski lanci
veletrgovina - simboli razvijenog kapitalizma - Beograd su hramovima izobilja
ulep�ali (bar dok i ovde ne bude otvorena francuska "Cora") evropski
provincijalci, kakvi Slovenci i Grci, ipak, jesu. Bar tako piscu ovih redova
provincijalno izgledaju, u odnosu na "prave" svetske velike tr�ne centre koje je
imao prilike da vidi, novobeogradski hipermarketi "Mercator" i "SuperVero". Ali
njihovo nedavno otvaranje samo je �lagvort za sasvim druga�iju pri�u. Onu o
srpskom politi�kom hipermarketu.
Pred kraj 2002. godine u Srbiji se ne
otvaraju samo mamutske samoposluge. Upravo se fini�ira stvaranje hipermarketa
novokomponovanih partija, i to usred velike bitke koja se vodi na uzavreloj
politi�koj areni. Oko finalne borbe gladijatora Ko�tunice i Djindji�a okupljaju
se kibiceri iz patuljastih stranaka DOS. Neki od njih, kao �to su Ili�, �ovi�,
Mihajlovi�, Isakov bi da dignu tri prsta u pravcu Voje, a drugi, opet, kao �to
su Svilanovi�, Kora�/Orli�, Kasa, Ljaji� podigli bi dva prema Zoranu, dok stari
lisac Mi�unovi� arbitrira u samoj areni (posreduje). Padaju te�ki udarci i
protivudari - Voja tri runde za redom dobija na poene, ali Zoran likuje, jer
nema �irija da Voji ozvani�i pobedu! Takva je trenutna situacija. O�ekuje se
nova runda…
Prvi ovogodi�nji novi proizvod u pomenutom politi�kom
hipermarketu izlo�en je po�etkom godine - rodjena je SDP, tj. dvoglava a�daja
Kora�-Orli�, sa velikom medijskom pompom i podr�kom Socijalisti�ke
internacionale, a sve u nameri da se radni�ka klasa ove zemlje ubedi da je
levica ono �to ka�e DOS, a da to nije "tamo nekakva" SPS, i to ba� po�to je njen
predsednik svojom odva�nom ha�kom odbranom pobrao simpatije javnog mnjenja
Srbije. Najesen se pokazalo da je poku�aj sa SDP bio ili neuspe�an ili
nedovoljan za ideologe DOS-ovske "levice", obzirom da je sindikalna
organizacija, koja je iznedrila jednog ministra republi�ke vlade, zapretila
prerastanjem u Laburisti�ku stranku, a sve sa neuta�ivim porivom da se, iako
njen lider-ministar sprovodi neoliberalnu politiku MMF/Vlade Srbije, prika�e kao
za�titnik interesa radni�ke klase!
Sa druge (opozicione) strane, jedino je
�e�elj uspeo da sa�uva svoju stranku, te da glasovima, �ija je ideolo�ka
struktura te�ko prepoznatljiva, u tre�em poku�aju stigne do cifre od vi�e od
jednog miliona, �to pokazuje da je deo naroda itekako nezadovoljan svojom
situacijom u dana�njoj Srbiji, ali mu se, na �alost, kao alternativu aktuelnoj
vlasti ne nudi ni�ta bolje od nekada�njeg vojvode. Pelevi� je u "tre�em" krugu
predsedni�kih izbora svima dokazao da je, voljno ili nevoljno, samo ispao
Djindji�ev d�oker! Novokomponovane populisti�ke saborne poku�aje potro�enih ili
odba�enih likova tipa Dra�kovi�a, Vuksanovi�a, Obradovi�a, Borovi�a, Drecuna i
sli�nih gubitnika, koji su se do danas sveli tek na kombi-koaliciju NDS-SLS,
jedva da je vredno i pomenuti.
Socijalisti, takodje, nastavljaju da
"poradjaju" nove stranke. Ove godine bio je red na jo� jednog (nakon Lili�a i
Vu�eli�a) umi�ljenog "lidera" (ali i potkupljenog od strane DOS) - Ivkovi�a - da
osnuje sopstvenu stranku, prethodno mu�ki iskoristiv�i pisca prvobitnog
socijalisti�kog politi�kog programa. Pa ipak je na predsedni�kim izborima jedan
simpati�an nepoliti�ar, revnosno glume�i "Radovana Tre�eg" tokom svoje kampanje,
pokazao da ono �to je ostalo od prave SPS (mada i sama podlo�na borbi za vlast
izmedju "nepatvorenih" i "osamostaljenih" Slobista) mo�e da ra�una na vi�estruko
ve�i broj glasova na narednim izborima. Uzgred, Vu�eli� se vratio, a Vulin
pristupio, i to kolektivno, koliko god to zna�ilo u broj�anom smislu. Mo�da
prelazni rok jo� nije zavr�en? Ukoliko unutar SPS uspeju da odvoje kolektivni od
pojedina�nog interesa, prigrle isklju�ivo levi�arsku varijantu patriotizma,
ubede radnike da su upravo oni njihovi iskreni politi�ki predstavnici, jednom
zauvek razre�e sopstveni odnos prema osniva�u partije, te u njen vrh uvedu nove
likove, neoptere�ene bilo kakvim hipotekama pro�losti, koji �e SPS podariti
sasvim nov i za ve�inu naroda prihvatljiv imid�, Socijalisti �e se dignuti na
noge i postati alternativa DOS-ovoj vlasti. Samo im pameti treba!
Medjutim,
tek o koncu 2002. godine dolazimo do pravih noviteta u srpskom politi�kom
hipermarketu - prerastanja jedne nevladine organizacije, u kojoj, ina�e, ima
puno ministara, guvernera i raznoraznih visokih funkcionera aktuelne vlasti -
ali i permanentne pretnje da �e jedan "narodni pokret!" prestati da bude
"savest" aktuelne vlasti, ve� njena konkurencija, tj. partija koja �e "direktno
preuzeti odgovornost za sudbinu naroda"!
G17 plus, kao politi�ka partija,
bi�e pre svega konkurencija Demokratskoj stranci, obzirom da Labus i Djindji�
dele istovetne reformske ambicije, ali i njen prvi saveznik. Ima mi�ljenja da
G17 plus pretvaranjem u stranku dobija ulogu kakvu je imao JUL (partija koja
danas postoji jo� samo u ma�ti njenih osniva�a), kada je izmi�ljen da bude "levo
krilo" vlasti SPS (koja je time postala jo� "umerenija" levica), ali simetri�no
- kao "desno krilo" vlasti DS (koja �e zatim jo� vi�e isticati svoju
"socijaldemokratsku" orijentaciju). Ako predizborni slogan G17 plus bude
o�ekivana fraza "Mi smo reforme", postavlja se pitanje �ime �e Djindji� "vabiti"
svoje glasove na neminovnim skorim izborima. Jer, G17 plus se do Labusovog
izbornog neuspeha percepirao kao deo Djindji�eve vlasti. Mo�da "Bud�et izglasan
- penzije, de�ji dodaci, socijalna davanja redovni"?
"Klinci-studenti od tri
banke" iz NP "Otpor!" vrebaju iz prikrajka. Jedan deo njihovih "aktivista" (tako
se zovu oni koji se pojavljuju u javnosti) se "uvalio" u zaslu�ene fotelje pri
vlasti, dok drugi deo smatra sebe permanentnim revolucionarima. Zar "nas samo"
ne "gledaju"? Dodu�e - izvor, sa kojeg su milioni dolara za oktobarski prevrat
stizali preko Madjarske, sada je malo "presu�io". Ali, ako se tako proceni (zna
se gde!), proradi�e opet - napravi�e oni i partiju, samo ako njima (ne
otpora�ima, naravno!) zatreba! Za sada, ipak, delioci karata se dr�e oprobanih
likova. Ipak, dobro je uvek imati i "Plan B", zlu ne trebalo!
Izbori jesu
neminovni, �im i sama DOS iznedruje nove stranke, i to stoga �to je Zapad do te
mere "ugnjavljen" ovolikim liderisanjem, trvenjima, otporima oko Haga,
"skretanjima" oru�ja ka Iraku ili Liberiji i nekompetentnim pona�anjem
potro�enih aktera oktobarskog prevrata, da je re�io da iznova "prome�a karte",
sa namerom da "potamani" DOS-ove "patuljke", novim politi�kim imid�em okupi
reformske (prozapadne) snage koje �e, neometane od bilo kakvih nacionalno ili
autoritarno obojenih lidera, biti u stanju da u Srbiji bespogovorno sprovode
politiku SAD, EU, MMF-a i Svetske banke.
�to se savezne dr�ave, u kojoj bi
da (i dalje) �ivimo, ti�e - nakon pola godine ljutih pregovora izmedju aktera,
koji je de facto iskreno ni ne �ele, �ini se da je pita kona�no zasoljena, tj.
stvar re�ena. Padom SNP i njenih saveznica na parlamentarnim izborima u Crnoj
Gori pala je i opstrukcija tih partija nametanju Ustavne povelje bez (logi�nih)
direktnih izbora za parlament novokomponovane dr�avne zajednice. Po izri�itoj
Solaninoj �elji bi�e stvorena "zemlja dva premijera", koju �e zajedno, a preko
svojih piona, stvarno voditi likovi, �ija po�etna slova prezimena donose ovoj
zemlji (zar opet!?) jedan "premijerni" poredak - "djemokratiju"! Srbija i Crna
Gora - da li �e za tri godine biti "zajedno razdvojene" ili sasvim odvojene, da
li �e nam to tada uop�te biti od zna�aja? S tim u vezi, spisak "odlepr�alih
pti�ica" (tu�na i tragi�na metafora!) danas broji Kosovo i Metohiju, Distrikt
Br�ko, Prevlaku, a sutra tek? Previ�e je upitnika…
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
