|
AMBASADOR SRJ NA SLOVENA�KOJ
TELEVIZIJI
Ko koga izrabljuje
Za�to nisu uspeli "Delta" i "Knjaz Milo�"
(Od na�eg stalnog dopisnika)
Ljubljana, januara
Nakon odluke vlade SR Jugoslavije da zamrzne potpisivanje sporazuma o
slobodnoj trgovini sa Slovenijom slovena�ka nacionalna TV dovela je u svoj
studio jugoslovenskog ambasadora u Ljubljani Ivu Viskovi�a i
potpredsednika slovena�ke Privredne komore Martu Kos da ih zamoli za
komentar pogor�anja ekonomskih odnosa me�u dvema dr�avama. Viskovi� je
rekao da je uzrok pogor�anja (ali i embarga na potpis pomenutog sporazuma)
zatvorenost slovena�kog tr�i�ta za jugoslovensku robu a gospo�ica Kos da
se u ovom slu�aju uop�te ne radi o slovena�kom netr�i�nom pona�anju nego o
slabom interesu za jugoslovensku robu me�u slovena�kim kupcima.
Ponovo je otvorena diskusija na temu ko koga vi�e izrabljuje, ocenjuju
pojedini slovena�ki listovi ovakve me�usobne optu�be.
Makedonsko iskustvo
Viskovi� je, recimo, naveo i konkretne primere kada su jugoslovenske
firme nai�le na neprobojni slovena�ki zid - uz ve� dobro javnosti poznat
"Deltin" slu�aj (poku�aj otvaranja u Ljubljani pet marketa srednje
veli�ine) podsetio je i na neuspeli poku�aj "Knjaza
Milo�a" da do�e do slovena�kih kupaca. Potom je postavio i neka
pitanja: Kako to da u Jugoslaviji mo�e da se prodaje slovena�ko pivo iako
u SRJ postoji nekoliko pivara me�u kojima su i takve �ije pivo nije ni�ta
slabije od, recimo, la�kog? Kako to da mineralna voda koja ima izuzetno
visoki kvalitet ne mo�e da pre�e slovena�ku granicu?
Ve� navedenom odgovoru na ovakva i sli�na pitanja Marta Kos je dodala i
mogu�nost da roba iz Jugoslavije ne mo�e u ve�im koli�inama i asortimanima
da do�e do slovena�kih kupaca "i zbog toga �to ima slab marketing". A na
Viskovi�evu primedbu da je "Merkator" svoj supermarket
u Beogradu izgradio parama jugoslovenskih �tedi�a jer je za tu svrhu digao
kredit u beogradskoj filijali austrijske Rajfajzen banke odgovorila je:
"Nije va�no �ije su pare nego ko ih vra�a".
Sli�nih prepucavanja poslednjih godina bilo je i izme�u Slovenije na
jednoj, te Makedonije i Bosne i Hercegovine na drugoj strani, a u
poslednje vreme ovakve su polemike sve prisutnije i izme�u Slovenije i
Hrvatske. Makedonci su od prvog momenta, kada su sa Slovencima uop�te
po�eli da razgovaraju o ekonomskoj saradnji, njihovo prisustvo na svom
tr�i�tu uslovljavali prodajom odre�ene koli�ine (i vrste) svoje robe na
slovena�kom tr�i�tu. �ak i prodaju makedonskog vina u zemlji koja ve�
godinama ne zna �ta da uradi sa vi�kovima sopstvenih vinskih vrsta.
Slovenci su, me�utim, na to pristali izra�unav�i valjda da im se vi�e
isplati i da proliju makedonsko vino, ili ga nekome preprodaju budza�to,
da bi mogli do makedonskih kupaca da stignu sa svojim ma�inama za ve� i
ostalim proizvodima vi�eg stepena prerade (i cene!) na kojima je i zarada
neuporedivo ve�a.
Hrvati ne�e "radensku"
Sli�no se de�avalo i kada je re� o slovena�koj trgovini sa Bosnom i
Hercegovinom. Kada je tamo prestao rat najpre su sa svih strana doslovno
nahrupili u tu zemlju prodaju�i joj sve i sva�ta dok se neko u Sarajevu
nije dosetio pa ih priupitao ne bi li i oni od njih pone�to kupili. I bez
obzira �to su na to pitanje pojedini slovena�ki komentatori reagovali i
tako �to su Bosance okvalifikovali kao jugonostalgi�are "koji bi opet
hteli da ih se privileguje kao nerazvijenu republiku" Slovenija je
pristala da struju umesto iz jedne od zapadnih zemalja (naj�e��e je to do
sada bila �vajcarska) uvozi iz BiH.
Upravo ovih dana su, me�utim, i sami Slovenci morali da prigovaraju
Hrvatima zbog njihovog otpora prodaji slovena�ke mineralne vode
"radenska". Slovenci se zato sada �ude i Srbima i Hrvatima: prvima zato
�to se ljute jer Slovenci ne�e da piju mineralnu vodu "knjaz milo�", a
drugima jer ne�e da piju njihovu "radensku". Tako da je u vezi sa ovim
poslednjim slu�ajem, kao i u skladu sa prethodnom praksom, jugoslovenskim
preduze�ima ipak na neki na�in sugerisano da �e do slovena�kog tr�i�ta
najlak�e da do�u na na�in koji su ve� primenile Makedonija i Bosna i
Hercegovina.
Milan Jak�i� | 
