Dr Vasilije Antic, zamenik
republickog ministra zdravlja za sektor zdravstvenog osiguranja i
zastite
Reforme su krenule ne od nule, nego od minus deset
- Reforme naseg zdravstvenog sistema su nakon politickih promena 5. oktobra 2000. godine, krenule ne od nule nego od minus deset. Razlog za to su bili mnogi, vise godina neresavani problemi u ovoj oblasti, koji su se uvecavali pre svega zbog predimenzioniranog i neracionalno organizovanog zdravstvenog sistema. Kada je rec o zdravstvenom osiguranju i zastiti, prvi koraci u reformi su bili prikupljanje podataka o finansijskom stanju i budzetu svake zdravstvene ustanove u Srbiji, radi sagledavanja njihovog stanja i otplacivanja eventualnih dugova. Iako se tokom ove godine vec poceo osecati pomak nabolje u ovom sektoru, sredinom 2003. godine ocekujemo prve vece promene nabolje - kaze za Danas dr Vasilije Antic, zamenik republickog ministra zdravlja za sektor zdravstvenog osiguranja i zastite. Prema njegovim recima, politika koja je pre oktobra 2000.
godine cesto pogresno vodjena u ovom resoru, uticala je na to da su zdravstvene ustanove tek krajem 2001. godine potpisale ugovor o vec potrosenom novcu predvidjenom budzetom za tu godinu. Nov nacin rada u ovom ministarstvu je uticao da zdravstvene ustanove ove godine dobiju planirana sredstva iz budzeta. Planirano je da se do kraja 2002. godine svim zdravstvenim ustanovama predoci i svota koja im je iz budzeta obezbedjena za 2003. godinu.
- Raspodela sredstava iz drzavne kase za zdravstvene ustanove je uradjena po principu prioriteta i preciznih kriterijuma, a ne na osnovu pojedinacnih afiniteta, a i svima podjednako. Iako je i ranije samo na papiru vazio takav sistem raspodele drzavnog novca, ocigledno da takav nacin rada nije postojao i u praksi, pa su nas u ovom resoru zato docekale mnoge nepravilnosti i dugovi. Bez pravilne raspodele sredstava ne bi mogli da funkcionisu ni najbogatiji zdravstveni sistemi u svetu, jer svaka kasa ima limit. Zato ce i kod nas moci da se govori o stalnom povecanju kvaliteta zdravstvenih usluga, samo ako se i ubuduce budemo pridrzavali ovog vaznog pravila - tvrdi dr Antic.
Ali, da bi i kod nas poceo da funkcionise pravi trzisni princip u zdravstvu - dovoljno novca u budzetu za lecenje pacijenata, isplata prihoda zdravstvenim radnicima, placanje dazbina, lekova i potrosnog materijala, potrebna je optimalna kolicina novca za ovaj drzavni sektor. Za nase zdravstvo je 2002. godine iz drzavnog budzeta izdvojeno 45 milijardi dinara, a 2003. godine ce iz drzavne kase biti izdvojeno oko milijardu evra. Prema proceni naseg sagovornika, za podmirivanje osnovnih potreba ovog resora bice potrebno da pacijenti samofinansiraju jos 150 miliona evra. Povecanjem iznosa za participaciju koje je planirano do kraja ove godine, a ciji iznos ce biti isti i za 2003. godinu, zdravstvenoj kasi ce se obezbediti jos 30 do 50 miliona evra, sto je deo od novca koji nedostaje.
Argument za povecanje participacije se nalazi u tendenciji da se svim pacijentima, kao i dosad, omoguci da plate manji iznos za zdravstvenu uslugu, da se ne bi desilo da pojedinci iz svog dzepa moraju da plate ceo iznos za svoje lecenje.
Dr
Antic pomak u odnosu na nasu dosadasnju zdravstvenu politiku vidi i u cinjenici
da je u 2000. godini za zdravstveno osiguranje i zastitu izdvajano oko 50 dolara
po stanovniku, 2002. godine taj iznos je povecan na 103 dolara, a 2003. godine
izdvajace se 123 dolara po stanovniku. U vecini drzava u svetu, pa i kod nas,
pravo na zdravstveno osiguranje i zastitu ima vise od 90 odsto stanovnistva.
Lecenje se ovde ne placa iz drzavnog fonda za zdravstvenu zastitu populaciji
koja broji tri do pet odsto stanovnistva. To su ljudi koji se nalaze bez naknade
na birou za zaposljavanje i nikada nisu bili u radnom odnosu, ali i prognana i
raseljena lica. Novina je sto je Vlada u budzetu za 2003. godinu prvi put
izdvojila i 230 miliona dinara upravo za ovu
populaciju.
- Kao ni ostali sektori zdravstva, ni sektor zdravstvenog osiguranja i zastite ne moze dobro da funkcionise bez pravilne kadrovske politike. Zato je odluceno da medju 132.000 zdravstvenih radnika u Srbiji i 8.000 onih koji su sa Kosova nece biti tehnoloskog viska, vec ce drugi posao da potrazi oko 9.000 medicinskih radnika koji su dosad radili na odredjeno vreme - kaze dr Antic. On istice da je veliki pomak u boljem funkcionisanju nase zdravstvene zastite ucinjen i od kada se u apotekama na recept moze naci oko 300 generickih preparata (odnosno oko 1.000 po fabrickim nazivima) koji su neophodni za odrzavanje zivota. Nas sagovornik tvrdi da ce sledeci koraci u ovom sektoru biti usmereni na to da se svim zdravstvenim osiguranicima omoguci da u najvecem broju slucajeva dobiju lekove u bolnicama, a ne kao sto se to dosad cesto desavalo - da moraju sami da ih kupuju.
Zato je u planu da se precizno utvrdjenim kriterijumima - sta za zdravstveno osiguranje i zastitu osiguranik dobija - uvrsti i veci broj besplatnih lekova i pomagala u zdravstvenim ustanovama, a tako i smanji njihov broj koji se dobija refundiranjem (za ovu namenu iz zdravstvenog fonda godisnje odlazi oko 600 miliona dinara).
Prema recima dr Antica, u protekle dve godine je saradnja Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstvenu zastitu bila konstantno korektna i sinhronizovana. U skladu sa tim, postoje planovi da se i ubuduce primenjuje pravilnik po kome "Fond za zdravstvenu zastitu moze da sklopi ugovor i sa zdravstvenom organizacijom koja nije u mrezi drzavnog zdravstva, ako je ona neophodna za pruzanje zdravstvenih usluga". To znaci da ce kao i dosad drzavno zdravstveno osiguranje prevashodno "pokrivati" lecenje u drzavnim ustanovama, ali i da ce se zbog nedostatka kapaciteta ili uslova u drzavnim zdravstvenim ustanovama, sklapati po potrebi ugovori i sa privatnim medicinskim ustanovama.
- Kod nas je dosad postojalo samo drzavno zdravstveno osiguranje koje je neprofitabilno. Nastojacemo da uskoro omogucimo nasem stanovnistvu da, ukoliko zeli, ostvari pravo i na privatno i profitabilno zdravstveno osiguranje. Jedan od nacina njegovog funkcionisanja ce, na primer, biti da utvrdjeni visak kapaciteta u odredjenoj zdravstvenoj ustanovi sluzi za lecenje vlasnika privatnog zdravstvenog osiguranja koje ce kod nas, kao i u celom svetu, biti dobrovoljno i posredno ce se placati - kaze dr Antic. Ali, on podseca i da nase zdravstvo ni u sektoru zdravstvenog osiguranja i zastite nece moci da "stane na zdrave noge" ukoliko se ne otplate domaci i inostrani dugovi nasih zdravstvenih ustanova. Sada dug naseg zdravstva iznosi 58 miliona evra, od cega cak 90 odsto sredstava duguje sedam zdravstvenih ustanova. Ove godine su sve ustanove sa dugovanjima morale da ih otplacuju.
Zato se desavalo da se novac prvobitno namenjen za lecenje i tekuce potrebe odredjene ustanove, usmeravao na otplatu njenog duga, jer joj je racun zbog potrazivanja tuzioca blokiran. Politika zdravstvene zastite i osiguranja ce se u sledecem periodu poboljsati i racionalnijim brojem bolnickih dana, jer jedan kosta oko 2.000 dinara.
- U Ministarstvu imamo racionalne i u praksi primenljive planove za reformu svih sektora zdravstva. Ali, najvecim delom ona ce i ubuduce da zavisi od napretka nase privrede i njene saradnje sa inostranstvom. Razlog za optimizam imam i zbog procena koje su nam dali domaci i inostrani strucnjaci u ovoj oblasti. Naime, u prve dve godine tranzicije situacija u zdravstvu je, po pravilu, gora nego sto je bila dotad. Potom uvek dolazi do postepenog i konstantnog podizanja kvaliteta zdravstvene zastite. Dosadasnja istrazivanja eksperata ukazuju na to da ce kod nas oporavak zdravstvenog sistema biti brzi nego sto je bio u drugim zemljama koje su prosle proces tranzicije - zakljucuje dr Vasilije Antic.
Ana Vodinelic
Reforme su krenule ne od nule, nego od minus deset
- Reforme naseg zdravstvenog sistema su nakon politickih promena 5. oktobra 2000. godine, krenule ne od nule nego od minus deset. Razlog za to su bili mnogi, vise godina neresavani problemi u ovoj oblasti, koji su se uvecavali pre svega zbog predimenzioniranog i neracionalno organizovanog zdravstvenog sistema. Kada je rec o zdravstvenom osiguranju i zastiti, prvi koraci u reformi su bili prikupljanje podataka o finansijskom stanju i budzetu svake zdravstvene ustanove u Srbiji, radi sagledavanja njihovog stanja i otplacivanja eventualnih dugova. Iako se tokom ove godine vec poceo osecati pomak nabolje u ovom sektoru, sredinom 2003. godine ocekujemo prve vece promene nabolje - kaze za Danas dr Vasilije Antic, zamenik republickog ministra zdravlja za sektor zdravstvenog osiguranja i zastite. Prema njegovim recima, politika koja je pre oktobra 2000.
godine cesto pogresno vodjena u ovom resoru, uticala je na to da su zdravstvene ustanove tek krajem 2001. godine potpisale ugovor o vec potrosenom novcu predvidjenom budzetom za tu godinu. Nov nacin rada u ovom ministarstvu je uticao da zdravstvene ustanove ove godine dobiju planirana sredstva iz budzeta. Planirano je da se do kraja 2002. godine svim zdravstvenim ustanovama predoci i svota koja im je iz budzeta obezbedjena za 2003. godinu.
- Raspodela sredstava iz drzavne kase za zdravstvene ustanove je uradjena po principu prioriteta i preciznih kriterijuma, a ne na osnovu pojedinacnih afiniteta, a i svima podjednako. Iako je i ranije samo na papiru vazio takav sistem raspodele drzavnog novca, ocigledno da takav nacin rada nije postojao i u praksi, pa su nas u ovom resoru zato docekale mnoge nepravilnosti i dugovi. Bez pravilne raspodele sredstava ne bi mogli da funkcionisu ni najbogatiji zdravstveni sistemi u svetu, jer svaka kasa ima limit. Zato ce i kod nas moci da se govori o stalnom povecanju kvaliteta zdravstvenih usluga, samo ako se i ubuduce budemo pridrzavali ovog vaznog pravila - tvrdi dr Antic.
Ali, da bi i kod nas poceo da funkcionise pravi trzisni princip u zdravstvu - dovoljno novca u budzetu za lecenje pacijenata, isplata prihoda zdravstvenim radnicima, placanje dazbina, lekova i potrosnog materijala, potrebna je optimalna kolicina novca za ovaj drzavni sektor. Za nase zdravstvo je 2002. godine iz drzavnog budzeta izdvojeno 45 milijardi dinara, a 2003. godine ce iz drzavne kase biti izdvojeno oko milijardu evra. Prema proceni naseg sagovornika, za podmirivanje osnovnih potreba ovog resora bice potrebno da pacijenti samofinansiraju jos 150 miliona evra. Povecanjem iznosa za participaciju koje je planirano do kraja ove godine, a ciji iznos ce biti isti i za 2003. godinu, zdravstvenoj kasi ce se obezbediti jos 30 do 50 miliona evra, sto je deo od novca koji nedostaje.
Argument za povecanje participacije se nalazi u tendenciji da se svim pacijentima, kao i dosad, omoguci da plate manji iznos za zdravstvenu uslugu, da se ne bi desilo da pojedinci iz svog dzepa moraju da plate ceo iznos za svoje lecenje.
|
- Kao ni ostali sektori zdravstva, ni sektor zdravstvenog osiguranja i zastite ne moze dobro da funkcionise bez pravilne kadrovske politike. Zato je odluceno da medju 132.000 zdravstvenih radnika u Srbiji i 8.000 onih koji su sa Kosova nece biti tehnoloskog viska, vec ce drugi posao da potrazi oko 9.000 medicinskih radnika koji su dosad radili na odredjeno vreme - kaze dr Antic. On istice da je veliki pomak u boljem funkcionisanju nase zdravstvene zastite ucinjen i od kada se u apotekama na recept moze naci oko 300 generickih preparata (odnosno oko 1.000 po fabrickim nazivima) koji su neophodni za odrzavanje zivota. Nas sagovornik tvrdi da ce sledeci koraci u ovom sektoru biti usmereni na to da se svim zdravstvenim osiguranicima omoguci da u najvecem broju slucajeva dobiju lekove u bolnicama, a ne kao sto se to dosad cesto desavalo - da moraju sami da ih kupuju.
Zato je u planu da se precizno utvrdjenim kriterijumima - sta za zdravstveno osiguranje i zastitu osiguranik dobija - uvrsti i veci broj besplatnih lekova i pomagala u zdravstvenim ustanovama, a tako i smanji njihov broj koji se dobija refundiranjem (za ovu namenu iz zdravstvenog fonda godisnje odlazi oko 600 miliona dinara).
Prema recima dr Antica, u protekle dve godine je saradnja Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstvenu zastitu bila konstantno korektna i sinhronizovana. U skladu sa tim, postoje planovi da se i ubuduce primenjuje pravilnik po kome "Fond za zdravstvenu zastitu moze da sklopi ugovor i sa zdravstvenom organizacijom koja nije u mrezi drzavnog zdravstva, ako je ona neophodna za pruzanje zdravstvenih usluga". To znaci da ce kao i dosad drzavno zdravstveno osiguranje prevashodno "pokrivati" lecenje u drzavnim ustanovama, ali i da ce se zbog nedostatka kapaciteta ili uslova u drzavnim zdravstvenim ustanovama, sklapati po potrebi ugovori i sa privatnim medicinskim ustanovama.
- Kod nas je dosad postojalo samo drzavno zdravstveno osiguranje koje je neprofitabilno. Nastojacemo da uskoro omogucimo nasem stanovnistvu da, ukoliko zeli, ostvari pravo i na privatno i profitabilno zdravstveno osiguranje. Jedan od nacina njegovog funkcionisanja ce, na primer, biti da utvrdjeni visak kapaciteta u odredjenoj zdravstvenoj ustanovi sluzi za lecenje vlasnika privatnog zdravstvenog osiguranja koje ce kod nas, kao i u celom svetu, biti dobrovoljno i posredno ce se placati - kaze dr Antic. Ali, on podseca i da nase zdravstvo ni u sektoru zdravstvenog osiguranja i zastite nece moci da "stane na zdrave noge" ukoliko se ne otplate domaci i inostrani dugovi nasih zdravstvenih ustanova. Sada dug naseg zdravstva iznosi 58 miliona evra, od cega cak 90 odsto sredstava duguje sedam zdravstvenih ustanova. Ove godine su sve ustanove sa dugovanjima morale da ih otplacuju.
Zato se desavalo da se novac prvobitno namenjen za lecenje i tekuce potrebe odredjene ustanove, usmeravao na otplatu njenog duga, jer joj je racun zbog potrazivanja tuzioca blokiran. Politika zdravstvene zastite i osiguranja ce se u sledecem periodu poboljsati i racionalnijim brojem bolnickih dana, jer jedan kosta oko 2.000 dinara.
- U Ministarstvu imamo racionalne i u praksi primenljive planove za reformu svih sektora zdravstva. Ali, najvecim delom ona ce i ubuduce da zavisi od napretka nase privrede i njene saradnje sa inostranstvom. Razlog za optimizam imam i zbog procena koje su nam dali domaci i inostrani strucnjaci u ovoj oblasti. Naime, u prve dve godine tranzicije situacija u zdravstvu je, po pravilu, gora nego sto je bila dotad. Potom uvek dolazi do postepenog i konstantnog podizanja kvaliteta zdravstvene zastite. Dosadasnja istrazivanja eksperata ukazuju na to da ce kod nas oporavak zdravstvenog sistema biti brzi nego sto je bio u drugim zemljama koje su prosle proces tranzicije - zakljucuje dr Vasilije Antic.
Ana Vodinelic
