Dr�ava bez cilja
Ukoliko Kosovo i Metohija budu zadr�ani u dr�avnoj zajednici
sa Srbijom i Crnom Gorom, za samo �etiri decenije albansko stanovni�tvo �e
na prvim demokratskim izborima doslovno ugasiti Srbiju
Nedavni istupi zvani�nika Srbije i umiru�e savezne dr�ave ponovo su
pred srpsku javnost postavili pitanje Kosova i Metohije. Na�alost, kao �to
je to �esto u pro�lom veku bio slu�aj, i ovoga puta svi poku�aji na�ih
vlasti, bez obzira koliko podstaknuti visokim motivima, zavr�i�e se po
svoj prilici porazno po Srbiju. Aktivnosti zvani�nog Beograda prema Kosovu
i Metohiji ne nailaze samo na neprijateljstvo lokalnih Albanaca i
tradicionalno nerazumevanje SAD i EU, oni su neozbiljni i zato �to iza
njih ne stoji celovit dr�avni program i nacionalni konsenzus. Zato su
nedavni predlozi srpske vlade, prvo za otvaranje pregovora oko kona�nog
statusa Kosova i Metohije, a zatim i oko povratka hiljadu na�ih vojnika u
oblast isklju�ivo povr�na akcija koja za svoj cilj ima politi�ku evoluciju
Kosova i Metohije ka tre�oj konfederalnoj jedinici nastaju�e dr�avne
zajednice Srbije i Crne Gore.
Kosovo i Metohija bili su jedno od sredi�ta srpske srednjovekovne dr�ave.
Posle velikih etni�kih pomeranja u XVII i XVIII veku Srbi su postali
manjinsko stanovni�tvo ove oblasti. Ipak, njegov zna�aj je ostao veliki
po�to su svi politi�ki i ideolo�ki koncepti stvaranja moderne Srbije
uzimali oslobo�enje ove oblasti za svoj sredi�nji cilj. Jo� od kada je
1913. Srbija odbijena od Jadranskog mora, Kosovo i Metohija su izgubili
dobar deo ekonomskog zna�aja za srpsku privrednu elitu, dok je kasnije
eksploatisanje tamo�njih bogatih rudnika od strane stranaca pretvorilo
Kosovo i Metohiju u teritoriju koja je za Srbiju isklju�ivo predstavljala
tro�ak.
Tako je i danas: na
Kosovu i Metohiji ustanovljena je vlast koja je u odnosu na Srbiju u
potpunosti nezavisna, privatizacija se vr�i bez ikakvog uticaja vlasti u
Beogradu, ali se zato deo duga koji pripada Kosovu i Metohiji i dalje
servisira iz bud�eta Srbije. Ipak, s obzirom na �injenicu da su granice u
savremenoj Evropi u nedoglednom razdoblju nedodirljive, mogu�nost da
Kosovo i Metohija proglase nezavisnost i da to progla�enje bude priznato
nije velika. Budu�nost Kosova i Metohije i�i �e verovatno u smeru
odre�enom neostvarenim ugovorom iz Rambujea. Kosovo i Metohija bi prema
tom modelu postale �lanica konfederacije sa Srbijom i Crnom Gorom,
zadr�ale bi potpunu samostalnost, a jedina dva znaka suvereniteta
zajedni�ke “dr�ave” trebalo bi da budu zajedni�ka vojska na spoljnim
granicama, i delegacija oblasti u konfederalnom parlamentu, �ija brojnost
daleko prema�uje udeo kosmetskog stanovni�tva u gra�anstvu konfederacije.
Takvo re�enje se poklapa sa dugoro�nim interesima Evropske unije. Naime,
ako je uklju�enje Balkana u Evropsku uniju neminovnost, onda je politi�ki
daleko probita�nije da nekoliko dr�avica iz zapadnog Balkana u�u u
evropske institucije zajedno, nego odvojeno.
Srbija na Kosovu i Metohiji ima
jedan interes koji po zna�aju daleko prema�uje sve ostale. To je pitanje
vi�e od stotinu hiljada stanovnika oblasti, koji pripadaju srpskom narodu
i ostalim narodima koji Srbiju smatraju svojom otad�binom, kao i skoro dve
stotine hiljada stanovnika oblasti, koji su 1999. prognani u ostale
krajeve Srbije. Ukoliko Srbija nije u stanju da Kosovo i Metohiju stvarno
i potpuno vrati u sastav svoje dr�ave, onda je za na�e nacionalne interese
najva�nije da se tim ljudima obezbedi povratak, sigurnost i sloboda. Zato
je za Srbiju daleko zna�ajnije da Srbi u oblasti dobiju autonomiju u
svojim op�tinama i punu za�titu tamo gde �ive u manjini, nego da Srbija
tamo po�alje simboli�ne i veoma ranjive trupe ili ponegde kri�om istakne
svoju zastavu.
Jedino dugoro�no
re�enje ovog problema jeste uspostavljanje formalne nezavisnosti Kosova i
Metohije. Srbija iz spolja�njih i unutra�njih razloga nije u stanju da
daruje punu nezavisnost Kosovu i Metohiji, ali je zato mogu�e uspostaviti
me�usobne odnose po kojima bi Kosovo i Metohija u�ivale stvarnu
nezavisnost, a za uzvrat bi bila garantovana potpuna autonomija i
specijalne veze sa Srbijom zajednicama sa severa Kosova, Kosova polja,
Bina�ke Morave, �trpca i Gore kao i pokroviteljstvo Srbije nad manastirima
Gra�anicom, Visokim De�anima i Pe�kom patrijar�ijom.
Takav odnos prema re�enju statusa
Kosova i Metohije bi nesumnjivo nai�ao na velika protivljenja u na�oj
zemlji i na ogor�enje srpskog stanovni�tva Kosova i Metohije.
U XXI veku Srbija �e se suo�iti
sa dva naizgled nere�iva problema. Otklanjanje svakog ponaosob zna�i�e
dalje produbljivanje onog drugog. U novi vek na�a zemlja nije samo u�la sa
optere�enjima na koja je jedna dr�ava u tranziciji po pravilu osu�ena.
Pored toga ona nema zaokru�enu dr�avnu teritoriju, nacionalno pitanje je
re�eno uglavnom na �tetu ve�inskog naroda koji �ivi u njoj, privreda je
optere�ena komplikovanim birokratijama nekoliko nivoa vlasti, tranzicija
je zakasnila deset godina u odnosu na susedne zemlje (danas se izvodi samo
u segmentima u kojima je iznu�ena iz inostranstva), privatizacija je
delimi�no izvr�ena pod totalitarnim re�imom, a denacionalizacija nikada
nije u�injena. Nasuprot ovom, nazovimo ga specifi�nim nizom problema,
stoji skup pitanja koji optere�uje odreda sve zapadnoevropske zemlje. Re�
je o depopulaciji stanovni�tva zemlje i birokratizaciji ustanova na kojima
po�iva parlamentarna demokratija. Ukoliko Kosovo i Metohija budu zadr�ani
u dr�avnoj zajednici sa Srbijom i Crnom Gorom, izvesno je da �e za samo
�etiri decenije albansko stanovni�tvo sa Kosova i Metohije, koriste�i se
�injenicom da je postalo brojnije od ostatka gra�anstva zemlje,
jednostavno ukinuti dr�avnu zajednicu i verovatno na prvim demokratskim
izborima doslovno ugasiti Srbiju.
Nova Srbija mo�e biti osnovana na prostorima koje danas kontroli�u Vojska
Jugoslavije (sa izuzetkom Republike Crne Gore) i policija Republike
Srbije. Neophodno je da se gra�ani Vojvodine i srpskog dela Sand�aka �to
skorije izjasne o obliku i stepenu samouprave koje bi �eleli da u�ivaju i
bili spremni da samostalno izdr�avaju. Na referendumu mora biti zastupljen
�irok niz opcija koje me�utim, ne izlaze iz okvira postoje�ih samouprava u
dr�avama Evropske unije. Ako Srbija nije unitarna datost, onda na budu�em
referendumu ne mo�e ni, recimo Vojvodina, da bude izuzeta od mogu�nosti da
bude od njenih gra�ana decentralizovana ili ukinuta. Centralne vlasti u
Beogradu moraju se dr�ati jednog zna�ajnog na�ela: autonomija, koja bi
eventualno bila uspostavljena u nekom kraju Srbije, zna�i preno�enje dela
republi�kih ovla��enja na op�tinski ili oblasni nivo, ali ne i preuzimanje
dela centralnog aparata vlasti od strane njihovih birokratija.
�EDOMIR ANTI�
(Autor je istori�ar
iz Beograda) |
