[www.ANTIC.org] Covic: Politicari se smucili biracima

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02122101.shtml

Glas javnosti, 22.decembar, 2002.

Intervju:

Neboj�a �ovi�, potpredsednik Vlade Republike Srbije Politi�ari se smu�ili bira�ima Predsedni�ki izbori pokazali da gra�ani politi�arima sve manje veruju. Ko�tunici pripada mesto predsednika Srbije. Deo ljudi iz DOS-a je iskoristio �e�elja da bi obesmislio politi�ku scenu Srbije. U politi�kom vrhu sve se manje govori o ulasku na�e zemlje u NATO. Zbog ka�njenja ustavne povelje, neizbora predsednika Srbije i jo� nekih nelogi�nih doga�anja na na�oj politi�koj sceni nismo u�li u jo� neke evropske integracije i asocijacije. Dr Neboj�a �ovi�, agilni predsednik Demokratske alternative i potpredsednik Vlade Srbije o tome govori za "Glas javnosti". -U vi�e navrata sam govorio da je perspektiva Srbije i Crne Gore u NATO paktu, ali kao ravnopravnih partnera. Mi smo imali otvorena vrata, ali smo napravili puno propusta, valjda je to u na�em mentalitetu. Na jugu Srbije ostvarili smo najve�i uspeh demokratske vlasti - ljudi na tom podru�ju vi�e ne ginu, sve ostalo je lak�e. Taj rezultat je otvorio vrata "Partnerstvu za mir" �to je predvorje NATO-a. Me�utim, mi smo zatim usporili prijem, jer nismo smogli snage da izvr�imo odre�ene kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije koje su bile neophodne, uz sve zasluge pripadnicima VJ. I dalje smatram da je pristupanje ovoj organizaciji veoma va�an korak u smislu na�e bezbednosti i pozicije, renoviranja oru�anih snaga i postavljanja jasnog koncepta VJ koja je potpuno spremna za to. Tako�e, kad je re� o pristupu NATO-u, neminovna je i saradnja sa Ha�kim tribunalom, i tu su stvari jasne - ne postavlja se pitanje da li bi trebalo ili ne sara�ivati s Hagom, mi jednostavno moramo sara�ivati s ovim sudom. Diplomatska ofanziva U toku je zanimljiva, i �ini se dobro osmi�ljena diplomatska akcija - uspostavljanje �vr��ih ekonomskih i dr�avnih veza Srbije i Albanije. To bi moralo da ima indirektnih i direktnih veza sa re�avanjem kosovske krize? -U prethodnom periodu na�a dr�ava je imala takvu vlast �ija je osnova politike bila izolacija i zatvaranje zemlje. Ta su vremena pro�la i sada svet funkcioni�e na principu integracija. Normalno je da su dobri odnosi sa susedima u regionu i evropske integracije ciljevi svih dr�ava, ali dr�ave na ovom podru�ju imaju i jedan zajedni�ki cilj - borbu protiv siroma�tva. Evidentno da se sve to odnosi i na probleme koji optere�uju Kosovo i Metohiju, a tim putem �emo lak�e prevazi�i i mnoge druge probleme vezane za ovu Pokrajinu. Ova diplomatska akcija je, sude�i prema zvani�nim reakcijama, nai�la na veliku podr�ku me�unarodne zajednice. Da li je ta podr�ka iskrena? -Postoji potpuna podr�ka me�unarodne zajednice koja vrlo konstruktivno gleda na na�e poteze u smislu regionalne saradnje. Na�oj zemlji niko ne spori Rezoluciju 1244 SB UN i status Kosova i Metohije. Sve te pri�e da Kosmet nema status jednostavno nisu ta�ne. Tek kad se u Pokrajini stvore bezbednosni uslovi, omogu�i sloboda kretanja i povratak svih prognanika, mo�da se mo�e govoriti o daljim pitanjima statusa Kosova i Metohije. Va�no je da Beograd bude lider, ali ne u bahatosti, nego idejom, stabilno��u i u svakom drugom smislu. Mi imamo taj prostor, ne samo u odnosima sa Albanijom, jer nas susedi uva�avaju i samo takav region mo�e da se uklju�i u evroatlantske integracije. Nama vi�e niko ne�e dozvoliti da budemo faktor nestabilnosti u regionu, ve� se od nas tra�i da budemo nosilac stabilnosti i integracije regiona. Ali, evidentno je da KFOR i UNMIK ne reaguju adekvatno na �iptarske ekstremiste, nego im daju izvesna "prava na osvetu"? -Unmik i Kfor nisu dobili mandat da presu�uju po prostim principima, gde je prisutno i to "pravo na osvetu". NJihov zadatak je da zaustave sve vidove kriminalnih radnji, pa i nekakvo "pravo na osvetu", kao i ru�enje pravoslavnih hramova. Zadatak me�unarodne zajednice je i da deluje preventivno i ohrabri umerene strukture u albanskoj zajednici, ali i da se obra�una sa ekstremistima i svima koji su nosioci nasilja, terorizma, �verca i svih oblika kriminala. NJihovo stalno razmi�ljanje ko je ve�ina a ko manjina, i strah da se veliki ne uzbude je opasno, jer ako na tim osnovama postave pristup oni ne rade na smirivanju situacije. O�ekujem odlu�an obra�un sa svim vidovima ekstremizma, albanskog i srpskog. I mi se kao odgovoran narod moramo suo�iti sa svim ratnim zlo�inima i eliminisati jezik mr�nje i provokacije. Srbi na Kosovu i Metohiji trebalo bi da se integri�u, ali za integraciju su potrebni uslovi, po�ev�i od iskrene �elje ve�inske zajednice, odnosno njenih politi�kih lidera. Toga, na �alost, u ambijentu Kosova i Metohije za sada nema dovoljno. I Srbi i drugi nealbanci u privremenim institucijama ne mogu biti za ukras. Po oceni premijera �in�i�a Srbija nije u politi�koj krizi. Postoje, tako�e, i mi�ljenja da je Srbija u dubokoj politi�koj krizi? -Da, mislim da je Srbija u krizi koja se pove�ala od aprila pro�le godine i "slu�aja Gavrilovi�". I ,umesto da smo tu krizu re�ili efikasno, ona se produbljivala. Postavlja se pitanje - �ta uraditi da se strasti smire i da tu krizu re�imo? Sada nije problem sru�iti Vladu Srbije, ali mislim da bi time sru�ili jedinu instituciju koja postoji. Smatram da ne bi trebalo i�i u sukob do kraja i da ne bi trebalo ru�iti Vladu Srbije. Ta�no je i to da me�unarodna zajednica po�inje da gubi poverenje u nas. Dug period "medenog meseca" posle 5. oktobra potro�en je i mi, kao odgovorni ljudi, moramo znati da od na�eg rada i pristupa zavisi kako �e i gde �e Srbija dalje. Ja, ali i gospodin Dragoljub Mi�unovi�, zagovornici smo smirivanja strasti i utvr�ivanja prioriteta. Pre svega, to je dono�enje ustavne povelje budu�e dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, ustavnog i izbornog zakona, ustava Srbije, kao i niza reformskih zakona u mnogim oblastima. Tek posle ovih prioriteta slede parlamentarni izbori. Posle Nove godine trebalo bi da u DOS-u sednemo i napravimo strategiju i redosled poteza, i da potom sa DSS oro�imo ko �ta treba da uradi. Do tad je neophodno politi�ko smirivanje. Na predsedni�kim izborima apstinenti su pokazali da smo im se svi mi - mislim na politi�are - smu�ili. Bira�i su iskazali nepoverenje, jer nam mandat od 2000. godine gra�ani nam nisu dali da bi se me�usobno sva�ali. Oni politi�ari koji to ne shvate izgubi�e poverenje gra�ana. Po izvesnim mi�ljenjima Srbija je u opasnosti da opet padne pod "totalitarnu" vlast jedne politi�ke partije? -Politi�ka scena Srbije je takva da niko od nas nema dovoljan stepen zrelosti, odgovornosti i iskustva da bi imao apsolutnu vlast, ali je to u praksi druga�ije. Sve drugo mo�e da se shvati kao apsolutna vlast... Zar nije evidentno da uo�i svakog "istorijskog" sastanka ostatka DOS portparoli Demokratske stranke saop�te ishod dogovora. Govorimo o toj dominaciji. -Nije ispalo tako, ali je bila �elja. Ta�no je da Demokratska stranka ima jedan od najve�ih uticaja, ali mi u Demokratskoj alternativi nismo spremni da trgujemo ni sa jednima ni sa drugima, ve� smatramo da je u Srbiji potrebna politi�ka ravnote�a. Podse�am da smo mi u Demokratskoj alternativi prilikom nedavnog glasanja u Skup�tini Srbije o bud�etu, glasali za usvajanje bud�eta. Tako�e otvoreno smo podr�ali gospodina Ko�tunicu na predsedni�kim izborima, jer smo mi�ljenja da je Srbiji neophodna ravnote�a vlasti, odnosno svesni smo toga da je superiorna dominacija bilo koje partije opasna. Manji deo obe�anja iz 2000. DOS je ispunio, ali svojom lo�om politikom, sva�ama i borbom za vlast nahranio je �e�elja? -To je u velikoj meri ta�no! �e�elj nastavlja da omalova�ava ljude. On je u svojoj knjizi napisao da su mu recenzenti Ko�tunica i �in�i�, a oni �ute. Za�to? Ali, tako nam i treba. �e�elj je u funkciji razbijanja Srbije i jedan deo ljudi iz DOS-a je iskoristio �e�elja da bi obesmislio politi�ku scenu Srbije, ali �e im se to obiti o glavu. Ja s tim �izofrenikom vi�e ne�u da polemi�em. Tu�io sam ga, sve je pred sudom. Vi�e puta ste tvrdili da je �e�elj metla u ne�ijim rukama. Mislite na odre�enu politi�ku stranku ili odre�eni centar mo�i? -Jeste �e�elj metla u ne�ijim rukama, kao �to je i bio. Znam u �ijim, ne�u da ih imenujem, ali to �e im se obiti o glavu, plati�e to skupo kao �to je to platio i Milo�evi�. Govorili ste da on sa nekim ljudima igra �ah i dogovara likvidacije? -Da, rekao sam da sa nekim ljudima preko reke - u Zemunu - �e�elj igra �ah. Nikoga se ne pla�im, i niko ne mo�e da me dr�i u �aci i ucenjuje! Da li MUP nema hrabrosti ili podr�ke da se obra�una sa kriminalom u Srbiji. Ministar Mihajlovi� za neke mafija�ke klanove, za koje svi znamo da postoje, tvrdi da ne postoje? -Ne, znam, mo�da MUP ili pojedinci u MUP-u imaju neke druge probleme. Mo�da su se neki zaigrali i preigrali, oni sami treba da odgovore. Ja sam na jugu Srbije i oko Kosova i Metohije imao dobru saradnju s pripadnicima MUP-a Srbije, ali policija mora mnogo odlu�nije da se suprotstavlja organizovanom kriminalu. Umesto toga organizovani kriminal danas slu�i za uzajamne optu�be politi�kih stranaka u sukobu. Svojevremeno smo Mihajlovi� i ja do�li u sukob zbog toga �to je on mislio da ja �elim da do�em na njegovo ministarsko mesto. Slikovito sam tada upore�ivao moj i Mihajlovi�ev posao i rekao da sam ja u blatu, a on u fekalijama, i da nipo�to ne bih menjao svoje blato za njegove fekalije. Mi smo ranije imali nesporazuma, sad ga niti napadam niti branim. Pitanja bez odgovora Javno ste tra�ili da ministar Du�an Mihajlovi� saop�ti sa kakvim to papirima ma�e �e�elj, ali i da ka�e sa kojim biv�im i sada�njim politi�arima je �eljko Maksimovi� bio u dobrim odnosima. Niste dobili odgovor? -�im je �e�elj po�eo da proziva, pozvao sam policiju i tra�io da se sve objasni. Na Savetu za Dr�avnu bezbednost re�eno mi je da to ne mo�e da se obelodani i da treba sa�ekati. Kad sam video �ime taj �izofrenik �e�elj ma�e, bilo je jasno da je re� o najobi�nijem falsifikatu, a zna se gde je takvim ljudima mesto. MUP, Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo pravde su izdali saop�tenje u kojem se nedvosmisleno tvrdi da se radi o nepostoje�im dokumentima, odnosno o falsifikatima. Vide�emo �ta �e i da li smeju ne�to da preduzmu protiv falsifikatora. Ako ni�ta ne preduzmu, to zna�i da je ne�to sumnjivo u njihovim redovima! Evidentno je da Milo�evi�ev kriminalni dr�avni aparat, kao i njegova finansijsko-kriminalna elita nisu razvla��eni. Taj aparat nije demontiran. Kriminalni klanovi su se privukli novim centrima mo�i, negde su u�li i u samu vlast? -Sutradan posle 5. oktobra mafija�ko politi�ka elita oko Milo�evi�a, koja bi trebalo da odgovara za nacionalni poraz, za gubitak srpskih teritorija, za nacionalno poni�enje, razmi�ljala je o tome kako da spase �ivot. Dan posle je razmi�ljala o tome kako da sa�uva kriminalno ste�eni novac. Sedmog oktobra je po�ela da razmi�lja gde taj novac da ulo�i. Evidentno, te kriminalne grupe nisu odgovarale pred sudom, a morale su, pa umesto toga one danas opet imaju ne male povlastice. Da li to zna�i da su ljudi iz organizovanog kriminala, odnosno ta Milo�evi�eva finansijska elita, pod za�titom politi�kih stranaka iz DOS-a? -Ne mogu da ka�em da su pod direktnom za�titom, ali sigurno su pod indirektnom. Mnoge politi�ke sva�e su izazvane delovanjem takvih struktura, a sa druge strane organizovani kriminal koristi te sva�e da jo� vi�e u�vrsti svoje pozicije. Da li bi izlaz iz sada�nje politi�ke krize trebalo tra�iti u vanrednim parlamentarnim izborima, onako kako se to radi u civilizovanom svetu? -U DOS-u je preovladalo mi�ljenje da odre�ene stvari oro�imo i do�emo do parlamentarnih izbora, koji �e biti u toku naredne godine. Jedan od glavnih prioriteta mora da bude sre�ivanje bira�kih spiskova, jer je neverovatno da oni ve� dve godine nisu sre�eni. Ti spiskovi su evidentno nesre�eni, ali opet nije kriv niko drugi nego mi iz izvornog DOS-a, jer mi dr�imo vlast u tim op�tinama. Realnost je da Ko�tunica bude predsednik Srbije, njemu to mesto sleduje i to je pravda. Niko od nas politi�kih lidera iz DOS-a, da se pojavi na izborima, ne bi dobio toliki broj glasova. Takva je sada situacija. �oko Kesi� Predrag Pa�i�