NA BALKANU SE NIJE ISKORACILO NI KORAK NAPRED 18.12.2002.
16:46
BALKAN: ZABRINJAVAJUCA GODINA Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Odlazeca 2002. godina bila je teska i, u neku ruku, prolomna za neke
drzave Balkanskog poluostrva. Analiza dogadjaja, koji su se odvijali na
ovim prostorima, daje nam osnove za veoma zabrinjavajuce prognoze. Pre
svega, bezuslovna je cinjenica okolnost, da proces stabilizacije
situacije u regionu nije iskoracio ni korak napred i da se perspektiva
takve stabiliziacije zasad cak i ne nazire. U odlazecoj godini okoncan
je zapoceti pre 11 godina proces raspada Jugoslavije. Sredinom marta u
Beogradu je potpisan sporazum o osnovama preuredjenja odnosa izmedju
Srbije i Crne Gore - dve republike koje ulaze u sastav Savezne Republike
Jugoslavije. Umeste nje ce se na mapi Evrope pojaviti nova drzavna
tvorevina - Srbija i Crna Gora. Samim tim ce biti podvucena crta ispod
postojanja jedinstvene jugoslovenske drzave, koja ce biti zamenjena
amorfnom konfederacijom. Istina, ona ce imati zajednicke institute
vlasti - predsednika - premijera, parlament, kabinet ministara i sud.
Formalno, Srbija i Crna Gora su jedinstvena drzava i njoj ostaje jedno
mesto u OUN, koje ce naizmenicno popunjavati srpski i crnogorski
predstavnici. Jedinstvenom ostaju i spoljna i odbrambena politika.
Istovremeno, obe republike ce imati sopstveni ekonomski, valutni i
carinski sistem, pored ostalog i sopstvenu monetu. A to neizbezno svodi
na minimum efiksnost zajednickih politickih atributa vlasti, pretvara ih
u cisto dekorativne. Kroz tri godine, prema potpisanom Beogradskom
sporazumu, Srbija i Crna Gora imaju pravo - ako se to bude smatralo
celishodnim - da sprovedu referendume o nezavisnosti. Po misljenju
analiticara, crnogorsko rukovodstvo ce uciniti sve kako bi obezbedilo
pozitivne rezultate referenduma. I tada Zapad moze postaviti poslednju
tacku na svoj visegodisnji "rad", usmeren u pravcu slabljenja i
razbijanja Jugoslavije. Krajnji cilj tog delovanja jeste kardinalna
promena situacije na Balkanu, pretvaranje regiona u strateski mostobran
Severnoatlantske alijanse, osiguranje stalnog prisustva ovde
visehiljaditog kontingenta natovskih "mirotvoraca", sto ne bi bilo
moguce da je ocuvana jedinstvena Jugoslavija. Bivsi generalni sekretar
NATO, sada koordinator za spoljnu i odbrambenu politiku Evropske unije
Havijar Solana, koji je koordinirao pripreme Beogradskog sporazuma,
nazvao je taj dokument "znacajnim stabiloizirajucim faktorom". Medjutim,
dogadjaji iz poslednjih nekoliko meseci govore upravo o suprotnom. Jedna
od direktnih posledica formiranja drzave Srbije i Crne Gore jeste
drasticno zaostravanje situacije na Kosovu. Mada ta provincija
administrativno ulazi u sastav Srbije, u rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti OUN ona je oznacena kao neodvojivi deo Jugoslavije, bez
pominjanja Srbije. Sada se pak, izjavljuju lideri kosovskih separatista,
kada drzava Jugoslavija vise ne postoji, pojavljuju sve osnove da se
dovede u pitanje i valjanost rezolucije OUN. Medjutim, na pregovorima o
razradi ustava drzave Srbije i Crne Gore Beograd je insistirao da se u
taj dokument ukljci odrednica prema kojoj je Kosovo autonomna pokrajina
u sastavu Srbije, sto je izazvalo vise nego ljutitu reakciju politicke
vrhuske kosovskih albanaca. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova kategoricki
je odbacio verovatnocu ukljucivanja Kosova u bilo kom obliku u sastav
"obnovljene jugoslovenske federacije". A pre mesec dana predstavnici
albanskih partija, koje imaju vecinu u kosovskoj skupstini, usvojili su
rezoluciju u kojoj su zatrazili od Saveta bezbednosti OUN i drugih
medjunarodnih organizacija da sprece "namere Beograda da prejudicira
status Kosova i njegovo prisajedinjenje Srbiji". Poslanici - kosovari su
izjavili da "zadrzavaju za sebe pravo" da ne priznaju razradjivani
ustav, a buducnost Kosova "ne moze biti povezana sa Srbijom ni pod
kakvim uslovima". Dalje od svih otisao je premijer Kosova Bajram Redzepi
koji je izjavio, da ukoliko medjunarodna zajednica podrzi nacrt ustava
drzave Srbije i Crne Gore, onda ce albanci pribeci "radikalnijim merama,
sve do proglasenja nezavisnosti". Cak stavise, Redzepi je izjavio da je
moguc pocetak "novog rata" na Kosovu ukoliko zahtevima albanaca ne bude
udovoljeno. A ratovati imaju cime. Komanda natovskih mirotvoraca nije
sprovela ni jedan paragraf iz rezolucije 1244, kojom se predvidja
razoruzanje takozvane OVK. I mada je ona formalno raspustena, bivi
bojovnici OVK kao i ranije raspolazu sa hiljadama jedinica ne samo
streljackog oruzja, nego i minobacace, pa cak i laka orudja. Celokupni
taj arsenal je sakriven za "bolja vremena". Napeta situacija u odlazecoj
godini zadrzala se i u Makedoniji, u kojoj i dalje jacaju separatisticka
raspolozenja medju albancima, koji cine oko jedne cetvrtine stanovnistva
zemlje. To su sa svom ociglednoscu potvrdili rezultati proteklih u
septembru izbora za makedonski parlament, na kojim su albanci aktivno
podrzali partiju Ali Ahmetija, politickog lidera takozvane Nacinalno
oslobodilacke armije, koja je u leto 2001. godine vojevala protiv
vladinih snaga. Ahmeti je, kao i niz drugih vodecih albanskih politicara
u Makedoniji, pristalica ideje ujedinjenja makedonskih albanaca sa
svojom "kosovskom bracom" i stvaranja "albanske drzave", koja bi
ukljucivala Kosovo i severne delove Makedonije, naseljene vecinski
albancima. Opasnost od slicnih planova ne bi se smela potcenjivati.
Drastican rast albanskog nacionalizma i ekstremizma vec se pretvorio u
glavnu opasnost po mir i stabilnost na Balkanu, stavio na dnevni red
opasnost od aktivizacije procesa medjuetnickog razgranicenja u regionu,
prekrajanja postojecih granica i pokusaja stvaranja monoetnickih drzava.
A to nezibezno vodi ne samo u dalju destabilizaciju situacije na
Balkanu, nego i u porast napetosti u celoj Jugo-Istocnoj Evropi. Moskva,
18. decembra RIA "Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
