| LICNI STAV | Slobodan Vucetic |
 |
Nova zajednica: daleko od federacije, sasvim blizu konfederaciji
Drzava za Ginisa
Ustavna povelja drzavne zajednice Srbije i Crne Gore bice cetvrti drzavni i ustavno-pravni okvir u kome ce ziveti ove dve drzave. To znaci da je svaki sezdesetogodisnjak vec nadziveo tri svoje drzave i ovih dana ulazi u cetvrtu. A ako ih posluzi zdravlje, za tri godine mogli bi se naci i u petoj drzavi.
Novorodjena drzavna zajednica prvi put u svom nazivu ne sadrzi ime Jugoslavija, vec imena dveju drzava clanica - Srbije i Crne Gore. Zatim, ta zajednica nece imati ustav kao najvisi pravni akt, vec ustavnu povelju. Ona je vise politicko-pravna deklaracija o nacelnim politickim ciljevima i skup odredbi o organizaciji zajednickih organa koji su vise koordinaciona tela nego drzavni organi. Takodje, prvi put Srbija i Crna Gora nece se naci u nekom od uobicajenih i poznatih oblika drzavnog uredjenja, kao sto su unitarna ili federalna drzava, vec ce biti clanice sasvim specificne, u svetu danas nepoznate zajednice dve skoro nezavisne drzave. Ona je po svom karakteru realna unija, poput Austrougarske iz sredine 19. veka (spoljna politika i odbrana kao zajednicke funkcije), daleko od federacije i sasvim blizu konfederaciji.
Drugim recima, koliko je Ustavna povelja - ustav, toliko je i buduca zajednica - drzava.
Po minimalnom obimu zajednickih funkcija i nacinu njihovog ostvarivanja (konsenzus), buduca zajednica Srbije i Crne Gore je ne samo daleko ispod uobicajenih kriterijuma i uslova za postojanje drzave, vec i znatno ispod fonda funkcija koje imaju i efikasno vrse Evropska unija i njeni organi (monetarni i carinski sistem i sl.).
Kad je rec o nacinu pripreme i donosenja Ustavne povelje, i on je daleko ispod uobicajenih pravnih standarda i demokratskih procedura. Nisu ispunjeni uobicajeni uslovi i kriterijumi legitimnosti i legaliteta ustavne revizije. Naime, ona je rezultat jednog "prinudnog sporazuma" vladajucih politickih elita u Srbiji i Crnoj Gori u reziji Evropske unije i njenog izaslanika Solane. Doduse, do toga je doslo zbog izostanka dobrovoljnog, legitimnog i legalnog sporazuma Srbije i Crne Gore. U svakom slucaju, iza Povelje ne stoji demokratski proverena i izrazena volja gradjana Srbije i Crne Gore (referendum), koja je pretpostavka za radikalnu promenu drzavnog uredjenja. Cak nije sprovedena ni bilo kakva javna politicka i strucna rasprava o osnovnim principima i resenjima u Povelji. Zato je krajnje neizvesna sudbina usvojenog politicko-pravnog provizorijuma.
O tome najrecitije govori trogodisnji "probni rad" buduce drzavne zajednice bez efikasnih drzavnih ingerencija i sredstava "samozastite". Naime, drzave clanice ce, po isteku trogodisnjeg roka, moci da pokrenu postupak istupanja iz drzavne zajednice na osnovu referenduma koji se uredjuje zakonom drzave clanice.
Ustavna povelja nece biti doneta u skladu sa vazecim resenjima u Ustavu SRJ za ustavnu reviziju (dvotrecinska poslanicka vecina u oba veca Savezne skupstine). Razlog je, pre svega, nepostojanje takve vecine u saveznom parlamentu. Kompenzacija za to ce biti njeno usvajanje i u republickim skupstinama. Ali ne dvotrecinskom, vec apsolutnom vecinom (50 odsto plus jedan) poslanika u sva tri parlamenta. Medjutim, sam nacin usvajanja i eventualne promene Povelje uopste nisu regulisani njenim odredbama. To ce biti stvar politickog dogovora i posebne odluke, sto je pravni nonsens. I to govori o njenom karakteru i privremenosti.
Ustavna povelja ce biti izglasana u tri parlamenta bez prava poslanika na podnosenje amandmana na nju (princip "uzmi ili ostavi"). Tako je usvojen i tzv. Beogradski sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, sredinom prosle godine, koji je direktno pretocen u Ustavnu povelju. To je jos jedan dokaz da je to politicki iznudjen dokument od strane EU. Doduse, to je jedina "procedura" koja, u okviru postojeceg odnosa politickih snaga, moze dovesti do usvajanja ovakve povelje.
Povelja se, takodje, u potpunosti zasniva na zatecenom stanju faktickih odnosa u dosadasnjoj federaciji. Ti odnosi, suprotno Ustavu SRJ, vec nekoliko godina su na teritoriji Crne Gore svedeni na samo dve bitne zajednicke funkcije - odbranu i spoljnu politiku. Politicki stav i program DOS i DSS bio je zasnovan na konceptu funkcionalne federacije sa desetak vaznih drzavnih funkcija. Znaci, interesi i stavovi Crne Gore u celini su uvazeni i ugradjeni u Ustavnu povelju, za razliku od interesa i stavova Srbije. To ce, svakako, biti faktor nestabilnosti buduce drzavne zajednice.
Politicki kompromis u vidu trogodisnjeg "probnog rada" buduce drzavne zajednice vrlo je problematican sa stanovista ostvarivosti. Naime, sam koncept te zajednice, sistem njene organizacije i funkcionisanja vise upucuje na tendenciju "razdruzivanja" posle tri godine, nego cvrsceg drzavnog udruzivanja. To je upravo ona situacija koju je slavni pravnik Valtazar Bogisic formulisao na sledeci nacin: "Sto se grbo rodi, vrijeme ne ispravi." U tom pravcu narocito ce "raditi" priroda i interesi izvrsne vlasti u obe republike, koja po svojoj prirodi tezi da ostvari dominaciju, odnosno da obezbedi suverenu vlast na svojoj teritoriji. Uostalom, jednom stecena vlast niti se dobrovoljno vraca niti deli. O tome svedoci nedavna izjava novog predsednika Vlade Crne Gore, a i u Srbiji su sve glasnija zalaganja za njenu drzavnu nezavisnost.
A koliko ce se postovati Ustavna povelja govore i najave sporazuma srpske i crnogorske vladajuce elite da mesta ministara odbrane i spoljnih poslova pripadnu Srbiji, iako u Povelji izricito pise da ova dva ministra moraju biti iz razlicitih drzava clanica.
U celom ovom kvazidrzavnom projektu ima i nesto dobro. Naime, on omogucava Srbiji da u najkracem roku definise i pocne da ostvaruje celovit pravni i ekonomski sistem koji ce biti uskladjen sa standardima Evropske unije. To je Crna Gora potpuno samostalno radila proteklih godina, a Srbija je velikim delom bila blokirana svojom lojalnoscu zajednickoj drzavi koja, uglavnom, nije funkcionisala. To je, dakle, i sansa i izazov za Srbiju, jer sada ostaje bez delimicnog opravdanja da reforme kasne zato sto je federacija u blokadi. Sada vise nije u blokadi. Nje vise nema.
Autor je predsednik Ustavnog suda Srbije
