Trostruki veto uzdrmao NATO
Nema�ka, Francuska i Belgija stavile veto na organizaciju odbrane Turske, smatraju�i da to prejudicira ulazak NATO u rat. Turska se - kao prva �lanica Alijanse koja to �ini od njenog osnivanja - pozvala na �lan 4, koji joj daje pravo da tra�i konsultacije ako smatra da joj je ugro�en teritorijalni integritet
BRISEL (Tanjug, Beta) - Generalni sekretar NATO D�ord� Robertson priznao je ju�e da je u Alijansi do�lo do "te�ke situacije", odnosno do krize zbog razli�itih stavova oko toga da li treba zapo�eti vojno planiranje za eventualnu pomo� Turskoj u slu�aju ameri�ke vojne akcije protiv Iraka, odnosno ira�kog protivudara na tu zemlju, jer se vetu na te pripreme, koji su ulo�ile Francuska i Belgija, ju�e pridru�ila i Nema�ka.
Tako je slika protivnika po�etka planiranja NATO uloge u Turskoj kompletirana. Na jednoj strani je, kako je to izjavio �ef belgijske diplomatije Luj Mi�el, 16 zemalja �lanica NATO, koje su podr�ale predlog o zapo�injanju planiranja vojne odbrane Turske, a na drugoj su Francuska, Nema�ka i Belgija.
 | ||||
 |
|
SAD: Kriza poverenja SAD su 15. januara i formalno predlo�ile NATO da pru�i ograni�enu pomo� u slu�aju ameri�kog napada na Irak. Su�tina te pomo�i je u odbrani Turske ako bi Ira�ani izvr�ili kontraudar na tu zemlju. Mada je u tom ameri�kom predlogu bilo �est klju�nih elemenata, na kraju ih je NATO sveo na tri - razme�tanje antiraketnog sistema "patriot" u Tursku, kori��enje NATO aviona i radara "avaks" i kapaciteta Alijanse za borbu protiv hemijskog, biolo�kog i nuklearnog oru�ja. Ameri�ki ambasador u NATO Nikolas Berns ju�e je izjavio novinarima da je "do�lo do krize poverenja" unutar saveza i predo�io da su SAD veoma nezadovoljne odbijanjem Pariza, Bona i Brisela da odobre unapred za�titu turske teritorije za slu�aj pretnji iz Iraka. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
U okviru takozvane "tihe procedure", �iji je rok istekao ju�e pre podne u 10,00 sati, Pariz, Brisel i Berlin su ostali dosledni svojim pre�a�njim stavovima, smatraju�i da bi po�etak vojnog planiranja NATO bio znak da rat uskoro po�inje, a to bi - po mi�ljenju te tri zemlje - podrilo sve diplomatske napore da se rat protiv Iraka izbegne. U takvim okolnostima, �elnicima NATO nije ostalo ni�ta drugo do sazivanja vanrednog sastanka Saveta na ambasadorskom nivou, �iji ishod u ovom trenutku niko ne mo�e da predvidi.
Prema prvim ocenama briselskih diplomatskih krugova, Francuska, Nema�ka i Belgija, u stvari, prkose Sjedinjenim Dr�avama, �to ameri�ki dr�avni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld kvalifikuje kao "sramotu". S druge strane, ocenjuje se u Briselu, NATO se na�ao u najdubljoj krizi od svog postojanja, jer nikad do sada nije zabele�en takav raskol prema jednom tako va�nom pitanju kao �to je ira�ka kriza.
Mnogi, me�utim, podse�aju da je pre skoro mesec dana bila sli�na situacija, kada je osam zemalja Evrope, pet �lanica EU i tri sa istoka Starog kontinenta, potpisalo zajedni�ko saop�tenje daju�i bezrezervnu podr�ku SAD u njihovom planovima da silom razoru�aju Irak. Tih osam zemalja se tada nije konsultovalo ni sa Francuskom, niti sa Nema�kom.
Turska, jedina muslimanska zemlja u Alijansi, i jedina �lanica NATO koja se grani�i sa Irakom, ju�e pre podne i formalno se pozvala na �lan 4 osniva�kog akta NATO, koji joj daje pravo da tra�i konsultacije �lanica Alijanse ako smatra da je njen teritorijalni integritet ugro�en. Taj turski potez je, u stvari, odgovor na veto Francuske, Nema�ke i Belgije. Insistiranjem na aktiviranju �lana 4 osniva�kog akta NATO, Turska je prva �lanica Alijanse od njenog osnivanja, pre 53 godine, koja se poziva na taj �lan.
Zahtevaju�i konsultacije o teritorijalnoj ugro�enosti, Turska bi mogla da zatra�i da se automatski zapo�ne i planiranje NATO u njenoj odbrani. U tom slu�aju, kako se ocenjuje u Briselu, Francuska, Nema�ka i Belgija vi�e ne bi imale moralno pravo da ula�u veto.
Turska ima na raspolaganju jo� jedan �lan osniva�kog akta - �lan 5, koji nala�e obavezu �lanicama NATO na kolektivnu odbranu u slu�aju da jedna od njih bude napadnuta. Prvi, i do sada jedini put, taj �lan je aktiviran posle teroristi�kih napada na Njujork i Va�ington 11. septembra 2001. godine.
Ameri�ki i britanski izvori u NATO su izrazili "nerazumevanje" za stav Pariza, Bona i Brisela, naglasiv�i da je re� samo o "tehni�kim vojnim pripremama", a ne i o tome da se odmah upute avioni "avaks", antiraketni sistemi "patriot", gas-maske i "protivotrovi" za slu�aj hemijsko-biolo�kog udara iz Iraka.
Funkcioneri u NATO su potvrdili da se nezvani�no govori i o mogu�nosti da Turska neposredno, mimo okvira NATO, sklopi bilateralne sporazume sa SAD, Velikom Britanijom, Holandijom i jo� nekim �vrstim pristalicama atlantskog savezni�tva, o dodatnoj vojnoj za�titi za slu�aj rata u Iraku.
Ambasador jedne �lanice NATO je rekao da bi to zna�ilo "pucanje po �avovima" Atlantskog saveza.
