|
Evropski antiamerikanizam(Specijalni servis "Va�ington posta") London, 11. februara Mo�e da bude emocionalan, spontan i protivre�an. Nema ni lidera, ni platformu, ni ideologiju. Razlikuje se od zemlje do zemlje po korenima i na�inu izra�avanja. Nema �ak ni prihva�eno ime: oni koji se s njim najja�e identifikuju sa indignacijom negiraju da ga ose�aju i podr�avaju. A opet, antiamerikanizam zapadnoevropskog stila je ra�iren, trenutno je u porastu i preme�ta se s tradicionalnog upori�ta me�u intelektualcima s levice i akademika ka glavnoj politi�koj struji, pokazuju analiti�ari, kriti�ari i ankete javnog mnjenja. Zemlje kao �to su Francuska, Nema�ka i Britanija, koje su vi�e od pet decenija bile najbli�i saradnici Sjedinjenih Dr�ava, po�inju da se povla�e, podstaknute talasom brige, uzbune i ogor�enja naroda. Trenutno je mo�da u �i�i ameri�ka politika prema Iraku, ali se pojavljuje i jedan ve�i razlog - sveprisutan ose�aj straha i ga�enja prema ameri�koj mo�i, politici i motivima. "Ono �to �okira nekog poput mene, koji �ivim ovde 19 godina, jesu duboka predrasuda i sumnja", ka�e Gari Smit, izvr�ni direktor Ameri�ke akademije, neprofitnog instituta za napredne studije u Berlinu. "LJudi pripisuju najgore mogu�e motive ameri�kom pona�anju. Argumenti koje ponekad �ujem su izvan logike, izvan razuma". �estoki antiamerikanizam �ak i u Britaniji, najdra�em ameri�kom savezniku, premijer Toni Bler je bio primoran da brani svoju podr�ku Sjedinjenim Dr�avama pred neprijateljski nastrojenom TV publikom pro�le nedelje. U�esnici su ga pogrdno proglasili "potpredsednikom" i "poslanikom iz severnog Teksasa", izlaganje ameri�kog dr�avnog sekretara u Savetu bezbednosti UN su odbacili kao "apsolutno sme�no" i izjedna�ili su predsednika Bu�a sa ira�kim predsednikom Sadamom Huseinom. Nedavni skup Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u �vajcarskoj, gde se elita sastala da razmatra globalna pitanja, pretvorio se u �estodnevnu kritiku Bu�ove administracije. Neprijateljstvo danas usmereno preko Atlantika dolazi u vreme kada Evropljani nastoje da se dogovore oko zajedni�ke ekonomske i spoljne politike. Oni su podeljeni oko same veli�ine i definicije Evropske unije, oko toga koliko daleko Evropa treba da ide u razvoju odbrambenih sposobnosti. U ovaj vakuum upada Bu�ova administracija, �ija samouverena politika i retori�ki stil mnogim Evropljanima "zaudaraju" na unilateralizam i aroganciju. Koli�ina ogor�enosti Najnovije ankete pokazuju protivljenje ratu protiv Iraka na nivou od 65 odsto i ve�em u celoj Zapadnoj Evropi. A anketa globalnih stavova Pju centra, sprovedena u decembru u 44 zemlje, otkrila je sve ve�e nezadovoljstvo Sjedinjenim Dr�avama u celom svetu, a Zapadna Evropa je odmah iza islamskog sveta po koli�ini ogor�enosti. U Nema�koj i Francuskoj, kriti�ki odnos prema SAD je bio mnogo ra�ireniji nego u afri�kim i azijskim zemljama u razvoju, pokazala je anketa. Mo�da su najbolji primer sumnje o ameri�kim namerama. Anketa je pokazala da 75 odsto anketiranih Francuza, 54 odsto Nemaca i 44 odsto Britanaca veruje da je glavni razlog �to SAD razmi�ljaju o ratu ameri�ka �elja da kontroli�u ira�ku naftu. Ove brojke mogu da pomognu da se razume za�to je Pauelovo izlaganje u UN, koje je kod Amerikanaca u principu dobro pro�lo, imalo slabog uticaja na Evropljane. Sada�nji antiamerikanizam je prvo u�ao u predizbornu politiku u Nema�koj. Kancelar Gerhard �reder, socijaldemokrata, bio je, �ini se, osu�en na poraz, ali je onda po�eo da govori o svom protivljenju ameri�koj vojnoj akciji protiv Iraka i neslaganjem sa retori�kim stilom Bu�ove administracije. Prvo je to delovalo kao riskantna strategija - mnogi Nemci su i dalje zahvalni Sjedinjenim Dr�avama zbog sigurnosnog ki�obrana koji ih je �titio tokom hladnog rata. Me�utim, analiti�ari ka�u da su demohri��ani uhva�eni nespremni. Njihov slab, nesiguran odgovor predstavljao je za �redera �ansu koju je on ve�to iskoristio. Bler: Budalasto popu�tanje U Britaniji, Bler je odbacio antiamerikanizam kao "budalasto popu�tanje". Me�utim, saradnici ka�u da je i on sve svesniji da se produbljuje jaz izme�u njegovih stavova i javnog mnjenja i pokrenuo je veliku kampanju u odnosima s javno��u - pojavljuje se na televiziji i dr�i govore poku�avaju�i da smanji taj jaz. Koliko �e posla imati pokazuje pitanje jednog �oveka iz publike u studiju, koji mu se pro�le nedelje obratio: Pitao bih Vas, premijeru, ako ratom treba da se re�imo despotskog diktatora koji nema stvarni demokratski mandat, koji je veoma destabilizuju�i faktor, koji kr�i ljudska prava - da li je g. Bu� mo�da slede�i?" Sli�no javno mnjenje u Francuskoj pomoglo je da odmah postane bestseler knjiga u kojoj se tvrdi da napade 11. septembra nije izvr�ila Al Kaida, nego zaverenici desnog krila u ameri�kog vladi. Popularnost "Velikih la�i" Iako su neki tamo�nji komentatori pripisali popularnost "Velike la�i" francuskoj opsednutosti teorijama zavere, ostali u tome vide samo barometar koliko je antiamerikanizam pre�ao u glavni politi�ki tok. Gijom Daski, francuski novinar i koautor knjige "Stravi�na la�", u kojoj se Mejsanove tvrdnje pobijaju stranicu po stranicu, ka�e da je video marketin�ku studiju koja pokazuje da su kupci Mejsanove knjige uglavnom ljudi koji su tek po�eli da kupuju knjige uop�te. Neki analiti�ari tvrde da nije va�no �to Zapadni Evropljani preziru ameri�ku politiku sve dok kupuju ameri�ke proizvode, gledaju ameri�ke filmove i ostaju suvi�e slabi i podeljeni da bi se suprotstavili ameri�koj hegemoniji. Ali, ostali tvrde da razlaz ima i kratkoro�ne posledice - Va�ingtonu su potrebni saveznici da bi u�estvovali u dugotrajnom i skupom procesu izgradnje nacije koji �e verovatno uslediti posle svrgavanja Huseina - ali i one dugoro�ne. Sjedinjene Dr�ave otu�ene od svojih tradicionalnih saveznika bile bi sve izolovanije i ranjivije, tvrde oni. Glen Frankel |
