|
Nezadovoljstvo politi�arimaPosle Srbije, ni Crna Gora nije uspela da izabere predsednika. Izlazak 45,9 odsto bira�a nedovoljan je i po crnogorskom izbornom zakonu za uspeh izbora. Po oceni analiti�ara, razlozi za neuspeh ovih izbora sli�ni su kao i u Srbiji - nezadovoljstvo gra�ana ekonomskom situacijom i poziv na bojkot glasanja pojedinih politi�kih stranaka. Izborni zakon, ka�e Milo� Todorovi� iz Cesida, i u Crnoj Gori ograni�ava mogu�nost izbora predsednika u prvom krugu cenzusom odziva. I tamo je potrebno da na birali�ta iza�e jedan glasa� vi�e od polovine ukupnog broja bira�a. U Crnoj Gori ih je upisano 450.000. S obzirom na to da je to znatno manje od na�ih 6,5 miliona glasa�a, logi�no je da je za izbore u susednoj republici potrebno manje potpisa za ne�iju kandidaturu na predsedni�kim izborima. Ta�nije, dodaje Todorovi�, u odnosu na neophodnih 10 hiljada potpisa podr�ke u Srbiji, logi�no je da taj broj u Crnoj Gori nije ve�i od tri hiljade. A to verovatno mo�e da objasni da je i tamo bilo 11 kandidata, kao i u prvom poku�aju izbora za na�eg predsednika u septembru. Razlika je u tome, obja�njava Cesidov stru�njak, �to tamo svih 11 kandidata u�estvuje u ponovljenom glasanju za predsednika koje, po njihovom zakonu, treba da se obavi u ovakvom slu�aju, a ne da izbori propadnu, ali - nije odre�en rok. Po�to za to vreme predsednik Skup�tine obavlja funkciju predsednika Republike, to bi moglo da zna�i da Filip Vujanovi� mo�e da ostane do prole�a na tom mestu. Krug vi�e - Ako ni prilikom ponavljanja glasanja ne bude izabran predsednik, raspisuju su opet predsedni�ki izbori. Ali, ako izbori u ponavljanju uspeju, a nijedan kandidat ne osvoji 50 plus jedan odsto glasova, odr�ava se drugi krug. Kao i po na�em izmenjenom izbornom zakonu, izbore dobija u drugom onaj od dva kandidata favorita koji osvoji vi�e glasova. Razlika je u stvari u jednom - crnogorski izbori imaju pravo na popravni, u Srbiji ne. Kod nas se proglase neuspelim u prvom poku�aju ukoliko nema vi�e od polovine bira�a, pa zato mi ka�emo da Crnogorci imaju - krug vi�e - ka�e Todorovi�. Tih 55 odsto nedostaju�ih glasa�a analiti�ari obja�njavaju bojkotom opozicionih partija, a i nezadovoljnih gra�ana. Kako ka�u u Cesidu, kada se oduzme 22 odsto standardnih apstinenata izbora, oko 23 odsto onih koji su iza�li na parlamentarne izbore u Crnoj Gori bili bi glasa�i SNP i Liberalnog saveza, parlamentarnih stranaka koje nisu imale predsedni�ke kandidate. To se kod nas desilo kada DOS nije imao svog kandidata, dakle paralele postoje. Neboj�a Medojevi�, direktor podgori�kog Centra za tranziciju, ka�e da odluka o bojkotu izbora koja je glavni razlog njihovog neuspeha doprinosi krizi institucija sistema a ne donosi nikakav rezultat. Me�utim, on je mi�ljenja da su neuspehu izbora doprinela jo� tri razloga. Prvi je, ka�e, neshvatljivo pona�anje vladaju�e koalicije posle pobede na parlamentarnim izborima koje je pokazalo da ne ose�a duh vremena. - Prilikom potpisivanja ustavne povelje, predstavnici vlasti u Crnoj Gori prihvatili su nekoliko unitarnih zahteva a najve�e razo�arenje glasa�a izazvalo je prihvatanje dogovora o neposrednim izborima umesto delegiranja, koje su tra�ili. Drugi razlog je skandalozna "seks-trafiking afera" �iji su neki od aktera u politi�kom vrhu a neki od njih �ak i protagonisti izbornog procesa - ka�e Medojevi�. Izbori pod pritiskom Kao tre�i mogu�i uzrok neuspeha on smatra "neshvatljivu odluku mandatara �ukanovi�a da predlo�i vladu bez ikakvih konsultacija sa SNP, �ime je pokazao autokratsko shvatanje pobede na izborima, za samo mesec i po dana". To je izazvalo mnogo reakcija i polemika u crnogorskoj �tampi i javnosti, a tome se jo� mo�e pridodati i to �to je kandidat pobedni�ke koalicije Filip Vujanovi� "veoma neharizmati�na li�nost", ocena je Medakovi�a. Ovaj analiti�ar jo� tvrdi i da je ipak veliki broj glasova, najve�i u stvari, koje je Vujanovi� osvojio, rezultat pritisaka. - Mnogi ljudi iza�li su na ove izbore pod pritiskom. U Crnoj Gori mnogo je organizacija i firmi koje se finansiraju iz bud�eta i u tim sredinama je bilo pritisaka na ljude da glasaju. Ovde se jednim okom vidi ko nije izlazio na izbore, pa su mnogi ljudi izbegli da ih etiketiraju, upravo izlaskom na birali�ta, ina�e bi glasa�a mo�da bilo i manje. A jo� kad imate u vidu da 20.000 aktivista DPS-a nadzire izbore, jasno vam je da u Crnoj Gori ima vremena da se od ku�e do ku�e ide i sazna �ak i ko je kako glasao. U svakom slu�aju, sve to dovodi do velike krize u Crnoj Gori ukoliko se na vreme ne spre�i, smatra sagovornik. A re�enje je, ka�e, u kompromisu dru�tvenih �inilaca. U suprotnom, epilog �e biti nezavidan. On podse�a da Crna Gora ve� devet meseci nema vladu a sada ni pravog predsednika, �to samo mo�e da izazove posledice �irih razmera. Inostrani mediji neuspeh predsedni�kih izbora u Crnoj Gori vide kao "bojkot opozicionih stranaka koje su na njega direktno ili indirektno pozivale". Britanska �tampa ocenjuje da su gra�ani na taj na�in demonstrirali nezadovoljstvo zbog stanja privrede i - neispunjenih obe�anja politi�ara. Mirjana Niki� Darmanovi�: Neuspeh bio o�ekivan Neuspeh predsedni�kih izbora u Crnoj Gori bio je o�ekivan budu�i da su Liberalni savez i koalicija "Savez za promene" bojkotovali izbore, ocenjuje politi�ki analiti�ar Sr�an Darmanovi�, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava u Podgorici. Me�utim, konstatuje on, iznena�enje svakako predstavlja ubedljiva pobeda Filipa Vujanovi�a, kandidata DPS-a za predsednika Crne Gore, s obzirom na to da je za njega glasalo vi�e od 80 odsto bira�a koji su iza�li na izbore. Na osnovu rezultata ovih izbora, mogu da procenim da je vladaju�a elita zadr�ala svoje bira�ko telo, koje je za nju glasalo na oktobarskim parlamentarnim izborima, ka�e Darmanovi�, i time obezbedilo ve�inu za koaliciju SDP i DPS u crnogorskom parlamentu, isti�e ovaj analiti�ar. On najavljuje drugi krug predsedni�kih izbora koji �e se odr�ati 12. januara sa istim kandidatima. Ako i ponovljeni izbori za predsednika Crne Gore budu neuspe�ni, onda se izborni zakon mora korigovati u Narodnoj skup�tini, sa zahtevom da se ukine odredba po kojoj je, da bi izbori bili uspe�ni, potrebno da iza�e 50 odsto upisanih bira�a. Posle izmene izbornog pravila raspisali bi se izbori za predsednika, ka�e Sr�an Darmanovi�. Na pitanje da li �e neuspeh predsedni�kih izbora u Crnoj Gori odlo�iti usvajanje ustavne povelje budu�e dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, Darmanovi� tvrdi da "ne�e biti nikakvog uticaja na usvajanje najvi�eg pravnog akta dr�avne zajednice". On o�ekuje da �e ustavna povelja biti usvojena u crnogorskom parlamentu s obzirom na to da vladaju�a politi�ka elita ima ve�inu u Skup�tini. N. K. |
