|
�eka nas te�ka godinaNaredna godina bi�e najte�a od sprovo�enja reformi. Ne treba o�ekivati
veliki priliv stranih investicija, jer niko ne �eli da ula�e u rizi�no
podru�je, na kojem nema politi�kog konsenzusa. Osim toga, bi�e manji
priliv donacija koje su do sada znatno uticale na pobolj�anje standarda
stanovni�tva. Uz to, po�etkom naredne godine zbog eventualnog napada SAD
na Irak, cena nafte mo�e da sko�i i do 40 dolara za barel. Kada se sve to
ima u vidu, za nas �e biti dobro ako uspemo da ostvarimo planirane stope
rasta za 2003. godinu, iako su one niske i ne obezbe�uju brz razvoj.
Prethodno upozorenje uputio je prof. dr Neboj�a Savi�, urednik
Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta, na ju�era�njoj konferenciji
za novinare, prilikom predstavljanja najnovijeg broja Barometra. Kako je
naglasio dr Savi�, reforme su u Srbiji prakti�no stale polovinom ove
godine i to onda kada su po�ele izborne kalkulacije. Time je izgubljen
vremenski korak za reforme i tranziciju, koju smo, ina�e, po�eli u lo�e
vreme, upravo dok vlada recesija u svetskoj privredi i nastaju poreme�aji
na finansijskim tr�i�tima. Te�ko je o�ekivati da �e u takvim uslovima
svetski kapital dolaziti ovamo, ocenio je dr Savi�.
Bez konsenzusa Da �e idu�a godina biti kriti�na smatra i dr Jurij Bajec. �eka nas te�a
faza privatizacije jer po�inje restrukturisanje 45 velikih
dr�avno-dru�tvenih preduze�a, �to zna�i da �e se javiti veliki vi�kovi
zaposlenih i socijalni problemi. Osim toga, prema re�ima dr Bajeca,
planiran je nizak iznos od 500 miliona dolara direktnih stranih
investicija za 2003. godinu. To ne obezbe�uje dinami�an razvoj, �to �e se
pokazati i kroz spori rast zarada. Dosada�nji iznos prose�ne plate u
Srbiji, od 167 evra, dostignut je u velikoj meri zbog donacija, ali �e se
u narednim godinama smanjivati priliv takvih sredstava. Rast prose�nih
plata predvi�a se tek 2005. godine kada treba da bude dostignut iznos od
oko 200 evra.
Nema razloga za optimizam u 2003. godini ni po teku�im ekonomskim
kretanjima ni po dinamici dosada�njih reformi - smatra i dr Bo�ko
Mijatovi�.
- Ne verujem da je mogu� br�i ekonomski razvoj u narednoj godini. Prvo,
na� dr�avni sektor privrede nema mogu�nosti da se br�e razvija, a privatni
ne raste po�eljnom brzinom jer nema dovoljno sopstvenog kapitala. Za njih
je kreditna pomo� banaka jo� nedovoljna - rekao je dr Mijatovi�.
Spisak ograni�enja Kao ograni�enja za privredni rast u 2003. godini dr Mijatovi� je
ozna�io preveliku javnu potro�nju koja prelazi polovinu bruto doma�eg
proizvoda, manje donacija i koncesionih kredita, skromne strane
investicije i visoke kamatne stope. Zbog svega toga mogu� je pad standarda
stanovni�tva i nizak privredni rast.
Ina�e, uobi�ajen mese�ni konjunkturni raport za novembar, prema
nalazima Barometra Ekonomskog instituta, pokazuje da se stanje u privredi
nije bitnije promenilo u odnosu na prethodni mesec. Poslovanje preduze�a
najvi�e je ograni�eno manjkom uvoznih sirovina, slabom tra�njom robe na
tr�i�tu i nedovoljnim kreditiranjem. Uz pad iskori��enosti kapaciteta,
privrednici najavljuju da �e se u narednim mesecima smanjivati zaposlenost
i da �e rasti tro�kovi proizvodnje.
U makroekonomiji za novembar dominirale su �etiri karakteristike: bla�i
pad industrijske proizvodnje od o�ekivanog, rast inflacije, ja�anje
monetarne stabilnosti i dalje pove�anje plata. Kako je naglasio dr Savi�,
rast cena u proteklih 12 meseci iznosio je 15,4 odsto, a ukupno pove�anje
industrijske proizvodnje u 2002. iznosi�e oko dva procenta. �ta kriju "naduvane" fakture
- Ne verujem u tvrdnju guvernera NBJ da je kroz "naduvane" fakture
pro�la milijarda dolara. Centar za liberalno-demokratske studije je
nedavno zavr�io istra�ivanje o korupciji na carini i prema oceni stanja na
terenu pokazuje se da je u proteklih godinu dana bilo manje "naduvanih"
faktura nego u Milo�evi�evo vreme - rekao je dr Bo�ko Mijatovi�,
odgovaraju�i na novinarsko pitanje o transferu deviza iz zemlje preko
fiktivnih naloga.
Prema re�ima dr Mijatovi�a, ukoliko je i bilo takvih faktura, verovatno
je re� o sporadi�nim slu�ajevima, ali ne o sumi od milijarde dolara.
Uostalom, na svaku fakturu pla�a se porez na promet, koji zajedno sa
carinom iznosi 44 procenta, �to zna�i da je re� o skupom na�inu
prebacivanja deviza u inostranstvo, ocenio je dr Mijatovi�.
R. Nikoli� |
