o�da ne�e biti suvi�nih tegoba u navikavanju na
novu dr�avnu zajednicu. Tvorci ovog balkanskog opita veruju kako
neobavezno dru�enje Srbije i Crne Gore ne mora da bude kratko i mu�no.
Vide�emo jo� da li nam je udobno u ovla�nom zagrljaju, za koji su potrebne
samo ustajale emocije i maglovita se�anja. I tako �emo gurati dalje, �ta
nas ko�ta.
Neki pesimisti su na�li gomilu nepremostivih te�ko�a, pa smi�ljaju jo�
i nove. I to ne samo povodom izgleda da neobi�na dr�avna ma�inerija uop�te
proradi. Mora�e da krene, jer ina�e drugog izlaza nema. Guraju je sa svih
strana. Razloge za svoje zamerke skeptici tra�e i u simbolima,
skra�enicama, nepotrebnoj nostalgiji i strahu od nepoznatog.
To �to se doga�a nama jo� nigde nije bilo. Koga da pitamo kako se
avantura zavr�ava? Uostalom, kako �e glasiti skra�enica za novu dr�avu.
Iskusni ljudi, kojima je �itav �ivot protekao u va�nim inicijalima i
njihovom tuma�enju, nikako da skrate ime i na�u u tome podno�ljiv ritam.
Kao na primer, JNA, SFRJ, SRJ, VJ! SRICG zvu�i nekako nepoznato, leksi�ki
glomazno, jezikolomno, pomalo tu�e, iako je sa�injeno od na�eg. Kao da tu
nema dovoljno bliskosti i radosne nade.
Jo� nisu promenjeni stari simboli, pa i imena na koja smo se navikli.
Ali, inercija i stereotipi su ostali. Ipak je to zajednica u kojoj �ivimo
i koju valja braniti dok traje. Vojska Jugoslavije, koliko znamo, i dalje
nosi ime po uga�enoj dr�avi. To jo� ne menja su�tinu stvari, ali je mo�e
promeniti. Ma kako to izgledalo u �asu �udne evolucije, ipak ni�ta ne�e
biti isto.
Ratna opasnost sada je prili�no udaljena od na�ih granica. Balkanska
�ari�ta nisu sasvim uga�ena, ali su bar pod pouzdanom kontrolom. Dr�avna
zajednica, koja evo ve� broji svoj tre�i dan, sve je bli�a evropskim
integracijama. Odavno su rekli da nas �ele samo ovakve, i evo nas. Ba� je
zanimljivo videti ho�e li Evropa iskopati jo� koji uslov i kako �e on biti
definisan.
Tragovi najgoreg dela pro�losti su ipak ostali. I oni su uzidani u novu
originalnu gra�evinu. Srbija �e te�ko uspeti da zale�i svoju duboku
kosovsku ranu. Pokrajina je glib, �ivi pesak u kome su zatrpane mnoge
politi�ke ideje i vojni pohodi. I danas je kriza mnogo te�a nego �to se
priznaje. Ako bi neko od albanskih politi�ara na Kosovu priznao da je
Kosovo u Srbiji, on bi brzo propao, pod uslovom da uop�te pre�ivi svoju
izjavu.
Relativna srpska iluzija da je Kosovo i te kako na�e, ili da �e ponovo
biti, koristi se kao sna�an politi�ki adut. To je vi�e prizivanje
kosovskog mita nego po�tovanje stvarnosti. No, to nije samo "podizanje"
posustalih nacionalnih ambicija, ve� poku�aj zvani�nog ukazivanja na
nejasnu rezolutnu formu. Upravo se na slovo rezolucije 1244 pozvao srpski
premijer �in�i� kad je "me�unarodnoj zajednici" predlo�io povratak odreda
vojske SRICG na Kosovo. Ta�no je, bio bi to dobar znak za sve nas. Va�an
doga�aj za samopouzdanje. Jedno simboli�no vra�anje Srbije na ju�ne
granice. Bar deo dokaza da srpska istorija na Kosovu nije okon�ana 9. juna
1999.
Premijer je u svoje zahteve i obja�njenja uneo pomisao kako nekakav
nacionalni projekat jo� postoji. Na primer, da njegovo vreme bude
obele�eno sna�enjem Srbije u svakom pogledu, pa i simboli�nim povratkom
srpske dr�ave u pokrajinu. Zahtev, naravno, nije originalan. Ideje o
povratku srpske vojske na Kosovo stare su koliko i njeno povla�enje.
I zaista, Vojska Jugoslavije ve� godinama gaji i obu�ava jedan odred za
povratak, ja�ine hiljadu ljudi manje jedan. Predsednici se nisu odricali
pokrajine, a vojnici su, kao i uvek, bili spremni. Do 5. oktobra 2000,
planovi za povratak uglavnom su se pretvorili u patriotske �orke. Za biv�u
vlast, snovi o povratku bili su poku�aj da se negira stvarnost. Sa njima
je Kosovo bilo izgubljeno.
Sa njima ili bez njih, izgledalo je isto. Kona�no je neko razumeo da je
od povratka Kosova u Srbiju va�niji odlazak Srba na Kosovo. I taj posao
ide te�ko, skoro da je uzaludan. I onda je premijer iznenada poku�ao da
aktivira najja�i patriotski adut, koji deluje i kad je neostvariv, i
upravo najvi�e onda. Ko zna �ta bi se dogodilo ako bi vojska uop�te
krenula prema jugu.
Na ovom nivou krize jednostavno nije mogu�e misliti o tome. Odred nije
u stanju da �uva Srbe i srpske svetinje na Kosovu. Raspored ugro�enih
objekata i ljudi nepovoljan je za sistem nervozne oru�ane za�tite. Ko bi u
aktuelnom odnosu snaga uop�te �titio srpski odred? Na�e snage bi se na�le
u krajnje neugodnom operativnom okru�enju, i njima bi bila potrebna
za�tita od jo� jednog takvog odreda. I tako u beskraj. Ina�e bi �itav
projekat izazvao niz te�kih oru�anih incidenata, uz pogubnu eskalaciju.
Niko ne bi mogao da podnese rizik takve operacije ako se tamo valjda ne�to
i smirilo. Zato i povratak na�e jedinice na Kosovo nije ideja koja se mo�e
ostvariti.
To premijer svakako zna. Njegova briga za vra�anje otu�enih srpskih
zemalja ima jasne predizborne naznake. Sve to, me�utim, nije bez zna�aja
ni u �irem smislu. U vezi sa Kosovom, Srbija vi�e ne mora da bude u
stidljivoj defanzivi. Nema razloga za strah od ljutnje najmo�nijih dr�ava.
One su zauzete Irakom i poravnavanjem globalne alijanse u novom opasnom
pohodu. Ali, ni�ta vi�e od toga. Sada bar mo�emo neka�njeno da tra�imo ono
�to nam ina�e ne�e dozvoliti.
Vojska Jugoslavije je spremno do�ekala premijerovu ideju. Javili su se
ljudi i potvrdili da odred postoji i da je ve� na to�kovima. Ranije nije
bilo dovoljno snaga, vremena niti ugleda. Sada je mo�da ne�to druga�ije,
ali se odnos mo�i nije bitno promenio, bar ne u na�u korist. Ono �to su
veliki razorili, sigurno ne�e popravljati. Tamo, odakle su nas oterali pre
pet godina, ne�e nas pustiti da se vratimo. Ina�e, sve �to su radili bilo
bi uzaludno.
Nastojanje Srbije da zaokru�i svoju teritoriju nije jedini posao koji
se ti�e vojske. To je zadatak koji postoji samo dok se odla�e. Drugi,
manji deo dr�ave, odavno ve� kroji kapu za svoju autonomnu silu. Kroz tri
godine to mo�e biti realan ishod dodatnog ga�enja interesa i mlake ljubavi
koji ne mogu beskrajno dugo da �uvaju SRICG.
Usred novih �uda i skra�enica uop�te nije lako predvideti ishod. I uz
premijerovo zalaganje, koje je palo taman kad se upokojila poslednja
Jugoslavija – Kosovo ostaje bez srpskih vojnika i vojskovo�a. Njima je
prepu�teno samo da sa �e�njom prizivaju prokockanu pro�lost. Sada i
kasnije va�no je da Srbija vi�e ne gubi, i da oni koji je vode to
razumeju. I to je najvi�e �to mo�emo dobiti.
