da postane pravi vodja, Djindjic ne moze
da pobedi na duze staze
|
|
Polemiku ko je
kriv sto opet nismo dobili predsednika Aleksa DJilas, sociolog i nezavisni
politicki analiticar, objasnjava ovako:
- Osnovna greska jeste u tome sto
imamo jedan cudan, bizaran, nepotreban zakon o izboru predsednika. Zasto uopste
postoji ogranicenje 50 odsto plus jedan da bi izbori uspeli?
Na izbore, kaze,
nije izasao. Pogotovo je uveren da je to sto nismo izabrali predsednika daleko
od katastrofe, iako mnogi tvrde drugacije.
Oni koji misle suprotno od Vas i koji tvrde da je cenzus za prvi
krug neophodan navode argumente - da bi bez tog uslova pojedincu bilo omoguceno
da ga izabere njegova porodica ili partija...
- U mnogim
zemljama vise ljudi apstinira nego kod nas, pa ne postoji takav uslov. Po meni
je veci paradoks da sistem ne dozvoljava coveku koji ima daleko najvecu podrsku
naroda da bude izabran. Meni licno se mnoge stvari kod Kostunice ne dopadaju,
ali cinjenica je da on ima najvecu podrsku. Dakle, covek koji u jednoj zemlji
ima najvecu podrsku ostace bez ikakve vlasti. Ne
mislite da je trebalo popuniti cenzus po svaku cenu, da bi se konacno izabrao
predsednik, pa makar kandidata i ne podrzavali od sveg srca?
-
Ne mislim tako. I neglasanje je vrsta glasanja. To je, zapravo, protestno
glasanje, sto je, takodje, vrsta izbora. Kao sto u ljudskim odnosima imate pravo
da birate prijatelje, bracne i ljubavne partnere, imate pravo i da ih ne birate.
Ako ne glasate, vi protestujete sto nema kandidata koji bi vam odgovarao.
Primera radi, na proslim izborima, u drugom krugu, imali ste dva kandidata, oba
iz vlasti, i oba desno. Nije bilo kandidata levice ili opozicije. Kome se to
nije dopadalo, nije imao za koga da glasa. Slazem se da je Kostunica manje zlo
od Seselja, a Seselj od Pelevica, ali ja ne prihvatam takvu vrstu razmisljanja.
Zasto mislite da Kostunica ne bi bio dobar
predsednik?
- On ima mnogo kvaliteta: nije vlastoljubiv,
koruptivan, drzi do zakona... Ali, nikad nije vladao da bismo sa sigurnoscu
znali kakav bi „vladar" bio. Kostunica je covek koji nije rascistio sam sa
sobom, sa tim nacionalizmom koji ide dalje od patriotizma, koji ima cak jednu
misticnu crtu. Uz njega se oseca vezanost za neke tamnije pokrete u srpskoj
istoriji. To je nespojivo sa zapadnim liberalizmom za koji se zalaze. S druge
strane, kao licnost ne zadovoljava osobine predsednika, ma kako one bile
definisane. Ako trazimo ceremonijalnog predsednika, onda bi to trebalo da bude
neko stariji. Ako je predsednik liderskog tipa, kao kod Francuza ili
Amerikanaca, nije dovoljno borben i dinamican za tu ulogu. Ne izgleda mi kao
neko ko moze da pokrene mase, da razgovara sa njima, uradi nesto suprotno od
onog sto se ocekuje, a da onda svi shvate da je bio u pravu. Kostunica nema
harizmu da postane pravi vodja.
| Premijer me podseca na
kockara koji ne igra samo zbog zarade, nego i radi
uzbudjenja
Postoji li negde u svetu vladajuca struktura koja nije imala svog
kandidata na predsednickim izborima? - To je strasna mrlja na grupaciji DOS, pre svega na DJindjicu. Zapravo, jedna vrsta opstrukcije. DJindjic ima fobiju od izbora. Ali, na kraju ce morati da izadje na izbore. Cak mislim da se neopravdano plasi i da nece proci tako lose. Nece dobiti onoliko koliko bi zeleo, ali sigurno nece proci ni katastrofalno. Mora da ide na izbore i da shvati da ne moze uspesno da izvede reforme ako iza sebe nema jaku podrsku gradjana. Izbori su jedini izvor legitimiteta. Da
li je bolji politicar od Kostunice?- DJindjic je majstor improvizacije, ali i covek sa politickim zabludama. Pronalazi resenja koja mogu da traju tri meseca, ali trajna resenja ne vidi. Podseca me na kockara koga ne zanima kraj igre, koji ne igra samo zbog zarade, nego i radi uzbudjenja koje igra donosi. DJindjicu je sama igra zadovoljstvo, a da bi mu pricinjavala zadovoljstvo, on mora da povlaci opasne i vrlo rizicne poteze. Ponekad izgleda kao da igra na zici. Nesporno je vrlo darovit kao politicar. Inace, ne bi uspeo da od tako niske tacke sa koje je krenuo kao politicar, sa malo popularnosti - koordinator DOS, postane premijer. |
Izgleda da se vlast sve vise koncentrise u rukama jednog coveka,
ovog puta Zorana Djindjica, i da bismo se ponovo mogli naci u rezimu slicnom
Milosevicevom...
- To je sasvim verovatno. Pogledajte njegovo
razumevanje demokratije. Po njemu, Kostunica ne moze da bude predsednik jer
predsednik predstavlja zemlju u inostranstvu, a da bi nas neko predstavljao,
treba da nas hvali, a ne da nas kudi. Ispada da niko ne sme da kritikuje vladu i
da je kriticko misljenje „nepatriotsko". A kritika je abeceda demokratije.
DJindjic ima najvecu vlast, koja pri tom stalno raste. Koliko sam razumeo, sada
se uvodi jedno posebno telo za borbu protiv kriminala, koje nije ni predvidjeno
Ustavom. To ce biti DJindjiceva produzena ruka u policiji. Verujem da ce on
uspeti da prigrabi vlast i da ce mu Evropa izvesno vreme gledati kroz prste.
Posebno ako bude saradjivao sa Hagom. Uostalom, tolerisali su jednog pravog
diktatora, kao sto je bio Tito, a onda i jednog poludiktatora, poput Milosevica.
Oni tolerisu svakog dok im je potreban. Mada, mislim da DJindjic nikad nece moci
da koncentrise vlast kao Milosevic, kao sto Milosevic nije mogao u tome da
dostigne Tita. Svet to nece dozvoliti. A ni nase javno mnjenje.
Smatrate da bi bilo bolje da je DJindjic pomogao Kostunici da
postane predsednik?
- Da. Tada bismo imali dvovlasce, sto je
prirodnije, dok je sada ostvareno jednovlasce. S tim sto ne mora da znaci da ce
DJindjic tu vlast okrutno koristiti.
Sta Vam se cini, ko ce iz duela DJindjic-Kostunica konacno izaci kao
pobednik?
- Trenutno je DJindjic bez sumnje jaci. Ali, on je
autodestruktivac i ne verujem da ce biti pobednik na duze staze. Uostalom, bar o
70 odsto onoga sto ce nam se dogadjati mi uopste necemo odluciti. Nasa
suverenost je ogranicena. Parametri u kojima se odvija ovdasnja politika
prilicno su suzeni. Bilo ko da bude na vlasti, nece samostalno odlucivati.
Izgleda li Vam ponekad da su ljudi koji su 2000. preuzeli vlast
suvise naviknuti da deluju u opoziciji, da nisu spremni da se suoce sa
odgovornoscu koju vlast nosi?
- Cesto se pitam: Ko su ti ljudi
koji su danas politicki lideri? Jesu li Mihajlovic, Batic, Covic, Perisic, Ilic,
lideri? Jedino se o DJindjicu i Kostunici nesto zna. Samo, oni su bili „nesto",
u kontinuitetu od 10 godina. Milosevic je delimicno kriv sto su politicari danas
ovakvi. Godinama su bili tretirani kao nesto izdajnicko, suvisno, privremeno,
nezrelo... Drzao ih je u opstem neznanju sta se u drzavi desava. Ali, to nije
opravdanje. Setite se da Truman, kada je nasledio Ruzvelta kao potpredsednik
SAD, nije znao da Amerika ima atomsku bombu, pa mu to nije smetalo da se snadje
na vlasti.
Koji je, zapravo, najveci problem Srbije danas?
-
Beda! S tim sto licno ne znam kako bih to resio, pa ne zameram ni vlasti sto to
ne moze brzo da resi. Ono sto zameram vlasti, to je sto one iste stvari koje su
za vreme Milosevica zvali katastrofom, sada zovu reformama. Samo su promenili
etikete! Zameram im i sto vise ne komuniciraju sa narodom, sto mu vise ne
objasnjavaju.
Sta bi moglo da nas spase? Novi ljudi? Nove
ideje?
- Pre svega, mi smo zemlja bez opozicije. Pogotovo bez
levice i partija levog centra. Svi su u vlasti - neko vise, neko manje! Po
izvesnoj logici, Kostunica je opozicija, a DJindjic je vlast. Medjutim, apsurdno
je da nekog ko je predsednik Jugoslavije, komandant vojske, zovete opozicijom.
Treba nam, dakle, prava opozicija, koja nema nikakve veze sa vlascu. Koja je
organizovana, koja ima kvalitetne ljude, koja odmah moze da predje iz opozicije
u poziciju. Zemlje sa jakom opozicijom imaju vlade u senci, i kada ljudi
glasaju, oni odmah znaju za koje se ministre konkretno opredeljuju. To nije ni
nalik na Kostunicinu vladu u senci za koju nikome nije jasno sta predstavlja i
ko su ti ljudi.
