Janos Bugajski, analiticar
Instituta za strateske studije u Vasingtonu, predvidja:
Srbija i Crna Gora nezavisne, Kosovo samostalno!
Kako ce Balkan izgledati u bliskoj buducnosti najmanje zavisi od samih
balkanskih naroda. Institut za strateske studije u Vasingtonu, jedan od
neformalnih centara moci u Americi, i njihov tada vodeci analiticar Zbignjev
Bzezinski iscrtali su granice kakve sada gledamo. Da li ce zajednica Srbije i
Crne Gore opstati, sta ce biti sa Bosnom i hoce li Albanci progutati Makedoniju,
objasnjava analiticar ovog instituta Janos Bugajski, koga su mnogi proglasili za
naslednika legendarnog Bzezinskog.
Mislite li da je moguce da na ovim prostorima nastanu nove drzave?
- Da, mislim. I to tri nove drzave, da budem precizan. Srbija mora konacno da stane na noge i razvije svoj drzavni identitet, a ne jedino nacionalni, sto je samo prouzrokovalo konflikte sa susedima. Crna Gora mora da nastavi sa ocuvanjem svoje drzavnosti i da se ne uplice vise u stalne sukobe sa nekakvom eksperimentalnom zajednicom. I Kosovo moze ili da postane nezavisno, ili da stalno ratuje sa Srbijom. Te tri drzave imace vecu sansu da opstanu nego sto je to sada slucaj. I region ce biti stabilniji, vise nego sa bilo kojom Jugoslavijom.
Sta ce
se desiti ako Kosovo dobije nezavisost? Da li ce to, kao sto mnogi misle,
prouzrokovati raspad Bosne i Hercegovine, odnosno otcepljenje Republike
Srpske?
- Kosovo nije povezano sa Bosnom i medjunarodna zajednica nece dozvoliti raspad Bosne. Bez obzira na razvoj dogadjaja u Bosni, Kosovo ne moze da bude talac tog dvojnog stanja. Ako Srbija zeli jos vise nesigurnosti i nestabilnosti na svojim granicama, ako zeli stanje zbog kojeg ce zemlja i dalje biti siromasna i van Evrope i NATO, onda neka nastavi sa svojim dvosmislenim odnosom prema integritetu i suverenitetu Bosne. Nazalost, predsednik Kostunica je svojom politikom i izjavama omeo Srbiju u kretanju ka mestu u Evropi na koje ima pravo.
Kakav
je americki stav prema „etnickim granicama"?
- U principu, Vasington je protiv „etnickih granica". S druge strane, mnoge zemlje u Evropi imaju upravo etnicke granice koje su tokom godina legitimisane. Na primer, zemlje kao Poljska, Madjarska, Slovenija i druge, etnicki su homogene, ali ne ugrozavaju nacionalne manjine i niko ih ne dozivljava kao izvor regionalne nestabilnosti.
Kako
Vasington misli dugorocno da resi „albansko pitanje" na Balkanu, imajuci u vidu
sve sto se desilo u Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji?
- U jednom trenutku bice priznata nezavisnost Kosova. Makedonija moze da postoji kao multietnicka drzava u kojoj ce Albanci imati udela u ocuvanju zemlje kroz Ohridski sporazum i ostale dogovore. Jug Srbije ostace i dalje u sastavu Srbije.
Mislite li da je moguce da na ovim prostorima nastanu nove drzave?- Da, mislim. I to tri nove drzave, da budem precizan. Srbija mora konacno da stane na noge i razvije svoj drzavni identitet, a ne jedino nacionalni, sto je samo prouzrokovalo konflikte sa susedima. Crna Gora mora da nastavi sa ocuvanjem svoje drzavnosti i da se ne uplice vise u stalne sukobe sa nekakvom eksperimentalnom zajednicom. I Kosovo moze ili da postane nezavisno, ili da stalno ratuje sa Srbijom. Te tri drzave imace vecu sansu da opstanu nego sto je to sada slucaj. I region ce biti stabilniji, vise nego sa bilo kojom Jugoslavijom.
Sta ce
se desiti ako Kosovo dobije nezavisost? Da li ce to, kao sto mnogi misle,
prouzrokovati raspad Bosne i Hercegovine, odnosno otcepljenje Republike
Srpske?- Kosovo nije povezano sa Bosnom i medjunarodna zajednica nece dozvoliti raspad Bosne. Bez obzira na razvoj dogadjaja u Bosni, Kosovo ne moze da bude talac tog dvojnog stanja. Ako Srbija zeli jos vise nesigurnosti i nestabilnosti na svojim granicama, ako zeli stanje zbog kojeg ce zemlja i dalje biti siromasna i van Evrope i NATO, onda neka nastavi sa svojim dvosmislenim odnosom prema integritetu i suverenitetu Bosne. Nazalost, predsednik Kostunica je svojom politikom i izjavama omeo Srbiju u kretanju ka mestu u Evropi na koje ima pravo.
Kakav
je americki stav prema „etnickim granicama"? - U principu, Vasington je protiv „etnickih granica". S druge strane, mnoge zemlje u Evropi imaju upravo etnicke granice koje su tokom godina legitimisane. Na primer, zemlje kao Poljska, Madjarska, Slovenija i druge, etnicki su homogene, ali ne ugrozavaju nacionalne manjine i niko ih ne dozivljava kao izvor regionalne nestabilnosti.
Kako
Vasington misli dugorocno da resi „albansko pitanje" na Balkanu, imajuci u vidu
sve sto se desilo u Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji?- U jednom trenutku bice priznata nezavisnost Kosova. Makedonija moze da postoji kao multietnicka drzava u kojoj ce Albanci imati udela u ocuvanju zemlje kroz Ohridski sporazum i ostale dogovore. Jug Srbije ostace i dalje u sastavu Srbije.
M. Kordic
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.html