Izlaganje poslanika Gorana Mati�a u
Saveznoj skup�tini prilikom usvajanja Ustavne povelje Dr�avne zajednice Srbija i
Crna Gora.
Beograd, 05. februara 2003.
g.
Ja bih odmah na po�etku konstatovao da se sla�em u potpunosti
sa gospodinom �amijem, koji veruje u mudrost ovog naroda i da �e mudrost ovog
naroda mnoge od ovih stvari, koje su danas na dnevnom redu, u budu�nosti
postaviti na pravi na�in. Ali, na�alost, mnogi ne veruju u mudrost tog naroda, i
vi�e veruju u svoju mudrost, te su Ustavnu povelju i rad oko Ustavne povelje
koncipirali tako da se narod ni�ta ne pita, a da procedura bude izvan ustavne i
pravne, koja je predvidjena za ovakve akte u Saveznoj Republici Jugoslaviji,
dr�avi koja se ve� dve godine zaklinje da se u njoj sprovodi vladavina
prava
Mi mo�emo o Ustavnoj povelji i proceduri dono�enja Ustavne povelje da
�ujemo najrazli�itije kvalifikacije. One se kre�u od veoma ozbiljnih i nau�nih,
do raznih narodnih viceva i raznih imena koja se tim povodom ovde navode i
dodaju.
Razli�ite kvalifikacije su u tome da je to sporazum vladaju�ih
oligarhija. da je to po�etak brakorazvodne parnice dve republike, da se radi o
ugovoru o sukcesiji, o obezbedjivanju medjunarodne pozicije Crne Gore
itd.
Verovatno da u velikom delu ovih kvalifikacija ima i deo istine. Ali, ja
smatram da su to sve stvari koje �ine formu, a ne su�tinu i sadr�aj, u okviru
kojih se vr�i prekompozicija biv�e Savezne Republike Jugoslavije u jednu novu
tvorevinu i nastavlja praksa atomiziranja dr�ava na Balkanu.
Mi �emo, nakon
ove prekompozicije, razbijanja Savezne Republike Jugoslavije, u�i u proces
komadanja Srbije. Ja se bojim da �e Srbija sada ostati bez tog �tita koji je do
sada bio ispred nje, da �e Srbija u budu�nosti sve vi�e postajati geografski
pojam polivalentnih regiona, kao �to se pojavljuje u raznim opcijama koje
prakti�no treba da startuju �im se okon�a ova politi�ka aktivnost.
Procedura,
postupak i na�in usvajanja i aktivnosti u radu Ustavne povelje, neodoljivo
vra�aju na balkansku scenu jedan pojam, koji je u poslednja dva veka bio
izuzetno aktuelan na Balkanu. To je protektorat. Pojam protektorata jako je
dobro poznat narodima Balkana. Vekovima se razni pokrivitelji, za�titnici,
velike i regionalne sile, jednostavno takmi�e u tome kako da upravljaju dr�avama
ili dr�avnim tvorevinama balkanskih naroda. Po pravilu, uvek se navode, kao i
danas, plemeniti ciljevi i �rtve koje �ini protektor, kako bi civilizovao ili
priveo zapadnoj civilizaciji ili kulturi zaostale balkanske narode, koji su
maltene na plemenskoj razvojnom nivou.
Takva ssaop�tenja �esto slu�amo ve�
vi�e od pola godine iz raznih evropskih institucija. Ja sam izbrojao 48
saopp�tenja, izjava, kvalifikacija, izvesne gospodje Galjak, koja sebi uzima za
pravo da tretira oivaj potez dobrim, ovaj potez lo�im, ovo usporava, ovo
omogu�ava integraciju, ili gospodine Solane, koji je ushi�en �to je do�lo do
usvajanja ove poveolje.
Sve ove izjave na najbolji na�in govore o
protektorskim aktivnostima koje se sprovode u ovom trenutku, ne samo prema na�oj
zemlji. Nije u pitanju samo Savezna Republike Jugoslavija. Sve biv�e republike,
izuzev mo�da Slovenije koja je u malo druga�ijem statusu, nastale iz prethodne
Jugoslavije, kao nove dr�ave, su prakti�no u istom statusu, a takodje i neke
druge dr�ave na Balkanu.
Politi�ki smisao pomo�i medjunarodne zajednice ili
njihovih �inovnika u kreaciji nove tvorevine na Balkanu, isti je kao �to je uvek
i bio u prethodna dva veka. On se sastoji u pot�injavanju teritorije i dr�avne
organizacije balkanskih naroda velikim silama i regionalnim hegemonima. Iza re�i
"proitektorat" uvek stoji ekspanzionizam, koji mi danas mo�emo tretirati, pod
pla�tom "integracije" ove nove tvorevine u evropsku zajednicu naroda, ili kako
ve� nazivamo te medjunarodne organizacije i institucije, prema kojima
te�imo.
Paralelno sa uvodjenjem temina "protektorat" - on se uvek obavljao
kroz uspostavljanje razli�itih modela i nivoa zavisnosti, uvodi se i
pojam"ograni�eni suverenitet". Ti pojmovi su se ovde, na Balkanu, definisali
javno ili tajno, individualno ili kolektivno.
Narodi Balkanskog poluostrva,
kao retko koje podru�je na svetu, iskusili su izuzetno bogat repertoar
medjunarodnog me�anja, pokriviteljstva ili direktnog stranog upravljanja
njihovim teritorijama i dr�avama. U tom smislu je Ustavna povelja, i tvorevina
koja na osnovu nje nastaje, jo� jedan novi teorijski i prakti�ni dopirnos ovom
repertoaru.
Ipak teoreti�ari prava ka�u da ona mo�e dda se poredi jedino sa
Austro-Ugarskom unijom iz 1867. godine, po svom konceptu. Mo�da mo�e da se
poredi, ali predstavlja autenti�an i novi doprinos razvoju pravne prakse, kada
govorimo o oblikovanju dr�ava i udru�ivanju dr�ava, na ovakav na�in.
Ve�ina
dr�avnih tvorevina na Balkanu u poslednja dva veka imala je svoje strane
za�titnike. Uostalom, Balkansko poluostrvo, kao strate�ko geopoliti�ko raskr��e,
uvek je bilo predmet posebne pa�nje velikih sila. O tome svedo�e mnogi
medjunarodni ugovori, dokumenti i �injenice. Ja bih dodao da su sve prethodne
Jugoslavije, od 1919. godine pa nadalje, bile gradjene i da je njihova pozicija
u medjunarodnim okvirima bila garantovana, odgovaraju�im sporazumima velikih
sila. Mi znamo koji su to sporazumi , i koje sile.
Ono �to danas treba da se
proglasi kao nova tvorevina, bojim se da je napravljena kao nesprazum velikih
sila i da �e zahvaljuju�i toj konstrukciji, koja je izgradjena na nesporazumu
velikih sila, kada je Balkan u pitanju, biti kratkog daha i osudjena na nove
prekompozicije koje, na�alost, ne�e zavisiti niti od na�e dobre volje, niti od
gradjana ove zemlje, pa niti najboljih �elja ove vlasti.
�injenica je takodje
da na Balkanu postoji, na izvestan na�in, bogata tradicija prikrivanja realnog
stepena i oblika povezanosti dr�avnih tvorevina sa velikim silama. Neki od
istorijskih oblika dr�ava, tretiraju se u pojedinim periodima kao doba slobode i
nezavisnosti, iako su imali sna�ne medjunarodne garante ove pozicije. Ja bih
rekao da je �ak i Socijalisti�ka Federativna Republika Jugoslavija, koju
tretiramo kao nezavisnu i nesvrstanu, imala sna�ne garante te svoje pozicije,
koji nisu bili zasnovani samo na balansu snaga u hladnom ratu. Na osnovu
dokumenata, koji su tek pre dve godine dospeli u javnost iz ameri�kih arhiva, na
osnovu zastarevanja od 50 godina, do�lo se u posed sporazuma koji je biv�a
Jugoslavija, odnosno Tito, potpisala sa NATO Paktom.
Jugoslavija je, na
izvestan na�in, bila preko odredjenih vojnih sporazuma sa Gr�kom i Turskom, iz
1952. godine, aktivni pridru�eni �lan NATO pakta koji je garantovao milion
vojnika za potrebe NATO pakta u ovom delu sveta.
Mi danas imamo obra�un sa
medjunarodnom pozicijom i prethodne SFRJ i prethodne SRJ. U tom obra�unu
previdjamo �ta je bilo pozitivno u tom periodu. Danas za ovom govornicom mnogi
dr�e tirade o tome kako je neophodno �to pre u NATO, �to pre u Partnerstvo za
mir, �to pre u institucije koje garantuju na� medjunarodni polo�aj. Zaboravljaju
da je Jugoslavija bila �lan NATO'a ali se to sakrivalo od njene javnosti.
Jugoslavija "ne bi trebal da silazi sa konja na magarca" kako to neki ka�u, nego
da poku�a da reaktivira svoj polo�aj u NATO'u.
Nisu bezazlene ni ocene koje
danas ima Hrvatske kada poku�ava u Partnerstvo za mir i kada joj Robertson
ka�e:"Vi ne mo�ete u Partnerstvo za mir samostalno - mo�ete preko vojnog saveza
sa Jugoslavijom". To je zbog toga �to NATO tretira biv�u SFRJ ili njen najve�i
deo, kao jedinstvenu operativnu zonu u koju je godinama ulagao. Sve ovo �to mi
tretiramo kao dr�avne tvorevine na ovom podru�ju, to su za njih prolazne
teritorije. Za njih je vojno prisustvo na osnovu Spajkmanove doktrine "periferne
odbrane Evrope" jedina konstantna kategorija. Oni �e se za to boriti. Oni �e to
ostvariti kroz novu integraciju na Balkanu, bez obzira kako mi to ovde
tretirali, eksponirali i zagovarali.
Na�alost, disolucija Balkana jo� nije
zavr�ena. Dok se vode rasprave o integraciji i stabilnosti, i dalje se realizuju
elementi nekada�njeg plana o komadanju Jugoslavije i Srbije. Ciljevi su veoma
jednostavni: da se Jugoslaviji otkine Kosovo, izlaz na more Crna Gora, �itnica
Vojvodina, a da Sand�ak, tri li �etiri op�tine na Jugu Srbije, kao i
Dimitrovgrad, Bosilegrad i druga podru�ja prema Bugarskoj, dobiju jedan
polivalentan status, u kome �e Srbija postati geografski pojam, i u kome �e sve
izgledati druga�ije. Uostalom, to medjunarodna zajednica na krije. Karl Bilt u
februaru 1999. godine govori o integraciji balkanskih zemalja:
"Sti�e se utisak da se politika medjunarodne zajednice u
odnosu na Balkan sastaji u stvaranju mozaika sa�injenog od protektorata. To bi
podrazumevalo transfer suvereniteta u ekonomskim i strukturnim pitanjima na
institucije Evropske Unije."
Da li Evropska Unija ima moralno pravo i kredibilitet da
suvereno upravlja balkanskim prostoro9m, tretiraju�i ovaj prostor kao neku
perifernu zonu, preko koje �e re�avati svoje probleme i svoje pitanja, a ne
tretiraju�i ovaj prostor kao prostor koji treba ravnopravno integrisati u
Evropsku Uniju, odnosno u zajednicu evropskih naroda?
Podsetio bih da
evropska kultura ne samo da nije bila u stanju da spre�i razbuktavanje sukoba u
biv�oj Jugoslaviji, nego je obezbedila ideolo�ku osnovu na kojoj su ovi sukobi
nastali. Evropska politika, demokratija, religija i humanizam, nisu pomogli
spre�avanju sukoba ve� su dopirneli njihovom razbuktavanju.
Na�alost, i danas
na sceni imamo one elemente koji svoje interese na Balkanu vide tako �to
Jugoslavija treba da nestane, �to �e Srbija biti dalje komadana i tako �to �e se
ovde realizovati njihova pozicija. Najbolji svedok za to je Ralf Hartman, �ovek
koji je u knjizi "�asni me�etari" analizirao sednice Bundestaga i koji je preneo
delove stenograma u kojima se u poslednjih deset godina �uje ratni pokli�
velikog broja poslanika Bundestaga, od �varca pa nadalje, da se Srbima osvete za
nema�ki poraz na Balkanu u dva svetska rata. Taj pokli� bi mogao da se tuma�i
kao revan�isti�ak retorika ali samo pod uslovom da se ta retorika nije zaista i
sprovela, i to na najmilitantniji na�in, onako kako su oni zagovarali prema
Srbiji i ovom podru�ju.
Satanizovanje srpskog nacionalnog korpusa i
forsiranje kolektivne krivice mo�e se pratiti i istorijski. Nije ni�ta novo. To
je deo kontinuiteta od formiranja ujedinjene nema�ke dr�ave, kako u pretpro�lom
veku, tako i u pro�lom. Eksponent ove politike je bila i ekspanzionist�ka
politika umiru�eg Austrougarskog carstva, koje prodiru�i na Balkan, poku�ava da
produ�i �ivot, osiguravaju�i istovremeno Nema�koj �uveni prodor na Iatok.
Prepreka na tom putu je i danas , kao i nekada ' srpska dr�ava, �to ve�a' to
ja�a. Zato se i dalje sa istog mesta kre�u nastojanja za �to manjom i slabojom
srpskom dr�avom, za poni�tenjem svakog oblika integracije u okviru koga Srbi i
narodi ovog regiona mogu da �ive slobodno, na svoj autenti�an na�in.
Za
narode i gradjane Balkana, od svih ovih velikih igara, je zato mnogo bitnije da
se pitisnu elementi na osnovu kojih se vr�e nasilne prekompozicije Balkana, kao
�to su: istorijska izvornost, nacionalno samoopredeljenje i kategorije koje
pripadaju XIX veku i romantizmu.
Za gradjane Balkana je mnogo va�nije da
ta�no zanaju kako se na njihove pojedina�ne sudbine i kvalitet �ivota odnosi
ovaj ili onaj akt njihove vlasti ili medjunarodnih institucija, a ne gde su
granice obele�avali car Du�an, kralj Tomislav, Tvrtko ili kraljiva Teuta. To je
posao za nauku i istori�are, a ne za politi�ku borbu. Kada bi se Balkan istinski
integrisao u miru, slobodi i ravopravnosti, tada bi sve ove virtuelne dr�ave
mogle da se nadju na jednom mestu. Nestao bi nacionalni rimantizam u pratki�nom
smislu kao potencijlani pokreta� bilo kakve dezintegracije i destrukcije. Gubile
bi se granice izmedju dr�ava i gradjani Balkana mogli bi da �ive mirno i da
grade svoj put, bez spornih nacionalnih i teritorijalnih pitanja.
Jedina
alternativa podeljenom i atomiziranom Balkanu je istinska demokratija i saradnja
i integracije, potiskivanje i pacificiranje projekata nacionalnog romantizma,
kada se uspostave gradjanska i politi�ka prava, ali i dru�tvena svest na tom
nivou, da se ostvaruje i nacionalna i ljudska emancipacija, a da niko nikoga ne
ugro�ava. Alternativa nacionalnoj kcenofobiji je da granice budu otvorene, a da
se svaki gradjanin Balkana ose�a bezbedno na bilo kojoj ta�ki balkanskog
prostora.
I na kraju samo, dozvolite mi jo� jedan stav, brzo �u zavr�iti
izlaganje. Mi znamo da dr�ava , po pravilu, ima uvek istu funkciju. Ona poku�ava
da izvr�i homogenizaciju stanovni�tva, kroz na�ela vladaju�eg dru�tvenog
poretka. Zbog toga, organaizacija Evrope mirovnim ugovorima ne predstavlja
pacifisti�ku koncepciju, kako je to verovao Vilson, idejni nosilac koncepcije
nacionalnog samoopredeljenja, na ru�evinama evropskih carevina, �ije je
opredeljenje bilo ujedna�avanje i asimilacija naroda. Bilo je to uvod u novu
nestbilnost, jer svaka nova dr�ava je bila sastavljena od raznorodnog
stanovni�tva.
Tako i danas, i Srbija i Crna Gora - u pravom dr�avnom i
su�tinskom smislu - pojedina�no i zajedni�iki preuzimaju sve one elemnete koji
su bili sporni u prethodnoj Jugoslaviji, pa i u Saveznoj Republici
Jugoslaviji.
Elementi i poluge za destrukciju ovih dr�ava postoje i danas.
Srbija i Crna Gora imaju obe , i svoju Vojvodinu, i svoje Kosovo, i svoj
Sand�ak, i mnoga sporna pitanja, i bez ove dr�ave koju danas pravimo.
Ja bih
voleo da sve protekne u najboljem redu i miru, da postanemo deo Evrope ' na
na�in kako to mi vidimo Evropu. Na�alost, Evropa nas ne vidi na taj na�in, vidi
nas na drugi na�in, i zato bih voleo da se narodi i gradjani Balkana integri�u
oko pitanja svog �ivota autenti�no, na na�im interesima, a ne na interesima bilo
�ijeg i bilo kakvog ekspanzionizma, �iji rezultat je i ova Ustavna
povelja.
