SRJ duzna da isplati ratnu
odstetu zrtvama Drugog svetskog rata
"Ratni zlocin nikada ne zastareva"
Beograd - Pokret za zastitu prava zrtava rata u Srbiji trazi od rukovodstva Jugoslavije, odnosno Srbije da isplati ratnu odstetu svim ratnim vojnim zarobljenicima, zrtvama Drugog svetskog rata, saopstili su na jucerasnjoj konferenciji za novinare, predstavnici tog udruzenja. Predsednik Pokreta za zastitu zrtava rata Srbije Ljubomir Jovanovic insistira na cinjenicama da ratni zlocin nikada ne zastareva, kao i da drzava nema prava da se odrekne odstete pojedincima. On tvrdi da je nekadasnji predsednik Jugoslavije Josip Brzo Tito sa nemackim kancelarom Vilijem Brantom potpisao dokument o odricanju ratne stete nakon sto se Nemacka obavezala da ce kroz privrednu saradnju dati Jugoslaviji milijardu nemackih maraka. Jovanovic kaze da je drzava bila duzna da taj novac preraspodeli ostecenim drzavljanima, ali da ona to nije uradila.
"Zato od Savezne Republike Jugoslavije, kao sukcesora bivse SFRJ, trazimo da zrtvama iz budzeta isplati obestecenje", rekao je Jovanovic i precizirao da je rec o naplati stete po prijavama iz 1945. i 1952. godine. Prema recima predsednika glavnog odbora Pokreta Bozidara Lazica, tuzba protiv SRJ za isplatu naknade stete ucesnicima aprilskog rata 1941. godine, podneta je jos 1995. godine, a pre nekoliko meseci dopunjena je zahtevima koji se odnose na prijave iz 1945. i 1952. godine. Jovanovic je naveo da i dalje postoje i potrazivanja od nemacke drzave za zlocine koji ne zasteravaju i ocenio da se naknada stete moze postici samo preko pojedinacnih privatnih tuzbi. (FoNet)
"Ratni zlocin nikada ne zastareva"
Beograd - Pokret za zastitu prava zrtava rata u Srbiji trazi od rukovodstva Jugoslavije, odnosno Srbije da isplati ratnu odstetu svim ratnim vojnim zarobljenicima, zrtvama Drugog svetskog rata, saopstili su na jucerasnjoj konferenciji za novinare, predstavnici tog udruzenja. Predsednik Pokreta za zastitu zrtava rata Srbije Ljubomir Jovanovic insistira na cinjenicama da ratni zlocin nikada ne zastareva, kao i da drzava nema prava da se odrekne odstete pojedincima. On tvrdi da je nekadasnji predsednik Jugoslavije Josip Brzo Tito sa nemackim kancelarom Vilijem Brantom potpisao dokument o odricanju ratne stete nakon sto se Nemacka obavezala da ce kroz privrednu saradnju dati Jugoslaviji milijardu nemackih maraka. Jovanovic kaze da je drzava bila duzna da taj novac preraspodeli ostecenim drzavljanima, ali da ona to nije uradila.
"Zato od Savezne Republike Jugoslavije, kao sukcesora bivse SFRJ, trazimo da zrtvama iz budzeta isplati obestecenje", rekao je Jovanovic i precizirao da je rec o naplati stete po prijavama iz 1945. i 1952. godine. Prema recima predsednika glavnog odbora Pokreta Bozidara Lazica, tuzba protiv SRJ za isplatu naknade stete ucesnicima aprilskog rata 1941. godine, podneta je jos 1995. godine, a pre nekoliko meseci dopunjena je zahtevima koji se odnose na prijave iz 1945. i 1952. godine. Jovanovic je naveo da i dalje postoje i potrazivanja od nemacke drzave za zlocine koji ne zasteravaju i ocenio da se naknada stete moze postici samo preko pojedinacnih privatnih tuzbi. (FoNet)
