[www.ANTIC.org] SAD PROTIV IRAKA: SUMNJICENJE NIJE DOKAZ

[Miroslav Antic]

Title: Message

SAD PROTIV IRAKA: SUMNJICENJE NIJE DOKAZ 6.2.2003.
12:54

 SAD PROTIV IRAKA: SUMNJICENJE JOS NIJE STVARNI DOKAZ Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA “Novosti” Krije li Irak nekakve tamo aluminijumske cevi, tera li tamo-amo teretnjake u ocekivanju invazije inspektora, ccevrlja li iracki gardista sa svojim pretpostavljenim o nekakvim “modifikovanim uredjajima” – sve je to, u sustini stvari, na periferiji glavnog, centralnog pitanja koje treba da postavi sebi svaka odgovorna prestonica sveta. A to pitanje glasi ovako: da li Irak predstavlja takvu smrtnu opasnost, da se njome opravdava oruzani napad na tu zemlju u nasem, reklo bi se, civilizovanom trecem milenijumu, uz pogibiju na desetine, a mozda i stotine hiljada ljudi razlicitih nacionbalnosti, uz eksploziju medjunarodne stabilnosti i potrese na ekonomskim trzistima? Kolin Pauel nije odgovorio na to pitanje (Moskva, RIA “Novosti”- za Artel-Geopolitiku)

Da je kojim slucajem Irak – mister Irak, gradjanin SAD na optuzenickoj klupi, a Kolin Pauel – tuzilac, iole razaumniji porotnici bi optuzenog proglasili nevinim. Multimedijalna prezentacija drzavnog sekretara SAD u Savetu bezbednosti OUN bila je sstedra u dokazima sumnjicenja, ali ne i cinjenicnim dokazima da bagdadski rezim poseduje zabranjeno oruzje za masovno unistavanje. A sumnjicenje, kao sto je poznato, jos nije stvarni dokaz. Pauel je primenio postupak, popularan u sudskoj praksi. Zapravo, izneo je mnostvo sitnih cinjenica, pojedinih detalja, od kojih ni jedan nije dovoljno argumentovan, niti je skopcan sa imenom i izvorom, pa stoga moze biti podvrgnut sumnji. Medjutim, u celini to “brdo” spolja gledano optuzujucih svedocanstva moglo bi i da impresionira neupucenog slusaoca. Medjutim, kako se ispostavilo, vecina stalnih clanova Saveta bezbednosti OUN nije zavedena. Ministri inostranih poslova Rusije, Francuske i Kine sa velikim interesovanjem su saslusali snimke “uhvacenih” razgovora koje je Pauel prezentirao, i gde jedan anonimni glas savetuje drugom anonimnom glasu da do dolaska inspektora OUN ukloni neke “modifikovane uredjaje” i u obracanju preko telefona ne koristi termin “supstanca nervnog uticaja”. Ministre su, izgleda, zabrinuli kadrovi satelitske foto-obavestajne sluzbe, na kojima je primetno premestanje kolone teretnjaka, koje je, kao, opet skopcano sa dolaskom inspekcijske grupe. Medjutim, sa aspekta najmanje tri zemlje, koje imaju pravo veta, “cas istine” Kolina Pauela u Savetu bezbednosti nije postao i konacna istina, koja odredjuje sudbinu Iraka. Da, pojacala su se sumnjicenja da ljudi Sadama Huseina nesto kriju. Da, saradnja Bagdada sa komisijama Hansa Bliksa i Mohameda El-Baradeja mogla bi biti kudikamo bolja. Ali Kolin Pauel u 2003. godini nije Adlaj Stivenson iz 1962. godine. Pretenzije drzavnog sekretara SAD prema Iraku daleko su od nivoa stoprocentnih dokaza kakve je OUN ponudio povodom prisustva sovjetskih raketa na Kubi. I zato je kudikamo osnovanije da se aktuelna iracka kriza resi mirnim sredstvima, nego sto je to bio slucaj sa karibskom krizom. Put ka tom cilju je jedan. Sto je vise sumnjicenja prema Iraku, tim se namece veca potreba za intenziviranjem rada inspekjcijske grupe OUN, kako bi se potvrdila ili opravdala ta sumnjicenja. Pariz je bio u pravu kada je, poalzeci od te logike, predlozio da se odmah posle izlaganja Kolina Pauela utrostruci broj inspektora, da se za njih stvori vise regionalnih kancelarija i novi koordinacioni centar, da se obezbede dodatni avioni. Inspekcijska misija, smatra francuska strana, “ni priblizno nije iscrpena”. “Primena sile moze biti samo krajnja mera” – upozorio je francuski ministar inostranih poslova Domenik de Vilpen. Ubedljiv povod za pojacanje uloge UNMOVIK i MAGATE, da se celokupnom inspekcijskom procesu ulije nova energija, sagledao je u izlaganju Kolina Pauela i sef ruskog MIP Igor Ivanov. Rusija bi mogla pomoci tako sto bi dala posmatracki avion, primetio je on. Zapadni reporteri obratili su paznju na izraz lica drzavnog sekretara SAD kada je cuo tu frazu. Upravo nastavljanje inspekcije niposto ne odgovara Vasingtonu, koji smatra da je UNMOVIK ”mrtav” i da teatar delovanja treba da ustupi 110-hiljaditoj americkoj vojnoj armadi. Prema opstoj oceni, Kolinu Pauelu je najmanje uspeo fragment njegovog izlaganja posvecenog pokusaju da se dokaze veza izmedju Bagdada i “Al-Kaide”. U trajanju od 20 minuta drzavni sekretar je zzonglirao imenom Abu Musaba al- Zarkavi, toboze uticajnim sticenikom Osame bin Ladena, koji deluje na onom delu iracke teritorije koja se ‘ne nalazi pod kontrolom Sadama Huseina”. Medjutim, lanac koji je povukao Pauel od tih persona prema Bagdadu tako je i ostao u oblasti apstraktne logike, a ne cinjenica. Na taj nacin, protekla sreda nije predstavljala, kako su to nagovestavali iz Bele kuce, dan koji je preokrenuo svet. Podela na dvoje je ostala. Protivnici rata protiv Iraka nisu promenili svoja uverenja ni pod muticajem oratorskog dara drzavnog sekretara SAD, koji je podkrepljen hipotetickim pogledom direktora CIA Dzzordza Taneta, koji je sedeo iza njegovih ledja. Ne uspevsi da Bagdadu “prikuca” bezuslovne dokaze, dvocasovni monolog Kolina Pauela nije ostavio nikakve sumnje: SAD su spremne na rat bez OUN. Na toj dramaticnoj pozadini ni jedna drzava, tim pre clanica Saveta bezbednosti, ne moze dopustiti sebi poziciju inddiferentnog posmatraca dogadjaja, koji i zaista mogu prevrnuti svet. Krije li Irak nekakve tamo aluminijumske cevi, tera li tamo-amo teretnjake u ocekivanju invazije inspektora, ccevrlja li iracki gardista sa svojim pretpostavljenim o nekakvim tamo “modifikovanim uredjajima” – sve je to, u sustini stvari, na periferiji glavnog, centralnog pitanja koje treba da postavi sebi svaka odgovorna prestonica sveta. A to pitanje glasi ovako: da li Irak predstavlja takvu smrtnu opasnost, da se njome opravdava oruzani napad na tu zemlju u nasem, reklo bi se, civilizovanom trecem milenijumu, uz pogibiju na desetine, a mozda i stotine hiljada ljudi razlicitih nacionbalnosti, uz eksploziju medjunarodne stabilnosti i potrese na ekonomskim trzistima? Kolin Pauel nije odgovorio na to pitanje. – 0 – Moskva, 06. februara 2003. RIA “Novosti”